Republika Srbija je članica OEBS od 10. novembra 2000. godine, a 27. novembra 2000. godine, na sastanku Ministarskog saveta OEBS u Beču, potpisivanjem osnovnih dokumenata OEBS (Završni akt iz Helsinkija, Pariska povelja, Istanbulski dokument) prihvatila je sve norme, standarde i obaveze koje iz tih dokumenata proizilaze.

Republika Srbija ima Stalnu misiju pri OEBS u Beču www.osce-vienna.mfa.gov.rs  i aktivno učestvuje u aktivnostima Organizacije u sve tri dimenzije – vojno-političkoj, ekonomsko-ekološkoj i ljudskoj, kao i u radu Parlamentarne skupštine OEBS.

Srbija je u 2015. godini predsedavala Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Preuzela je predsedavanje od Švajcarske, a predala ga Nemačkoj 2016. godine.

Predsedavanje Srbije OEBS-u je bio izuzetno složen zadatak u savremenim međunarodnim okolnostima, gde OEBS ima posebnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize.

Naše predsedavanje je od strane svih 57 država učesnica i 11 partnera ocenjeno kao uspešno. Izuzetna prilika da predsedavamo međunarodnom organizacijom doprinela je poboljšanju položaja i povećanju ugleda naše zemlje na međunarodnom planu.

Predsedavanje je okončano Ministarskim savetom u Beogradu, održanim u „Areni" 3. i 4 decembra 2015. godine. Ministarski savet OEBS je otvorio predsednik Vlade Aleksandar Vučić, a na njemu su učestvovale 44 delegacije na ministarskom nivou. Usvojeno je šest odluka: Deklaracija o jačanju napora OEBS u borbi protiv terorizma u svetlu nedavnih terorističkih napada;Deklaracija o sprečavanju i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koje vode u terorizam;Deklaracija o aktivnostima OEBS koje su podrška globalnim naporima u borbi protiv droga u svetu;Deklaracija o mladima i bezbednosti;Ministarska izjava o pregovorima o procesu rešavanja pitanja Pridnjestrovlja u formatu „5 + 2" i Odluka o održavanju narednog MS OEBS u Hamburgu, 8. i 9. decembra 2016. godine.

Srbija, kao zemlja na putu pristupanja EU, posvećena je saradnji sa OEBS–om, posebno kada je reč o procesu reformi i postizanja visokih demokratskih standarda, pomirenju u regionu i rešavanju drugih pitanja. Ona to čini kroz partnerski odnos i uspešnu saradnju, u prvom redu, sa dve misije OEBS na svojoj teritoriji - Misijom OEBS u Srbiji i Misijom OEBS na Kosovu, ali i sa drugim misijama u regionu.

Misija OEBS u Srbiji (OMIS) uspostavljena je 11. januara 2001. godine. Aktivnosti Misije ostvaruju kroz se partnerski odnos sa državnim organima Republike Srbije i usredsređene su na četiri programske oblasti: 1) vladavina prava i ljudska prava; 2) reforma policije; 3) demokratizacija; 4) razvoj medija. Misija je angažovana na pružanju saveta u izradi i primeni zakona, strategija reformi i akcionih planova, podržavanju jačanja demokratskih institucija, podsticanju dijaloga na nacionalnom i regionalnom nivou u vezi sa izbeglicama i raseljenim licima, te pružanju podrške razvoju regionalne saradnje i pomirenja. Misija OEBS u Srbiji ostvaruje blisku saradnju sa nezavisnim institucijama i nevladinim sektorom u zemlji.

Misija OEBS na Kosovu (OMIK) uspostavljena je 1. jula 1999. godine kao III stub međunarodnog prisustva na KiM uspostavljenog rezolucijom SB UN 1244. Ova misija, na statusno neutralan način i kroz saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama i institucijama, doprinosi razvoju multietničkog demokratskog društva i ima za cilj poštovanja ljudskih prava, izgradnju institucija i promociju demokratije. Misija svoje aktivnosti sprovodi kroz tri glavna programa: 1. Program ljudskih prava i zajednica; 2. Program demokratizacije; i 3. Program javne bezbednosti. Predstavlja drugu po veličini misiju OEBS na terenu.