|
|
| Међународна алијанса за сећање на холокауст | |
| + larger fontnormal font- Smaller font |
|
Република Србија je 01. децембра 2011. године на редовном годишњем пленарном заседању које је одржано у Хагу, под председавањем Холандије, примљена у пуноправно чланство Радне групе за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста – ITF (Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance and Research), а и пре тога је учествовала у њеном раду (најпре, од 2006. године у својству посматрача, а од 2009. године као држава у процесу приступања у чланство). Радна група за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста је међувладина организација основана 1998. године са циљем мобилизације и координације активности у образовању, неговању сећања и истраживању холокауста. Има 31 државу у свом чланству. На редовном годишњем заседању ITF (Лијеж, Белгија, децембар 2012. године) донета је одлука да се Радна група за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста убудуће назива Међународна алијанса за сећање на холокауст (International Holocaust Remembrance Alliance - IHRA). Чланство у Организацији представља међународну потврду вишедеценијским активностима Републике Србије која редовно обележава све важније датуме страдања Јевреја, Срба, Рома и других на читавој територији државе у Другом светском рату и предузима бројне активности из области образовања, сећања и истраживања холокауста. Представнци Републике Србије редовно учествују на пленарним заседањима и састанцима IHRA, чиме доприносимо да се ова тема на адекватан начин разматра у међународним оквирима. Република Србија је једна од 46 земаља потписница Терезинске декларације. Ова декларација усвојена је на Конференцији посвећеној имовини из периода холокауста, одржаној у Прагу, 2009. године. Декларација није обавезујућег карактера, али подразумева моралну обавезу враћања или компензације покретне и непокретне имовине коју су нацисти одузели Јеврејима за време холокауста (1933-1945. године). Сугерише да би имовину без наследника требало користити за: решавање материјалних потреба угрожених лица која су преживела холокауст, образовне пројекте о узроцима и последицама холокауста и побољшање положаја јеврејске заједнице. Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника усвојен је фебруара 2016. године. Министарствo просвете, науке и технолошког развоја, Министарствo омладине и спорта и Министарствo спољних послова Републике Србије и Канцеларијa ОЕБС за демократске институције и људска права (ODIHR) потписали су, априла 2016. године, Меморандум о разумевању за реализацију пројекта израде на српски језик наставних/едукативних материјала за борбу против антисемитизма. У току су активности на реализацији овог пројекта. |
