|
|
| Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust | |
| + larger fontnormal font- Smaller font |
|
Republika Srbija je 01. decembra 2011. godine na redovnom godišnjem plenarnom zasedanju koje je održano u Hagu, pod predsedavanjem Holandije, primljena u punopravno članstvo Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta – ITF (Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance and Research), a i pre toga je učestvovala u njenom radu (najpre, od 2006. godine u svojstvu posmatrača, a od 2009. godine kao država u procesu pristupanja u članstvo). Radna grupa za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta je međuvladina organizacija osnovana 1998. godine sa ciljem mobilizacije i koordinacije aktivnosti u obrazovanju, negovanju sećanja i istraživanju holokausta. Ima 31 državu u svom članstvu. Na redovnom godišnjem zasedanju ITF (Lijež, Belgija, decembar 2012. godine) doneta je odluka da se Radna grupa za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta ubuduće naziva Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance - IHRA). Članstvo u Organizaciji predstavlja međunarodnu potvrdu višedecenijskim aktivnostima Republike Srbije koja redovno obeležava sve važnije datume stradanja Jevreja, Srba, Roma i drugih na čitavoj teritoriji države u Drugom svetskom ratu i preduzima brojne aktivnosti iz oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta. Predstavnci Republike Srbije redovno učestvuju na plenarnim zasedanjima i sastancima IHRA, čime doprinosimo da se ova tema na adekvatan način razmatra u međunarodnim okvirima. Republika Srbija je jedna od 46 zemalja potpisnica Terezinske deklaracije. Ova deklaracija usvojena je na Konferenciji posvećenoj imovini iz perioda holokausta, održanoj u Pragu, 2009. godine. Deklaracija nije obavezujućeg karaktera, ali podrazumeva moralnu obavezu vraćanja ili kompenzacije pokretne i nepokretne imovine koju su nacisti oduzeli Jevrejima za vreme holokausta (1933-1945. godine). Sugeriše da bi imovinu bez naslednika trebalo koristiti za: rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela holokaust, obrazovne projekte o uzrocima i posledicama holokausta i poboljšanje položaja jevrejske zajednice. Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika usvojen je februara 2016. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potpisali su, aprila 2016. godine, Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta izrade na srpski jezik nastavnih/edukativnih materijala za borbu protiv antisemitizma. U toku su aktivnosti na realizaciji ovog projekta. |
