Европски парламент, након осмих по реду одржаних избора од 25. до 27. маја 2014, има 751 посланика. Председник Европског парламента је Мартин Шулц (S&D, СР Немачка).

Сходно процедури саодлучивања са Саветом министара, Европски парламент, равноправно учествује у доношењу закона ЕУ. По Лисабонском уговору (2009),његова надлежност проширена је на скоро све области европског законодавства, што укључује и имиграцију, међународну правну помоћ и сарадњу полиција, структурне фондове, јавне услуге, саобраћај, заштиту личних података, право интелектуалне својине и усвајање буџета Уније.

Избори за ЕП 2014. године, први након ступања на снагу Лисабонског уговора, донели су и нову праксу – да кампање европских политичких групација предводе њихови кандидати за председника ЕК, што је имало за циљ да председник Европске комисије буде политички кредибилна личност. У складу са овом процедуром, Европски савет је за председника Европске комисије предложио Жан-Клода Јункера, као кандидата политичке групације која је освојила највише места у Европском парламенту (Европске народне партије, ЕРР).

Европски парламент има 21 комитет. За Србију су  међу њима од посебног интереса Комитет за спољне послове (AFET, председавајући Елмар Брок -ЕРР, Немачка) и Комитет за грађанске слободе, правду и унутрашње послове (LIBE, председавајући Клод Мораес - S&D, Уједињено Краљевство). У оквиру Комитета за спољне послове, делују два поткомитета: Поткомитет за одбрану и безбедност (SEDE, председавајућа Ана Елжбиета Фотјога - ECR, Пољска) и Поткомитет за људска права (DROI, председавајућа Елена Валенсијано - S&D, Шпанија).

ЕП сваке године усваја Резолуцију о извештају о напретку Републике Србије у европским интеграцијама, која је заснована на Годишњем извештају Европске комисије, а која садржи политичке коментаре и препоруке. Резолуцију Комитету за спољне послове Европског парламента (AFET) предлаже известилац за Републику Србију (од октобра 2014. ову дужност обавља Дејвид Макалистер - ЕРР, Немачка), а она се након тога усваја у AFET, а затим и на пленарном заседању Европског парламента.

Институционална сарадња ЕП и Народне скупштине РС одвија се кроз Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање (ПОСП) ЕУ – Република Србија, који чини по 15 посланика Европског парламента  и Народне скупштине РС. Састанци ПОСП се одржавају два пута годишње, наизменично у Стразбуру и Београду, а следећи ће бити одржан у Београду 22-23. септембра 2016. године.