Проф. др Ранко ПЕТКОВИЋ (1928-2000)

Спољнополитичка и дипломатска традиција Србије вуче корене из њене прве самосталне државе из 12, 13 и 14. века.Специфична спољнополитичка и дипломатска искуства стицала је вазална или аутономна држава српског народа у различитим фазама доминације Отоманске империје на Балкану од почетка 15. до почетка 19. века.

Међу првим земљама са којима је Србија успоставила дипломатске односе (пре тога су постојали дипломатски односи са извесним дипломатским ингеренцијама) били су Русија, Аустрија, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и још неке европске земље. Дипломатски односи са САД успостављени су 1882. г., ратификовањем Конвенције о трговини и пловидби и Конвенције о конзуларним односима.

У 19. веку, када је ослободилачка борба против Отоманске империје узимала све већи замах, нарочито после Првог (1804, под Карађорђем) и Другог српског устанка (1815, под Милошем Обреновићем), Србија се налази у све широј дипломатској комуникацији са Портом у Цариграду, Русијом, Аустријом, Великом Британијом, Француском, Немачком, Италијом и другим европским државама, као и суседним земљама, посебно Румунијом, Бугарском и Грчком.

После завршетка Првог светског рата, у коме се Србија борила на страни сила Антанте, дана 1. децембра 1918. године, формирана је држава Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. године променила име у Краљевина Југославија.

У раздобљу између два светска рата, Краљевина Југославија била је чланица Друштва народа, Мале антанте (са Румунијом и Чехословачком), као и Балканског пакта (са Румунијом, Грчком и Турском). Приступање Тројном пакту 25. марта 1941. г., било је анулирано вољом српског народа 27. марта 1941. године.

У току Другог светског рата, у коме се Југославија у склопу Савезничких сила борила против наци-фашистичких сила, успостављена је нова југословенска федеративна државна заједница, прокламована и међународно призната 1945. године.

Демократска Федеративна Југославија (ДФЈ) била је члан - оснивач Организације Уједињених нација 1945. г., Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била један од оснивача и Конференције о европској безбедности и сарадњи 1975. године, као и један од утемељивача Покрета несврстаних земаља, чија су два састанка на врху одржана у Београду (1961. и 1989.). У раним педесетим годинама Југославија је била члан Балканског савеза (са Грчком и Турском).

После дезинтеграције СФР Југославије, Савезна Република Југославија проглашена је 27. априла 1992. године.

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије усвојила је 04.02.2003. године Уставну повељу државне заједнице Србија и Црна Гора, означивши стварање нове реформисане државе. Србија и Црна Гора је земља динамичне транзиције у свим доменима, која с правом тражи своје место у породици слободних земаља. Њен народ тежи циљевима регионалне стабилности и партнерства, економске слободе и уживања у богатству разноликости. У њој се преплићу дуга традиција и нови идентитет.

Након што је, 05. јуна 2006. године, Црна Гора прогласила независност, Народна Скупштина Републике Србије је прогласила Републику Србију легалним наследником Државне заједнице Србија и Црна Гора, чиме је Република Србија (након 88 година) поново постала самостална држава.