Književno veče akademika Milovana Danojlića, jednog od naših najpoznatijih savremenih pisaca i dobitnika gotovo svih značajnih domaćih književnih nagrada, održano je u Ambasadi Srbije u Bernu 6. novembra.

Otvarajući književno veče, ambasador Snežana Janković izrazila je nadu da će razgovor sa akademikom Danojlićem, koji od 1984. živi u Francuskoj, biti lepo i korisno iskustvo za naše ljude u Švajcarskoj, budući da se, kao i on, suočavaju sa izazovima života između otadzbine i zemlje u kojoj žive.

Kroz čitanje svoje poezije i razgovor o delima svetskih pisaca i pesnika koja je preveo na srpski jezik (Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, V. Jejts...), Milovan Danojlić je podelio sa publikom razmišljanja o literarnom stvaralaštvu, prevodilaštvu, očuvanju identiteta, kulture, tradicije i srpskog jezika u eri globalizma.



Ukazujući na važnost čuvanja i negovanja srpskog jezika i pisma, akademik Danojlić je rekao da je nesvesno napuštanje ćirilice iz neodgovornosti ili neznanja, gubitak važnog obeležja nacionalne kulture i identiteta.

„Bez obzira na nadiranje engleskog jezika sa svih strana, ne smemo odustati i udaljiti se od ćirilice i nacionalne posebnosti, jer je to ono čime mi možemo da doprinesemo svetskoj kulturi i po čemu se izdvajamo, što nikako ne znači niti na bilo koji način podrazumeva da treba ukinuti latinicu", istakao je i dodao da se poljuljao glavni čuvar srpskog jezika, narod na selu, te da je jezik je u gradskom žargonu brzo poprimio strane reči, ukazujući i na posledice odumiranja sela, kao našeg, ali i globalnog problema, kojim se u svojoj književnosti bavio.



U dvočasovnom druženju sa srpskom dijasporom, pisac je zaključio da danas, u eri globalizma, kada se „velike države" i same suočavaju sa velikim izazovima, ne možemo očekivati da se bave problemima „malih država", te da, u opštoj prezasićenosti u svetu i okrenutosti samome sebi, prijatelje na međunarodnoj sceni ne treba da očekujemo, već da stvaramo i održavamo dobre odnose, ali i da ne zaboravimo istoriju i stradanja srpskog naroda.

Pisac je istakao da Srbi imaju u osnovi zdrav odnos prema kulturi, te da su kao narod oduvek bili znatiželjni i otvoreni za druge kulture.