Амбасадор у Данској Јасмина Митровић Марић, са српском дијаспором из Оденсеа и викаром цркве у Висјенбергу Петером Линдхолтом Јенсеном, посетила је 9. новембра родну кућу данског добровољца Вилијама Теодора Мелгарда, лекара у саставу војног санитета Српске краљевске војске у Првом светском рату и положила венац и цвеће на породичну гробницу.

Лекар Вилијам Теодор Мелгард (1888-1920), рођен је у угледној данској породици која је, преко мајке баронице, била у сродству са краљевском кућом, а преко оца, свештеника и универзитетског професора, део данске академске заједнице. Др Мелгард је завршио медицину у Оденсеу, али су га хуманост и љубав задржали у Србији.

Као млад лекар, стигао је 1915. године у Србију, где је, у саставу данске медицинске мисије, делио судбину и страдања српског народа у време окупације, током Првог светског рата, али и после рата, и то по свом избору. Оженио се Српкињом Видом Ризнић, а по ослобођењу земље постао је управник Среске болнице у Куршумлији, иако му је српска влада нудила највеће градове, од Београда до Ниша. Хуман и посвећен, лекар бира да ради где је најтеже и где је најпотребнији. У Куршумлији ће и умрети, само две године након завршетка рата.



У писму др Милану Јевремовићу, министру унутрашњих дела, који му је одобрио молбу за останак, од 1918. године, др Мелгард објашњава зашто је изабрао Србију за своју нову отаџбину: "У времену, које је протекло од 1915. научио сам да говорим српски и оженио сам се у једној доброј српској породици, па због тога и зато што се међу Србима осећам увек добро, молим да останем у Србији, вама на расположењу."


На згради прве болнице у Куршумлији, 1995. године постављена је меморијална плоча у знак захвалности др Вилијаму Мелгарду. Доктору и његовом сину Кнуту Мелгарду на куршумлијском гробљу је подигнут споменик. Такође, једна улица у Куршумлији носи његово име, а слика лекара Вилија чува се у српском Музеју медицине, у првом Пастеровом заводу на Балкану, у Нишу.