Србија је у претходном периоду остварила значајан напредак на путу ка чланству у ЕУ. Европски савет је у јуну 2013. године донео одлуку о отварању преговораизмеђу ЕУ и Србије, који суформално почели првим састанком Међувладине конференције (Intergovernmental Conference – IGC) 21. јануара 2014. године. У међувремену су отворени преговори о четири поглавља, а Србија ради на томе да цео преговарачки процес добије што већу динамику.

Пре тога је завршена почетна фаза преговора тзв. аналитички преглед и оцена усклађености прописа Републике Србије са правним тековинама ЕУ и њихове примене (screening). Ова фаза је започела у септембру 2013, а завршена је крајем марта 2015. године.

Почетак више фазе односа Републике Србије и ЕУ обележен је ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица са Републиком Србијом (ССП), 1. септембра 2013. године.

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) представља први свеобухватни споразум који је  Србија потписала са Европским заједницама и њиховим државама чланицама. Овим Споразумом се регулишу скоро сви аспекти међусобних односа ЕУ и  Србије, а изнад свега међусобни економски односи, који су до потписивања били засновани на једностраним изјавама воље двеју страна.  Ступањем на снагу ССП,  Србија је постала држава придружена ЕУ, са јасном перспективом чланства у ЕУ, а секторска сарадња Србије са ЕУ се проширила и сада обухвата сва поглавља из acquis communutaire. Другим речима, поред, у претходном периоду најприсутније и најважније сарадње у областима трговине и инвестиција, секторска сарадња се остварује и у областима заједничке спољне и безбедносне политике, енергетике, владавине права и др. Поједине области секторске сарадње су институционализоване и одвијају се кроз посебне механизме установљене за земље у статусу кандидата за чланство у ЕУ.

Секторска сарадња се делом реализује коришћењем средстава доступних кроз Претприступни инструмент (ИПА), а делом кроз билатералну финансијску помоћ држава чланица ЕУ. Осим поменутих видова вертикалне сарадње у секторским областима, Република Србија је потписивањем Оквирног споразума о општим принципима учешћа у програмима заједница, стекла право да учествује и у хоризонталном виду сарадње, односно тзв. комунитарним програмима.