Na poziv Univerziteta LUMSA y Rimu, ambasador Goran Aleksić održao je predavanje studentima master programa „Ekperti politikologije i međunarodnih odnosa" na temu „Države Balkana i Evropska unija". Studenti su su istovremeno i članovi Opservatorija Nemačka Italija Evropa (OGIE).

U uvodnoj reči obratio ce rektor Univerziteta Frančesko Bonini, koji je zahvalio ambasadoru Aleksiću i Ambasadi Republike Srbije y Rimu na učešću na ovom predavanju. Istakao je da ono predstavlja svojevrstan nastavak saradnje sa institucijama Srbije, s obzirom na to da LUMSA, tj. ogranak ovog univerziteta y Palermu već ima uspostavljenu saradnju sa Beogradskim univerzitetom. U osvrtu na samu temu predavanja, rektor Bonini je naglasio važnost procesa evrointegracija ZB, uz ocenu da proces ujedinjenja Evrope neće biti kompletan bez članstva država regiona.

Moderator predavanja bio je profesor međunarodnih odnosa Antonio Makija, koji na Univezitetu LUMSA predaje na kursu „Istorija Balkana y novom veku". Profesor je istakao da je nakon ratova devedesetih godina, region ostvario veliki napredak i da ce danas, iako y različitim fazama, sve zemlje regiona nalaze na putu ka članstvu y EU. Izrazio je posebno zadovoljstvo zbog prisustva ambasadora Srbije, koja je najveća i centralna zemlja regiona Balkana i lider y procesu evrointegracija.

Istakavši je da je punopravno članstvo y EU apsolutni spoljnopolitički prioritet Srbije, ambasador Aleksić je y svom predavanju predstavio hronologiju pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i iskustva naše zemlje y ovom procesu. Poseban akcenat je stavio na aktivnosti koje Srbija sprovodi na planu regionalne saradnje, kako y okviru regionalnih foruma, tako i na planu unapređenja bilateralnih odnosa sa svim zemljama susedstva. Studentima je predstavio specifičnosti pregovaračkog procesa Srbije, uključujući uslovljavanja koja proizilaze iz Poglavlja 35, tj. dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom, što Srbiju stavlja y neravnopravan položaj. Ukazao je da u vezi sa pitanjem KiM ni sama EU nema jedinstven stav, s obzirom na to da pet država članica nije priznalo JPNK. U osvrtu na proces dijaloga, predstavio je probleme sa kojima ce PC suočava, kako y pogledu odbijanja Prištine da ispunjava svoje obaveze koje proističu iz dijaloga, tako i y svetlu najnovijih događaja na KiM y vezi sa nasilnim hapšenjem direktora kancelarije za KiM i prebijanja učesnika sesije o unutrašnjem dijalogu. Naglasio je da ovi, kao i drugi jednostrani akti Prištine, poput pokušaja učlanjenja y međunarodne organizacije i bespravnog formiranja KBS, ozbiljno ugrožavaju proces dijaloga i mogućnost postizanja konstruktivnih rešenja. Osim o pitanjima specifičnim za PC, ambasador je govorio i o unutrašnjim problemima sa kojima ce EU suočava (finansijska kriza, pregovori o Bregzitu, migrantska kriza, porast evroskepticizma i populizma), koji su uticali na stepen posvećenosti Unije politici proširenja. U zaključnoj reči, ambasador je podvukao da je Srbija bez svake sumnje deo Evrope, opredeljena za napredak i dalje sprovođenje reformi i da je takvu snažnu volju političkog rukovodstva i građana Srbije prepoznaju i naši evropski partneri.

Nakon izlaganja ambasadora, usledila je interaktivna diskusija sa studentima i prisutnim profesorima, koja je trajala više od sat vremena, Učesnici predavanja su ce interesovali o dijalogu Beograda i Prištine, situaciji na Kosovu i Metohiji, odnosima Srbije sa NATO-om i Rusijom, podršci javnog mnjenja Srbije procesu evrointegracija i sprovođenju reformi, kao i o očekivanjima Srbije y kontekstu krize identiteta sa kojom ce EU suočava.