Evropski parlament, nakon osmih po redu održanih izbora od 25. do 27. maja 2014, ima 751 poslanika. Predsednik Evropskog parlamenta je Martin Šulc (S&D, SR Nemačka).

Shodno proceduri saodlučivanja sa Savetom ministara, Evropski parlament, ravnopravno učestvuje u donošenju zakona EU. Po Lisabonskom ugovoru (2009),njegova nadležnost proširena je na skoro sve oblasti evropskog zakonodavstva, što uključuje i imigraciju, međunarodnu pravnu pomoć i saradnju policija, strukturne fondove, javne usluge, saobraćaj, zaštitu ličnih podataka, pravo intelektualne svojine i usvajanje budzeta Unije.

Izbori za EP 2014. godine, prvi nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, doneli su i novu praksu – da kampanje evropskih političkih grupacija predvode njihovi kandidati za predsednika EK, što je imalo za cilj da predsednik Evropske komisije bude politički kredibilna ličnost. U skladu sa ovom procedurom, Evropski savet je za predsednika Evropske komisije predložio Žan-Kloda Junkera, kao kandidata političke grupacije koja je osvojila najviše mesta u Evropskom parlamentu (Evropske narodne partije, ERR).

Evropski parlament ima 21 komitet. Za Srbiju su  među njima od posebnog interesa Komitet za spoljne poslove (AFET, predsedavajući Elmar Brok -ERR, Nemačka) i Komitet za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove (LIBE, predsedavajući Klod Moraes - S&D, Ujedinjeno Kraljevstvo). U okviru Komiteta za spoljne poslove, deluju dva potkomiteta: Potkomitet za odbranu i bezbednost (SEDE, predsedavajuća Ana Elžbieta Fotjoga - ECR, Poljska) i Potkomitet za ljudska prava (DROI, predsedavajuća Elena Valensijano - S&D, Španija).

EP svake godine usvaja Rezoluciju o izveštaju o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama, koja je zasnovana na Godišnjem izveštaju Evropske komisije, a koja sadrži političke komentare i preporuke. Rezoluciju Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) predlaže izvestilac za Republiku Srbiju (od oktobra 2014. ovu dužnost obavlja Dejvid Makalister - ERR, Nemačka), a ona se nakon toga usvaja u AFET, a zatim i na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta.

Institucionalna saradnja EP i Narodne skupštine RS odvija se kroz Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU – Republika Srbija, koji čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta  i Narodne skupštine RS. Sastanci POSP se održavaju dva puta godišnje, naizmenično u Strazburu i Beogradu, a sledeći će biti održan u Beogradu 22-23. septembra 2016. godine.