|
|
| Листа попечитеља и министара иностраних послова од образовања прве владе 1811. године до данашњег дана | |
| + larger fontnormal font- Smaller font |
|
У ПЕРИОДУ ОД ОБРАЗОВАЊА ПРВЕ СРПСКЕ ВЛАДЕ 1811. ГОДИНЕ ДО 20. ДЕЦЕМБРА 1918. ГОДИНЕ Миљко РАДОЊИЋБиографија
Трајање мандатаод 04. фебруара 1811. до 25. децембра 1812. Димитрије ДАВИДОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 08. јуна 1834. до 02. децембра 1835. Аврам ПЕТРОНИЈЕВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 03. фебруара 1835. до 17. марта 1835., Министар иностраних дела од 29. септембра 1844. до 10. априла 1852. Ђорђе ПРОТИЋБиографија
Трајање мандатаВршилац дужности министра иностраних дела од 03. маја 1840. до 06. децембра 1840; Алекса ЈАНКОВИЋБиографија
Трајање мандатаВршио је дужност министра иностраних дела, од 07. августа 1843. до 24. септембра 1843, а заступао је одсутног министра АЛЕКСУ СИМИЋА од 24. септембра 1843. до 05. новембра 1843. Вршилац дужности министра иностраних дела од 10. априла до 13. септембра 1852. Министар иностраних дела од 16. децембра 1855. до 29. маја 1856. Алекса СИМИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 24. септембра 1843. до 29. септембра 1844. Министар иностраних дела од 14.марта до 16.децембра 1855. Министар иностраних дела од 16.септембра 1856. до 19.јуна 1857. Илија ГАРАШАНИНБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 13. септембра 1852. до 14. марта 1853. Министар иностраних дела од 09.децембра 1861. до 03.новембра 1867. Стефан МАРКОВИЋБиографија
Трајање мандата вршилац дужности министра иностраних дела од 29. маја 1856. до 16. септембра 1856. министар иностраних дела од 19.јуна 1857. до 31.марта 1858.
Стефан МАГАЗИНОВИЋБиографија
Трајање мандатаВршилац дужности министра иностраних дела од 31. марта 1858. до 30. јануара 1859; вршилац дужности министра иностраних дела од 30. јануара 1859. до 06. априла 1859. Цветко РАЈОВИЋБиографија
У мисији с Аврамом Петронијевићем послатом 1830. у Петроград да купи прву државну штампарију у којој ће се од 1. јануара 1834. штампати званичне "Новине сербске". Присталица династије Обреновића. Осумњичен да је организатор "смедеревске" или "Рајовићеве буне" против кнеза Карађорђевића 1844. Трајање мандатаод 06. априла 1859. до 27. октобра 1860. Филип ХРИСТИЋБиографија
Члан Друштва српске словесности од 1846. Члан Српског ученог друштва (претеча Академије наука) од 29. јула 1864. Почасни члан Српске краљевске академије од 10. фебруара 1892. Трајање мандатаод 27. октобра 1860. до 09. децембра 1861. Јован РИСТИЋБиографија
Председник Владе и министар иностраних дела од 1. октобра 1878. до 19. октобра 1880. Председник Владе и министар иностраних дела од 1. јуна до 19. децембра 1887. Члан трочланог намесништва од 1889 до 1. марта 1893. Делегат Србије на Берлинском конгресу 1878. Председник Либералне странке, један од твораца српских устава из 1867. и 1888. Члан Српске краљевске академије. Објавио: Спољашњи одношаји Србије од 1848. до 1872. I-III (1887, 1901), Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878, I-II (1896.1898) и др. Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 3. до 21. новембра 1867. Милан ПЕТРОНИЈЕВИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступао министра иностраних дела Ристића од 3. до 21. новембра 1867.Министар иностраних дела од 21. новембра 1867. до 21. јуна 1868. Радивоје МИЛОЈКОВИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступник министра иностраних дела од 21. јуна до 24. септембра 1868. Димитрије МАТИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступник министра иностраних дела од 24. септембра 1868. до 10. августа 1872. Јован МАРИНОВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 22. октобра 1873. до 5. новембра 1874. Милан С. ПИРОЋАНАЦБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 25. новембра 1874. до 22. јануара 1875. Милан М. БОГИЋЕВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 22. јануара 1875. до 19. августа 1875. Ђорђе М. ПАВЛОВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. Чедомиљ МИЈАТОВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 19. октобра 1880. до 10. октобра 1881. Милутин ГАРАШАНИНБиографија
Трајање мандатаод 07. фебруара 1884. до 02. маја 1885; Драгутин ФРАНАСОВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 23. марта 1886. до 01. јуна 1887. Сава ГРУЈИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 23. фебруара 1889. до 16. марта 1890; Михаило Кр. ЂОРђЕВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 11. фебруара 1891. до 21. марта 1892. Никола ПАШИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 21. марта 1892. до 09. августа 1892. Јован Ђ. АВАКУМОВИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 09. августа 1892. до 01. априла 1893. Андра НИКОЛИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 01. априла 1893. до 04. јуна 1893; Ђорђе С. СИМИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 12. јануара 1894. до 21. марта 1894. Сима ЛОЗАНИЋБиографија
Трајање мандатаМинистар иностраних дела од 21. марта 1894. до 09. маја 1894. Стојан НОВАКОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 25. јуна 1895. до 17. децембра 1896. Владан ЂОРЂЕВИЋБиографија
Трајање мандатаод 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. Алекса С. ЈОВАНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 12. јула 1900. до 05. фебуара 1901. др Михаило В. ВУЈИЋБиографија
Трајање мандатаод 05. фебруара 1901. до 20. марта 1901; од 20. марта 1901. до 06. априла 1901; Василије АНТОНИЋБиографија
Трајање мандатаод 07. октобра 1902. до 07. новембра 1902; Павле ДЕНИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступник (в.д.) министра иностраних дела од 23. марта 1903. до 29. маја 1903. Љубомир КАЉЕВИЋБиографија
Трајање мандатаод 29. маја 1903. до 15. јуна 1903; Јован ЖУЈОВИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступник (в.д.) министра иностраних дела од 26. маја 1905. до 30. јула 1905;
др Милован Ђ. МИЛОВАНОВИЋБиографија
Написао велики број радова. Књиге:Срби и Хрвати (1895) и Срби и Бугари (1898). Трајање мандатаод 07. јула 1908. до 11. фебруара 1909; Јован ЈОВАНОВИЋБиографија
Учествовао у стварању Савеза земљорадника (1920). Члан Главног одбора од 1923. Сарађивао са часописима "Српски књижевни гласник", "Нова Европа", "Зора". Трајање мандатаод 18. јуна 1912. до 30. августа 1912. Михаило ГАВРИЛОВИЋБиографија
Објавио велики број радова из историје Србије у XIX веку, посебно о личности Милоша Обреновића, српско-француским и српско-енглеским односима. Трајање мандатаЗаступник (в.д.) министра иностраних дела од 10. марта 1918. до 3. новембра 1918. Стојан ПРОТИЋБиографија
Трајање мандатаЗаступник (в.д.) министра унутрашњих дела од 12. септембра 1910. до 25. јуна 1911. ЛИСТА МИНИСТАРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА КРАЉЕВИНЕ СХС, КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ др Анте ТРУМБИЋБиографија
Трајање мандатаод 20. децембра 1918. до 16. августа 1919; од 16. августа 1919. до 18. октобра 1919; др Мирослав СПАЛАЈКОВИЋБиографија
Трајање мандатазаступник (в.д.) министра иностраних дела од 19. фебруара 1920. до 18. августа 1920. др Миленко ВЕСНИЋБиографија
Трајање мандатаод 22. новембра 1920. до 01. јануара 1921. др Момчило НИНЧИЋБиографија
Трајање мандатаод 05. јануара 1922. до 16. децембра 1922; од 27. марта 1941. до 09. јануара 1942; (у егзилу) др Војислав МАРИНКОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 27. јула 1924. до 06. новембра 1924. од 17. априла 1927. до 4. априла 1932. од 4. априла. до 3. јула 1932. Миша ТРИФУНОВИЋБиографија
Трајање мандатазаступник од 06. децембра 1926. до 24. децембра 1926. др Нинко ПЕРИЋБиографија
Трајање мандатаод 24. децембра 1926. до 01. фебруара 1927. Богољуб ЈЕВТИЋБиографија
Трајање мандатаод 03. јула 1932. до 05. новембра 1932; од 05. новембра 1932. до 27. јануара 1934; др Милан СТОЈАДИНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 24. јуна 1935. до 07. марта 1936; др Александар ЦИНЦАРМАРКОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 05. фебруара 1939. до 26. августа 1939; др Слободан В. ЈОВАНОВИЋБиографија
Трајање мандатазаступник од 02. јануара 1943. до 26. јуна 1943. (у егзилу) Милан ГРОЛБиографија
Трајање мандатаод 26. јуни 1943. до 10. августа 1943. (у егзилу) др Божидар ПУРИЋБиографија
Трајање мандатаод 10. августа 1943. до 01.јуна.1944. (у егзилу) др Иван ШУБАШИЋБиографија
Трајање мандатаод 01. јуна 1944. до 10. јула 1944; (у егзилу) Јосип БРОЗ ТитоБиографија
Трајање мандатаод 30. новембра 1945. до 31. јануара 1946. (вршилац дужности) Станоје СИМИЋБиографија
Трајање мандатаод 01. фебруара 1946. до 31. августа 1948. Едвард КАРДЕЉБиографија
Трајање мандатаод 31. августа 1948. до 14. јануара 1953. Коча ПОПОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 15. јануара 1953. до 23. априла 1965. Марко НИКЕЗИЋБиографија
Трајање мандатаод 23. априла 1965. до 25. децембра 1968. Мишо ПАВИЋЕВИЋБиографија
Трајање мандатаод 25. децембра 1968. до 25. априла 1969. (вршилац дужности) Мирко ТЕПАВАЦБиографија
Трајање мандатаод 25. априла 1969. до 01. новембра 1972. Јакша ПЕТРИЋБиографија
Трајање мандатаод 01. новембра 1972. до 15. децембра 1972. (вршилац дужности) Милош МИНИЋБиографија
Трајање мандатаод 16. децембра 1972. до 17. маја 1978. Јосип ВРХОВЕЦБиографија
Трајање мандатаод 17. маја 1978. до 17. маја 1982. Лазар МОЈСОВБиографија
Трајање мандатаод 17. маја 1982. до 15. маја 1984. Раиф ДИЗДАРЕВИЋБиографија
Трајање мандатаод 15. маја 1984. до 30. децембра 1987. Будимир ЛОНЧАРБиографија
Трајање мандатаод 31. децембра 1987. до 03. фебруара 1988; Миливоје МАКСИЋБиографија
Трајање мандатаод 12. децембра 1991. до 28. априла 1992. (вршилац дужности) Владислав ЈОВАНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 15. јула 1992. до 30. септембра 1992. од 04. марта 1993. до 15. августа 1995. Илија ЂУКИЋБиографија
Трајање мандатаод 30. септембра 1992. до 04. марта 1993. Милан МИЛУТИНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 15. августа 1995. до 08. јануара 1998. Живадин ЈОВАНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 09. јануара 1998. до 04. новембра 2000. Мр Горан СВИЛАНОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 04. новембра 2000 до 16. априла 2004. Вук ДРАШКОВИЋБиографија
Трајање мандатаод 16. априла 2004. до 15. маја 2007. Вук ЈЕРЕМИЋБиографија
Као министар спољних послова Републике Србије господин Јеремић jе председаваo Комитетом министара Савета Европе од маја до новембра 2007.године. Рођен је 1975. године у Београду. У доба Милошевићевог режима господин Јеремић је, током студентских дана и почетака радне каријере у Енглеској, био један од оснивача Организације српских студената у иностранству (ОССИ), где је руководио информативном кампањом и успостављао контакте за демократску опозицију. Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ, Велика Британија. Трајање мандатаод 15. маја 2007. до 27. јула 2012. Иван МРКИЋБиографија
Трајање мандатаод 27. јула 2012. до 27. априла 2014. |
| Вести |
| Саопштења |
| Фото галерија |
| Министар |
| Званичници |
| Органограм |
| Дипломатска традиција |
| Визе за улазак у Србију |
| Институције Републике Србије |
РАДОЊИЋ Миљко, рођен 1770. у Рудничкој нахији, преминуо 17. децембра 1836. у Исмаилу (Румунија). Писар у Савету (Влади) 1808. Професор историје и немачког на Великој школи од 1809. Саветник и министар иностраних дела од 4. фебруара 1811. до 25. децембра 1812. После слома устанка 1813. одлази у Трст и до 1823. ради као учитељ српске деце. После Трста одлази у Влашку (Румунија) и бави се трговином. Радоњић је био први министар иностраних дела у модерној историји српске државности. Постављен је на ту дужност када је претходно именовани Миленко Стојковић (од 11. јануара 1811) одбио да уђе у Савет и прихвати дужност министра.
ДАВИДОВИЋ Димитрије, новинар, писац и политичар. Рођен 12. октобра 1789. у Земуну (Аустрија), преминуо 25. марта 1838. у Смедереву. Основну школу учио у Земуну, гимназију у Карловцу, а медицину и филозофију, које није завршио, у Пешти и Бечу (говорио је немачки, француски и латински). Изучио штампарски занат 1819. У Бечу издавао "Новине сербске" од 1813. до 1822. Издавао алманах "Забавник" 1815-1821. Прешао у Србију 1821. Секретар Кнежеве канцеларије 1821-1829. На челу дипломатске депутације у Цариграду 1829-1833. Министар просвете и министар иностраних дела од 8. јуна 1834. до 2. децембра 1835. Најистакнутији аутор у процесу израде српског устава из 1835 (по угледу на француски устав). Бавио се писањем и објављивањем историјских радова. "Историја народа српског", коју је допунио правник Јован Хаџић, више пута је доштампавана, а 1848. на француски језик је превео Алфред Вињерон.
ПЕТРОНИЈЕВИЋ Аврам, државник. Рођен 2. фебруара 1791. у Оршави (Аустрија), преминуо 10. априла 1852. у Цариграду. Школовао се у Оршави. Прешао је у Србију 1817. Секретар Кнежеве канцеларије од 1818. Послат у Цариград, 29. октобра 1820., као писар српске делегације где је остао до марта 1826. Једно време провео у турском притвору због учешћа у устанку у Грчкој. Поново постаје секретар Кнежеве канцеларије, марта 1826. Члан Кнежеве свите од 1832. По доношењу устава постао министар иностраних дела (од 3. фебруара до 17. марта 1835). По укидању устава и министарства, постао "кнежев представник". Члан Државног (кнежевог) савета од 28. септембра 1837. Вођа делегације у Цариграду која је требало да предложи Устав Кнежевине Србије на потврду, 1838. Кнежев представник и министар иностраних дела од 14. фебруара 1839. до 3. маја 1840. Члан трочланог намесништва од 1. јуна 1839. У Цариграду у избеглиштву од 1840. до 1842. Управљао Србијом, заједно са Томом Вучићем-Перишићем од 27. августа до 26. октобра 1842. По избору кнеза Александра Карађорђевића за кнеза Србије постаје министар иностраних дела од 27. августа 1842. до 7. августа 1843. На захтев Русије послат у емиграцију. По повратку поново постаје министар иностраних дела и кнежев представник од 29. септембра 1844. до 10. априла 1852.
СИМИЋ Алекса, политичар. Рођен 18. марта 1800. у селу Бољевци (Аустрија), преминуо 17. фебруара 1872. у Београду. Школовао се у Ђакову, а потом радио као трговачки помоћник. У Србију је прешао 1819. Био је писар у канцеларији кнеза Милоша од 1. јуна 1919. Секретар Кнежеве канцеларије од 1823. Био међу првим трговцима (базрђанбаша) у Београду од 1824. Министар финансија од 3. фебруара до 17. марта 1835. Први ађутант кнеза Милоша од 1835. Саветник Кнеза од 1836. Посланик (капућехаја) у Цариграду од 1842. Кнежев представник (председник владе) и министар иностраних дела од 24. септембра 1843. до 29. септембра 1844. У емиграцији на свом поседу у Влашкој до 1849. Министар правде и просвете од 1849. до 1852. Министар унутрашњих дела од 1852. до 1853. Кнежевски представник и министар иностраних дела од 14. марта 1853. до 16. децембра 1855. Кнежевски представник и министар иностраних дела од 16. септембра 1856. до 19. јуна 1857., а потом је пензионисан. Припадао странци Уставобранитеља против Кнежевске самовоље. Члан и председник Друштва српске словесности 1849-1852. Почасни члан Српског ученог Друштва (претеча Академије) од 29. јула 1864.
ГАРАШАНИН Илија, државник, политичар. Рођен 16. јануара 1816. у селу Гараши код Крагујевца, преминуо 10. јуна 1874. у Београду. Школовао се у очевој кући, подучаван од приватних учитеља. Завршио грчку школу у Земуну. Немачки учио у Ораховици (Аустрија). Од 1837. на дужности цариника у Вишњици и Београду. Први командант српске регуларне војске у чину пуковника. Помоћник министра унутрашњих дела од октобра 1842. и министар унутрашњих дела од 1843. до 1852. Кнежев представник и министар иностраних дела од 13. септембра 1852. до 14. марта 1853. Члан Савета од 1856. до 1858. Министар унутрашњих дела од 1858. до одласка Александра Карађорђевића. Председник Министарског савета и министар иностраних дела од 9. децембра 1861. до 3. новембра 1867. После отпуштања живео је на свом имању у Гроцкој. Програм развоја српске државе са ослонцем на западним силама изложио је у познатом делу "Начертаније" 1844.
МАРКОВИЋ Стефан, политичар. Рођен 26. децембра 1804. у Земуну (Аустрија), преминуо 29. новембра 1864.г. у Бечу. Основну школу завршио у Земуну (1815), гимназију у Сремским Карловцима (1821). Студирао на универзитету у Аустрији. Прешао у Србију 1834. Писар суда у Крагујевцу 1834. Члан Совјета (владе) и секретар канцеларије председника Совјета од 1835. Директор Кнежеве канцеларије од 28. септембра 1837. Главни секретар Совјета од 1839. Члан Совјета 1842-1857. Именован је 27. маја 1842. за првог члана Друштва српске словесности чији је председник био од 1854 до 1857. Министар правде и просвете од 21. децембра 1854. до 29. маја 1856. Вршилац дужности министра иностраних дела од 29. маја до 16. септембра 1856. Министар правде и просвете од 16. септембра 1856. до 19. јуна 1857. Министар иностраних дела од 19. јуна 1857. до 31. марта 1858. После доласка кнеза Милоша у Србију 1859. напушта земљу.
МАГАЗИНОВИЋ Стефан, политичар. Рођен око 1804, преминуо 5. фебруара 1874. у Београду. Учио основну сколу у Руми (Аустрија). Службеник у судској струци од 1823. до 1829. У Кнежевој канцеларији од 1829. до 1833. У полицијској служби као мајор од 1833. до 1839. У судској струци од 1839-54. Председник Врховног суда 1852. Члан Совјета (владе) и министар унутрашњих дела од 1854 до 1855. Вршилац дужности министра иностраних дела од 31. марта 1858. до 06. априла 1859, када је стављен у пензију.
РАЈОВИЋ Цветко, политичар, рођен 1793. у селу Вуковићи, Требиње (Турска), преминуо 22. априла 1873. у Београду. Члан новог Совјета (владе) од 14. фебруара 1839. Министар правде од 4. маја 1840. до 26. августа 1842. Представник кнеза (председник Владе) и министар иностраних дела од 6. априла 1859. до 27. октобра 1860.
ХРИСТИЋ др Филип, политичар, Рођен 1819. у Београду, преминуо 29. јануара 1905. у Ментону (Француска). Један од првих државних питомаца у иностранству 1839. Докторирао права у Паризу (Сорбона). У државној управи као комесар Дунавске комисије и члан Савета (Владе). Лични секретар кнеза Милоша од 1858. до 1860. Кнежевски представник и министар иностраних дела од 27. октобра 1860. до 09. децембра 1861. После турског бомбардовања градова 1867. послат у мисију у Лондон. Заступник Србије у Цариграду од 1871. Министар просвете од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. Делегат Србије за закључење мира са Турском 1877. Посланик Србије у Цариграду, Бечу и Лондону од 1878. до 1883. Први гувернер Народне банке Краљевине Србије од 1885. до 1889.
РИСТИЋ др Јован, државник, историчар. Рођен 4. јануара 1831. у Крагујевцу, преминуо 23. августа 1899. у Београду. Гимназију (1847) и Лицеј (1849) завршио у Београду. Студије је наставио на универзитетима у Берлину и Хајделбергу, где је докторирао 1852. Потом учи француски у Паризу и слуша предавања на Сорбони до 1854. Државни службеник у министарствима иностраних и унутрашњих дела до 1858. Секретар српске делегације у Цариграду 1860. Заступник у Цариграду од октобра 1861. до новембра 1867. Министар иностраних дела од 3. до 21. новембра 1867. У мисији на дворовима у Бечу, Петрограду и Берлину 1867/8. Члан трочланог намесништва од 1868. до 1872. Заступник председника, председник Владе од 24. марта и министар иностраних дела од 10. августа 1872. до 22. октобра 1873. Министар иностраних дела од 19. августа до 26. септембра 1875. Министар иностраних дела од 24. априла 1876. до 1878.
ПЕТРОНИЈЕВИЋ А. Милан, политичар, дипломата. Рођен 1830, преминуо 1914. Син бившег председника владе и министра иностраних дела Аврама Петронијевића. Посланик у Цариграду 1854-1861. Председник Позоришног одбора (трећег) од 9. децембра 1864. до 13. јула 1868. Заступао министра иностраних дела Ристића од 3. до 21. новембра 1867. Министар иностраних дела од 21. новембра 1867. до 21. јуна 1868. Посланик Србије у Букурешту 1873-1880. Посланик у Берлину 1880-1888. Посланик у Бечу 1889-1890. Посланик у Петрограду од маја 1890. до 1897. Потпредседник Државног савета. Ожењен (1855) Клеопатром, ћерком кнеза Србије Александра Карађорђевића. Одликован руским орденом Св. Василија II степена.
МИЛОЈКОВИЋ Радивоје, политичар. Рођен 27. децембра 1832. у селу Глоговац (Србија), преминуо 16. децембра 1888. у Београду. Завршио Лицеј у Београду. Као државни питомац студирао право у Хајделбергу и Паризу до 1859. Ступио у државну службу 1859. као секретар Министарства правде, потом Државног савета, био начелник у Министарству правде и председник Апелационог суда. Министар унутрашњих дела после погибије кеза Михаила (1868). Заступник министра иностраних дела од 21. јуна до 24. септембра 1868. Председник Министарског савета 1869-72. Члан Државног савета од 1872. Министар правде од 1875. Министар унутрашњих дела од 1876. до 1879, 1880. и од 1887. до смрти.
МАТИЋ др Димитрије, политичар и књижевник. Рођен 18. августа 1821. у Руми (Аустрија), преминуо 17. октобра 1884. у Београду. Завршио Лицеј у Крагујевцу 1841. Државни питомац на студијама права и филозофије у Немачкој. Докторирао у Берлину 1848. Отишао као чиновник у емиграцију са кнезом Михаилом 1842. Вратио се 1843. Адвокат у Београду од 1843. до 1845. Члан Народног одбора у Карловцима (Аустрија) за време револуције 1848. Професор грађанског и државног права на београдском лицеју од 17. августа 1848. Секретар Апелационог суда од 14. јула 1851. Начелник спољног одељења Кнежеве канцеларије од 19. маја 1855. Цлан Касационог суда 15. октобра 1858. Министар просвете од 22. октобра 1859. Члан Касационог суда од 12. новембра 1860. до 1862. Главни секретар Државног савета (владе) од 29. децембра 1862. до 1866. Министар просвете и заступник министра иностраних дела од 24. септембра 1868. до 10. августа 1872. Члан Државног савета од 1872. Председник Скупштине од 1878. Министар правде од 1878. 1879. 
МАРИНОВИЋ Јован, научник и политичар. Рођен 1821. у Сарајеву (Турска), преминуо 30. јула 1893. у Вилер-сур-Мер (Француска). Школовао се у Србији, Крагујевцу. У Кнежевој канцеларији од 1837. до 1841. Државни питомац у Паризу 1841. до 1842. Секретар совјета (владе) од 1842. Начелник у Кнежевој канцеларији од 1843. до 1856. Као начелник Кнежеве канцеларије саветовао неутралност за време Кримског рата. Министар финансија 1856-57. Као министар финансија донео први закон о државном буџету. Члан државног савета 1860. Председник Државног савета 1861. Стални саветник кнеза Михаила за спољну политику. У пратњи кнеза на путу у Цариград 1867.
ПИРОЋАНАЦ С. Милан, политичар, књижевник. Рођен 7. јануара 1837. у Јагодини, преминуо 1. марта 1897. у Београду. Нижу гимназију завршио у Крагујевцу (1848), а вишу у Београду (1850). Дипломирао права у Паризу (1860). На служби у Министарству иностраних дела 1860-68. Приватни адвокат од 1868. Члан Касационог суда 1874. Министар иностраних дела од 25. новембра 1874. до 22. јануара 1875. Члан Касационог суда од 1875. Председник Владе и министар правде од 19. октобра 1880. Председник Владе и министар иностраних дела од 10. октобра 1881. до 21. септембра 1883. Приватни адвокат од 1883. Као адвокат заступао краљицу Наталију у спору са Краљем Миланом.
БОГИЋЕВИЋ М. Милан, правник, дипломата, политичар. Рођен 6. марта 1840. у Шапцу. Преминуо 22. јуна 1929. у Бечу. Завршио права у Паризу. Секретар па отправник послова Српске агенције у Цариграду од 1867. до 1872. Секретар Кнежевог двора од 1872. Министар правде од 25. новембра 1874. до 22. јануара 1875. Министар иностраних дела од 22. јануара до 19. августа 1875. Министар иностраних дела од 21. септембра 1883. до 7. фебруара 1884. Посланик Србије у Бечу од 1884. до 1888. Министар иностраних дела од 15. октобра 1894. до 25. јуна 1895. Посланик Србије у Берлину од 1895. до 1900. Државни саветник од 1903. до 1906. 
ПАВЛОВИЋ М. Ђорђе, политичар, правник. Рођен 1838. у Смедереву, преминуо 28. октобра 1921. у Београду. Дипломирао права у Паризу (1862). Професор грађанског права на Великој школи од 1864. до 1871. Један од оснивача и први директор Смедеревске кредитне банке (1871). Министар иностраних дела од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. Министар финансија од 7. фебруара до 9. октобра 1884. (увео прогресивне порезе као новину која је значила акт социјалне правде). Министар правде од 2. маја 1885. до 23. марта 1886. Краљ Милан га је одликовао Таковским крстом II реда. Председник Касационог суда од 1903. до 1908. 
МИЈАТОВИЋ Чедомиљ, државник, историчар, књижевник, економиста. Рођен 6. октобра 1842. у Београду, преминуо 14. маја 1932. у Лондону. Завршио Лицеј у Београду (1862). Као државни питомац студирао политичке и економске науке у Минхену, Лајпцигу и Цириху. Суплент од 1866. и професор Велике школе у Београду од 1866. Начелник Министарства финансија од 1869. Учествовао у дипломатској мисији у Бечу 1869. о Oтоманским железницама, у Лондону 1871. о саобраћају Дунавом. Министар финансија од 2. априла 1873. до 1875. и од 10. октобра 1881. до 20. септембра 1883. Министар иностраних дела од 19. октобра 1880. до 10. октобра 1881. и од 14. априла 1888. до 23. фебруара 1889. Као министар учествује у преговорима о склапању тајне конвенције са Аустроугарском (1881). Делегат Србије на конференцији мира у Букурешту (1886).Посланик Србије у Лондону и Цариграду. Пензионисан 29. маја 1903.
ГАРАШАНИН Милутин, политичр. Рођен 10. фебруара 1848, преминуо 21. фебруара 1898. у Паризу. Син Илије Гарашанина. Завршио артиљеријску школу у Мецу (Француска). После војне школе живео на имању у Гроцкој и бавио се млинарском индустријом. У српско-турском рату 1876. учествовао као артиљеријски капетан. У рату са Турском 1877/78, као мајор, обављао дужност помоћника начелника штаба Јаворске војске. Министар унутрашњих дела 1880-83. Посланик Србије у Бечу 1883/4. Потпредседник Владе и министар иностраних дела од 7. фебруара 1884. до 23. марта 1886. Потпредседник Владе и министар унутрашњих дела од 23. марта 1886. до 1887. Уредник "Видела" 1887-89. Посланик Србије у Паризу 1894-95. Председник Народне скупштине 1895/6. 
ФРАНАСОВИЋ Драгутин, генерал. Рођен 5. децембра 1842. у Цариграду, преминуо 18. априла 1914. у Бечу. Три разреда гимназије завршио у Аустрији. У српску војску ступио 1862. За официра промовисан 1867, пуковника 1884, генерала 1894. Ађутант кнеза Милана Обреновића од 1879. Министар војни од 24. новембра 1885. до 23. марта 1886. Министар иностраних дела од 23. марта 1886. до 1. јуна 1887. Министар иностраних дела од 19. децембра 1887. до 14. априла 1888. Министар војни од 1. априла до 4. јуна 1893. Канцелар краљевих ордена. Министар војни од 25. јуна 1895. до 17. децембра 1896. 
ГРУЈИЋ Сава, генерал, државник, дипломата. Рођен 25. новембра 1840. у селу Колари, Смедерево, преминуо у Београду 25. новембра 1913. Питомац Војне академије у Србији 1856-61. На војним студијама у Пруској 1861-63. На војним студијама у Русији 1864-70. Пуковник од 1876. Генерал од 1887. Министар војни од 4. новембра 1876. до 1. октобра 1878. Први дипломатски агент Србије у Бугарској од 1879. Посланик Србије у Атини 1882. Посланик Србије у Петрограду 1885. Министар војни од 3. јуна до 19. децембра 1887. Председник владе и министар војни од 19. децембра 1887. до 14. априла 1888. Председник Владе и министар иностраних дела од 23. фебруара 1889. до 11. фебруара 1891. Заступник министра војног од 16. марта 1890. до 11. фебруара 1891. Посланик Србије у Цариграду од 1891. до 1893. Министар војни од 4. јуна до 23. новембра 1893. Председник Владе, министар војни и заступник министра иностраних дела од 23. новембра 1893. до 12. јануара 1894. Посланик Србије у Петрограду од 1897. до 1899. Посланик Србије у Цариграду 1900-1903. Председник Дрзавног савета од јуна 1903. Председник Владе од 21. септембра 1903. до 27. новембра 1904. Члан Државног савета од 1904. Председник Владе и министар војни од 1. марта до 17. априла 1906. Председник Државног савета 1906-1910. 
ЂОРЂЕВИЋ Кр. Михаило, политичар. Рођен 1850. у Београду, преминуо 1901. у Београду. Гимназију завршио у Београду. Студирао право у Немачкој и Француској (1871-75) Писар Суда у Београду и Министарству правде. Хонорарни професор на Великој школи (Универзитет). Судија Окружног суда у Смедереву и Варошког суда у Београду. У дипломатској служби од 1880. Секретар српског посланства у Цариграду (1880-82). Министар правде од 16. марта 1890. до 11. фебруара 1891. Министар иностраних дела од 11. фебруара 1891. до 21. марта 1892. Министар правде од 21. марта до 9. августа 1892. Посланик Србије у Паризу од августа 1892. Министар правде од 15. октобра 1894. до 20. марта 1895. Заступник министра просвете од 15. до 23. октобра 1894. Министар унутрашњих дела од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. Државни саветник. Члан Уставног одбора 1898. 
ПАШИЋ Никола, политичар. Рођен 19. децембра 1845. у Зајечару, преминуо 10. децембра 1926. у Београду. Гимназију је похађао у Неготину, Зајечару и Крагујевцу. Уписао се на Технички факултет у Београду 1866. Као државни питомац наставио је школовање на Политехници у Цириху 1868-72. Инжењер у Министарству грађевина од 1873. Инжењер Крушевачког округа 1875. Председник Владе и министар финансија од 11. фебруара 1891. и министар иностраних дела од 21. марта до 9. августа 1892. Изванредни посланик и опуномоћени министар Србије у Петрограду од 16. маја 1893. до 1894. Председник Београдске опшине од 31. децембра 1895. до 5. новембра 1897. Члан Државног савета и доживотни члан Сената од 6. априла 1901. Председник Владе и министар иностраних дела од 26. јануара 1904. до 16. маја 1905. Председник владе и министар иностраних дела, заступник министра грађевина од 17. априла 1906. до 7. јула 1908. Министар грађевина од 11. фебруара 1909. Председник Владе од 11. октобра 1909. до 25. јуна 1911. Председник владе и министар иностраних дела од 30. августа 1912. до 3. новембра 1918. Председник Владе од 1. јануара 1921. до 27. јула 1924. Министар иностраних дела од 1. јануара 1921. до 5. јануара 1922. Председник Владе од 6. новембра 1924. до 15. априла 1926. 
АВАКУМОВИЋ Ђ. Јован, правник и политичар. Рођен 1. јануара 1841. у Београду, преминуо 3. августа 1928. у Београду. Дипломирао права у Београду. Слушалац правних и државних наука у Немачкој. Државни службеник у судству и полицији до 1876. Начелник у Министарству унутрашњих дела од 1876. до 1880. Министар правде од 5. јуна до 19. октобра 1880. Члан Касационог суда 1881-1887. Министар правде од 1. јуна до 19. децембра 1887. Председник Владе и министар иностраних дела од 9. августа 1892. до 1. априла 1893. Председник Владе од 29. маја до 21. септембра 1903. 
НИКОЛИЋ Андра, политичар, дипломата, државни саветник. Рођен 22. септембра 1853. у Чачку, преминуо 18. септембра 1918. у Паризу. Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Секретар Министарства просвете и црквених послова од 21. септембра 1887. Именован за краљевског посланика у Народној скупштини 29. фебруара 1888. Изабран за народног посланика 14. октобра 1889. Државни саветник од 16. марта 1890. до 9. маја 1894. Министар просвете и црквених послова од 1. маја 1890. до 9. августа 1892. Министар иностраних дела од 1. априла до 23. новембра 1893. Министар просвете и црквених послова од 7. децембра 1896. до 11. октобра 1897. Посланик Србије у Паризу од 27. марта 1901. Министар иностраних дела од 21. септембра 1903. до 26. јануара 1904. Министар просвете и црквених послова од 27. новембра 1904. до 16. маја 1905. и од 17. априла 1906. до 11. фебруара 1909. Посланик и председник Народне скупштине од 1. октобра 1909. до 12. фебруара 1918. 
СИМИЋ С. Ђорђе, дипломата, политичар. Рођен 16. фебруара 1843. у Београду, преминуо 11. октобра 1921. у Земуну. Гимназију завршио у Београду. Државне науке студирао у Берлину, Хајделбергу и Паризу. Службеник Министарства иностраних дела и потом начелник Политичког одељења од 1867. до 1882. Генерални конзул Србије у Софији 1882-1884. Посланик Србије у Петрограду 1887-1890. Посланик србије у Бечу 1890-1894. Председник Владе и министар иностраних дела од 12. јануара до 21. марта 1894. Посланик Србије у Бечу 1894-1896. Председник Владе и министар иностраних дела од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. Посланик Србије у Риму 1900. Председник Државног савета и сенатор 1901. Посланик Србије у Цариграду 1903-1906. Посланик Србије у Бечу 1906-1912. На располагању од 1912. 
ЛОЗАНИЋ др Сима, професор универзитета, научник. Рођен је 27. фебруара 1847. у Београду, преминуо 7. јуна 1935. у Београду. Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Студирао хемију у Цириху и Берлину. Професор хемије и хемијске технологије на Великој школи (универзитету) у Београду од 1872. до 1924. Министар привреде од 12. јануара до 21. марта 1894. Министар иностраних дела од 21. марта до 15. октобра 1894. Министар привреде од 15. октобра 1894. до 25. јуна 1895. и од 11. октобра 1897. до 30. јуна 1899. Посланик Србије у Лондону од 1900. Министар иностраних дела од 23. децембра 1902. до 23. марта 1903. Председник Српског комитета за помоћ избеглицама од 1916. На челу мисије у САД за помоћ и подршку Србији од краја 1917. 
НОВАКОВИЋ Стојан, научник, државник, дипломата. Рођен 1. новембра 1842. у Шапцу, преминуо 18. фебруара 1915. у Нишу. Гимназију завршио у Шапцу. Права и филозофију на Великој школи (универзитет) у Београду (1863). Професор гимназије у Београду од 1865. На студијском боравку по Европи 1872. Професор на Великој школи 1872-1873. Министар просвете од 2. априла до 22. октобра 1873. Библиотекар Народне библиотеке 1873-1874. Министар просвете од 25. новембра 1874. до 19. августа 1875. Професор Велике школе од 1875. Министар просвете од 19. октобра 1880. до 21. септембра 1883. Члан Државног савета 1883. Министар унутрашњих дела од 7. фебруара 1884. до 2. маја 1885. Посланик Србије у Цариграду 1886-1891. Председник Државног савета 1892-1895. Председник Владе и министар иностраних дела од 25. јуна 1895. до 17. децембра 1896. Посланик у Цариграду 1897. Посланик у Паризу 1900. Посланик у Петрограду од јесени 1900-1904. Председник Владе од 11. фебруара до 11. октобра 1909. Шеф српске делегације на Конференцији мира у Лондону 1913. после балканског рата са Турском. 
ЂОРЂЕВИЋ др Владан, лекар, државник, дипломата. Рођен 21. новембра 1844. у Београду, преминуо 31. августа 1930. у Бадену покрај Беча. Гимназију завршио у Београду, а медицину у Бечу (1869). Специјализовао хирургију у Бечу 1869-71. Војни лекар и шеф хируршког одељења Војне болнице од 1871. У српско-турским ратовима 1876-78. шеф српског војног санитета. Начелник санитетског одељења Министарства унутрашњих дела од 1879. У српско-бугарском рату 1885-86. начелник санитета Врховне команде. Председник Београдске општине 1884-1888. Министар просвете 1888. Посланик Србије у Атини 1891. Посланик у Цариграду 1894. Председник Владе и министар иностраних дела од 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. Лични лекар краља Милана. У току Првог светског рата у аустријској конфинацији. 
ЈОВАНОВИЋ С. Алекса, политичар, правник. Рођен 19. августа 1846 u Ћуприји, преминуо 6. маја 1920. у Београду. Нижу гимназију завршио у Неготину. Вишу гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Службовао као судски чиновник у Крагујевцу, Краљеву и у Министарству правде и београдском суду. Судија у Смедереву и Крушевцу 1874-1878. Председник суда у Нишу и Београду 1878-1884. Члан Касационог суда 1884-1890. Начелник у Министарству правде 1890-1894. Члан Касационог суда 1894-1899. Председник Апелационог суда од 1. јуна 1899. Изабран за државног саветника 11. септембра 1900. Председник Владе и министар иностраних дела од 12. јула 1900. до 5. фебруара 1901. Председник Владе и министар правде од 5. фебруара до 20. марта 1901. 
ВУЈИЋ В. др Михаило, државник, научник, дипломата. Рођен 26. октобра 1853. у Београду, преминуо 1. марта 1913. у Сушаку код Ријеке (Аустро-Угарска). Завршио је Гимназију у Београду.Студираофилоѕофију и економију у Немачкој. Докторирао филозофију у Лајпцигу. Професор политичке економије на Високој школи (унверзитету) у Београду 1879-1887. Министар финансија од 1887. до 1897. Посланик Србије у Паризу 1900. Председник Владе од 20. марта до 6. априла 1901. Министар иностраних дела од 5. фебруара 1901. до 7. октобра 1902. Посланик Србије у Бечу од 1903, у Берлину од 1906 и Риму од 1909. 
АНТОНИЋ Василије, пуковник, дипломата. Рођен 12. априла 1860. на Руднику, преминуо 1929. у Београду. Завршио гимназију и једну годину Филозофског факултета у Београду. Похађао војну академију (1880-1883), школовање је завршио као други у рангу. Генералштабни пуковник од 1905. Начелник штаба дивизијске области, шеф одељења у Главном генералштабу, ађутант краља, професор на Војној академији 1899-1900. Војни изасланик у Бечу. Министар војни од 21. децембра 1901. до 7. октобра 1902. Министар иностраних дела од 7. октобра до 23. децембра 1902. Посланик краљевине Србије на Цетињу. Министар војни од 16. маја 1905. до 1. марта 1906. Заступник министра иностраних дела од 2. децембра 1905. до 1. марта 1906. Министар иностраних дела од 1. марта до 17. априла 1906. Пензионисан 1914.
ДЕНИЋ Павле, државник. Рођен 16. априла 1855. у Београду, преминуо 1939. у Београду. Завршио гимназију и Војну академију у Београду (1871-1875), диплому инжењера стекао на Ecole des Ponts et Chaussees у Паризу. Стекао чин поручника 5. новембра 1876. Учествовао у српско-турским ратовима 1876-1878. као ађутант у штабу Дринског и Шумадијског корпуса и начелник штаба Шабачке бригаде. Као поручник дао оставку. Редовни професор геодезије на Војној академији од 11. јануара 1889. до 8. августа 1892. и од 4. априла до 17. децембра 1897. Управник вароши (града) Београд. Генерални конзул Србије у Солуну и Скопљу. Начелник Београдског округа. Директор Фабрике дувана и комесар Народне банке. Министар грађевина од 7. новембра 1902. до 25. марта 1903. Заступник (в.д.) министра иностраних дела од 23. марта до 29. маја 1903. Директор, потом члан Управног одбора Београдске банке. Председник Надзорног одбора Државне хипотекарне банке и председник Надзорног одбора Државне ликвидационе банке (1925). 
КАЉЕВИЋ Љубомир, политичар. Рођен 1841. у Ужицу, преминуо 20. марта 1907. у Београду. Гимназију завршио у Београду. Државне науке студирао у Хајделбергу и Паризу. По повратку у Србију издавао лист "Србија", гласило Уједињене омладине српске 1867-70. Народни посланик (1871-77) и министар финансија од 25. новембра 1874. до 20. јануара 1875. Председник Народне скупштине 1875. Председник Владе од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. Посланик Србије у Букурешту и Атини 1881-1889. Члан Државног савета 1895-1907. Министар иностраних дела од 29. маја до 21. септембра 1903. 
ЖУЈОВИЋ др Јован, професор универзитета, политичар. Рођен 18. октобра 1856. у селу Брусница, преминуо 19.јула 1936.у Београду. Гимназију завршио у Београду, курс математике у Цириху, студије математике у Београду и Природно-математичке науке у Паризу. Наставник минералогије и геологије на Великој школи (Универзитету) у Београду од 1880. Редовни професор од 1883. Професор на Пољопривредном факултету од његовог оснивања. Секретар Српске краљевске академије од њеног оснивања. Министар просвете од 16. маја до 30. јула 1905. Заступник министра иностраних дела од 26. маја до 30. јула 1905. Министар иностраних дела од 30. јула до 2. децембра 1905. Министар просвете од 11. октобра 1909. до 12. септембра 1910. Председник Српске краљевске академије 1915-1921. 
МИЛОВАНОВИЋ Ђ. др Милован, политичар и књижевник. Рођен 17. фебруара 1863. у Београду, преминуо 18. јуна 1912. у Београду. Гимназију завршио у Београду (1873-80). Започео студије права у Београду 1880. Наставио студије и докторирао право у Паризу (1881-88) са темом "Гарантни уговори у XIX веку". Професор државног и међународног права на Великој школи у Београду 1888-1891. Начелник у Министарству иностраниих дела 1891-92. и од 1. априла 1893. до 1894. Министар правде од 17. децембра 1896. до 11. октобра до 1. септембра 1907. Посланик у Букурешту од јула 1900. Министар народне привреде од 8. фебруара 1901 до 6. маја 1902. и министар финансија од марта до маја 1902. Посланик Србије у Риму од јануара 1903. до 1907. Министар иностраних дела од 7. јула 1908. до 25. јуна 1911. Председник Владе и министар иностраних дела од 25. јуна 1911. до 27. јануара 1912. Министар иностраних дела од 27. јануара до 18. јуна 1912. 
ЈОВАНОВИЋ М. Јован - Пижон, политичар, дипломата и историчар. Рођен 3. септембра 1869. у Београду, преминуо 20. јуна 1939. у Охриду. Правни факултет завршио у Београду и Паризу. Судски чиновник у Београду од 1892. Секретар у Министарству иностраних дела од фебруара 1900. Једновремено изабран за професора Велике школе (универзитета). Секретар у Министарству финансија 1903. Отправник послова у Софији од децембра 1903. На дипломатским службама до 1911. Начелник у Министарству иностраних дела 1911-1912. Министар иностраних дела од 18. јуна до 30. августа 1912. Посланик Србије у Бечу 1912-1914. Помоћник министра иностраних дела од 1914. Посланик Србије у Лондону 1916-1919. Посланик Краљевине СХС у Вашингтону 1920.
ГАВРИЛОВИЋ др Михаило, историчар, државник, дипломата. Рођен 8. маја 1868. у Алексинцу, преминуо 1. новембра 1924. у Лондону. Гимназију је завршио у Књажевцу и Нишу. Историјско-филолошки одсек на Филозофском факултету у Београду (1887-91). Државни питомац на Ecole Pratique des Hautes Etudes у Паризу (1893-99) где је докторирао. Наставник учитељске школе у Нишу 1891. Професор гимназије у Нишу од 1892. Управник Државног архива у Београду од 1900 - 1910. Опуномоћени посланик Србије на Цетињу од 1910. Посланик Србије у Ватикану од 1914. Посланик Србије у Петрограду од 1917. Заступник (в.д.) министра иностраних дела (Пашића) од 10. марта 1918. до 3. новембра 1918. Посланик Краљевине СХС у Лондону од 1919 до 1924.
ПРОТИЋ Стојан, политичар, државник. Рођен 16. јануара 1857. у Крушевцу, преминуо 28. октобра 1923. у Београду. Гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Филозофски факултет (Историјско-филолошки одсек) у Београду. Судски чиновник и наставник гимназије до 1882. Сарадник и уредник листа "Самоуправа" од 1882. Покренуо лист "Одјек" 1884. Изабран за народног посланика 1887. Секретар Великог уставотворног одбора 1888. Секретар, потом начелник у Министарству унутрашњих дела од 1889. Председник Пореске управе до 20. августа 1892. Привремени управник града Београда (1893). Председник Пореске управе 1894. Покренуо у уређивао часопис "Дело". Председник Пореске управе 1897. Библиотекар Народне библиотеке 1900. Члан Самосталне монополске управе и народни посланик од 1901. Министар унутрашњих дела од 29. маја 1903. до 16. маја 1905. и од 17. априла 1906. до 30. маја 1907. Министар финансија од 11. фебруара 1909. до 8. маја 1912. Заступник (в.д.) министра унутрашњих дела од 12. септембра 1910. до 25. јуна 1911. Министар унутрашњих дела од 30. августа 1912. до 22. новембра 1914. Министар финансија од 10. јуна 1917. до 20. децембра 1918. Заступник (в.д.) министра иностраних дела од 3. новембра до 20. децембра 1918. Председник прве владе Краљевине СХС од 20. децембра 1918. до 16. августа 1919. Председник владе од 19. фебруара до 17. маја 1920. 
ТРУМБИЋ др Анте, адвокат и политичар. Рођен 17. маја 1864. у Сплиту, преминуо 17. новембра 1938. у Загребу. Гимназију је завршио у Сплиту. Права је студирао у Загребу, Бечу и Грацу. Промовисан у доктора наука у Грацу 1890. Приватни адвокат у Сплиту од 1894. Биран за посланика у Далматинском сабору у више наврата 1895-1914. Биран за посланика Царевинског већа у Бечу 1897. Градоначелник Сплита од 1905. У емиграцији од 1914. до 1918. Члан Југословенског одбора у Лондону 1915-1918. Министар иностраних дела од 20. децембра 1918. до 22. новембра 1920. Биран за посланика Народне скупштине 1920-1927. 
СПАЛАЈКОВИЋ др Мирослав, дипломата. Рођен 6. априла 1869. у Крагујевцу, преминуо 1951. у Паризу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, права у Паризу, где је и докторирао 1898. Дипломатску каријеру започео као секретар посланства у Петрограду 1900. Конзул у Приштини (тадашња Турска) од 1904. до 1907. Начелник у Министарству иностраних дела од лета 1907. до 1911. Посланик Србије у Софији од априла 1911. до 1913. Заступао министра иностраних дела (Пашића) у јесен 1913. Посланик у Петрограду 1913-1917. Именован 1917. за посланика у Риму, али је до 1918. остао у Русији. Заступник министра иностраних дела од 19. фебруара до 18. августа 1920. Посланик и опуномоћени министар Краљевине СХС у Риму 1920-1924. Посланик у Паризу 1924-1935. 
ВЕСНИЋ др Миленко, политичар, дипломата. Рођен 13. фебруара 1862. у селу Дунишић,Кнежевина Србија, преминуо 15. маја 1921. у Паризу. Докторирао права у Минхену 1888. У дипломатској служби од 1891. Секретар српског посланства у Цариграду од 1891. Професор међународног права на Великој школи (Универзитету) од 1893. Народни посланик и министар просвете од 1893. Професор међународног права 1894-1901. Посланик Србије у Риму 1901-1902. Посланик Србије у Паризу 1904-1906. Министар правде 1906. Посланик Србије у Паризу до 1920. Председник Владе и министар иностраних дела од 22. новембра 1920. до 1. јануара 1921. Покренуо часопис "Правник" (1892).
НИНЧИЋ др Момчило, професор универзитета, политичар. Рођен 10. јуна 1876. у Јагодини, преминуо 1949. у Лозани (Lausanne). Завршио гимназију у Београду, а правне науке и докторат у Паризу (1899). Секретар у Министарству финансија (од 1899). Професор на Правном факултету Велике школе (од 1902). Министар финансија, са мањим прекидом, од 1915 до 16. августа 1919. Министар правде од 19. фебруара до 31. марта 1920. Министар трговине и индустрије од 31. марта 1920. до 1. јануара 1921.Министар иностраних дела од 5. јануара 1922. до 27. јула 1924, од 6. новембра 1924, до 6. децембра 1926. На 4. заседању Лиге Народа изабран за председника финансијске комисије (1923). На 6. заседању Лиге Народа изабран за председника комисије за разоружање (1925), а на 7. заседању изабран је за председника Лиге народа (1926-27). Министар иностраних дела од 27. марта 1941. до 1. јануара 1943. (југословенска влада у Лондону).
МАРИНКОВИЋ др Војислав, политичар, економиста, дипломата. Рођен 13. маја 1876. у Београду, преминуо 18. септембра 1935. у Београду. Средњу школу завршио у Београду, а Правни факултет и докторат, на одсеку политичких и економских наука у Паризу. Службеник Министарства финансија од 1901. Директор Опште привредне банке. Министар народне привреде у Концентрационој влади од 1914. до 1917. Министар у коалиционом кабинету Србије новембар - децембар 1918. Делегат Србије на међународној конференцији Паризу (1913.) за ликвидирење финансијских дугова из балканског рата. Делегат Србије на међусавезничкој конференцији у Паризу 1916. Експерт у делегацији Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919-20. Министар унутрашњих послова од 24. децембра 1921 до 30. фебруара 1922. Министар иностраних послова од 27. јула до 6. новембра 1924. и од 17. априла 1927. до 4. априла 1932. Председник Владе и министар иностраних послова од 4. априла до 3. јула 1932. Министар без портфеља од 22.октобра до 20. децембра 1934.
ТРИФУНОВИЋ Милош, политичар. Рођен 30. октобра 1871. у Ужицу, преминуо 19. фебруара 1957. у Београду. Гимназију завршио у Ужицу. Филозофски факултет завршио у Београду 1894. Професор гимназије у Ужицу. Министар просвете и црквених послова од 30. јуна 1917. до 3. новембра 1918. Министар просвете од 19. фебруара до 17. маја 1920, од 16. децембра 1922. до 2. маја 1923. Министар грађевина од 27. марта до 27. јула 1924. и заступник од 28. марта до 29. априла 1925. Министар вера од 6. новембра 1924. до 15. априла 1926. Министар просвете од 15. априла 1926. до 4. фебруара 1927. Заступник министра иностраних послова од 6. до 24. децембра 1926. Министар просвете од 27. марта 1941. до 26. јуна 1943. У мисији у САД од 3. октобра 1941. Председник Владе и министар унутрашњих послова од 6. јуна до 10. августа 1943. Члан Радикалне странке, члан Главног одбора, а тридесетих година у својству првог потпредседника, као заменик Аце Станојевића, води странку. Од 1903. стално биран за народног посланика. Више пута био секретар Народне скупштине. 
ПЕРИЋ др Нинко, правник, политичар. Рођен 14. маја 1886. у селу Бојић (Србија), преминуо 24. априла 1961. у Београду. Гимназију завршио у Шапцу и Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду (1910). Докторирао право у Паризу (1913). Судски правник од 1913. до 1917. Секретар у Министарству иностраних дела 1917-20. Секретар делегације Краљевине СХС на Конференцији мира у Паризу. Изабран за ванредног професора Правног факултета у Београду 1920. Министар социјалне политике од 4. маја до 31. јула 1923. Министар финансија од 15. априла до 24. децембра 1926. Министар иностраних дела од 24. децембра 1926. до 12. априла 1927. Министар без портфеља од 17. априла до 16. јуна заступао министре правде, просвете, вера. Председник Народне скупштине 1927-28. Председник Државног савета 1930-31. Посланик у Букурешту 1935-36. 
ЈЕВТИЋ Богољуб, дипломата. Рођен 24. децембра 1886. у Крагујевцу, преминуо 1960. у Паризу. Гимназију завршио у Крагујевцу. Правни факултет у Београду (1911). Слушалац Високе комерцијалне школе у Берлину. Писар у посланству Србије у Стокхолму од 1917. Секретар посланства у Лондону од јула 1918. Шеф одсека у одељењу за извршење међународних уговора при Председништву владе од априла 1920. Генерални секретар југословенске делегације у Репарационој комисији у Паризу од децембра 1920. Саветник посланства Краљевине СХС у Паризу и Бриселу од 1924. Опуномоћени министар у Тирани од 9. априла 1926. Опуномоћени министар у Бечу и Будимпешти од 13. јануара 1928. Министар Двора од 25. јануара 1929. до 1932. Вршилац дужности помоћника министра иностраних дела, поред редовне дужности, од 3. фебруара 1929. до 29. октобра 1930. Од 2. јула 1932. до 20. децембра 1934. министар иностраних послова. Од 20. децембра 1934. до 24. јуна 1935. председник Владе и министар иностраних послова. Од 27. марта 1941. до 9. јануара 1942. министар саобраћаја. Министар без портфеља до 2. јануара 1943. Министар шума и руда јул-август 1943. 
СТОЈАДИНОВИЋ др Милан, политичар, економиста, професор универзитета. Рођен 23. јула 1888. у Чачку, преминуо 1961. у Буенос Ајресу. Средњу школу похађао у Ужицу и Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду (1906-10). Докторирао из области финансија 1911. На специјализацији у Немачкој, Енглеској и Француској (1911-14), поред осталог на стажу у француском Министарству финансија. Службеник Министарства финансија од 1914. Начелник Главног државног рачуноводства у Министарству финансија 1918. Приватни намештеник Енглеске трговачке банке у Београду од 1918. Министар финансија од 16. децембра 1922. до 27. јула 1924, од 6. новембра 1924. до 8. априла 1926, од 20. децембра 1934. до 24. јуна 1935. Председник Владе и министар иностраних послова од 24. јуна 1935. до 5. фебруара 1939. 
ЦИНЦАР-МАРКОВИЋ Александар, дипломата. Рођен у Београду 1889, погубљен 1947. Гимназију завршио у Београду. Студирао права на факултетима у Фрајбургу и Берлину где је и дипломирао (1911). Докторирао у Француској. Секретар у Министарству иностраних дела од краја 1918. Члан секретаријата делегације Краљевине СХС на Конференцији мира у Паризу (1919), секретар Николе Пашића. Конзул Краљевине СХС у Задру од јуна 1921. Конзул у Трсту од јула 1921. Члан и генерални секретар делегације Краљевине СХС у Рапалу 1920. и Санта Маргарити 1922. Први секретар, потом саветник посланства у Тирани од јула 1923. до маја 1925. Шеф Балканског одсека у Министарству иностраних дела 1925-1926. Отправник послова у Будимпешти од јуна 1926. Саветник посланства у Паризу од јесени 1926. Саветник посланства у Софији од маја 1927. Саветник посланства у Бечу од августа 1928. Саветник посланства у Паризу од 1930. Посланик у Софији 1934-1935. Посланик у Берлину 1935-1939. Министар иностраних послова од 5. фебруара 1939. до 27. марта 1941. 
ЈОВАНОВИЋ др Слободан, професор универзитета. Рођен 26. новембра 1869. у Новом Саду (Аустро-Угарска), преминуо 12. децембра 1958. у Лондону. Гимназију је завршио у Београду, а Правни факултет у Женеви (1890). Секретар Министарства иностраних дела (1900-1907). Професор Велике школе (1897-1905). Професор Београдског универзитета од 1905. године. У току Првог светског рата радио у Прес-бироу Врховне команде српске војске. Експерт у секцији за међународно право делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу. После рата професор Правног факултету и ректор Универзитета. Потпредседник Владе од 27. марта 1941. до 9. јануара 1942. Председник владе, министар унутрашњих послова и заступник министра војске, морнарице и ваздухопловства од 9. јануара 1942. до 2. јануара 1943. Председник Владе, министар унутрашњих послова и заступник министра иностраних послова од 2. јануара 1943 до 26. јуна 1943. Други потпредседник Министарског савета од 26. јуна до 10. августа 1943. 
ГРОЛ Милан, политичар, драматург. Рођен 31. августа 1876. у Београду. Преминуо 3. децембра 1952. у Београду. Гимназију завршио у Београду. Дипломирао на Филозофском факултету, Филолошко-литерарни одсек у Београду (1899). Студирао књижевност и позориште две године у Паризу. 
ПУРИЋ др Божидар, дипломата. Рођен 19. фебруара 1891. у Београду, преминуо 1977. у Чикагу. Гимназију завршио у Београду. Правни факултет завршио у Паризу 1912. Докторирао у Паризу 1918. са тезом: Clausula rebus sic stantibus en Droit international Public. 
ШУБАШИЋ др Иван, политичар. Рођен 27. маја 1892. у Вуковој Горици (Карловац), преминуо 22. марта 1955. у Загребу. Гимназију завршио у Загребу. Од јесени 1914. у аустроугарској војсци на српском фронту. Заробљен у Русији 1916. године. Ступио у добровољачке јединице у српској војсци и учествовао у борбама на Солунском фронту 1918. Регент Александар га је одликовао орденом Карађорђеве звезде са мачевима другог реда. По завршетку рата, студирао и докторирао право на Загребачком свеучилишту. Отворио адвокатску канцеларију у Врбовском. Члан Хрватске сељачке странке. Изабран за народног посланика 1938. Од августа 1939. бан Бановине Хрватске. Од 1941. године у емиграцији. Од 1941. до 1944. члан владине делегације у САД. Председник Краљевске владе у избеглиштву и министар иностраних дела од 1. јуна 1944. до 5. марта 1945. Министар иностраних дела у влади ДФЈ од 7. марта 1945. до 17. октобра 1945. (поднео оставку 8. октобра). У току 1944. године по жељи Британаца склопио неколико споразума између Краљевске владе у избеглиштву и партизанске владе (НКОЈ) маршала Јосипа Броза Тита у циљу формирања заједничке прелазне владе и намесништва.
БРОЗ Јосип Тито, политичар, маршал. Рођен 25. маја 1892. у Кпреминуовцу (Хрватска, Aустро-Угарска), преминуо 4. маја 1980. у Љубљани. Завршио основну школу у Кпреминуовцу и металски занат у Сиску. До I светског рата по занимању радник. У рату аустроугарски подофицир на Српском и Руском фронту. Заробљен 1916. у Русији. Придружио се бољшевицима. Вратио се у Југославију 1920. и постао чан КПЈ. Од 1934 до 1937. у Москви. Генерални секретар КПЈ од 1937. године. Од 1941. командант партизанских одреда и Врховног штаба. Од 1943. године на челу Националног комитета ослобођења Југославије - НКОЈ (партизанске владе). Од 7. марта 1945. године председник Владе ДФЈ. Од 30. новембра 1945. године председник Владе ФНРЈ и министар иностраних послова (до 31. јануара 1946). Од 1953. до смрти председник Републике, генерални секретар КПЈ/СКЈ и Врховни командант Оружаних снага. 
СИМИЋ Станоје, дипломата. Рођен у Београду 16. јула 1893, преминуо 1970. у Београду. Завршио гимназију и Правни факултет (1919) у Београду. Учествовао у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. Дипломатски чиновник од 1920. Вицеконзул у Корчи (Албанија) од јула 1923. Вицеконзул у Задру од августа 1927. Секретар у Министарству иностраних дела од јануара 1932. Саветник у Министарству иностраних дела од маја 1934. Саветник посланства у Паризу од 1935. Пензионисан 1938. Поново враћен у службу 1939. године. Југословенска Краљевска влада именовала га је 1942. године за посланика, а од 1943. године за амбасадора у СССР-у. Амбасадор ДФЈ у Вашингтону од априла 1945. Министар иностраних послова од 1. фебруара 1946. до 31. августа 1948. Министар у Влади ФНРЈ од 1948. до 1953. Народни посланик у Већу народа Савезне народне скупштине од 30. новембра 1945. до 1953. 
КАРДЕЉ Едвард, политичар. Рођен 27. јануара 1910. у Љубљани, преминуо фебруара 1979. у Љубљани. Завршио учитељску школу у Љубљани 1929. Члан илегалне комунистичке омладине (СКОЈ) од 1926. године. Од 1932. члан илегалне КПЈ. Од 1934 до 1936. у СССР-у. Из емиграције се вратио у Југославију 1937. Члан ЦК КПЈ од 1937. до смрти. Од 1941. у НОР-у члан Врховног штаба, Главног штаба Словеније и НКОЈ-а (партизанске владе). Од 7. марта 1945. министар у Влади ДФЈ. Од 30. новембра 1945. министар за Конститутанту. Од 1946. до 1948. председник Контролне комисије. Од 31. августа 1948. до 14. јануара 1953. министар иностраних дела. 
ПОПОВИЋ Коча, генерал, политичар. Рођен 14. марта 1908. у Београду, преминуо 20. октобра 1992. Гимназију завршио у Београду. Апсолвирао 1932. на Филозофском факултету у Паризу. Члан илегалне КПЈ од 1933. Учесник у шпанском грађанском рату од 1937. до 1939. као официр. После логора у Француској враћа се у Југославију 1939. У НОР-у од 1941. као истакнути командант. Рат је завршио као командант 2. армије. Од 1945. до 1953. начелник Главног генералштаба. Министар иностраних послова од 15. јануара 1953. до 23. априла 1965. Члан Савезног извршног већа и заменик председника СФРЈ до 1972. Члан Савета народне одбране и члан Савета федерације. 
НИКЕЗИЋ Марко, политичар, дипломата. Рођен 13. јуна 1921. у Београду, преминуо у Београду 1991. Гимназију завршио у Београду. Студирао на Техничком факултету у Београду до 1941. У току НОР-а на политичким дужностима у СКОЈ-у и КПЈ. Организациони секретар Окружног комитета КПЈ за Београдски округ од 1945. Потпредседник Извршног одбора града Београда 1950-1951. Секретар Градског комитета КПЈ у Београду 1951-1952. У дипломатској служби од 1952-1968. Југословенски амбасадор у Египту од 1953. до 1956. Амбасадор у Чехословачкој од 1956. до 1958. Амбасадор у САД од 1958. до 1962. Помоћник савезног секретара за иностране послове од 1962. до 1965. Министар иностраних послова од 23. априла 1965. до 25. децембра 1968. године. Председник ЦК СКС 1968-1972. 
ПАВИЋЕВИЋ Мишо, политичар, дипломата. Рођен 21. априла 1915. у Пљевљима. Преминуо 1995. године у Београду. Гимназију завршио у Пљевљима. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1938. Члан илегалне КПЈ од 1941. Организатор НОР-а од 1941. Током НОР-а на политичким дужностима у Црној Гори. После рата био је секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије (1947-51). Изванредни посланик у Аргентини, Уругвају и Парагвају (1951-1953). Амбасадор ФНРЈ у Турској (1953-55). Амбасадор у Грчкој (1955-1958). Секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије (1958-60). Стални представник СФРЈ у ОУН од децембра 1960. до новембра 1963. Помоћник савезног секретара за иностране послове од јануара 1964. Заменик савезног секретара за иностране послове од априла 1965. Вршилац дужности савезног секретара за иностране послове од 25. децембра 1968. до 25. априла 1969. године. Потпредседник Савезног извршног већа. Амбасадор СФРЈ у Италији. 
ТЕПАВАЦ Мирко, политичар. Рођен 13. августа 1922. у Земуну, преминуо 28. августа 2014. у Београду. Гимназију учио у Земуну, Сремској Митровици и Белој Цркви. Учесник НОР-а од 1941. Члан КПЈ од 1942. У току рата на дужностима комесара одреда, бригаде, дивизије. После рата члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СКС, секретар Окружног комитета КПЈ у Зрењанину и Панчеву, члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, секретар Савета за просвету и културу Србије. Директор Радио - Београда (1955-59). Амбасадор ФНРЈ у Мађарској и помоћник државног секретара за иностране послове (1959-65). Директор и главни уредник листа "Политика" и члан Извршног комитета ЦК СКС (1965-67). Председник Покрајинског комитета СК Војводине (1965-69). Савезни сектретар за иностране послове од 25. априла 1969. до 1. новембра 1972.
ПЕТРИЋ Јакша, политичар, дипломата. Рођен 1. јула 1922. у Постирама (Хрватска). Преминуо 1993. Завршио Трговачку академију у Сплиту (1940). Учесник НОР-а од 1941. Члан КПЈ од 1942. Секретар Среског комитета КПХ за Сплит од 1945. Секретар Комитета за кинематографију ФНРЈ. У дипломатској служби од 1949. Посланик ФНРЈ у Албанији. Заменик сталног представника ФНРЈ у Савету безбедности ОУН од 1949. Начелник Англо-америчке управе у МИП-у од 1951. Министар-саветник амбасаде у Лондону. Начелник одељења за Азију у МИП-у. Амбасадор ФНРЈ у Прагу 1958-1961. Начелник управе за Северну, Јужну Америку, Велику Британију и земље Комонвелта 1961-1963. Секретар Комитета за међународну сарадњу и везе Савезног одбора ССРЊ 1964-1965. Амбасадор СФРЈ у Букурешту 1965-1969. Помоћник државног секретара за иностране послове 1969-1972. Вршилац дужности савезног секретара за иностране послове од 1. новембра до 15. децембра 1972. године. Заменик државног секретара за иностране послове 1972-1974. Стални представник СФРЈ у ОУН 1974-1978. Члан Председништва СР Хрватске од 1978. Председник Председништва СР Хрватске од 10. маја 1984. до 10. маја 1985.
МИНИЋ Милош, политичар. Рођен 28. августа 1914. у селу Прељина код Чачка. Преминуо у Београду 5. септембра 2003. Гимназију завршио у Чачку, а Правни факултет у Београду. Члан илегалног СКОЈ-а од 1935. и КПЈ од 1936. Обављао је високе дужности у тим организацијама. У НОР-у на партијским и војним дужностима у Србији од 1941. У Одељењу за заштиту народа за Београд од октобра 1944. Јавни тужилац Србије и заступник Војног тужиоца ЈНА од марта 1945. до 1950. Председник Планске комисије НР Србије, министар у Влади; председник Савета за законодавство и изградњу народне власти од 1950. Члан Владе НР Србије од 1953. Члан Савезног извршног већа и члан Извршног већа Народне скупштине Србије од 1953. Председник Градског народног одбора у Београду од фебруара 1955. Председник Извршног већа НР Србије од марта 1957. Члан Савезног извршног већа од 1962. Потпредседник СИВ-а од јула 1963. до маја 1965. Шеф Комисије ЦК СКЈ за друштвено-економске и политичке односе у привреди 1965-1966. Председник Савезног већа и подпредседник Савезне Скупштине од 1966. Претседник Скупштине СР Србије од 16. маја 1967. Потпредседник СИВ-а од 5. децембра 1972. и савезни секретар за иностране послове од 16. децембра 1972. до 17. маја 1978. Члан Председништва ЦК СКЈ од 1982. 
ВРХОВЕЦ Јосип, политичар. Рођен 9. фебруара 1926. у Загребу, преминуо 15. фебруара 2006. у Загребу. Дипломирао на Економском факултету у Београду 1951. Учесник НОР-а од 1941. Припадник НОВ-а од 1943. Члан КПЈ од 1944. После 1945. на дужностима у ЈНА. Главни уредник "Вјесника у сриједу" од 1952. Дописник "Вијесника" из САД од 1963. до 1970. Члан Извршног комитета ЦК СКХ од 1970. Секретар ИК ЦК СКХ од децембра 1971. Члан Председништва ЦК СКЈ и председник Комисије за идејна и теоријска питања, председник савета Политичке сколе "Ј. Б. Тито" 1974-1978. Савезни секретар за иностране послове од 17. маја 1978. до 17. маја 1982. Члан Председништва СФРЈ од 15. маја 1984. до 15. маја 1989. Објавио већи број радова из области међународне политике, самоуправљања и националног питања. 
МОЈСОВ др Лазар, политичар, дипломата. Рођен 19. децембра 1920. у Неготину (Македонија), преминуо 25. августа 2011. у Београду. Дипломирао и докторирао на Правном факултету у Београду. Учесник НОР-а. Члан Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ). Јавни тузилац Македоније до 1948. Министар правде НР Македоније од 1948. до 1951. Директор "Нове Македоније" и шеф прес-бироа Владе Македоније, посланик Собрања и члан Извршног већа од 1952 до 1958. Амбасадор у СССР-у од 1958. до 1961. Директор Института за међународни раднички покрет од 1961. Директор и главни уредник "Борбе" од 1962. до 1964. Амбасадор у Аустрији од 1967. Стални представник СФРЈ у ОУН од 1969. до 1974. Помоћник савезног секретара за иностране послове од 1974. Председник 32. заседања генералне скупштине ОУН 1977. Члан Извршног комитета ЦК СКМ. Цлан ЦК СКЈ и председник СКЈ 1980-1. Савезни секретар за иностране послове од 17. маја 1982. до 15. маја 1984. Члан Председнишва СФРЈ од 15. маја 1984. до 15. маја 1989. Председник Председнишва СФРЈ од 15 маја 1987. до 15. маја 1988. 
ДИЗДАРЕВИЋ Раиф, политичар. Рођен 1926 у Фојници (Босна и Херцеговина). Ступио у НОР 1943. године. Члан КПЈ од 1945. Од 1945. до 1951. у служби државне безбедности. Од 1951. у Министарству иностраних послова. Секретар и отправник послова у амбасади ФНРЈ у Бугарској (1951-4). Први секретар амбасаде у СССР-у (1956-9). Саветник Амбасаде у Прагу (1963-7). Секретар Савезног већа синдиката Југославије од 1967. до 1972. Помоћник савезног секретара за иностране послове од 1972. до 1974. Председник Већа савеза синдиката БиХ од 1974 до 1978. Председник Председништва СР БиХ од 1978. до 1982. Председник Савезне скупштине (1982-1983). Савезни секретар за иностране послове од 15. маја 1984. до 30. децембра 1987. Члан Председништва СФРЈ од 30. децембра 1987. до 15. маја 1989. Председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. 
ЛОНЧАР Будимир, дипломата. Рођен 1. априла 1924. у селу Преко (Хрватска). Завршио гимназију и војне школе. У НОР-у на дужностима у СКОЈ-у и КПЈ у Далмацији. У служби безбедности на Западу 1947-1948. У служби безбедности на Истоку 1948-1949. Конзул ФНРЈ у Њујорку и саветник у мисији при ОУН од 1. јануара 1950. Шеф групе у одељењу МИП-а од 1. јануара 1956. Начелник одељења МИП-а од 1. јула 1957. Саветник државног секретара (министра) за иностране послове од 1. априла 1965. Амбасадор СФРЈ у Џакарти и опуномоћени амбасадор у Малезији и Сингапуру од 1. октобра 1965. Саветник државног секретара за иностране послове од 1. новембра 1969. Амбасадор СФРЈ у Бону од 1. јуна 1973. Подсекретар у ССИП-у од 1. децембра 1977. Амбасадор СФРЈ у Вашингтону од 1. новембра 1979 до 1. децембра 1983. Заменик савезног секретара за иностране послове од 1983. до 1987. Савезни секретар за иностране послове од 31. децембра 1987. до 12. децембра 1991. Члан делегације СФРЈ на 1, 2. и 3. конференцији несврстаних земаља. 
МАКСИЋ Миливоје, дипломата. Рођен 19. јануара 1928. у Београду. Преминуо у Београду 2. марта 2003. У дипломатској служби од 1. августа 1949. Секретар заменика министра иностраних послова од 1. децембра 1949. Референт за Бугарску у одељењу МИП-а од 1. марта 1951. Аташе за штампу амбасаде СФРЈ у Варшави од 1. маја 1953. Помоћни референт за Пољску у одељењу МИП-а од 1. јуна 1956. Помоћни референт у Координационом одељењу МИП-а од 1. октобра 1957. Саветник у амбасади СФРЈ у Москви од 1. маја 1963. Шеф одсека у управи за истраживање и документацију од 1. октобра 1967. Шеф одсека за СССР и Монголију у управи за Источну Европу од 1. марта 1969. Саветник у амбасади СФРЈ у Варшави од 1. септембра 1970. Саветник у кабинету савезног секретара за иностране послове од 27. марта 1973. Начелник управе МИП-а за Западну Европу од 15. септембра 1973. Амбасадор СФРЈ у Варшави од 1. септембра 1982. Руководилац сектора у МИП-у од 1. јануара 1987. Заменик секретара за иностране послове од октобра 1988. Вршилац дужности савезног секретара за иностране послове од 12. децембра 1991. до 28. априла 1992. године.
ЈОВАНОВИЋ Владислав, дипломата. Рођен 9. јуна 1933. у селу Зитни Поток (отац Милорад, учитељ, мајка Драгица, р. Петковиц, учитељица). Завршио гимназију у Београду (1951). Дипломирао на Правном факултету у Београду. Дипломата у ССИП-у од 1957. Референт амбасаде СФРЈ у Бриселу од (1960-64), Референт у МИП-у од 1. јула 1964. Други секретар амбасаде СФРЈ у Анкари од (1967-71). Помоћник начелника управе у МИП-у од 1. јануара 1974. Саветник у амбасади СФРЈ у Лондону од 8. октобра 1975 до 1979. Начелник управе за Западну Европу од 1. јула 1980. Амбасадор СФРЈ у Турској од 13. новембра 1985. до 1989. Амбасадор у ССИП-у и помоћник руководиоца сектора од 29. марта 1990. Министар иностраних послова у Влади Републике Србије од 31. јула 1991. до 1992. Савезни секретар за иностране послове од 15. јула 1992. до 30. септембра 1992. и од 4. марта 1993. до 15. августа 1995. Министар иностраних послова у Влади Републике Србије 1992. и 1993. Шеф сталне мисије СР Југославије при ОУН од 1995. до 2000. 
ЂУКИЋ Илија, дипломата. Рођен 4. јануара 1930. у Новом Рујцу (Србија). Преминуо у Београду 22. октобра 2002. Завршио Институт политичких наука у Пекингу. На служби у амбасади у Пекингу од 1. јуна 1959. Референт у одељењу МИП-а за Кину од 1. априла 1961. На служби у управи МИП-а за Азију и Аустралију од од 1. маја 1968. Саветник у амбасади СФРЈ у Пекингу од 1. маја 1970. Саветник у управи за Источну Европу 5. јуна 1974. Начелник у управи за источну Европу од 31. августа 1975. Министар саветник у абасади СФРЈ у Москви од 31. августа 1978. Начелник у служби за информисање савезних и републичких органа од 1. новембра 1980. Начелник управе МИП-а за суседне земље од 1. децембра 1981. Саветник савезног секретара од 1. септембра 1882. Амбасадор СФРЈ у Софији од 26. октобра 1983. Руководилац сектора за суседне земље и Источну Европу од 18. децембра 1987. Амбасадор СФРЈ у Пекингу од 30. марта 1990. Савезни секретар за иностране послове од 30. септембра 1992. до 4. марта 1993. Амбасадор СРЈ у Пекингу 2000 - 2002.
МИЛУТИНОВИЋ Милан, политичар. Рођен 19. децембра 1942. године у Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1965. године. Члан Председништва Савеза омладине Југославије и председник Комисије за међународне везе; посланик Друштвено-политичког већа Савезне скупштине (члан одбора за спољну политику ДПВ) - 1969-1974; члан Извршног већа Скупштине СР Србије и републички секретар за образовање и науку СР Србије - 1977-1982; амбасадор у ССИП-у и шеф Сектора за штампу, културу и информације - 1987-1989; амбасадор СРЈ у Грчкој - 1989-1995; 1995-1998 савезни министар за иностране послове. 
ЈОВАНОВИЋ Живадин, дипломата и политичар. Рођен 14.11.1938. у Опарићу, општина Рековац. Завршио средњу школу у Јагодини, Србија. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1961. године. Правни референт у СО Нови Београд - 1961-1964. Аташе у Државном секретаријату за иностране послове - 1964-1966. Вице конзул у Генералном конзулату Југославије у Торонту, Канада - 1966-1970. Саветник у Председништву Републике - 1970-1974. Саветник Амбасаде Југославије у Најробију, Кенија - 1974-1978. Секретар Републичког савета за односе са иностранством Републике Србије - 1978-1984. Подсекретар у Председништву СФРЈ - 1984-1988. Изванредни и опуномоћени Амбасадор СФРЈ (СРЈ) у Анголи - 1988-1993. Помоћник савезног министра иностраних послова - 1994-1997. Потпредседник Социјалистичке партије Србије. Од септембра 1997. Посланик у Народној Скупштини Републике Србије; 1998-2000 савезни министар за иностране послове.
Мр Горан СВИЛАНОВИЋ 
ДРАШКОВИЋ Вук, рођен је 29. новембра 1946. у Србији. 
ЈЕРЕМИЋ Вук, рођен је 3. јула 1975. у Београду. 
МРКИЋ Иван, рођен је у Београду 30. маја 1953. године.