Ambasador u Danskoj Jasmina Mitrović Marić, sa srpskom dijasporom iz Odensea i vikarom crkve u Visjenbergu Peterom Lindholtom Jensenom, posetila je 9. novembra rodnu kuću danskog dobrovoljca Vilijama Teodora Melgarda, lekara u sastavu vojnog saniteta Srpske kraljevske vojske u Prvom svetskom ratu i položila venac i cveće na porodičnu grobnicu.

Lekar Vilijam Teodor Melgard (1888-1920), rođen je u uglednoj danskoj porodici koja je, preko majke baronice, bila u srodstvu sa kraljevskom kućom, a preko oca, sveštenika i univerzitetskog profesora, deo danske akademske zajednice. Dr Melgard je završio medicinu u Odenseu, ali su ga humanost i ljubav zadržali u Srbiji.

Kao mlad lekar, stigao je 1915. godine u Srbiju, gde je, u sastavu danske medicinske misije, delio sudbinu i stradanja srpskog naroda u vreme okupacije, tokom Prvog svetskog rata, ali i posle rata, i to po svom izboru. Oženio se Srpkinjom Vidom Riznić, a po oslobođenju zemlje postao je upravnik Sreske bolnice u Kuršumliji, iako mu je srpska vlada nudila najveće gradove, od Beograda do Niša. Human i posvećen, lekar bira da radi gde je najteže i gde je najpotrebniji. U Kuršumliji će i umreti, samo dve godine nakon završetka rata.



U pismu dr Milanu Jevremoviću, ministru unutrašnjih dela, koji mu je odobrio molbu za ostanak, od 1918. godine, dr Melgard objašnjava zašto je izabrao Srbiju za svoju novu otadzbinu: "U vremenu, koje je proteklo od 1915. naučio sam da govorim srpski i oženio sam se u jednoj dobroj srpskoj porodici, pa zbog toga i zato što se među Srbima osećam uvek dobro, molim da ostanem u Srbiji, vama na raspoloženju."


Na zgradi prve bolnice u Kuršumliji, 1995. godine postavljena je memorijalna ploča u znak zahvalnosti dr Vilijamu Melgardu. Doktoru i njegovom sinu Knutu Melgardu na kuršumlijskom groblju je podignut spomenik. Takođe, jedna ulica u Kuršumliji nosi njegovo ime, a slika lekara Vilija čuva se u srpskom Muzeju medicine, u prvom Pasterovom zavodu na Balkanu, u Nišu.