Књижевно вече академика Милована Данојлића, једног од наших најпознатијих савремених писаца и добитника готово свих значајних домаћих књижевних награда, одржано је у Амбасади Србије у Берну 6. новембра.

Отварајући књижевно вече, амбасадор Снежана Јанковић изразила је наду да ће разговор са академиком Данојлићем, који од 1984. живи у Француској, бити лепо и корисно искуство за наше људе у Швајцарској, будући да се, као и он, суочавају са изазовима живота између отаџбине и земље у којој живе.

Кроз читање своје поезије и разговор о делима светских писаца и песника која је превео на српски језик (Ш. Бодлер, Ј. Бродски, Е. Сиоран, В. Јејтс...), Милован Данојлић је поделио са публиком размишљања о литерарном стваралаштву, преводилаштву, очувању идентитета, културе, традиције и српског језика у ери глобализма.



Указујући на важност чувања и неговања српског језика и писма, академик Данојлић је рекао да је несвесно напуштање ћирилице из неодговорности или незнања, губитак важног обележја националне културе и идентитета.

„Без обзира на надирање енглеског језика са свих страна, не смемо одустати и удаљити се од ћирилице и националне посебности, јер је то оно чиме ми можемо да допринесемо светској култури и по чему се издвајамо, што никако не значи нити на било који начин подразумева да треба укинути латиницу", истакао је и додао да се пољуљао главни чувар српског језика, народ на селу, те да је језик је у градском жаргону брзо попримио стране речи, указујући и на последице одумирања села, као нашег, али и глобалног проблема, којим се у својој књижевности бавио.



У двочасовном дружењу са српском дијаспором, писац је закључио да данас, у ери глобализма, када се „велике државе" и саме суочавају са великим изазовима, не можемо очекивати да се баве проблемима „малих држава", те да, у општој презасићености у свету и окренутости самоме себи, пријатеље на међународној сцени не треба да очекујемо, већ да стварамо и одржавамо добре односе, али и да не заборавимо историју и страдања српског народа.

Писац је истакао да Срби имају у основи здрав однос према култури, те да су као народ одувек били знатижељни и отворени за друге културе.