Biografija

RADONjIĆ Miljko, rođen 1770. u Rudničkoj nahiji, preminuo 17. decembra 1836. u Ismailu (Rumunija). Pisar u Savetu (Vladi) 1808. Profesor istorije i nemačkog na Velikoj školi od 1809. Savetnik i ministar inostranih dela od 4. februara 1811. do 25. decembra 1812. Posle sloma ustanka 1813. odlazi u Trst i do 1823. radi kao učitelj srpske dece. Posle Trsta odlazi u Vlašku (Rumunija) i bavi se trgovinom. Radonjić je bio prvi ministar inostranih dela u modernoj istoriji srpske državnosti. Postavljen je na tu dužnost kada je prethodno imenovani Milenko Stojković (od 11. januara 1811) odbio da uđe u Savet i prihvati dužnost ministra.

Trajanje mandata

od 04. februara 1811. do 25. decembra 1812.

Biografija

DAVIDOVIĆ Dimitrije, novinar, pisac i političar. Rođen 12. oktobra 1789. u Zemunu (Austrija), preminuo 25. marta 1838. u Smederevu. Osnovnu školu učio u Zemunu, gimnaziju u Karlovcu, a medicinu i filozofiju, koje nije završio, u Pešti i Beču (govorio je nemački, francuski i latinski). Izučio štamparski zanat 1819. U Beču izdavao "Novine serbske" od 1813. do 1822. Izdavao almanah "Zabavnik" 1815-1821. Prešao u Srbiju 1821. Sekretar Kneževe kancelarije 1821-1829. Na čelu diplomatske deputacije u Carigradu 1829-1833. Ministar prosvete i ministar inostranih dela od 8. juna 1834. do 2. decembra 1835. Najistaknutiji autor u procesu izrade srpskog ustava iz 1835 (po ugledu na francuski ustav). Bavio se pisanjem i objavljivanjem istorijskih radova. "Istorija naroda srpskog", koju je dopunio pravnik Jovan Hadzić, više puta je doštampavana, a 1848. na francuski jezik je preveo Alfred Vinjeron.

Trajanje mandata

od 08. juna 1834. do 02. decembra 1835.

Biografija

PETRONIJEVIĆ Avram, državnik. Rođen 2. februara 1791. u Oršavi (Austrija), preminuo 10. aprila 1852. u Carigradu. Školovao se u Oršavi. Prešao je u Srbiju 1817. Sekretar Kneževe kancelarije od 1818. Poslat u Carigrad, 29. oktobra 1820., kao pisar srpske delegacije gde je ostao do marta 1826. Jedno vreme proveo u turskom pritvoru zbog učešća u ustanku u Grčkoj. Ponovo postaje sekretar Kneževe kancelarije, marta 1826. Član Kneževe svite od 1832. Po donošenju ustava postao ministar inostranih dela (od 3. februara do 17. marta 1835). Po ukidanju ustava i ministarstva, postao "knežev predstavnik". Član Državnog (kneževog) saveta od 28. septembra 1837. Vođa delegacije u Carigradu koja je trebalo da predloži Ustav Kneževine Srbije na potvrdu, 1838. Knežev predstavnik i ministar inostranih dela od 14. februara 1839. do 3. maja 1840. Član tročlanog namesništva od 1. juna 1839. U Carigradu u izbeglištvu od 1840. do 1842. Upravljao Srbijom, zajedno sa Tomom Vučićem-Perišićem od 27. avgusta do 26. oktobra 1842. Po izboru kneza Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije postaje ministar inostranih dela od 27. avgusta 1842. do 7. avgusta 1843. Na zahtev Rusije poslat u emigraciju. Po povratku ponovo postaje ministar inostranih dela i knežev predstavnik od 29. septembra 1844. do 10. aprila 1852.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 03. februara 1835. do 17. marta 1835.,
Ministar inostranih dela od 14. februara 1839. do 03. maja 1840.,
od 26. aprila do 03. maja 1840. zastupao ga je Paun JANKOVIĆ

Ministar inostranih dela od 29. septembra 1844. do 10. aprila 1852.

Biografija

PROTIĆ Djorđe, političar. Rođen 1793. u Beloj Crkvi (Austrija), preminuo 25. novembra 1857. u Beogradu. Stekao čin general-majora. Za vreme uprave kneza Miloša u sudskoj struci do 1829. Savetnik (ministar) od 3. februara do 17. marta 1835. Predsednik suda Beogradskog okruga od 1835. Član komisije za pisanje zakona od 1837. i zastupnik kneževog predstavnika (predsednik Vlade) od 1838. Predstavnik i ministar inostranih dela od 3. maja 1840. do 27. avgusta 1842. U emigraciji od 1842. do 1857.

Trajanje mandata

Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 03. maja 1840. do 06. decembra 1840;
Ministar inostranih dela od 12. juna 1840. do 26. oktobra 1842.

Biografija

JANKOVIĆ Aleksa, političar. Rođen 1806. u Temišvaru (Austrija), preminuo 10. juna 1869. u Beogradu. Završio gimnaziju u Temišvaru, a prava u Budimpešti. Prešao u Srbiju 1834. Službenik suda i Kneževe kancelarije od 1834. Vratio se u Austriju i, posle studija u Budimpešti, položio advokatski ispit 1838. U Srbiji ponovo od 1839. i na službi u Kneževoj kancelariji do 1840. Direktor Kneževe kancelarije od 26. oktobra 1842. i ministar inostranih dela od 7. avgusta do 24. septembra 1843. Zastupnik ministra inostranih dela od 24. septembra do 5. novembra 1843. Ministar pravde 1847- 48. Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 10. aprila do 13. septembra 1852. Ministar prosvete 1854. Ministar inostranih dela od 16. decembra 1855. do 29. maja 1856. Posle povratka kneza Miloša u Srbiju uklonjen je iz Saveta i time je prestala njegova politička karijera. Član Društva srpske slovesnosti od 26. avgusta 1845, predsednik 1847-1848. i 1854. Počasni član Srpskog učenog društva (preteča Akademije) od 29. jula 1864.

Trajanje mandata

Vršio je dužnost ministra inostranih dela, od 07. avgusta 1843. do 24. septembra 1843, a zastupao je odsutnog ministra ALEKSU SIMIĆA od 24. septembra 1843. do 05. novembra 1843.

Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 10. aprila do 13. septembra 1852.

Ministar inostranih dela od 16. decembra 1855. do 29. maja 1856.

Biografija

SIMIĆ Aleksa, političar. Rođen 18. marta 1800. u selu Boljevci (Austrija), preminuo 17. februara 1872. u Beogradu. Školovao se u Djakovu, a potom radio kao trgovački pomoćnik. U Srbiju je prešao 1819. Bio je pisar u kancelariji kneza Miloša od 1. juna 1919. Sekretar Kneževe kancelarije od 1823. Bio među prvim trgovcima (bazrđanbaša) u Beogradu od 1824. Ministar finansija od 3. februara do 17. marta 1835. Prvi ađutant kneza Miloša od 1835. Savetnik Kneza od 1836. Poslanik (kapućehaja) u Carigradu od 1842. Knežev predstavnik (predsednik vlade) i ministar inostranih dela od 24. septembra 1843. do 29. septembra 1844. U emigraciji na svom posedu u Vlaškoj do 1849. Ministar pravde i prosvete od 1849. do 1852. Ministar unutrašnjih dela od 1852. do 1853. Kneževski predstavnik i ministar inostranih dela od 14. marta 1853. do 16. decembra 1855. Kneževski predstavnik i ministar inostranih dela od 16. septembra 1856. do 19. juna 1857., a potom je penzionisan. Pripadao stranci Ustavobranitelja protiv Kneževske samovolje. Član i predsednik Društva srpske slovesnosti 1849-1852. Počasni član Srpskog učenog Društva (preteča Akademije) od 29. jula 1864.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 24. septembra 1843. do 29. septembra 1844.

Ministar inostranih dela od 14.marta do 16.decembra 1855.

Ministar inostranih dela od 16.septembra 1856. do 19.juna 1857.

Biografija

GARAŠANIN Ilija, državnik, političar. Rođen 16. januara 1816. u selu Garaši kod Kragujevca, preminuo 10. juna 1874. u Beogradu. Školovao se u očevoj kući, podučavan od privatnih učitelja. Završio grčku školu u Zemunu. Nemački učio u Orahovici (Austrija). Od 1837. na dužnosti carinika u Višnjici i Beogradu. Prvi komandant srpske regularne vojske u činu pukovnika. Pomoćnik ministra unutrašnjih dela od oktobra 1842. i ministar unutrašnjih dela od 1843. do 1852. Knežev predstavnik i ministar inostranih dela od 13. septembra 1852. do 14. marta 1853. Član Saveta od 1856. do 1858. Ministar unutrašnjih dela od 1858. do odlaska Aleksandra Karađorđevića. Predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela od 9. decembra 1861. do 3. novembra 1867. Posle otpuštanja živeo je na svom imanju u Grockoj. Program razvoja srpske države sa osloncem na zapadnim silama izložio je u poznatom delu "Načertanije" 1844.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 13. septembra 1852. do 14. marta 1853.

Ministar inostranih dela od 09.decembra 1861. do 03.novembra 1867.

Biografija

MARKOVIĆ Stefan, političar. Rođen 26. decembra 1804. u Zemunu (Austrija), preminuo 29. novembra 1864.g. u Beču. Osnovnu školu završio u Zemunu (1815), gimnaziju u Sremskim Karlovcima (1821). Studirao na univerzitetu u Austriji. Prešao u Srbiju 1834. Pisar suda u Kragujevcu 1834. Član Sovjeta (vlade) i sekretar kancelarije predsednika Sovjeta od 1835. Direktor Kneževe kancelarije od 28. septembra 1837. Glavni sekretar Sovjeta od 1839. Član Sovjeta 1842-1857. Imenovan je 27. maja 1842. za prvog člana Društva srpske slovesnosti čiji je predsednik bio od 1854 do 1857. Ministar pravde i prosvete od 21. decembra 1854. do 29. maja 1856. Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 29. maja do 16. septembra 1856. Ministar pravde i prosvete od 16. septembra 1856. do 19. juna 1857. Ministar inostranih dela od 19. juna 1857. do 31. marta 1858. Posle dolaska kneza Miloša u Srbiju 1859. napušta zemlju.

Trajanje mandata

vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 29. maja 1856. do 16. septembra 1856.

ministar inostranih dela od 19.juna 1857. do 31.marta 1858.

Biografija

MAGAZINOVIĆ Stefan, političar. Rođen oko 1804, preminuo 5. februara 1874. u Beogradu. Učio osnovnu skolu u Rumi (Austrija). Službenik u sudskoj struci od 1823. do 1829. U Kneževoj kancelariji od 1829. do 1833. U policijskoj službi kao major od 1833. do 1839. U sudskoj struci od 1839-54. Predsednik Vrhovnog suda 1852. Član Sovjeta (vlade) i ministar unutrašnjih dela od 1854 do 1855. Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 31. marta 1858. do 06. aprila 1859, kada je stavljen u penziju.

Trajanje mandata

Vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 31. marta 1858. do 30. januara 1859; vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 30. januara 1859. do 06. aprila 1859.

Biografija

RAJOVIĆ Cvetko, političar, rođen 1793. u selu Vukovići, Trebinje (Turska), preminuo 22. aprila 1873. u Beogradu. Član novog Sovjeta (vlade) od 14. februara 1839. Ministar pravde od 4. maja 1840. do 26. avgusta 1842. Predstavnik kneza (predsednik Vlade) i ministar inostranih dela od 6. aprila 1859. do 27. oktobra 1860.

U misiji s Avramom Petronijevićem poslatom 1830. u Petrograd da kupi prvu državnu štampariju u kojoj će se od 1. januara 1834. štampati zvanične "Novine serbske".

Pristalica dinastije Obrenovića. Osumnjičen da je organizator "smederevske" ili "Rajovićeve bune" protiv kneza Karađorđevića 1844.

Trajanje mandata

od 06. aprila 1859. do 27. oktobra 1860.

Biografija

HRISTIĆ dr Filip, političar, Rođen 1819. u Beogradu, preminuo 29. januara 1905. u Mentonu (Francuska). Jedan od prvih državnih pitomaca u inostranstvu 1839. Doktorirao prava u Parizu (Sorbona). U državnoj upravi kao komesar Dunavske komisije i član Saveta (Vlade). Lični sekretar kneza Miloša od 1858. do 1860. Kneževski predstavnik i ministar inostranih dela od 27. oktobra 1860. do 09. decembra 1861. Posle turskog bombardovanja gradova 1867. poslat u misiju u London. Zastupnik Srbije u Carigradu od 1871. Ministar prosvete od 22. oktobra 1873. do 25. novembra 1874. Delegat Srbije za zaključenje mira sa Turskom 1877. Poslanik Srbije u Carigradu, Beču i Londonu od 1878. do 1883. Prvi guverner Narodne banke Kraljevine Srbije od 1885. do 1889.

Član Društva srpske slovesnosti od 1846. Član Srpskog učenog društva (preteča Akademije nauka) od 29. jula 1864. Počasni član Srpske kraljevske akademije od 10. februara 1892.

Trajanje mandata

od 27. oktobra 1860. do 09. decembra 1861.

Biografija

RISTIĆ dr Jovan, državnik, istoričar. Rođen 4. januara 1831. u Kragujevcu, preminuo 23. avgusta 1899. u Beogradu. Gimnaziju (1847) i Licej (1849) završio u Beogradu. Studije je nastavio na univerzitetima u Berlinu i Hajdelbergu, gde je doktorirao 1852. Potom uči francuski u Parizu i sluša predavanja na Sorboni do 1854. Državni službenik u ministarstvima inostranih i unutrašnjih dela do 1858. Sekretar srpske delegacije u Carigradu 1860. Zastupnik u Carigradu od oktobra 1861. do novembra 1867. Ministar inostranih dela od 3. do 21. novembra 1867. U misiji na dvorovima u Beču, Petrogradu i Berlinu 1867/8. Član tročlanog namesništva od 1868. do 1872. Zastupnik predsednika, predsednik Vlade od 24. marta i ministar inostranih dela od 10. avgusta 1872. do 22. oktobra 1873. Ministar inostranih dela od 19. avgusta do 26. septembra 1875. Ministar inostranih dela od 24. aprila 1876. do 1878.

Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 1. oktobra 1878. do 19. oktobra 1880. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 1. juna do 19. decembra 1887. Član tročlanog namesništva od 1889 do 1. marta 1893.

Delegat Srbije na Berlinskom kongresu 1878.

Predsednik Liberalne stranke, jedan od tvoraca srpskih ustava iz 1867. i 1888.

Član Srpske kraljevske akademije.

Objavio: Spoljašnji odnošaji Srbije od 1848. do 1872. I-III (1887, 1901), Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878, I-II (1896.1898) i dr.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 3. do 21. novembra 1867.
Ministar inostranih dela od 10. avgusta 1872. do 22. oktobra 1873.
Ministar inostranih dela od 19. avgusta do 26. septembra 1875.
Ministar inostranih dela od 24. aprila 1876. do 1878.
Ministar inostranih dela od 1. oktobra 1878. do 19. oktobra 1880.
Ministar inostranih dela od 1. juna do 19. decembra 1887.

Biografija

PETRONIJEVIĆ A. Milan, političar, diplomata. Rođen 1830, preminuo 1914. Sin bivšeg predsednika vlade i ministra inostranih dela Avrama Petronijevića. Poslanik u Carigradu 1854-1861. Predsednik Pozorišnog odbora (trećeg) od 9. decembra 1864. do 13. jula 1868. Zastupao ministra inostranih dela Ristića od 3. do 21. novembra 1867. Ministar inostranih dela od 21. novembra 1867. do 21. juna 1868. Poslanik Srbije u Bukureštu 1873-1880. Poslanik u Berlinu 1880-1888. Poslanik u Beču 1889-1890. Poslanik u Petrogradu od maja 1890. do 1897. Potpredsednik Državnog saveta. Oženjen (1855) Kleopatrom, ćerkom kneza Srbije Aleksandra Karađorđevića. Odlikovan ruskim ordenom Sv. Vasilija II stepena.

Trajanje mandata

Biografija

MILOJKOVIĆ Radivoje, političar. Rođen 27. decembra 1832. u selu Glogovac (Srbija), preminuo 16. decembra 1888. u Beogradu. Završio Licej u Beogradu. Kao državni pitomac studirao pravo u Hajdelbergu i Parizu do 1859. Stupio u državnu službu 1859. kao sekretar Ministarstva pravde, potom Državnog saveta, bio načelnik u Ministarstvu pravde i predsednik Apelacionog suda. Ministar unutrašnjih dela posle pogibije keza Mihaila (1868). Zastupnik ministra inostranih dela od 21. juna do 24. septembra 1868. Predsednik Ministarskog saveta 1869-72. Član Državnog saveta od 1872. Ministar pravde od 1875. Ministar unutrašnjih dela od 1876. do 1879, 1880. i od 1887. do smrti.

Trajanje mandata

Zastupnik ministra inostranih dela od 21. juna do 24. septembra 1868.

Biografija

MATIĆ dr Dimitrije, političar i književnik. Rođen 18. avgusta 1821. u Rumi (Austrija), preminuo 17. oktobra 1884. u Beogradu. Završio Licej u Kragujevcu 1841. Državni pitomac na studijama prava i filozofije u Nemačkoj. Doktorirao u Berlinu 1848. Otišao kao činovnik u emigraciju sa knezom Mihailom 1842. Vratio se 1843. Advokat u Beogradu od 1843. do 1845. Član Narodnog odbora u Karlovcima (Austrija) za vreme revolucije 1848. Profesor građanskog i državnog prava na beogradskom liceju od 17. avgusta 1848. Sekretar Apelacionog suda od 14. jula 1851. Načelnik spoljnog odeljenja Kneževe kancelarije od 19. maja 1855. Clan Kasacionog suda 15. oktobra 1858. Ministar prosvete od 22. oktobra 1859. Član Kasacionog suda od 12. novembra 1860. do 1862. Glavni sekretar Državnog saveta (vlade) od 29. decembra 1862. do 1866. Ministar prosvete i zastupnik ministra inostranih dela od 24. septembra 1868. do 10. avgusta 1872. Član Državnog saveta od 1872. Predsednik Skupštine od 1878. Ministar pravde od 1878. 1879.
Bio je izaslanik Srbije za zaključenje mira sa Turskom 1877.
Predsednik Skupštine koja je ratifikovala Berlinski ugovor 1878. Kao ministar prosvete osnovao je prvu Učiteljsku školu.
Objavljeni radovi: Objašnjenje građanskog zakonika (1850/51), Javno pravo Srbije (1851), Načela umnog i državnoga prava (1851)..

Trajanje mandata

Zastupnik ministra inostranih dela od 24. septembra 1868. do 10. avgusta 1872.

Biografija

MARINOVIĆ Jovan, naučnik i političar. Rođen 1821. u Sarajevu (Turska), preminuo 30. jula 1893. u Viler-sur-Mer (Francuska). Školovao se u Srbiji, Kragujevcu. U Kneževoj kancelariji od 1837. do 1841. Državni pitomac u Parizu 1841. do 1842. Sekretar sovjeta (vlade) od 1842. Načelnik u Kneževoj kancelariji od 1843. do 1856. Kao načelnik Kneževe kancelarije savetovao neutralnost za vreme Krimskog rata. Ministar finansija 1856-57. Kao ministar finansija doneo prvi zakon o državnom budzetu. Član državnog saveta 1860. Predsednik Državnog saveta 1861. Stalni savetnik kneza Mihaila za spoljnu politiku. U pratnji kneza na putu u Carigrad 1867.
Posle pogibije kneza Mihaila 1868. postaje šef privremenog namesništva i sazivač velike skupštine za izbor novog kneza. Potvrđen za predsednika Državnog saveta 1869. Predsednik Saveta i ministar inostranih dela od 22. oktobra 1873. do 5. novembra 1874. Poslanik Srbije u Parizu od 1878. do 1889.
.

Osnovao zadužbinu pri Srpskoj kraljevskoj akademiji za nagrade u oblasti književnosti.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 22. oktobra 1873. do 5. novembra 1874.

Biografija

PIROĆANAC S. Milan, političar, književnik. Rođen 7. januara 1837. u Jagodini, preminuo 1. marta 1897. u Beogradu. Nižu gimnaziju završio u Kragujevcu (1848), a višu u Beogradu (1850). Diplomirao prava u Parizu (1860). Na službi u Ministarstvu inostranih dela 1860-68. Privatni advokat od 1868. Član Kasacionog suda 1874. Ministar inostranih dela od 25. novembra 1874. do 22. januara 1875. Član Kasacionog suda od 1875. Predsednik Vlade i ministar pravde od 19. oktobra 1880. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 10. oktobra 1881. do 21. septembra 1883. Privatni advokat od 1883. Kao advokat zastupao kraljicu Nataliju u sporu sa Kraljem Milanom.
Osnivač i vođa Napredne stranke (1881-1886).

Objavio: Međunarodni položaj Srbije (1892); Knez Mihailo i zajednička radnja balkanskih naroda (1895) i dr..

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 25. novembra 1874. do 22. januara 1875.

Biografija

BOGIĆEVIĆ M. Milan, pravnik, diplomata, političar. Rođen 6. marta 1840. u Šapcu. Preminuo 22. juna 1929. u Beču. Završio prava u Parizu. Sekretar pa otpravnik poslova Srpske agencije u Carigradu od 1867. do 1872. Sekretar Kneževog dvora od 1872. Ministar pravde od 25. novembra 1874. do 22. januara 1875. Ministar inostranih dela od 22. januara do 19. avgusta 1875. Ministar inostranih dela od 21. septembra 1883. do 7. februara 1884. Poslanik Srbije u Beču od 1884. do 1888. Ministar inostranih dela od 15. oktobra 1894. do 25. juna 1895. Poslanik Srbije u Berlinu od 1895. do 1900. Državni savetnik od 1903. do 1906.
Jedan od osnivača Napredne stranke.
Kao poslanik u Berlinu radio na ženidbi kralja Aleksandra Obrenovića sa jednom nemačkom princezom. Taj plan je propao nakon čega je Milan Bogićević podneo ostavku na mesto poslanika u Berlinu.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 22. januara 1875. do 19. avgusta 1875.
Ministar inostranih dela od 21. septembra 1883. do 07. februara 1884.
Ministar inostranih dela od 15. oktobra 1894. do 25. juna 1895.

Biografija

PAVLOVIĆ M. Djorđe, političar, pravnik. Rođen 1838. u Smederevu, preminuo 28. oktobra 1921. u Beogradu. Diplomirao prava u Parizu (1862). Profesor građanskog prava na Velikoj školi od 1864. do 1871. Jedan od osnivača i prvi direktor Smederevske kreditne banke (1871). Ministar inostranih dela od 26. septembra 1875. do 24. aprila 1876. Ministar finansija od 7. februara do 9. oktobra 1884. (uveo progresivne poreze kao novinu koja je značila akt socijalne pravde). Ministar pravde od 2. maja 1885. do 23. marta 1886. Kralj Milan ga je odlikovao Takovskim krstom II reda. Predsednik Kasacionog suda od 1903. do 1908.
Objavio: Hipotekarno pravo u Kneževini Srbiji; O obaveznostima i ugovorima uopšte; Objašnjenje građanskog zakona o jamstvu i dr...

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 26. septembra 1875. do 24. aprila 1876.

Biografija

MIJATOVIĆ Čedomilj, državnik, istoričar, književnik, ekonomista. Rođen 6. oktobra 1842. u Beogradu, preminuo 14. maja 1932. u Londonu. Završio Licej u Beogradu (1862). Kao državni pitomac studirao političke i ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu i Cirihu. Suplent od 1866. i profesor Velike škole u Beogradu od 1866. Načelnik Ministarstva finansija od 1869. Učestvovao u diplomatskoj misiji u Beču 1869. o Otomanskim železnicama, u Londonu 1871. o saobraćaju Dunavom. Ministar finansija od 2. aprila 1873. do 1875. i od 10. oktobra 1881. do 20. septembra 1883. Ministar inostranih dela od 19. oktobra 1880. do 10. oktobra 1881. i od 14. aprila 1888. do 23. februara 1889. Kao ministar učestvuje u pregovorima o sklapanju tajne konvencije sa Austrougarskom (1881). Delegat Srbije na konferenciji mira u Bukureštu (1886).Poslanik Srbije u Londonu i Carigradu. Penzionisan 29. maja 1903.
Jedan od osnivača Napredne stranke.
Objavio je veliki broj stručnih i književnih radova. Većina radova je iz srpske srednjovekovne istorije. Bavio se prevođenjem i bio najistaknutiji srpski prevodilac s engleskog. U Londonu je objavio The Memoirs of a Balkan Diplomatist (1917).

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 19. oktobra 1880. do 10. oktobra 1881.
Ministar inostranih dela od 14. aprila 1888. do 23. februara 1889

Biografija

GARAŠANIN Milutin, političr. Rođen 10. februara 1848, preminuo 21. februara 1898. u Parizu. Sin Ilije Garašanina. Završio artiljerijsku školu u Mecu (Francuska). Posle vojne škole živeo na imanju u Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom. U srpsko-turskom ratu 1876. učestvovao kao artiljerijski kapetan. U ratu sa Turskom 1877/78, kao major, obavljao dužnost pomoćnika načelnika štaba Javorske vojske. Ministar unutrašnjih dela 1880-83. Poslanik Srbije u Beču 1883/4. Potpredsednik Vlade i ministar inostranih dela od 7. februara 1884. do 23. marta 1886. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih dela od 23. marta 1886. do 1887. Urednik "Videla" 1887-89. Poslanik Srbije u Parizu 1894-95. Predsednik Narodne skupštine 1895/6.
Jedan od osnivača Napredne stranke, saradnik njenog organa "Videlo" i osnivač časopisa "Pogled".
Objavio veliki broj publicističkih i književnih priloga. Autor knjige Dokolice (1892). Član Srpske kraljevske akademije od 1893.

Trajanje mandata

od 07. februara 1884. do 02. maja 1885;
od 02. maja 1885. do 23. marta 1886.

Biografija

FRANASOVIĆ Dragutin, general. Rođen 5. decembra 1842. u Carigradu, preminuo 18. aprila 1914. u Beču. Tri razreda gimnazije završio u Austriji. U srpsku vojsku stupio 1862. Za oficira promovisan 1867, pukovnika 1884, generala 1894. Ađutant kneza Milana Obrenovića od 1879. Ministar vojni od 24. novembra 1885. do 23. marta 1886. Ministar inostranih dela od 23. marta 1886. do 1. juna 1887. Ministar inostranih dela od 19. decembra 1887. do 14. aprila 1888. Ministar vojni od 1. aprila do 4. juna 1893. Kancelar kraljevih ordena. Ministar vojni od 25. juna 1895. do 17. decembra 1896.
Učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. kao ađutant komandanta Timočke vojske i u štabu Vrhovne komande. U srpsko-bugarskom ratu 1885-86. ministar vojni.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 23. marta 1886. do 01. juna 1887.
Ministar inostranih dela od 19. decembra 1887. do 14. aprila 1888.

Biografija

GRUJIĆ Sava, general, državnik, diplomata. Rođen 25. novembra 1840. u selu Kolari, Smederevo, preminuo u Beogradu 25. novembra 1913. Pitomac Vojne akademije u Srbiji 1856-61. Na vojnim studijama u Pruskoj 1861-63. Na vojnim studijama u Rusiji 1864-70. Pukovnik od 1876. General od 1887. Ministar vojni od 4. novembra 1876. do 1. oktobra 1878. Prvi diplomatski agent Srbije u Bugarskoj od 1879. Poslanik Srbije u Atini 1882. Poslanik Srbije u Petrogradu 1885. Ministar vojni od 3. juna do 19. decembra 1887. Predsednik vlade i ministar vojni od 19. decembra 1887. do 14. aprila 1888. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 23. februara 1889. do 11. februara 1891. Zastupnik ministra vojnog od 16. marta 1890. do 11. februara 1891. Poslanik Srbije u Carigradu od 1891. do 1893. Ministar vojni od 4. juna do 23. novembra 1893. Predsednik Vlade, ministar vojni i zastupnik ministra inostranih dela od 23. novembra 1893. do 12. januara 1894. Poslanik Srbije u Petrogradu od 1897. do 1899. Poslanik Srbije u Carigradu 1900-1903. Predsednik Drzavnog saveta od juna 1903. Predsednik Vlade od 21. septembra 1903. do 27. novembra 1904. Član Državnog saveta od 1904. Predsednik Vlade i ministar vojni od 1. marta do 17. aprila 1906. Predsednik Državnog saveta 1906-1910.
Učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-78.
Autor rasprava iz istorije ratova i diplomatije.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 23. februara 1889. do 16. marta 1890;
Ministar inostranih dela od 16. marta 1890. do 11. februara 1891.
Zastupnik ministra inostranih dela od 23. novembra 1893. do 12. januara 1894.

Biografija

DjORDjEVIĆ Kr. Mihailo, političar. Rođen 1850. u Beogradu, preminuo 1901. u Beogradu. Gimnaziju završio u Beogradu. Studirao pravo u Nemačkoj i Francuskoj (1871-75) Pisar Suda u Beogradu i Ministarstvu pravde. Honorarni profesor na Velikoj školi (Univerzitet). Sudija Okružnog suda u Smederevu i Varoškog suda u Beogradu. U diplomatskoj službi od 1880. Sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1880-82). Ministar pravde od 16. marta 1890. do 11. februara 1891. Ministar inostranih dela od 11. februara 1891. do 21. marta 1892. Ministar pravde od 21. marta do 9. avgusta 1892. Poslanik Srbije u Parizu od avgusta 1892. Ministar pravde od 15. oktobra 1894. do 20. marta 1895. Zastupnik ministra prosvete od 15. do 23. oktobra 1894. Ministar unutrašnjih dela od 17. decembra 1896. do 11. oktobra 1897. Državni savetnik. Član Ustavnog odbora 1898.
Objavio: Enciklopedija prava po Arudsu, Varnikengu i Piteru (1884); Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj (1886).

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 11. februara 1891. do 21. marta 1892.

Biografija

PAŠIĆ Nikola, političar. Rođen 19. decembra 1845. u Zaječaru, preminuo 10. decembra 1926. u Beogradu. Gimnaziju je pohađao u Negotinu, Zaječaru i Kragujevcu. Upisao se na Tehnički fakultet u Beogradu 1866. Kao državni pitomac nastavio je školovanje na Politehnici u Cirihu 1868-72. Inženjer u Ministarstvu građevina od 1873. Inženjer Kruševačkog okruga 1875. Predsednik Vlade i ministar finansija od 11. februara 1891. i ministar inostranih dela od 21. marta do 9. avgusta 1892. Izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar Srbije u Petrogradu od 16. maja 1893. do 1894. Predsednik Beogradske opšine od 31. decembra 1895. do 5. novembra 1897. Član Državnog saveta i doživotni član Senata od 6. aprila 1901. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 26. januara 1904. do 16. maja 1905. Predsednik vlade i ministar inostranih dela, zastupnik ministra građevina od 17. aprila 1906. do 7. jula 1908. Ministar građevina od 11. februara 1909. Predsednik Vlade od 11. oktobra 1909. do 25. juna 1911. Predsednik vlade i ministar inostranih dela od 30. avgusta 1912. do 3. novembra 1918. Predsednik Vlade od 1. januara 1921. do 27. jula 1924. Ministar inostranih dela od 1. januara 1921. do 5. januara 1922. Predsednik Vlade od 6. novembra 1924. do 15. aprila 1926.

Jedan od osnivača Radikalne stranke i njen doživotni vođa. U političkoj emigraciji od 1883. do 1889. Biran za narodnog poslanika u više navrata.
Predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913.
Predsednik delegacije Kraljevine SHS na Konferenciji Mira u Parizu (Versaj) 1919-1920.
.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 21. marta 1892. do 09. avgusta 1892.
Ministar inostranih dela od 26. januara 1904. do 16. maja 1905.
Ministar inostranih dela od 17. aprila 1906. do 7. jula 1908.
Ministar inostranih dela od 30. avgusta 1912. do 3. novembra 1918.
Ministar inostranih dela od 1. januara 1921. do 5. januara 1922.

Biografija

AVAKUMOVIĆ Dj. Jovan, pravnik i političar. Rođen 1. januara 1841. u Beogradu, preminuo 3. avgusta 1928. u Beogradu. Diplomirao prava u Beogradu. Slušalac pravnih i državnih nauka u Nemačkoj. Državni službenik u sudstvu i policiji do 1876. Načelnik u Ministarstvu unutrašnjih dela od 1876. do 1880. Ministar pravde od 5. juna do 19. oktobra 1880. Član Kasacionog suda 1881-1887. Ministar pravde od 1. juna do 19. decembra 1887. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 9. avgusta 1892. do 1. aprila 1893. Predsednik Vlade od 29. maja do 21. septembra 1903.
Član Liberalne stranke. Narodni poslanik i vođa liberalne opozicije u Narodnoj skupštini. Bio je jedan od najpoznatijih beogradskih advokata.
Objavio veći broj radova iz krivičnog prava. Najvažnije delo:Teorija kaznenog prava (1887-91).
Član Srpske kraljevske akademije.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 09. avgusta 1892. do 01. aprila 1893.

Biografija

NIKOLIĆ Andra, političar, diplomata, državni savetnik. Rođen 22. septembra 1853. u Čačku, preminuo 18. septembra 1918. u Parizu. Gimnaziju i Pravni fakultet završio u Beogradu. Sekretar Ministarstva prosvete i crkvenih poslova od 21. septembra 1887. Imenovan za kraljevskog poslanika u Narodnoj skupštini 29. februara 1888. Izabran za narodnog poslanika 14. oktobra 1889. Državni savetnik od 16. marta 1890. do 9. maja 1894. Ministar prosvete i crkvenih poslova od 1. maja 1890. do 9. avgusta 1892. Ministar inostranih dela od 1. aprila do 23. novembra 1893. Ministar prosvete i crkvenih poslova od 7. decembra 1896. do 11. oktobra 1897. Poslanik Srbije u Parizu od 27. marta 1901. Ministar inostranih dela od 21. septembra 1903. do 26. januara 1904. Ministar prosvete i crkvenih poslova od 27. novembra 1904. do 16. maja 1905. i od 17. aprila 1906. do 11. februara 1909. Poslanik i predsednik Narodne skupštine od 1. oktobra 1909. do 12. februara 1918.
Jedan od osnivača Radikalne stranke i član Glavnog odbora od 1881.
Sarađivao je u književnim i političkim listovima i časopisima: "Otadzbina", "Rad", "Delo", "Odjek", "Samouprava". Objavljivao i brošure.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 01. aprila 1893. do 04. juna 1893;
Ministar inostranih delaod 04. juna 1893. do 23. novembra 1893.
Ministar inostranih dela od 21. septembra 1903. do 26. januara 1904.

Biografija

SIMIĆ S. Djorđe, diplomata, političar. Rođen 16. februara 1843. u Beogradu, preminuo 11. oktobra 1921. u Zemunu. Gimnaziju završio u Beogradu. Državne nauke studirao u Berlinu, Hajdelbergu i Parizu. Službenik Ministarstva inostranih dela i potom načelnik Političkog odeljenja od 1867. do 1882. Generalni konzul Srbije u Sofiji 1882-1884. Poslanik Srbije u Petrogradu 1887-1890. Poslanik srbije u Beču 1890-1894. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 12. januara do 21. marta 1894. Poslanik Srbije u Beču 1894-1896. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 17. decembra 1896. do 11. oktobra 1897. Poslanik Srbije u Rimu 1900. Predsednik Državnog saveta i senator 1901. Poslanik Srbije u Carigradu 1903-1906. Poslanik Srbije u Beču 1906-1912. Na raspolaganju od 1912.
Bio je jedan od osnivača (1876) i dugogodišnji predsednik srpskog Crvenog krsta.
Bavio se prevođenjem.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 12. januara 1894. do 21. marta 1894.
Ministar inostranih dela od 17. decembra 1896. do 11. oktobra 1897.

Biografija

LOZANIĆ dr Sima, profesor univerziteta, naučnik. Rođen je 27. februara 1847. u Beogradu, preminuo 7. juna 1935. u Beogradu. Gimnaziju i Pravni fakultet završio u Beogradu. Studirao hemiju u Cirihu i Berlinu. Profesor hemije i hemijske tehnologije na Velikoj školi (univerzitetu) u Beogradu od 1872. do 1924. Ministar privrede od 12. januara do 21. marta 1894. Ministar inostranih dela od 21. marta do 15. oktobra 1894. Ministar privrede od 15. oktobra 1894. do 25. juna 1895. i od 11. oktobra 1897. do 30. juna 1899. Poslanik Srbije u Londonu od 1900. Ministar inostranih dela od 23. decembra 1902. do 23. marta 1903. Predsednik Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. Na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od kraja 1917.
Član Srpske kraljevske akademije i njen predsednik 1899-1900. i 1903-1906. U više mandata Sekretar odeljenja prirodnih nauka.
Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije. Prvi je počeo eksperimente organskih jedinjenja sa slabim strujama u istraživanju nastanka života na Zemlji.
Kao ministar privrede predložio zakone 1897-1899. koji su doprineli modernizaciji države.

Trajanje mandata

Ministar inostranih dela od 21. marta 1894. do 09. maja 1894.
Ministar inostranih dela od 09. maja 1894. do 15. oktobra 1894.
Ministar inostranih dela od 23. decembra 1902. do 23. marta 1903.

Biografija

NOVAKOVIĆ Stojan, naučnik, državnik, diplomata. Rođen 1. novembra 1842. u Šapcu, preminuo 18. februara 1915. u Nišu. Gimnaziju završio u Šapcu. Prava i filozofiju na Velikoj školi (univerzitet) u Beogradu (1863). Profesor gimnazije u Beogradu od 1865. Na studijskom boravku po Evropi 1872. Profesor na Velikoj školi 1872-1873. Ministar prosvete od 2. aprila do 22. oktobra 1873. Bibliotekar Narodne biblioteke 1873-1874. Ministar prosvete od 25. novembra 1874. do 19. avgusta 1875. Profesor Velike škole od 1875. Ministar prosvete od 19. oktobra 1880. do 21. septembra 1883. Član Državnog saveta 1883. Ministar unutrašnjih dela od 7. februara 1884. do 2. maja 1885. Poslanik Srbije u Carigradu 1886-1891. Predsednik Državnog saveta 1892-1895. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 25. juna 1895. do 17. decembra 1896. Poslanik u Carigradu 1897. Poslanik u Parizu 1900. Poslanik u Petrogradu od jeseni 1900-1904. Predsednik Vlade od 11. februara do 11. oktobra 1909. Šef srpske delegacije na Konferenciji mira u Londonu 1913. posle balkanskog rata sa Turskom.
Član Napredne stranke i njen vođa od 1874. do 1897, kada je raspustio i od 1906, kada je obnovio.
Jedan od najvećih srpskih naučnika. Objavio je veliki broj radova, knjiga i zbornika građe iz istorije, politike i filologije. Preveo je Serbische Revolution, Leopolda Rankea (1864).
Član Srpske kraljevske akademije.

Trajanje mandata

od 25. juna 1895. do 17. decembra 1896.

Biografija

DjORDjEVIĆ dr Vladan, lekar, državnik, diplomata. Rođen 21. novembra 1844. u Beogradu, preminuo 31. avgusta 1930. u Badenu pokraj Beča. Gimnaziju završio u Beogradu, a medicinu u Beču (1869). Specijalizovao hirurgiju u Beču 1869-71. Vojni lekar i šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice od 1871. U srpsko-turskim ratovima 1876-78. šef srpskog vojnog saniteta. Načelnik sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela od 1879. U srpsko-bugarskom ratu 1885-86. načelnik saniteta Vrhovne komande. Predsednik Beogradske opštine 1884-1888. Ministar prosvete 1888. Poslanik Srbije u Atini 1891. Poslanik u Carigradu 1894. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 11. oktobra 1897. do 12. jula 1900. Lični lekar kralja Milana. U toku Prvog svetskog rata u austrijskoj konfinaciji.

Osnivač Srpskog lekarskog društva (1872), pokretač časopisa "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo" (1874). Jedan od osnivača srpskog Crvenog krsta (1876).
Pored stručnih medicinskih radova, pisao drame, pripovetke i istorijska dela: Istorija srpskog vojnog saniteta , I-IV, Beograd (1879-86), Srpsko-turski rat I-II (1907), Albanesen und die Grossmächte, Leipzig (1913), Crna Gora i Austrija 1814-1894, Beograd (1924), Uspomene, Beograd (1927).

Trajanje mandata

od 11. oktobra 1897. do 12. jula 1900.

Biografija

JOVANOVIĆ S. Aleksa, političar, pravnik. Rođen 19. avgusta 1846 u Ćupriji, preminuo 6. maja 1920. u Beogradu. Nižu gimnaziju završio u Negotinu. Višu gimnaziju i Pravni fakultet završio u Beogradu. Službovao kao sudski činovnik u Kragujevcu, Kraljevu i u Ministarstvu pravde i beogradskom sudu. Sudija u Smederevu i Kruševcu 1874-1878. Predsednik suda u Nišu i Beogradu 1878-1884. Član Kasacionog suda 1884-1890. Načelnik u Ministarstvu pravde 1890-1894. Član Kasacionog suda 1894-1899. Predsednik Apelacionog suda od 1. juna 1899. Izabran za državnog savetnika 11. septembra 1900. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 12. jula 1900. do 5. februara 1901. Predsednik Vlade i ministar pravde od 5. februara do 20. marta 1901.
Objavio je veliki broj pravnih, istorijskih i knjževnih radova u časopisima i listovima. Samostalno: Istorijski razvitak srpske zadruge (1896), Izborno pravo ženskinja u Kraljevini Srbiji (1898), Prinosci za istoriju Srpskog Prava (1900), Ministarstvo Alekse Jovanovića (1906).

Trajanje mandata

od 12. jula 1900. do 05. febuara 1901.

Biografija

VUJIĆ V. dr Mihailo, državnik, naučnik, diplomata. Rođen 26. oktobra 1853. u Beogradu, preminuo 1. marta 1913. u Sušaku kod Rijeke (Austro-Ugarska). Završio je Gimnaziju u Beogradu.Studiraofiloѕofiju i ekonomiju u Nemačkoj. Doktorirao filozofiju u Lajpcigu. Profesor političke ekonomije na Visokoj školi (unverzitetu) u Beogradu 1879-1887. Ministar finansija od 1887. do 1897. Poslanik Srbije u Parizu 1900. Predsednik Vlade od 20. marta do 6. aprila 1901. Ministar inostranih dela od 5. februara 1901. do 7. oktobra 1902. Poslanik Srbije u Beču od 1903, u Berlinu od 1906 i Rimu od 1909.
Objavio Načela narodne ekonomije I-III (1895/98), prvo veliko sistematsko delo u srpskoj ekonomiji.
Član Srpske kraljevske akademije od 1901.

Trajanje mandata

od 05. februara 1901. do 20. marta 1901; od 20. marta 1901. do 06. aprila 1901;
od 06. aprila 1901. do 06. maja 1902;
od 06. maja 1902. do 07. oktobra 1902.

Biografija

ANTONIĆ Vasilije, pukovnik, diplomata. Rođen 12. aprila 1860. na Rudniku, preminuo 1929. u Beogradu. Završio gimnaziju i jednu godinu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pohađao vojnu akademiju (1880-1883), školovanje je završio kao drugi u rangu. Generalštabni pukovnik od 1905. Načelnik štaba divizijske oblasti, šef odeljenja u Glavnom generalštabu, ađutant kralja, profesor na Vojnoj akademiji 1899-1900. Vojni izaslanik u Beču. Ministar vojni od 21. decembra 1901. do 7. oktobra 1902. Ministar inostranih dela od 7. oktobra do 23. decembra 1902. Poslanik kraljevine Srbije na Cetinju. Ministar vojni od 16. maja 1905. do 1. marta 1906. Zastupnik ministra inostranih dela od 2. decembra 1905. do 1. marta 1906. Ministar inostranih dela od 1. marta do 17. aprila 1906. Penzionisan 1914.

Trajanje mandata

od 07. oktobra 1902. do 07. novembra 1902;
od 07. novembra 1902. do 23. decembra 1902.
Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 2. decembra 1905. do 1. marta 1906.
Ministar inostranih dela od 1. marta do 17. aprila 1906.

Biografija

DENIĆ Pavle, državnik. Rođen 16. aprila 1855. u Beogradu, preminuo 1939. u Beogradu. Završio gimnaziju i Vojnu akademiju u Beogradu (1871-1875), diplomu inženjera stekao na Ecole des Ponts et Chaussees u Parizu. Stekao čin poručnika 5. novembra 1876. Učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. kao ađutant u štabu Drinskog i Šumadijskog korpusa i načelnik štaba Šabačke brigade. Kao poručnik dao ostavku. Redovni profesor geodezije na Vojnoj akademiji od 11. januara 1889. do 8. avgusta 1892. i od 4. aprila do 17. decembra 1897. Upravnik varoši (grada) Beograd. Generalni konzul Srbije u Solunu i Skoplju. Načelnik Beogradskog okruga. Direktor Fabrike duvana i komesar Narodne banke. Ministar građevina od 7. novembra 1902. do 25. marta 1903. Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 23. marta do 29. maja 1903. Direktor, potom član Upravnog odbora Beogradske banke. Predsednik Nadzornog odbora Državne hipotekarne banke i predsednik Nadzornog odbora Državne likvidacione banke (1925).

Odlikovan srebrnom i zlatnom medaljom za hrabrost.

Trajanje mandata

Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 23. marta 1903. do 29. maja 1903.

Biografija

KALjEVIĆ Ljubomir, političar. Rođen 1841. u Užicu, preminuo 20. marta 1907. u Beogradu. Gimnaziju završio u Beogradu. Državne nauke studirao u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku u Srbiju izdavao list "Srbija", glasilo Ujedinjene omladine srpske 1867-70. Narodni poslanik (1871-77) i ministar finansija od 25. novembra 1874. do 20. januara 1875. Predsednik Narodne skupštine 1875. Predsednik Vlade od 26. septembra 1875. do 24. aprila 1876. Poslanik Srbije u Bukureštu i Atini 1881-1889. Član Državnog saveta 1895-1907. Ministar inostranih dela od 29. maja do 21. septembra 1903.
Član Liberalne stranke (do 1881) i vlasnik lista "Budućnost". Osnivač Napredne stranke (1881).
Objavio veći broj radova i knjigu Moje uspomene, Beograd (1908).

Trajanje mandata

od 29. maja 1903. do 15. juna 1903;
od 15. juna 1903. do 21. septembra 1903.

Biografija

ŽUJOVIĆ dr Jovan, profesor univerziteta, političar. Rođen 18. oktobra 1856. u selu Brusnica, preminuo 19.jula 1936.u Beogradu. Gimnaziju završio u Beogradu, kurs matematike u Cirihu, studije matematike u Beogradu i Prirodno-matematičke nauke u Parizu. Nastavnik mineralogije i geologije na Velikoj školi (Univerzitetu) u Beogradu od 1880. Redovni profesor od 1883. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu od njegovog osnivanja. Sekretar Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja. Ministar prosvete od 16. maja do 30. jula 1905. Zastupnik ministra inostranih dela od 26. maja do 30. jula 1905. Ministar inostranih dela od 30. jula do 2. decembra 1905. Ministar prosvete od 11. oktobra 1909. do 12. septembra 1910. Predsednik Srpske kraljevske akademije 1915-1921.
U toku Prvog svetskog rata u Francuskoj u misiji organizovanja srpskih škola za izbegle đake i skupljanje pomoći.
Osnovao Minerološki i Geološki zavod u Srbiji, Srpsko geološko društvo i Srpsko arheološko društvo.
Najvažnije delo: Geologija Srbije I-II (1893, 1924).

Trajanje mandata

Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 26. maja 1905. do 30. jula 1905;
Ministar inostranih dela od 30. jula 1905. do 02. decembra 1905.Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 02. decembra 1905. do 01. marta 1906;
Ministar inostranih dela od 01. marta 1906. do 17. aprila 1906.

Biografija

MILOVANOVIĆ Dj. dr Milovan, političar i književnik. Rođen 17. februara 1863. u Beogradu, preminuo 18. juna 1912. u Beogradu. Gimnaziju završio u Beogradu (1873-80). Započeo studije prava u Beogradu 1880. Nastavio studije i doktorirao pravo u Parizu (1881-88) sa temom "Garantni ugovori u XIX veku". Profesor državnog i međunarodnog prava na Velikoj školi u Beogradu 1888-1891. Načelnik u Ministarstvu inostraniih dela 1891-92. i od 1. aprila 1893. do 1894. Ministar pravde od 17. decembra 1896. do 11. oktobra do 1. septembra 1907. Poslanik u Bukureštu od jula 1900. Ministar narodne privrede od 8. februara 1901 do 6. maja 1902. i ministar finansija od marta do maja 1902. Poslanik Srbije u Rimu od januara 1903. do 1907. Ministar inostranih dela od 7. jula 1908. do 25. juna 1911. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 25. juna 1911. do 27. januara 1912. Ministar inostranih dela od 27. januara do 18. juna 1912.
Delegat Srbije na Konferenciji u Hagu 1907. Kao ministar učestvovao u stvaranju sporazuma sa Bugarskom 1912, što je prethodilo Balkanskom savezu.
Član Radikalne stranke.
Bio saradnik radikalskih listova "Odjek" i "Samouprava". Osnivač radikalskog časopisa "Delo" (1894). Dopisnik "Journal des debats" i "Le Temps" (Pariz), "Reforme" (Brisel), "Die Zeit" (Beč) i dr.

Napisao veliki broj radova. Knjige:Srbi i Hrvati (1895) i Srbi i Bugari (1898).

Trajanje mandata

od 07. jula 1908. do 11. februara 1909;
od 11. februara 1909. do 11. oktobra 1909;
od 11. oktobra 1909. do 25. juna 1911;
od 25. juna 1911. do 27. januara 1912;
od 27. januara 1912. do 18. juna 1912.

Biografija

JOVANOVIĆ M. Jovan - Pižon, političar, diplomata i istoričar. Rođen 3. septembra 1869. u Beogradu, preminuo 20. juna 1939. u Ohridu. Pravni fakultet završio u Beogradu i Parizu. Sudski činovnik u Beogradu od 1892. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od februara 1900. Jednovremeno izabran za profesora Velike škole (univerziteta). Sekretar u Ministarstvu finansija 1903. Otpravnik poslova u Sofiji od decembra 1903. Na diplomatskim službama do 1911. Načelnik u Ministarstvu inostranih dela 1911-1912. Ministar inostranih dela od 18. juna do 30. avgusta 1912. Poslanik Srbije u Beču 1912-1914. Pomoćnik ministra inostranih dela od 1914. Poslanik Srbije u Londonu 1916-1919. Poslanik Kraljevine SHS u Vašingtonu 1920.

Učestvovao u stvaranju Saveza zemljoradnika (1920). Član Glavnog odbora od 1923.

Sarađivao sa časopisima "Srpski književni glasnik", "Nova Evropa", "Zora".
Objavio veliki broj istorijskih radova:Dečansko pitanje, Beograd (1910), Srpska crkva u Turskoj, Beograd (1912), Sarajevski atentat i Srbija (1927), Borba za narodno ujedinjenje 1914-1918 (1935) i dr.

Trajanje mandata

od 18. juna 1912. do 30. avgusta 1912.

Biografija

GAVRILOVIĆ dr Mihailo, istoričar, državnik, diplomata. Rođen 8. maja 1868. u Aleksincu, preminuo 1. novembra 1924. u Londonu. Gimnaziju je završio u Knjaževcu i Nišu. Istorijsko-filološki odsek na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1887-91). Državni pitomac na Ecole Pratique des Hautes Etudes u Parizu (1893-99) gde je doktorirao. Nastavnik učiteljske škole u Nišu 1891. Profesor gimnazije u Nišu od 1892. Upravnik Državnog arhiva u Beogradu od 1900 - 1910. Opunomoćeni poslanik Srbije na Cetinju od 1910. Poslanik Srbije u Vatikanu od 1914. Poslanik Srbije u Petrogradu od 1917. Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela (Pašića) od 10. marta 1918. do 3. novembra 1918. Poslanik Kraljevine SHS u Londonu od 1919 do 1924.

Objavio veliki broj radova iz istorije Srbije u XIX veku, posebno o ličnosti Miloša Obrenovića, srpsko-francuskim i srpsko-engleskim odnosima.

Trajanje mandata

Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 10. marta 1918. do 3. novembra 1918.

Biografija

PROTIĆ Stojan, političar, državnik. Rođen 16. januara 1857. u Kruševcu, preminuo 28. oktobra 1923. u Beogradu. Gimnaziju je pohađao u Kruševcu i Kragujevcu. Filozofski fakultet (Istorijsko-filološki odsek) u Beogradu. Sudski činovnik i nastavnik gimnazije do 1882. Saradnik i urednik lista "Samouprava" od 1882. Pokrenuo list "Odjek" 1884. Izabran za narodnog poslanika 1887. Sekretar Velikog ustavotvornog odbora 1888. Sekretar, potom načelnik u Ministarstvu unutrašnjih dela od 1889. Predsednik Poreske uprave do 20. avgusta 1892. Privremeni upravnik grada Beograda (1893). Predsednik Poreske uprave 1894. Pokrenuo u uređivao časopis "Delo". Predsednik Poreske uprave 1897. Bibliotekar Narodne biblioteke 1900. Član Samostalne monopolske uprave i narodni poslanik od 1901. Ministar unutrašnjih dela od 29. maja 1903. do 16. maja 1905. i od 17. aprila 1906. do 30. maja 1907. Ministar finansija od 11. februara 1909. do 8. maja 1912. Zastupnik (v.d.) ministra unutrašnjih dela od 12. septembra 1910. do 25. juna 1911. Ministar unutrašnjih dela od 30. avgusta 1912. do 22. novembra 1914. Ministar finansija od 10. juna 1917. do 20. decembra 1918. Zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 3. novembra do 20. decembra 1918. Predsednik prve vlade Kraljevine SHS od 20. decembra 1918. do 16. avgusta 1919. Predsednik vlade od 19. februara do 17. maja 1920.
Član Radikalne stranke i jedan od njenih najistaknutijih lidera.
Objavio veliki broj radova iz istorije i dnevne politike.

Trajanje mandata

Zastupnik (v.d.) ministra unutrašnjih dela od 12. septembra 1910. do 25. juna 1911.
Zastupnik (v.d) od 3. novembra 1918. do 07/20. decembra 1918.

Biografija

TRUMBIĆ dr Ante, advokat i političar. Rođen 17. maja 1864. u Splitu, preminuo 17. novembra 1938. u Zagrebu. Gimnaziju je završio u Splitu. Prava je studirao u Zagrebu, Beču i Gracu. Promovisan u doktora nauka u Gracu 1890. Privatni advokat u Splitu od 1894. Biran za poslanika u Dalmatinskom saboru u više navrata 1895-1914. Biran za poslanika Carevinskog veća u Beču 1897. Gradonačelnik Splita od 1905. U emigraciji od 1914. do 1918. Član Jugoslovenskog odbora u Londonu 1915-1918. Ministar inostranih dela od 20. decembra 1918. do 22. novembra 1920. Biran za poslanika Narodne skupštine 1920-1927.
Član Dalmatinske stranke prava do 1905. Član Hrvatske stranke od 1905. Član Hrvatske zajednice koja je delovala u Hrvatskom bloku, od 1924. Osnivač i vođa Hrvatske federalističke seljačke stranke 1926. Član Hrvatske seljačke stranke (HSS) od 1931.
Kao član Jugoslovenskog odbora aktivno sarađivao sa srpskom vladom. Potpisnik Krfske deklaracije 1917, političkog dogovora o načinu formiranja buduće zajedničke države.

Trajanje mandata

od 20. decembra 1918. do 16. avgusta 1919; od 16. avgusta 1919. do 18. oktobra 1919;
od 18. oktobra 1919. do 19. februara 1920;
od 19. februara 1920. do 17. maja 1920;
od 17. maja 1920. do 18. avgusta 1920;
od 18. avgusta. do 22.novembra.1920.

Biografija

SPALAJKOVIĆ dr Miroslav, diplomata. Rođen 6. aprila 1869. u Kragujevcu, preminuo 1951. u Parizu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, prava u Parizu, gde je i doktorirao 1898. Diplomatsku karijeru započeo kao sekretar poslanstva u Petrogradu 1900. Konzul u Prištini (tadašnja Turska) od 1904. do 1907. Načelnik u Ministarstvu inostranih dela od leta 1907. do 1911. Poslanik Srbije u Sofiji od aprila 1911. do 1913. Zastupao ministra inostranih dela (Pašića) u jesen 1913. Poslanik u Petrogradu 1913-1917. Imenovan 1917. za poslanika u Rimu, ali je do 1918. ostao u Rusiji. Zastupnik ministra inostranih dela od 19. februara do 18. avgusta 1920. Poslanik i opunomoćeni ministar Kraljevine SHS u Rimu 1920-1924. Poslanik u Parizu 1924-1935.
Član Radikalne stranke. Blizak prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića. Od 1944. u emigraciji.
Za doktorsku disertaciju "Bosna i Hercegovina" dobio je nagradu Pravnog fakulteta na Sorboni.

Trajanje mandata

zastupnik (v.d.) ministra inostranih dela od 19. februara 1920. do 18. avgusta 1920.

Biografija

VESNIĆ dr Milenko, političar, diplomata. Rođen 13. februara 1862. u selu Dunišić,Kneževina Srbija, preminuo 15. maja 1921. u Parizu. Doktorirao prava u Minhenu 1888. U diplomatskoj službi od 1891. Sekretar srpskog poslanstva u Carigradu od 1891. Profesor međunarodnog prava na Velikoj školi (Univerzitetu) od 1893. Narodni poslanik i ministar prosvete od 1893. Profesor međunarodnog prava 1894-1901. Poslanik Srbije u Rimu 1901-1902. Poslanik Srbije u Parizu 1904-1906. Ministar pravde 1906. Poslanik Srbije u Parizu do 1920. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela od 22. novembra 1920. do 1. januara 1921. Pokrenuo časopis "Pravnik" (1892).

Trajanje mandata

od 22. novembra 1920. do 01. januara 1921.

Biografija

NINČIĆ dr Momčilo, profesor univerziteta, političar. Rođen 10. juna 1876. u Jagodini, preminuo 1949. u Lozani (Lausanne). Završio gimnaziju u Beogradu, a pravne nauke i doktorat u Parizu (1899). Sekretar u Ministarstvu finansija (od 1899). Profesor na Pravnom fakultetu Velike škole (od 1902). Ministar finansija, sa manjim prekidom, od 1915 do 16. avgusta 1919. Ministar pravde od 19. februara do 31. marta 1920. Ministar trgovine i industrije od 31. marta 1920. do 1. januara 1921.Ministar inostranih dela od 5. januara 1922. do 27. jula 1924, od 6. novembra 1924, do 6. decembra 1926. Na 4. zasedanju Lige Naroda izabran za predsednika finansijske komisije (1923). Na 6. zasedanju Lige Naroda izabran za predsednika komisije za razoružanje (1925), a na 7. zasedanju izabran je za predsednika Lige naroda (1926-27). Ministar inostranih dela od 27. marta 1941. do 1. januara 1943. (jugoslovenska vlada u Londonu).
Pobornik stvaranja evropskih saveza, kao što je Mala antanta, i ideje ujedinjene Evrope ("Pan-Evropa")
Istaknuti član Radikalne stranke. Biran više puta za poslanika. Od 1921. direktor časopisa "Novi život".
Pisac velikog broja stručnih i naučnih radova. Knjige: Sistem neposrednih poreza u Srbiji (1903); Carinski savez Srbije i Bugarske (1904); Naše valutno pitanje (1920); Spoljna politika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (2. sv.); La Crise Bosniaque (1908 - 1909) et les Puissances Europeennes, Paris, 1937 (Kriza u Bosni 1908 - 1909 i velike evropske sile) i dr.

Trajanje mandata

od 05. januara 1922. do 16. decembra 1922;
od 16. decembra 1922. do 02. maja 1923;
od 02. maja 1923. do 27. jula 1924;
od 06. novembra 1924. do 29. aprila 1925;
od 29. aprila 1925. do 18. jula 1925;
od 18. jula 1925. do 08. aprila 1926;
od 08. aprila 1926. do 15. aprila 1926;
od 15. aprila 1926. do 06. decembra 1926.

od 27. marta 1941. do 09. januara 1942; (u egzilu)
od 09. januara 1942. do 01. januara 1943.(u egzilu)

Biografija

MARINKOVIĆ dr Vojislav, političar, ekonomista, diplomata. Rođen 13. maja 1876. u Beogradu, preminuo 18. septembra 1935. u Beogradu. Srednju školu završio u Beogradu, a Pravni fakultet i doktorat, na odseku političkih i ekonomskih nauka u Parizu. Službenik Ministarstva finansija od 1901. Direktor Opšte privredne banke. Ministar narodne privrede u Koncentracionoj vladi od 1914. do 1917. Ministar u koalicionom kabinetu Srbije novembar - decembar 1918. Delegat Srbije na međunarodnoj konferenciji Parizu (1913.) za likvidirenje finansijskih dugova iz balkanskog rata. Delegat Srbije na međusavezničkoj konferenciji u Parizu 1916. Ekspert u delegaciji Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919-20. Ministar unutrašnjih poslova od 24. decembra 1921 do 30. februara 1922. Ministar inostranih poslova od 27. jula do 6. novembra 1924. i od 17. aprila 1927. do 4. aprila 1932. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova od 4. aprila do 3. jula 1932. Ministar bez portfelja od 22.oktobra do 20. decembra 1934.
Član Napredne stranke i od 1915. njen predsednik.
Član Demokratske zajednice od 1919. i Jugoslovenske demokratske stranke. Biran za narodnog poslanika od 1906. do 1929.
Dugogodišnji predsednik Beogradske berze.

Trajanje mandata

od 27. jula 1924. do 06. novembra 1924.

od 17. aprila 1927. do 4. aprila 1932.

od 4. aprila. do 3. jula 1932.

Biografija

TRIFUNOVIĆ Miloš, političar. Rođen 30. oktobra 1871. u Užicu, preminuo 19. februara 1957. u Beogradu. Gimnaziju završio u Užicu. Filozofski fakultet završio u Beogradu 1894. Profesor gimnazije u Užicu. Ministar prosvete i crkvenih poslova od 30. juna 1917. do 3. novembra 1918. Ministar prosvete od 19. februara do 17. maja 1920, od 16. decembra 1922. do 2. maja 1923. Ministar građevina od 27. marta do 27. jula 1924. i zastupnik od 28. marta do 29. aprila 1925. Ministar vera od 6. novembra 1924. do 15. aprila 1926. Ministar prosvete od 15. aprila 1926. do 4. februara 1927. Zastupnik ministra inostranih poslova od 6. do 24. decembra 1926. Ministar prosvete od 27. marta 1941. do 26. juna 1943. U misiji u SAD od 3. oktobra 1941. Predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova od 6. juna do 10. avgusta 1943. Član Radikalne stranke, član Glavnog odbora, a tridesetih godina u svojstvu prvog potpredsednika, kao zamenik Ace Stanojevića, vodi stranku. Od 1903. stalno biran za narodnog poslanika. Više puta bio sekretar Narodne skupštine.
Sarađivao u časopisima "Srpski književni glasnik", "Novi život", u listovima "Samouprava" i "Odjek".

Trajanje mandata

zastupnik od 06. decembra 1926. do 24. decembra 1926.

Biografija

PERIĆ dr Ninko, pravnik, političar. Rođen 14. maja 1886. u selu Bojić (Srbija), preminuo 24. aprila 1961. u Beogradu. Gimnaziju završio u Šapcu i Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1910). Doktorirao pravo u Parizu (1913). Sudski pravnik od 1913. do 1917. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela 1917-20. Sekretar delegacije Kraljevine SHS na Konferenciji mira u Parizu. Izabran za vanrednog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu 1920. Ministar socijalne politike od 4. maja do 31. jula 1923. Ministar finansija od 15. aprila do 24. decembra 1926. Ministar inostranih dela od 24. decembra 1926. do 12. aprila 1927. Ministar bez portfelja od 17. aprila do 16. juna zastupao ministre pravde, prosvete, vera. Predsednik Narodne skupštine 1927-28. Predsednik Državnog saveta 1930-31. Poslanik u Bukureštu 1935-36.
Član Radikalne stranke.
Objavio veliki broj stručnih radova. Knjige: Teorija zloupotrebe prava (1912), Osnovi građanskog prava - opšti deo (1922), Međunarodno privatno pravo (1926) i dr.

Trajanje mandata

od 24. decembra 1926. do 01. februara 1927.
od 01. februara 1927. do 12. aprila 1927.

Biografija

JEVTIĆ Bogoljub, diplomata. Rođen 24. decembra 1886. u Kragujevcu, preminuo 1960. u Parizu. Gimnaziju završio u Kragujevcu. Pravni fakultet u Beogradu (1911). Slušalac Visoke komercijalne škole u Berlinu. Pisar u poslanstvu Srbije u Stokholmu od 1917. Sekretar poslanstva u Londonu od jula 1918. Šef odseka u odeljenju za izvršenje međunarodnih ugovora pri Predsedništvu vlade od aprila 1920. Generalni sekretar jugoslovenske delegacije u Reparacionoj komisiji u Parizu od decembra 1920. Savetnik poslanstva Kraljevine SHS u Parizu i Briselu od 1924. Opunomoćeni ministar u Tirani od 9. aprila 1926. Opunomoćeni ministar u Beču i Budimpešti od 13. januara 1928. Ministar Dvora od 25. januara 1929. do 1932. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra inostranih dela, pored redovne dužnosti, od 3. februara 1929. do 29. oktobra 1930. Od 2. jula 1932. do 20. decembra 1934. ministar inostranih poslova. Od 20. decembra 1934. do 24. juna 1935. predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Od 27. marta 1941. do 9. januara 1942. ministar saobraćaja. Ministar bez portfelja do 2. januara 1943. Ministar šuma i ruda jul-avgust 1943.
Učestvovao u ratovima 1912-1917. kao borac, rezervni oficir.
Ostao u emigraciji.

Trajanje mandata

od 03. jula 1932. do 05. novembra 1932; od 05. novembra 1932. do 27. januara 1934;
od 27. januara 1934. do 18. aprila 1934;
od 18. aprila 1934. do 22. oktobra 1934;
od 22. oktobra 1934. do 20. decembra 1934;
od 21. decembra 1934. do 24. juna 1935.

Biografija

STOJADINOVIĆ dr Milan, političar, ekonomista, profesor univerziteta. Rođen 23. jula 1888. u Čačku, preminuo 1961. u Buenos Ajresu. Srednju školu pohađao u Užicu i Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1906-10). Doktorirao iz oblasti finansija 1911. Na specijalizaciji u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj (1911-14), pored ostalog na stažu u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija od 1914. Načelnik Glavnog državnog računovodstva u Ministarstvu finansija 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu od 1918. Ministar finansija od 16. decembra 1922. do 27. jula 1924, od 6. novembra 1924. do 8. aprila 1926, od 20. decembra 1934. do 24. juna 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova od 24. juna 1935. do 5. februara 1939.
Član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Senator.
Na insistiranje Kneza Pavla i Velike Britanije prognan iz Jugoslavije i stavljen u internaciju u britansku koloniju Mauricijus od 1941. do 1946. Otišao u emigraciju u Argentinu 1947.
Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Electric, Električne centrale u Subotici, Izdavačkog koncerna "Vreme". Predsednik "Rotary" kluba.
Napisao veliki broj članaka i stručnih radova. Knjige: Ni rat, ni pakt - Jugoslavija između dva rata, Buenos Ajres, 1963.
Oženjen Grkinjom.

Trajanje mandata

od 24. juna 1935. do 07. marta 1936;
od 07. marta 1936. do 05. februara 1939.

Biografija

CINCAR-MARKOVIĆ Aleksandar, diplomata. Rođen u Beogradu 1889, pogubljen 1947. Gimnaziju završio u Beogradu. Studirao prava na fakultetima u Frajburgu i Berlinu gde je i diplomirao (1911). Doktorirao u Francuskoj. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Član sekretarijata delegacije Kraljevine SHS na Konferenciji mira u Parizu (1919), sekretar Nikole Pašića. Konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu od jula 1921. Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santa Margariti 1922. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Šef Balkanskog odseka u Ministarstvu inostranih dela 1925-1926. Otpravnik poslova u Budimpešti od juna 1926. Savetnik poslanstva u Parizu od jeseni 1926. Savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. Savetnik poslanstva u Beču od avgusta 1928. Savetnik poslanstva u Parizu od 1930. Poslanik u Sofiji 1934-1935. Poslanik u Berlinu 1935-1939. Ministar inostranih poslova od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.
Učesnik pregovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. Potpisnik akta kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske 17. aprila 1941. Tokom okupacije ostao u zemlji.
Učesnik ratova 1912-1918. kao borac, rezervni pešadijski oficir.
Oženjen Grkinjom.

Trajanje mandata

od 05. februara 1939. do 26. avgusta 1939;
od 26. avgusta 1939. do 27. marta 1941.

Biografija

JOVANOVIĆ dr Slobodan, profesor univerziteta. Rođen 26. novembra 1869. u Novom Sadu (Austro-Ugarska), preminuo 12. decembra 1958. u Londonu. Gimnaziju je završio u Beogradu, a Pravni fakultet u Ženevi (1890). Sekretar Ministarstva inostranih dela (1900-1907). Profesor Velike škole (1897-1905). Profesor Beogradskog univerziteta od 1905. godine. U toku Prvog svetskog rata radio u Pres-birou Vrhovne komande srpske vojske. Ekspert u sekciji za međunarodno pravo delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Posle rata profesor Pravnog fakultetu i rektor Univerziteta. Potpredsednik Vlade od 27. marta 1941. do 9. januara 1942. Predsednik vlade, ministar unutrašnjih poslova i zastupnik ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva od 9. januara 1942. do 2. januara 1943. Predsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova i zastupnik ministra inostranih poslova od 2. januara 1943 do 26. juna 1943. Drugi potpredsednik Ministarskog saveta od 26. juna do 10. avgusta 1943.
Saradnik stručnih i političkih listova i časopisa. Osnivač, saradnik i član redakcije "Srpskog književnog glasnika".
Objavio veliki broj naučnih radova iz oblasti prava, istorije i književnosti. Dela su mu posthumno objavljena u 12 obimnih tomova.
Osnivač Srpskog kulturnog kluba 1937.
Član i predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, JAZU, Poljske akademije umetnosti, Češke akademije nauka, Instituta za međunarodno javno pravo (1948) i Instituta za uporedno pravo (1953) Pravnog fakulteta Univerziteta u Parizu, Međunarodne akademije za nauku i književnost, Pariz (1951) i dr.

Trajanje mandata

zastupnik od 02. januara 1943. do 26. juna 1943. (u egzilu)

Biografija

GROL Milan, političar, dramaturg. Rođen 31. avgusta 1876. u Beogradu. Preminuo 3. decembra 1952. u Beogradu. Gimnaziju završio u Beogradu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu, Filološko-literarni odsek u Beogradu (1899). Studirao književnost i pozorište dve godine u Parizu.
Pomoćnik dramaturga (1902) i dramaturg (1903-6) Narodnog pozorišta u Beogradu. Profesor Prve beogradske gimnazije (1906-9). Upravnik Narodnog pozorišta (1909-24). Za vreme Prvog svetskog rata na čelu srpskog Pres-biroa u Ženevi (1915-18). Podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova od avgusta 1924. i poslanik Kraljevine SHS u Turskoj do decembra 1924.
Poslanik u Narodnoj skupštini 1925-29. Ministar prosvete od 23. februara 1928. do 6. januara 1929. Organizator i direktor Kolarčevog narodnog univerziteta (1929-1941). Od 1940. predsednik Demokratske stranke. Ministar za socijalnu politiku i narodno zdravlje od 27. marta 1941. do 9. januara 1942. Ministar saobraćaja od 10. januara 1942. do 26. juna 1943. Ministar inostranih dela od 26. juna do 10. avgusta 1943. Potpredsednik Vlade od 7. marta do avgusta 1945. Urednik "Dnevnog lista" (1905-09) i "Odjeka" (1912-14 i od 1936-41). Pokretač "Nedeljnog glasnika" (1922). Pokretač i urednik lista "Demokratija" (septembar-novembar 1945).
Objavio veliki broj radova iz književnosti, dramaturgije i politike. Knjige: Pozorišne kritike (1931); Iz predratne Srbije (1939); Iz pozorišta predratne Srbije (1952); Londonski dnevnik, 1941-1945 (1990).

Trajanje mandata

od 26. juni 1943. do 10. avgusta 1943. (u egzilu)

Biografija

PURIĆ dr Božidar, diplomata. Rođen 19. februara 1891. u Beogradu, preminuo 1977. u Čikagu. Gimnaziju završio u Beogradu. Pravni fakultet završio u Parizu 1912. Doktorirao u Parizu 1918. sa tezom: Clausula rebus sic stantibus en Droit international Public.
Učestvovao u ratovima do 1916. kao dobrovoljac. Godine 1917. postavljen za pisara Ministarstva inostranih dela u Vladi na Krfu. Sekretar poslanstva Kraljevine SHS u Vašingtonu (1919). Otpravnik poslova Kraljevine SHS u Vladivostoku (1919-1920). Konzul u San Francisku (1920-22). Konzul u Čikagu (1922-26). Šef Političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1927-1935. Poslanik i opunomoćeni ministar u Parizu od juna 1935 do 1940. Od 10. avgusta 1943. do 1. juna 1944. predsednik Vlade i ministar inostranih dela.
Ostao u emigraciji.
Bavio se pesništvom i publicistikom, objavljivao u časopisima i novinama. Knjige: Pesme o nama (1919), Ljubavne svečanosti (1920).

Trajanje mandata

od 10. avgusta 1943. do 01.juna.1944. (u egzilu)

Biografija

ŠUBAŠIĆ dr Ivan, političar. Rođen 27. maja 1892. u Vukovoj Gorici (Karlovac), preminuo 22. marta 1955. u Zagrebu. Gimnaziju završio u Zagrebu. Od jeseni 1914. u austrougarskoj vojsci na srpskom frontu. Zarobljen u Rusiji 1916. godine. Stupio u dobrovoljačke jedinice u srpskoj vojsci i učestvovao u borbama na Solunskom frontu 1918. Regent Aleksandar ga je odlikovao ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima drugog reda. Po završetku rata, studirao i doktorirao pravo na Zagrebačkom sveučilištu. Otvorio advokatsku kancelariju u Vrbovskom. Član Hrvatske seljačke stranke. Izabran za narodnog poslanika 1938. Od avgusta 1939. ban Banovine Hrvatske. Od 1941. godine u emigraciji. Od 1941. do 1944. član vladine delegacije u SAD. Predsednik Kraljevske vlade u izbeglištvu i ministar inostranih dela od 1. juna 1944. do 5. marta 1945. Ministar inostranih dela u vladi DFJ od 7. marta 1945. do 17. oktobra 1945. (podneo ostavku 8. oktobra). U toku 1944. godine po želji Britanaca sklopio nekoliko sporazuma između Kraljevske vlade u izbeglištvu i partizanske vlade (NKOJ) maršala Josipa Broza Tita u cilju formiranja zajedničke prelazne vlade i namesništva.

Trajanje mandata

od 01. juna 1944. do 10. jula 1944; (u egzilu)
od 10. jula 1944. do 05. marta 1945; (u egzilu)
od 07. marta 1945. do 17. oktobra 1945.

Biografija

BROZ Josip Tito, političar, maršal. Rođen 25. maja 1892. u Kpreminuovcu (Hrvatska, Austro-Ugarska), preminuo 4. maja 1980. u Ljubljani. Završio osnovnu školu u Kpreminuovcu i metalski zanat u Sisku. Do I svetskog rata po zanimanju radnik. U ratu austrougarski podoficir na Srpskom i Ruskom frontu. Zarobljen 1916. u Rusiji. Pridružio se boljševicima. Vratio se u Jugoslaviju 1920. i postao čan KPJ. Od 1934 do 1937. u Moskvi. Generalni sekretar KPJ od 1937. godine. Od 1941. komandant partizanskih odreda i Vrhovnog štaba. Od 1943. godine na čelu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije - NKOJ (partizanske vlade). Od 7. marta 1945. godine predsednik Vlade DFJ. Od 30. novembra 1945. godine predsednik Vlade FNRJ i ministar inostranih poslova (do 31. januara 1946). Od 1953. do smrti predsednik Republike, generalni sekretar KPJ/SKJ i Vrhovni komandant Oružanih snaga.
Jedan od tri osnivača Pokreta nesvrstanih.
Odlikovan svim najvišim odlikovanjima FNRJ/SFRJ i visokim stranim odlikovanjima.
Oženjen Jovankom Budisavljević.

Trajanje mandata

od 30. novembra 1945. do 31. januara 1946. (vršilac dužnosti)

Biografija

SIMIĆ Stanoje, diplomata. Rođen u Beogradu 16. jula 1893, preminuo 1970. u Beogradu. Završio gimnaziju i Pravni fakultet (1919) u Beogradu. Učestvovao u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. Diplomatski činovnik od 1920. Vicekonzul u Korči (Albanija) od jula 1923. Vicekonzul u Zadru od avgusta 1927. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od januara 1932. Savetnik u Ministarstvu inostranih dela od maja 1934. Savetnik poslanstva u Parizu od 1935. Penzionisan 1938. Ponovo vraćen u službu 1939. godine. Jugoslovenska Kraljevska vlada imenovala ga je 1942. godine za poslanika, a od 1943. godine za ambasadora u SSSR-u. Ambasador DFJ u Vašingtonu od aprila 1945. Ministar inostranih poslova od 1. februara 1946. do 31. avgusta 1948. Ministar u Vladi FNRJ od 1948. do 1953. Narodni poslanik u Veću naroda Savezne narodne skupštine od 30. novembra 1945. do 1953.
Kao ambasador u SAD potpisao, u ime FNRJ, Povelju Ujedinjenih nacija.

Trajanje mandata

od 01. februara 1946. do 31. avgusta 1948.

Biografija

KARDELj Edvard, političar. Rođen 27. januara 1910. u Ljubljani, preminuo februara 1979. u Ljubljani. Završio učiteljsku školu u Ljubljani 1929. Član ilegalne komunističke omladine (SKOJ) od 1926. godine. Od 1932. član ilegalne KPJ. Od 1934 do 1936. u SSSR-u. Iz emigracije se vratio u Jugoslaviju 1937. Član CK KPJ od 1937. do smrti. Od 1941. u NOR-u član Vrhovnog štaba, Glavnog štaba Slovenije i NKOJ-a (partizanske vlade). Od 7. marta 1945. ministar u Vladi DFJ. Od 30. novembra 1945. ministar za Konstitutantu. Od 1946. do 1948. predsednik Kontrolne komisije. Od 31. avgusta 1948. do 14. januara 1953. ministar inostranih dela.
Od 1953. potpredsednik Saveznog izvršnog veća (Vlade). Predsednik Savezne skupštine, član Predsedništva SFRJ do smrti.
Napisao veliki broj radova. Između ostalih: Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja (1939), Socijalizam i rat (1960), Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja, Revolucija i vojna misao (1969), Sećanja (1979) Odlikovan najvišim odlikovanjima SFRJ.
Oženjen Pepcom Maček, otac dvoje dece.

Trajanje mandata

od 31. avgusta 1948. do 14. januara 1953.

Biografija

POPOVIĆ Koča, general, političar. Rođen 14. marta 1908. u Beogradu, preminuo 20. oktobra 1992. Gimnaziju završio u Beogradu. Apsolvirao 1932. na Filozofskom fakultetu u Parizu. Član ilegalne KPJ od 1933. Učesnik u španskom građanskom ratu od 1937. do 1939. kao oficir. Posle logora u Francuskoj vraća se u Jugoslaviju 1939. U NOR-u od 1941. kao istaknuti komandant. Rat je završio kao komandant 2. armije. Od 1945. do 1953. načelnik Glavnog generalštaba. Ministar inostranih poslova od 15. januara 1953. do 23. aprila 1965. Član Saveznog izvršnog veća i zamenik predsednika SFRJ do 1972. Član Saveta narodne odbrane i član Saveta federacije.
Bio je član CK SKJ u više mandata, član Predsedništva CK SKJ, član Izvršnog odbora SSRNJ i Saveznog odbora SUBNOR-a.
Kao načelnik Glavnog generalštaba vodio pregovore sa zapadnim silama oko modernizacije JNA u vreme sukoba sa SSSR-om.
Nekoliko puta je bio šef jugoslovenske delegacije na zasedanjima Generalne skupštine UN.
Odlikovan ordenom Narodnog heroja i drugim visokim ordenima SFRJ i stranih država.
Oženjen. Nije imao dece.

Trajanje mandata

od 15. januara 1953. do 23. aprila 1965.

Biografija

NIKEZIĆ Marko, političar, diplomata. Rođen 13. juna 1921. u Beogradu, preminuo u Beogradu 1991. Gimnaziju završio u Beogradu. Studirao na Tehničkom fakultetu u Beogradu do 1941. U toku NOR-a na političkim dužnostima u SKOJ-u i KPJ. Organizacioni sekretar Okružnog komiteta KPJ za Beogradski okrug od 1945. Potpredsednik Izvršnog odbora grada Beograda 1950-1951. Sekretar Gradskog komiteta KPJ u Beogradu 1951-1952. U diplomatskoj službi od 1952-1968. Jugoslovenski ambasador u Egiptu od 1953. do 1956. Ambasador u Čehoslovačkoj od 1956. do 1958. Ambasador u SAD od 1958. do 1962. Pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove od 1962. do 1965. Ministar inostranih poslova od 23. aprila 1965. do 25. decembra 1968. godine. Predsednik CK SKS 1968-1972.

Trajanje mandata

od 23. aprila 1965. do 25. decembra 1968.

Biografija

PAVIĆEVIĆ Mišo, političar, diplomata. Rođen 21. aprila 1915. u Pljevljima. Preminuo 1995. godine u Beogradu. Gimnaziju završio u Pljevljima. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1938. Član ilegalne KPJ od 1941. Organizator NOR-a od 1941. Tokom NOR-a na političkim dužnostima u Crnoj Gori. Posle rata bio je sekretar Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije (1947-51). Izvanredni poslanik u Argentini, Urugvaju i Paragvaju (1951-1953). Ambasador FNRJ u Turskoj (1953-55). Ambasador u Grčkoj (1955-1958). Sekretar Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije (1958-60). Stalni predstavnik SFRJ u OUN od decembra 1960. do novembra 1963. Pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove od januara 1964. Zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove od aprila 1965. Vršilac dužnosti saveznog sekretara za inostrane poslove od 25. decembra 1968. do 25. aprila 1969. godine. Potpredsednik Saveznog izvršnog veća. Ambasador SFRJ u Italiji.
Član jugoslovenske delegacije na XV zasedanju Generalne skupštine OUN septembra 1960. Predsednik Upravnog saveta Specijalnog fonda OUN 1962-1963. Delegat Jugoslavije u Komitetu UN za dekolonizaciju od osnivanja do 1963.
Bio je član CK SKJ u više mandanata.
Objavio više radova iz oblasti međunarodnih odnosa i istorije radničkog pokreta.
Odlikovan visokim odlikovanjima.

Trajanje mandata

od 25. decembra 1968. do 25. aprila 1969. (vršilac dužnosti)

Biografija

TEPAVAC Mirko, političar. Rođen 13. avgusta 1922. u Zemunu, preminuo 28. avgusta 2014. u Beogradu. Gimnaziju učio u Zemunu, Sremskoj Mitrovici i Beloj Crkvi. Učesnik NOR-a od 1941. Član KPJ od 1942. U toku rata na dužnostima komesara odreda, brigade, divizije. Posle rata član Glavnog odbora SSRN Srbije, član CK SKS, sekretar Okružnog komiteta KPJ u Zrenjaninu i Pančevu, član Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, sekretar Saveta za prosvetu i kulturu Srbije. Direktor Radio - Beograda (1955-59). Ambasador FNRJ u Mađarskoj i pomoćnik državnog sekretara za inostrane poslove (1959-65). Direktor i glavni urednik lista "Politika" i član Izvršnog komiteta CK SKS (1965-67). Predsednik Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine (1965-69). Savezni sektretar za inostrane poslove od 25. aprila 1969. do 1. novembra 1972.

Trajanje mandata

od 25. aprila 1969. do 01. novembra 1972.

Biografija

PETRIĆ Jakša, političar, diplomata. Rođen 1. jula 1922. u Postirama (Hrvatska). Preminuo 1993. Završio Trgovačku akademiju u Splitu (1940). Učesnik NOR-a od 1941. Član KPJ od 1942. Sekretar Sreskog komiteta KPH za Split od 1945. Sekretar Komiteta za kinematografiju FNRJ. U diplomatskoj službi od 1949. Poslanik FNRJ u Albaniji. Zamenik stalnog predstavnika FNRJ u Savetu bezbednosti OUN od 1949. Načelnik Anglo-američke uprave u MIP-u od 1951. Ministar-savetnik ambasade u Londonu. Načelnik odeljenja za Aziju u MIP-u. Ambasador FNRJ u Pragu 1958-1961. Načelnik uprave za Severnu, Južnu Ameriku, Veliku Britaniju i zemlje Komonvelta 1961-1963. Sekretar Komiteta za međunarodnu saradnju i veze Saveznog odbora SSRNj 1964-1965. Ambasador SFRJ u Bukureštu 1965-1969. Pomoćnik državnog sekretara za inostrane poslove 1969-1972. Vršilac dužnosti saveznog sekretara za inostrane poslove od 1. novembra do 15. decembra 1972. godine. Zamenik državnog sekretara za inostrane poslove 1972-1974. Stalni predstavnik SFRJ u OUN 1974-1978. Član Predsedništva SR Hrvatske od 1978. Predsednik Predsedništva SR Hrvatske od 10. maja 1984. do 10. maja 1985.

Trajanje mandata

od 01. novembra 1972. do 15. decembra 1972. (vršilac dužnosti)

Biografija

MINIĆ Miloš, političar. Rođen 28. avgusta 1914. u selu Preljina kod Čačka. Preminuo u Beogradu 5. septembra 2003. Gimnaziju završio u Čačku, a Pravni fakultet u Beogradu. Član ilegalnog SKOJ-a od 1935. i KPJ od 1936. Obavljao je visoke dužnosti u tim organizacijama. U NOR-u na partijskim i vojnim dužnostima u Srbiji od 1941. U Odeljenju za zaštitu naroda za Beograd od oktobra 1944. Javni tužilac Srbije i zastupnik Vojnog tužioca JNA od marta 1945. do 1950. Predsednik Planske komisije NR Srbije, ministar u Vladi; predsednik Saveta za zakonodavstvo i izgradnju narodne vlasti od 1950. Član Vlade NR Srbije od 1953. Član Saveznog izvršnog veća i član Izvršnog veća Narodne skupštine Srbije od 1953. Predsednik Gradskog narodnog odbora u Beogradu od februara 1955. Predsednik Izvršnog veća NR Srbije od marta 1957. Član Saveznog izvršnog veća od 1962. Potpredsednik SIV-a od jula 1963. do maja 1965. Šef Komisije CK SKJ za društveno-ekonomske i političke odnose u privredi 1965-1966. Predsednik Saveznog veća i podpredsednik Savezne Skupštine od 1966. Pretsednik Skupštine SR Srbije od 16. maja 1967. Potpredsednik SIV-a od 5. decembra 1972. i savezni sekretar za inostrane poslove od 16. decembra 1972. do 17. maja 1978. Član Predsedništva CK SKJ od 1982.
Član Saveta federacije.
Biran za poslanika Savezne skupštine i Skupštine Srbije u više mandata. Član CK SKJ i IK CK SKS.
Objavio više radova iz istorije NOR-a.
Odlikovan sa više visokih odlikovanja
Oženjen, otac jedne ćerke.

Trajanje mandata

od 16. decembra 1972. do 17. maja 1978.

Biografija

VRHOVEC Josip, političar. Rođen 9. februara 1926. u Zagrebu, preminuo 15. februara 2006. u Zagrebu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1951. Učesnik NOR-a od 1941. Pripadnik NOV-a od 1943. Član KPJ od 1944. Posle 1945. na dužnostima u JNA. Glavni urednik "Vjesnika u srijedu" od 1952. Dopisnik "Vijesnika" iz SAD od 1963. do 1970. Član Izvršnog komiteta CK SKH od 1970. Sekretar IK CK SKH od decembra 1971. Član Predsedništva CK SKJ i predsednik Komisije za idejna i teorijska pitanja, predsednik saveta Političke skole "J. B. Tito" 1974-1978. Savezni sekretar za inostrane poslove od 17. maja 1978. do 17. maja 1982. Član Predsedništva SFRJ od 15. maja 1984. do 15. maja 1989. Objavio veći broj radova iz oblasti međunarodne politike, samoupravljanja i nacionalnog pitanja.
Oženjen, otac jedne ćerke.

Trajanje mandata

od 17. maja 1978. do 17. maja 1982.

Biografija

MOJSOV dr Lazar, političar, diplomata. Rođen 19. decembra 1920. u Negotinu (Makedonija), preminuo 25. avgusta 2011. u Beogradu. Diplomirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Učesnik NOR-a. Član Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM). Javni tuzilac Makedonije do 1948. Ministar pravde NR Makedonije od 1948. do 1951. Direktor "Nove Makedonije" i šef pres-biroa Vlade Makedonije, poslanik Sobranja i član Izvršnog veća od 1952 do 1958. Ambasador u SSSR-u od 1958. do 1961. Direktor Instituta za međunarodni radnički pokret od 1961. Direktor i glavni urednik "Borbe" od 1962. do 1964. Ambasador u Austriji od 1967. Stalni predstavnik SFRJ u OUN od 1969. do 1974. Pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove od 1974. Predsednik 32. zasedanja generalne skupštine OUN 1977. Član Izvršnog komiteta CK SKM. Clan CK SKJ i predsednik SKJ 1980-1. Savezni sekretar za inostrane poslove od 17. maja 1982. do 15. maja 1984. Član Predsednišva SFRJ od 15. maja 1984. do 15. maja 1989. Predsednik Predsednišva SFRJ od 15 maja 1987. do 15. maja 1988.
Objavio veći broj radova između ostalih: Bugarska radnička partija (Komunista) i makedonsko nacionalno pitanje (1948); O makedonskoj nacionalnoj manjini u Grčkoj (1954).
Odlikovan većim brojem jugoslovenskih i stranih ordena.
Oženjen, otac dve kćeri.

Trajanje mandata

od 17. maja 1982. do 15. maja 1984.

Biografija

DIZDAREVIĆ Raif, političar. Rođen 1926 u Fojnici (Bosna i Hercegovina). Stupio u NOR 1943. godine. Član KPJ od 1945. Od 1945. do 1951. u službi državne bezbednosti. Od 1951. u Ministarstvu inostranih poslova. Sekretar i otpravnik poslova u ambasadi FNRJ u Bugarskoj (1951-4). Prvi sekretar ambasade u SSSR-u (1956-9). Savetnik Ambasade u Pragu (1963-7). Sekretar Saveznog veća sindikata Jugoslavije od 1967. do 1972. Pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove od 1972. do 1974. Predsednik Veća saveza sindikata BiH od 1974 do 1978. Predsednik Predsedništva SR BiH od 1978. do 1982. Predsednik Savezne skupštine (1982-1983). Savezni sekretar za inostrane poslove od 15. maja 1984. do 30. decembra 1987. Član Predsedništva SFRJ od 30. decembra 1987. do 15. maja 1989. Predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1988. do 15. maja 1989.
Član Predsedništva CK SK BiH od 1974. do 1984. Član CK SKJ od 1984. do 1989.

Trajanje mandata

od 15. maja 1984. do 30. decembra 1987.

Biografija

LONČAR Budimir, diplomata. Rođen 1. aprila 1924. u selu Preko (Hrvatska). Završio gimnaziju i vojne škole. U NOR-u na dužnostima u SKOJ-u i KPJ u Dalmaciji. U službi bezbednosti na Zapadu 1947-1948. U službi bezbednosti na Istoku 1948-1949. Konzul FNRJ u Njujorku i savetnik u misiji pri OUN od 1. januara 1950. Šef grupe u odeljenju MIP-a od 1. januara 1956. Načelnik odeljenja MIP-a od 1. jula 1957. Savetnik državnog sekretara (ministra) za inostrane poslove od 1. aprila 1965. Ambasador SFRJ u Džakarti i opunomoćeni ambasador u Maleziji i Singapuru od 1. oktobra 1965. Savetnik državnog sekretara za inostrane poslove od 1. novembra 1969. Ambasador SFRJ u Bonu od 1. juna 1973. Podsekretar u SSIP-u od 1. decembra 1977. Ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1. novembra 1979 do 1. decembra 1983. Zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove od 1983. do 1987. Savezni sekretar za inostrane poslove od 31. decembra 1987. do 12. decembra 1991. Član delegacije SFRJ na 1, 2. i 3. konferenciji nesvrstanih zemalja.
Član jugoslovenske delegacije na XI, XII, XIV, XV, XVI, XVII zasedanju Generalne skupštine OUN.
Oženjen, otac dvoje dece.

Trajanje mandata

od 31. decembra 1987. do 03. februara 1988;
od 03. februara 1988. do 12. decembra 1991.

Biografija

MAKSIĆ Milivoje, diplomata. Rođen 19. januara 1928. u Beogradu. Preminuo u Beogradu 2. marta 2003. U diplomatskoj službi od 1. avgusta 1949. Sekretar zamenika ministra inostranih poslova od 1. decembra 1949. Referent za Bugarsku u odeljenju MIP-a od 1. marta 1951. Ataše za štampu ambasade SFRJ u Varšavi od 1. maja 1953. Pomoćni referent za Poljsku u odeljenju MIP-a od 1. juna 1956. Pomoćni referent u Koordinacionom odeljenju MIP-a od 1. oktobra 1957. Savetnik u ambasadi SFRJ u Moskvi od 1. maja 1963. Šef odseka u upravi za istraživanje i dokumentaciju od 1. oktobra 1967. Šef odseka za SSSR i Mongoliju u upravi za Istočnu Evropu od 1. marta 1969. Savetnik u ambasadi SFRJ u Varšavi od 1. septembra 1970. Savetnik u kabinetu saveznog sekretara za inostrane poslove od 27. marta 1973. Načelnik uprave MIP-a za Zapadnu Evropu od 15. septembra 1973. Ambasador SFRJ u Varšavi od 1. septembra 1982. Rukovodilac sektora u MIP-u od 1. januara 1987. Zamenik sekretara za inostrane poslove od oktobra 1988. Vršilac dužnosti saveznog sekretara za inostrane poslove od 12. decembra 1991. do 28. aprila 1992. godine.

Trajanje mandata

od 12. decembra 1991. do 28. aprila 1992. (vršilac dužnosti)

Biografija

JOVANOVIĆ Vladislav, diplomata. Rođen 9. juna 1933. u selu Zitni Potok (otac Milorad, učitelj, majka Dragica, r. Petkovic, učiteljica). Završio gimnaziju u Beogradu (1951). Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Diplomata u SSIP-u od 1957. Referent ambasade SFRJ u Briselu od (1960-64), Referent u MIP-u od 1. jula 1964. Drugi sekretar ambasade SFRJ u Ankari od (1967-71). Pomoćnik načelnika uprave u MIP-u od 1. januara 1974. Savetnik u ambasadi SFRJ u Londonu od 8. oktobra 1975 do 1979. Načelnik uprave za Zapadnu Evropu od 1. jula 1980. Ambasador SFRJ u Turskoj od 13. novembra 1985. do 1989. Ambasador u SSIP-u i pomoćnik rukovodioca sektora od 29. marta 1990. Ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije od 31. jula 1991. do 1992. Savezni sekretar za inostrane poslove od 15. jula 1992. do 30. septembra 1992. i od 4. marta 1993. do 15. avgusta 1995. Ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije 1992. i 1993. Šef stalne misije SR Jugoslavije pri OUN od 1995. do 2000.
Autor zbirki pesama Traganja za traganjima (1991), "Leptir i svetlost" (1994).
Oženjen, supruga Mirjana r. Borić, prevodilac. Sin Danko.

Trajanje mandata

od 15. jula 1992. do 30. septembra 1992.

od 04. marta 1993. do 15. avgusta 1995.

Biografija

DjUKIĆ Ilija, diplomata. Rođen 4. januara 1930. u Novom Rujcu (Srbija). Preminuo u Beogradu 22. oktobra 2002. Završio Institut političkih nauka u Pekingu. Na službi u ambasadi u Pekingu od 1. juna 1959. Referent u odeljenju MIP-a za Kinu od 1. aprila 1961. Na službi u upravi MIP-a za Aziju i Australiju od od 1. maja 1968. Savetnik u ambasadi SFRJ u Pekingu od 1. maja 1970. Savetnik u upravi za Istočnu Evropu 5. juna 1974. Načelnik u upravi za istočnu Evropu od 31. avgusta 1975. Ministar savetnik u abasadi SFRJ u Moskvi od 31. avgusta 1978. Načelnik u službi za informisanje saveznih i republičkih organa od 1. novembra 1980. Načelnik uprave MIP-a za susedne zemlje od 1. decembra 1981. Savetnik saveznog sekretara od 1. septembra 1882. Ambasador SFRJ u Sofiji od 26. oktobra 1983. Rukovodilac sektora za susedne zemlje i Istočnu Evropu od 18. decembra 1987. Ambasador SFRJ u Pekingu od 30. marta 1990. Savezni sekretar za inostrane poslove od 30. septembra 1992. do 4. marta 1993. Ambasador SRJ u Pekingu 2000 - 2002.

Trajanje mandata

od 30. septembra 1992. do 04. marta 1993.

Biografija

MILUTINOVIĆ Milan, političar. Rođen 19. decembra 1942. godine u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1965. godine. Član Predsedništva Saveza omladine Jugoslavije i predsednik Komisije za međunarodne veze; poslanik Društveno-političkog veća Savezne skupštine (član odbora za spoljnu politiku DPV) - 1969-1974; član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije i republički sekretar za obrazovanje i nauku SR Srbije - 1977-1982; ambasador u SSIP-u i šef Sektora za štampu, kulturu i informacije - 1987-1989; ambasador SRJ u Grčkoj - 1989-1995; 1995-1998 savezni ministar za inostrane poslove.
Autor je knjige Universitet - eppur si muove - Reforma univerziteta između tradicije i budućnosti, kao i niza članaka, priloga i referata, posebno iz oblasti obrazovanja i nauke, i međunarodnih odnosa.
Nosilac je Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Ordena rada sa zlatnim vencem, kao i Plakete Beograda (1969. i 1974. godine).

Trajanje mandata

od 15. avgusta 1995. do 08. januara 1998.

Biografija

JOVANOVIĆ Živadin, diplomata i političar. Rođen 14.11.1938. u Opariću, opština Rekovac. Završio srednju školu u Jagodini, Srbija. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Pravni referent u SO Novi Beograd - 1961-1964. Ataše u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove - 1964-1966. Vice konzul u Generalnom konzulatu Jugoslavije u Torontu, Kanada - 1966-1970. Savetnik u Predsedništvu Republike - 1970-1974. Savetnik Ambasade Jugoslavije u Najrobiju, Kenija - 1974-1978. Sekretar Republičkog saveta za odnose sa inostranstvom Republike Srbije - 1978-1984. Podsekretar u Predsedništvu SFRJ - 1984-1988. Izvanredni i opunomoćeni Ambasador SFRJ (SRJ) u Angoli - 1988-1993. Pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova - 1994-1997. Potpredsednik Socijalističke partije Srbije. Od septembra 1997. Poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije; 1998-2000 savezni ministar za inostrane poslove.

Trajanje mandata

od 09. januara 1998. do 04. novembra 2000.

Biografija

Mr Goran SVILANOVIĆ
Rođen 1963. godine u Gnjilanu (Kosovo, Srbija).
Diplomirao i magistrirao na Pravnom Fakultetu u Beogradu.
Bio stipendista Sasakawa fondacije (1990).
Usavršavao se na Institutu za ljudska prava u Strazburu (Francuska, 1989), Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarbrikenu (Nemačka, 1991) i evropskom univerzitetu mira (Austrija, 1994). Objavio članke i knjige iz oblasti Građanskog procesnog prava i Građanskog prava.
od 1989 saradnik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava
od 1989 do 1998 godine asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, na predmetu Građansko procesno pravo
od 1993 do 1997 vodio je SOS telefon za žrtve nacionalne, etničke, verske, političke i sindikalne diskriminacije u centru za antiratnu akciju
od 1996 do 1998 predsednik Veća za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu
1997, portparol Građanskog saveza Srbije
1998, potpredsednik Građanskog saveza Srbije
1999, predsednik Građanskog Saveza Srbije
od 04. novembra 2000. do 16. aprila 2004. Ministar spoljnih poslova

Trajanje mandata

od 04. novembra 2000 do 16. aprila 2004.

Biografija

DRAŠKOVIĆ Vuk, rođen je 29. novembra 1946. u Srbiji.
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1968.
Od 1969. do 1980. bio je novinar u nacionalnoj agenciji "Tanjug". Skoro tri godine radio je i kao dopisnik iz inostranstva.
Novinarstvo je napustio 1980. i posvetio se literaturi. Njegovi romani "Sudija", "Nož", "Molitva", "Ruski konzul" i "Noć đenerala" bili su jugoslovenski i balkanski bestseleri. Neki od njih prevedeni su na engleski, francuski, ruski, grčki, rumunski, češki i još mnoge jezike.
Vuk Drašković 1990. zanemaruje svoj književni rad i osniva stranku Srpski pokret obnove. Od tada, on predvodi demokratsku opoziciju Srbije u desetogodišnjoj borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Bio je najveći protivnik rata u Jugoslaviji, ratnih zločina i etničkog čišćenja. Miloševićev režim poubijao je desetine čelnih ljudi Srpskog pokreta obnove, a Vuk Drašković je dva puta hapšen (1991. i 1993.). Drugi put je uhapšen sa suprugom Danicom, kada su preživeli najsuroviju policijsku torturu. On i njegova supruga Danica oslobođeni su zahvaljujući pritisku vodećih državnika i organa međunarodne zajednice. Između ostalih, za slobodu Vuka Draškovića i njegove supruge najodlučnije su se založili američki predsednik Bil Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin, francuski predsednik Fransoa Miteran i njegova supruga Danijel, grčki premijer Konstantin Micotakis, britanski premijer Džon Mejdzor i mnogi još.
Po nalogu Slobodana Miloševića, u oktobru 1999. i junu 2000. tajna policija je organizovala dva atentata na Draškovića, kojom prilikom su ubijena četvorica njegovih najbližih saradnika.
Od 1990. do danas, u tri mandata bio je član Parlamenta Srbije.
Na kantonizaciji Kosova, on insistira još od 1990.
Zagovornik je pristupanja Srbije i Crne Gore "Partnerstvu za mir" i NATO-u, kao i uključenju države u borbu protiv globalnog terorizma.
Za svestrane je odnose saradnje sa SAD, Evropskom unijom, Rusijom, Japanom, Kinom, zemljama "trećeg sveta" i balkanskim susedima.
Još 1996. godine, Vuk Drašković se izjasnio za ispunjavanje svih obaveza prema Tribunalu u Hagu i na tome stalno insistira.

Trajanje mandata

od 16. aprila 2004. do 15. maja 2007.

Biografija

JEREMIĆ Vuk, rođen je 3. jula 1975. u Beogradu.
Vuk Jeremić je stupio na dužnost ministra spoljnih poslova Republike Srbije 15.maja 2007.godine.

Kao ministar spoljnih poslova Republike Srbije gospodin Jeremić je predsedavao Komitetom ministara Saveta Evrope od maja do novembra 2007.godine.

Rođen je 1975. godine u Beogradu. U doba Miloševićevog režima gospodin Jeremić je, tokom studentskih dana i početaka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju. Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridz, Velika Britanija.
Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Deutche Bank, zatim Dresdner Kleinworht Benson Bank u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu.
Nakon magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard i demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000. godine, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija Savezne Republike Jugoslavije, a od juna 2003. godine za savetnika za evroatlantska pitanja ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U februaru 2004. godine izabran je za predsednika Odbora za međunarodne odnose Demokratske stranke, a u februaru 2006. i za člana Glavnog odbora.
Od jula 2004. do maja 2007. godine je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Republike Srbije.
Oženjen, govori engleski i nemački jezik.

Trajanje mandata

od 15. maja 2007. do 27. jula 2012.

Biografija

MRKIĆ Ivan, rođen je u Beogradu 30. maja 1953. godine.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1977. godine, a već naredne godine se zapošljava u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove. Nakon specijalizacije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj bezbednosti i razoružanju (Ženeva, Beč, Njujork, Boston), tokom 1979. godine, nastavlja da radi kao referent u Upravi za međunarodne organizacije Saveznog sekretarijata za inostrane poslove od 1979. do 1982.godine.
Svoju diplomatsku karijeru počinje da gradi kao ataše za političke poslove u Misiji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama od 1982. do 1986. godine.
Kao pomoćnik načelnika Uprave u Sektoru za multilateralne aktivnosti, učestvovao je na zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a takođe je bio član delegacija na zasedanjima međunarodnih konferencija posvećenih bezbednosti, razoružanju, aktivnostima Pokreta nesvrstanih zemalja, miroljubivom korišćenju nuklearne energije, kao i zabrani hemijskog oružja. U nizu multilateralnih skupova na kojima je učestvovao, Ivan Mrkić je bio i član delegacije na Devetoj konferenciji nesvrstanih zemalja u Beogradu.
Od 1990. do 1992. godine u zvanju ministra savetnika boravi u Misiji SFRJ pri Evropskoj zajednici u Briselu i učestvuje u radu Konferencije o bivšoj Jugoslaviji u Hagu i Briselu.
Po povratku u Beograd, 1992. godine biva postavljen za šef Kabineta Dobrice Ćosića, prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
U diplomatsku službu se vraća prvo kao otpravnik poslova, a zatim i ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Nikoziji, gde je služio u periodu od 1993. do 1999. godine.
U zvanju ambasadora, 1999. imenovan za zamenika šefa Sektora za bilateralu, a već naredne godine za pomoćnika Saveznog ministra za inostrane poslove.
Kao ambasador u naredne tri godine radio je u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, a zatim u Ministarstvu inostranih poslova Srbije i Crne Gore, a 2004. je izabran u Grupu ambasadora za specijalne i ad hoc poslove. Tokom 2005. predsedavao je Nacionalnom komisijom za sprovođenje Konvencije o zabrani hemijskog oružja. Od 2006. do 2011. godine bio je ambasador Republike Srbije u Japanu.
Po povratku u zemlju, biva imenovan za državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Govori engleski i francuski jezik. Supruga Ivona, sinovi Mirko i Marko.

Trajanje mandata

od 27. jula 2012. do 27. aprila 2014.