На позив Универзитета ЛУМСА y Риму, амбасадор Горан Алексић одржао је предавање студентима мастер програма „Екперти политикологије и међународних односа" на тему „Државе Балкана и Европска унија". Студенти су су истовремено и чланови Опсерваторија Немачка Италија Европа (OGIE).

У уводној речи обратио ce ректор Универзитета Франческо Бонини, који je захвалио амбасадору Алексићу и Амбасади Републике Србије y Риму на учешћу на овом предавању. Истакао je да оно представља својеврстан наставак сарадње са институцијама Србије, с обзиром на то да ЛУМСА, тј. огранак овог универзитета y Палерму већ има успостављену сарадњу са Београдским универзитетом. У осврту на саму тему предавања, ректор Бонини je нагласио важност процеса евроинтеграција ЗБ, уз оцену да процес уједињења Европе неће бити комплетан без чланства држава региона.

Модератор предавања био je професор међународних односа Антонио Макија, који на Унивезитету ЛУМСА предаје на курсу „Историја Балкана y новом веку". Професор je истакао да je након ратова деведесетих година, регион остварио велики напредак и да ce данас, иако y различитим фазама, све земље региона налазе на путу ка чланству y ЕУ. Изразио je посебно задовољство због присуства амбасадора Србије, која je највећа и централна земља региона Балкана и лидер y процесу евроинтеграција.

Истакавши je да je пуноправно чланство y ЕУ апсолутни спољнополитички приоритет Србије, амбасадор Алексић je y свом предавању представио хронологију приступања Србије Европској унији, као и искуства наше земље y овом процесу. Посебан акценат je ставио на активности које Србија спроводи на плану регионалне сарадње, како y оквиру регионалних форума, тако и на плану унапређења билатералних односа са свим земљама суседства. Студентима je представио специфичности преговарачког процеса Србије, укључујући условљавања која произилазе из Поглавља 35, тј. дијалога о нормализацији односа са Приштином, што Србију ставља y неравноправан положај. Указао je да у вези са питањем КиМ ни сама ЕУ нема јединствен став, с обзиром на то да пет држава чланица није признало ЈПНК. У осврту на процес дијалога, представио je проблеме са којима ce PC суочава, како y погледу одбијања Приштине да испуњава своје обавезе које проистичу из дијалога, тако и y светлу најновијих догађаја на КиМ y вези са насилним хапшењем директора канцеларије за КиМ и пребијања учесника сесије о унутрашњем дијалогу. Нагласио je да ови, као и други једнострани акти Приштине, попут покушаја учлањења y међународне организације и бесправног формирања КБС, озбиљно угрожавају процес дијалога и могућност постизања конструктивних решења. Осим о питањима специфичним за PC, амбасадор je говорио и о унутрашњим проблемима са којима ce ЕУ суочава (финансијска криза, преговори о Брегзиту, мигрантска криза, пораст евроскептицизма и популизма), који су утицали на степен посвећености Уније политици проширења. У закључној речи, амбасадор je подвукао да je Србија без сваке сумње део Европе, опредељена за напредак и даље спровођење реформи и да je такву снажну вољу политичког руководства и грађана Србије препознају и наши европски партнери.

Након излагања амбасадора, уследила je интерактивна дискусија са студентима и присутним професорима, која je трајала више од сат времена, Учесници предавања су ce интересовали о дијалогу Београда и Приштине, ситуацији на Косову и Метохији, односима Србије са НАТО-ом и Русијом, подршци јавног мњења Србије процесу евроинтеграција и спровођењу реформи, као и о очекивањима Србије y контексту кризе идентитета са којом ce ЕУ суочава.