SRBIJA – EU - KiM

TADIĆ: NE DAMO REZOLUCIJU 12 44, NE SME SE PUCATI NA KFOR

BEOGRAD, 15. decembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da je pred Srbiju, uoči odluke o statusu kandidata, bio postavljen zahtev da implicitno prizna nezavisnost Kosova, odricanjem od Rezolucije 1244, što je Srbija odbila i ostala bez statusa kandidata 9. decembra.

On je ponovio da Srbija nikada neće pristatati ni na implicitno, niti na eksplicitno priznavanje Kosova. Da u to ne treba sumnjati, upućuje i činjenica da bi za priznavanje Kosova bio potreban akt Vlade, Skupštine i predsednika Republike. "Niko to, međutim, neće učiniti", naglasio je Tadić, ali se, rekao je, mora tragati za rešenjima i to tako da se ne ide ispod "crvenih linija".

Tadić je ukazao da su incidenti na severu Kosova takođe velika prepreka ka statusu kandidata. On sa liderima EU vodi stalan dijalog i da ih ubeđuje da je Rezolucija SB UN 12 44 donela ne samo mir na Kosovo, već i da predstavlja osnovu za rešenje kosovskog pitanja u budućnosti. "Rezolucija 1244 predstavlja politički stub koji može da obezbedi funkcionisanje sistema. Ona za mene nema samo simbolički značaj, već i funkcionalnu dimenziju".

Tadić je najavio da će o ovome danas popodne u Austriji razgovarati sa austrijskim predsednikom Hajnsom Fišerom. Prema njegovim njegovim rečima, taj razgovor će biti od značaja, jer je Austrija uz Nemačku imala najveće primedbe na dodeljivanje statusa kandidata. On je objasnio da raspolaže svim informacijama o tome sta se dešavalo na sastanku u Briselu 9. decembra i dodao da su dve zemlje iznele stav da se Srbiji ne može dati zeleno svetlo za status ako se dve nedelje pre toga pucalo na vojnike Kfora.

Upitan da li Srbija može da ubedi te zemlje, a to su Austrija i Nemačka, da promene mišljenje, Tadić je odgovorio: "Pre toga moramo da ubedimo neke naše sunarodnike na Kosovu da ne pucaju na Kfor.

Tadić je dodao da on nema operativne sisteme vojsku, policiju, institucije kojima bi mogao da brani srpsko stanovništvo na Kosovu i da vrši uticaj na ekstremiste među Srbima, koji svojim postupcima mogu da poruše sve sto je Srbija postigla proteklih godina. "Džaba i mišljenje EK i stav 25 članica EU da Srbiji treba pored statusa dati i datum za pregovore, kad neko zapuca na Kfor", rekao je Tadić.

On je još jednom apelovao na Srbe na Kosovu da vode računa o svojim životima, ali i o tome da stave pod kontrolu ekstremiste koji bi "još da ratuju" i da zaustave Srbiju u procesu evrointegracija. On je naglasio da je Srbiji sužen manevarski prostor. "Mi hodamo po žici od 2000. godine. Deset godina pre toga su nam sužavali prostor. Nemam širinu mosta za pregovore već uzani prostor, a uvek postoji rizik da se on još dodatno suzi", rekao je Tadić.

DAČIĆ: NE MOŽEMO DA PRIHVATIMO PREDSTAVLjANjE KOSOVA

BEOGRAD, 15. decembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, ali da sačuva svoj nacionalni interes.

Dačić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da bi predstavljanje Kosova na međunarodnim forumima mimo načina koji je utvrđen Rezolucijom 1244 Sveta bebednosti UN značilo priznanje Kosova i da se na Srbiju vrši pritisak da na to pristane.

"Ne možemo da prihvatimo predstavljanje Kosova na međunarodnim forumima ako ne stoji da je to po Rezoluciji 1244", rekao je Dačić. Dodao je da nikad nije govorio "i Evropska unija i Kosovo" već da je uvek isticao Srbiju i ono što je u interesu Srbije.

Dačić je istakao da "Brisel, Pariz, Vašington, London i Rim" još lobiraju kod država koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to urade. "Ne znam zašto se iznenađujemo da oni to ne rade, svaki razgovor se završava rečima da Srbija mora da prihvati realnost", kazao je Dačić.

On je rekao da, kad je reč o EU, podržava sva tehnička pitanja ali da su mu, kad se radi o političkim uslovljavanjima, uvek važni nacionalni interesi.

BOGDANOVIĆ: NIKO NEMA PRAVO DA KRITIKUJE MIRNE PROTESTE

BEOGRAD, 15. decembra 2011. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas da niko nema pravo da kritikuje Srbe sa severa pokrajine koji su čvrsto rešeni da mirnim putem brane svoje interese, iako su svesni da se barikadama ne rešavaju problemi.

"Tu vrstu protesta građani su izabrali kako bi Prištini i međunarodnoj zajednici pokazali da ne žele na silu da se integrišu u tzv. državu Kosovo i niko nema pravo da ih kritikuje zbog te težnje koja je sasvim legitimna", naglasio je Bogdanović u intervjuu Međunarodnom radiju Srbija.

Ministar je odbacio tvrdnje dela međunarodne javnosti da proteste Srba na severu Kosova organizuju i vode kriminalci i ponovio da su barikade nakon postizanja sporazuma u Briselu nepotrebne.

"Ta priča se svesno preuveličava i predstavlja pokušaj određenih lobija iz Prištine i međunarodne zajednice da ljude koji mirno protestuju, prikažu kao kriminalce, koji ne dozvoljavaju da se život na severu normalizuje", rekao je Bogdanović. On nije porekao da na severu Kosova postoje određene kriminalne grupe, ali je naveo da je neprihvatljivo da se građani, koji mirno protestuju na barikadama, svrstavaju u te grupe i da zbog kriminogenih aktivnosti ne žele da se situacija reši.

Zalozio se međutim za uklanjanje barikada, jer kako kaže, posle obnavljanja dijaloga s Prištinom i postizanja sporazuma o administrativnim prelazima, više nema razloga da one postoje. "Ne treba se izlagati riziku od novih sukoba za koje po pravilu bude optužena srpska strana", rekao je Bogdanović.

Ministar je ponovo osudio nasilje na Jarinju i Jagnjenici, naglasivši da je neprihvatljiv bilo kakav nasilni čin ma sa koje strane dolazio. "Nikome nije u interesu da se proliva krv, ili da se ljudi na bilo koji način dovode u opasnost", naveo je Bogdanović.

DAČIĆ: NE MOŽEMO DA PRIHVATIMO PREDSTAVLjANjE KOSOVA

BEOGRAD, 15. decembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, ali da sačuva svoj nacionalni interes.

Dačić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da bi predstavljanje Kosova na međunarodnim forumima mimo načina koji je utvrđen Rezolucijom 1244 Sveta bebednosti UN značilo priznanje Kosova i da se na Srbiju vrši pritisak da na to pristane.

"Ne možemo da prihvatimo predstavljanje Kosova na međunarodnim forumima ako ne stoji da je to po Rezoluciji 1244", rekao je Dačić. Dodao je da nikad nije govorio "i Evropska unija i Kosovo" već da je uvek isticao Srbiju i ono što je u interesu Srbije.

Dačić je istakao da "Brisel, Pariz, Vašington, London i Rim" još lobiraju kod država koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to urade. "Ne znam zašto se iznenađujemo da oni to ne rade, svaki razgovor se završava rečima da Srbija mora da prihvati realnost", kazao je Dačić.

On je rekao da, kad je reč o EU, podržava sva tehnička pitanja ali da su mu, kad se radi o političkim uslovljavanjima, uvek važni nacionalni interesi.

LjAJIĆ: SRBIJA SE NE MOŽE ODREĆI REZLUCIJE 1244

BEOGRAD, 15. decembra (Tanjug) Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da Srbija ne može pristati na "brutalnu ponudu" da se odrekne Rezolucije 1244 kako bi dobila status kandidata EU, istakavši da se time u suštini traži priznavanje Kosova.

"Srbiji je manevarski prostor potpuno sužen. Suočeni smo sa brutalnom ponudom: odreknite se Rezolucije 1244 i dobićete kandidaturu. Na tu ucenu 'uzmi ili ostavi' ne možemo da pristanemo", rekao je Ljajić u intervjuu "Novostima". Ljajić ističe da u politici prema EU i Kosovu "moramo da nađemo meru i da zaboravimo na krajnosti kojima smo skloni". "Moramo da se vratimo sebi, ekonomskom razvoju i reformama koje su neophodne u procesu pridruživanja EU.

Put do članstva u EU će u svakom slučaju biti dug i, vidimo, neizvestan", kazao je on. Ljajić je rekao da to što nismo dobili kandidaturu ne znači da treba da odustanemo od reformi i od usvajanja evropskih zakona, "ali treba da prestanemo da idealizujemo EU i da je predstavljamo kao lek za sve naše rane i probleme". Ona (EU) nije jedini smisao života, delovanja i funkcionisanja. Odnos prema EU moramo da svedemo na potpuno realne okvire. Jasno treba da kažemo: činićemo sve da uđemo u EU, ali crvene linije nacionalne politike nećemo pregaziti", kazao je Ljajić.

Ljajić je rekao da je EU jedino u slučaju Srbije "bezobzirno menjala uslove u hodu", navodeći da je to prvo bila saradnja s Hagom, "kosovski uslovi" i na kraju, "u noći kada su odlučivali o statusu, podigli su lestvicu, pa su uslove za datum postavili kao uslove za kandidaturu. On smatra da nijedna zemlja nije ovako brutalno zaustavljena na samom početku puta ka EU.

MAS: NISMO TRAŽILI DA SRBIJA PRIZNA KOSOVO

NOVI SAD, 15. decembra (Tanjug) Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je danas da njegova država nijednog trenutka nije tražila od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. "Priznanje Kosova nikada nismo očekivali, niti tražili, ali od Srbije očekujemo normalizaciju odnosa (sa Kosovom)", izjavio je Mas novinarima u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, odluku koju je 9. decembra u Briselu doneo Savet EU treba shvatiti na pravi način kao tromesečno odlaganje odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo u EU. "Ima još nekoliko stvari na kojima je potrebno raditi u tom periodu i Srbija ima priliku da sprovede u delo ono što je već rekla da će učiniti. Ako to bude učinjeno onda će odluka u martu biti automatska", rekao je Mas.

Nemački ambasador je dodao da ne sumnja u to da će biti rešeno još jedno otvoreno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine, a to je regionalno predstavljanje Kosova, i da će potom odluka o statusu kandidata Srbije biti pozitivna. Mas je dodao da ne očekuje da odloženo dobijanje statusa kandidata ima značajnijeg uticaja na priliv stranih investicija. Mas je danas u zgradi Vlade Vojvodine uručio diplome predstavnicima 45 vojvođanskih opština koje su učestvovale u programu obuke za privlačenje stranih investicija.

DEŽER: EU NIJE EKSPLICITNO TRAŽILA DA SE PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 15. decembra (Tanjug) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da EU ni jednog trenutka nije tražila od Srbije da eksplicitno prizna Kosovo, već da se dogovori sa Prištinom o regionalnom predstavljanju Kosova.

"Pored regionalnog predstavljanja moramo da vidimo da se postignuti dogovori Beograda i Prištine sprovode u punom obimu", rekao je Dežer. On je ukazao da se to odnosi na pitanja međusobnog priznavanja diploma, zatim korišćenja katastra i slobodnog kretanja ljudi. "Barikadama na Kosovu više nije mesto", rekao je Dežer. Dodao je da EU pozdravlja poziv srpskog predsednika Boris Tadića da se uklone sve barikade da severa Kosova.

Dežer je na Fakultetu političkih nauka održao predavanje "Evropska unija i Srbija" tokom kojeg je odgovarao na brojna pitanja studenata u vezi sa procesom pristupanja Srbije Uniji i situacijom na Kosovu.

KLINTON I JAHJAGA POTPISALE SPORAZUM O ZAŠTITI KULTURE

VAŠINGTON, 15. decembra (Tanjug) Državna sekretarka Hilari Klinton i predsednica Kosova Atifete Jahjaga potpisale su sporazum o zaštiti kulturne svojine i nasleđa, saopštio je Stejt depratment.

Klinton je navela da su SAD predane zaštiti svih kulturnih spomenika Kosova, i kao primer jednog od najlepših kulturnih blaga navela srpski manastir Gračanicu. "Videla sam manastiri Gračanicu, jedno od najčuvenijih kulturnih blaga, koji datira iz 14 veka, ali to je samo jedno od mnogih takvih mesta. Neophodno je da Kosovo stvori pluralističko društvo koje će garantovati građanska prava, jednaka prava za sve kao i da spomenici kulture budu sačuvani za narod na Kosovu i Balkanu, ali i za ljude u celom svetu", rekla je sinoć američka državna sekretarka. Rekla je da dogovor "obavezuje vlade dve zemlje na zaštitu i očuvanje, bez diskriminacije, lokacija kulturnog nasleđa nacionalnih, verskih i etničkih grupa koje su bile žrtve genocida u Drugom svetskom ratu", navodehi da je to 24. takav sporazum o kulturnom očuvanju koje su SAD potpisale.

Jahjaga je rekla da Kosovo ima bogato kulturno nasleđe, izraženo u arhitekturi i verskim objektima različitih religija, što je svedočanstvo da se vekovima tu živelo zajedno i dodala da je Kosovo multietničko društvo, koje teži dobrosusedskim odnosima sa svim zemljama regiona. Ona je kazala da je "sporazum sa SAD još jedno svedočanstvo rešenosti Kosova da prigrli kulturnu toleranciju i multikulturalizam, bez obzira na etničku ili versku pripadnost".

RUSKI KONVOJ STOJI, ČEKA SE REALIZACIJA DOGOVORA SA EK

JARINjE, 15. decembra (Tanjug) Konvoj kamiona sa ruskom humanitarnom pomoći i dalje je blokiran na administrativnom prelazu Jarinje, gde već gotovo 48 sati čeka na ulazak na Kosovo.

Savetnik u ambasadi Rusije u Srbiji Ivan Gorbunov izjavio je jutros Tanjugu da još nemaju detalje dogovora koji je kasno sinoć postignut između Rusije i Evropske komisije. Prema njegovim rečima, čeka se na dalje instrukcije i ne zna se vreme kada će i na koji način biti propušten konvoj koji je trebalo u utorak da dospe u Kosovsku Mitrovicu.

Na području Kosova i Metohije i dalje se nalaze samo dva kamiona sa ruskom pomoći, koji su pušteni još u utorak pre podne, dok je treći i dalje na samom prelazu Jarinje, a ostatak konvoja je na nekoliko kilometara od administrativne linije, u Rudnici kod Raške. Evropska komisija je sinoć sa vladom Rusije postigla dogovor o načinu da se obezbedi prolazak konvoja sa humanitarnom pomoći za sever Kosova.

Evropska komisija se dogovorila sa Rusijom da se propuste kamioni sa ruskom humanitarnom pomoći za Srbe na Kosovu, rekla je Tanjugu Maja Kocijančič, portparolka Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. "Postigli smo dogovor da obezbedimo da konvoj stigne na odredište", izjavila je Kocijančič. Ona je rekla da je Eštonova u kontaktu sa svim stranama i dodala da se nada da će se dogovor vrlo brzo sprovesti.

Konvoj je blokiran u utorak posle podne, nakon što je ruska strana odbila pratnju Euleks policije. Euleks je, s druge strane, ponudio Rusima dve mogućnosti da stignu do Kosovske Mitrovice uz njihovu pratnju ili da na Kosovo uđu preko prelaza Merdare, što su oni odbili, jer tamo vrše kontrolu kosovski carinici. Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, koji prati konvoj, zahteve Euleksa okarakterisao je političkom ucenom. Čitav slučaj je potom rešavan na relaciji MoskvaBrisel.

SRBIJA

ALŽIR NAJVAŽNIJI PARTNER SRBIJE U VOJNOJ INDUSTRIJI

ALŽIR, 15. decembra (Tanjug) Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ministar odbrane Alžira Abdelmalek Genaizi potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, koji će doprineti unapređenju vojne saradnje između dve zemlje.

"Alžir je najvažniji partner Ministarstva odbrane Srbije u vojnoj industriji i obe zemlje su zainteresovane da u budućnosti zajednički ulažu u razvoj novog naoružanja i vojne opreme", izjavio je Tanjugu ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti toj zemlji. Šutanovac je ukazao da su Alžir i Srbija pre četiri godine započeli saradnju u oblasti vojnog školstva i zdravstva, a pre svega u oblasti odbrambene industrije.

Tokom sastanka sa predsednikom Alžira Abdelazizom Buteflikom i ministrom odbrane Abdelmalekom Genazijem bilo je reči i o mogućnosti proširenja saradnje u oblasti vojnog zdravstva, gde Srbija ima veliko iskustvo i odlične kadrove, naglasio je srpski ministar odbrane. Sa predstavnicima Alžira razgovarano je i o poseti predsednika Srbije Borisa Tadića toj zemlji u prvoj polovini iduće godine sa željom da se saradnja između dve države proširi i na druge oblasti, dodao je Šutanovac.

Šutanovac je rekao da postoji veliko interesovanje za modernizaciju proizvodnje određenih delova naoružanja i vojne opreme koji su neophodni alžirskoj vojsci. "Želja nam je da na prostoru Alžira učestvujemo u izgradnji fabrika naoružanja i vojne opreme, jer smatramo da imamo i znanje i mogućnosti za transfer tehnologije kakav je neophodan toj zemlji", istakao je Šutanovac.

Ugovori koje je nedavno potpisao "Jugoimport SDPR" sa Ministarstvom odbrane Alžira, kao i mogućnosti i najavljeni ugovori o kojima su razgovarali predstavnici dve zemlje, govore u prilog tome, istakao je Šutanovac.

Napominjujući da je Alžir svakako najvažniji vojnoekonomski partner Srbije, Šutanovac je istakao da se odnosi između dve zemlje grade na strateškom nivou, što govori da postoji želja da se u narednom periodu Srbija etablira kao veoma važan saveznik i saradnik Alžira u oblasti vojne industrije. Podsećajući da vojska Alžira prolazi kroz velike reforme, Šutanovac je istakao da postoji veliko interesovanje za nastavak školovanja alžirskih oficira na Vojnoj akademiji u Srbiji. Ministarstvo odbrane Srbije želi da svojim iskustvom i školovanjem kadrova iz Alžira doprinese reformi njihove vojske, dodao je ministar. Šutanovac je kazao da će ekspertska delegacija Ministarstva odbrane Alžira uskoro uzvratiti posetu Srbiju.

NOVI KONZULAT SRBIJE NA KANARSKIM OSTRVIMA

BEOGRAD, 15. decembra 2011. (Beta) Vlada Srbije otvoriće konzulat u Las Palmasu de Gran Kanarija, na Kanarskim ostrvima koja pripadaju Španiji, objavljeno je u novom broju Službenog glasnika.

Novo konzularno područje obuhvataće teritoriju autonomne zajednice Kanarskih ostrva, a na čelu konzulata biće počasni konzul.

Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije

RAZMENA SA MAKEDONIJOM 701,4 MILIONA DOLARA

BEOGRAD , 15. decembra 2011. (Beta) Srbija je treći spoljnotrgovinski partner Makedonije iza Nemačke i Grčke, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS) povodom sutrašnje posete predsednika Srbije Borisa Tadića i srpske privredne delegacije toj zemlji.

Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije u periodu januaroktobar 2011. godine iznosila je 701,45 miliona dolara što je za 17,7 odsto više u odnosu na isti period 2010. godine.

Izvoz u Makedoniju iznosio je, pri tom, 438,88 miliona dolara i veći je za 14,2 odsto nego u istom periodu 2010.

Uvoz iz Makedonije je veći za 24,12 odsto nego u prvih 10 meseci 2010. i iznosio je 262,57 miliona dolara. Suficit u robnoj razmeni je bio 176,31 miliona dolara , pokazuju podaci PKS.

U srpskom izvozu u Makedoniju u prvih devet meseci ove godine dominiraju proizvodi od gvožđa dobijeni direktnom redukcijom rude, otpaci i ostaci 6,4 odsto, električna energija 4,6 odsto, kukuruz žuti 2,7 odsto, proizvodi u koturovima, toplovaljani 2,3 odsto, pića bezalkoholna, bez mleka 2,3 odsto, ulje od suncokreta dva odsto, pšenično brašno 1,8 odsto, preparati za ručno pranje rublja i posuđa 1,4 odsto.

Na uvoznoj strani značajno mesto zauzimaju paradajz, svež ili rashlađen 5,4 odsto, lekovi za prodaju na malo 5,3 odsto, proizvodi obojeni, lakirani 4,5 odsto, cevi ostale zavarene, debljine preko dva mm 4,2 odsto, gorivo za mlazne motore 2,9 odsto,cigarete 2,4 odsto, grožđe stono, sveže 1,9 odsto, cevi ostale, zavarene ne preko dva milimetra 1,8 odsto, pokazuju podaci PKS.

Najveći izvoznici u Makedoniju su: U.S. Steel Srbija, Maksi.co. iz Aleksinca, Svislajon Takovo, CT Kompjuters iz Beograda, Dijamant iz Zrenjanina, vršački Hemofarm, Tetra pak iz Beograda, vranjski Alfa plam, Henkel Merima iz Kruševca, Drenik iz Beograda, Viktorija oil iz Šida.

Najveći uvoznici iz Makedonije su: Arcelor, Novi Beograd, Aerodrom "Nikola Tesla", Dis iz Krnjeva, Imperial Tabako SCG iz Beograda, Vino Župa iz Aleksandrovca, MV sistem iz Beograda, beogradski Farmalogist, Svislajon iz Takova i Delta Maksi iz Beograda.

Trgovinu sa Makedonijom, koja je prema CEFTA sporazumu u potpunosti liberalizovana, otežavaju necarinske barijere, koje su karakteristične i za razmenu sa drugim zemljama u regionu i evidentirane su na nivou CEFTA sekretarijata, navodi PKS.

Jedan od konkretnih primera necarinskih barijera koje se primenjuju u trgovini Srbije i Makedonije je obavezno polaganje depozita od strane uvoznika voćnih sokova iz Srbije u Makedoniju za period dok traje provera uverenja o poreklu, i do šest meseci, što nepovoljno utiče na srpski izvoz.

Takođe, proizvođači voćnih sokova ukazuju na problem koji imaju na graničnim prelazima sa Makedonijom, gde carinici ove zemlje traže da se u proizvođačke specifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, tačno unese normativ utroška materijala za ove proizvode.

Najveće mogućnosti za uspostavljanje proizvodnih kooperacija postoje, kako se navodi, u agraru, crnoj metalurgiji, energetici, tekstilnoj i hemijskoj industriji, mašinogradnji i proizvodnji saobraćajnih sredstava.

Srpske investicije u Makedoniji u poslednjih 15tak godina iznose oko 80 miliona evra. Do sada je ostvareno nekoliko ulaganja i to od strane Svislajon Takova, kompanije Nelt iz Beograda, Vino Župe iz Aleksandrovca, Vinarije Čoke...

Makedonske investicije u Srbiji iznose oko dva miliona evra. Najveća ulaganja ima Alkaloid Skoplje u oblasti farmaceutske industrije.

Šanse za povećanje plasmana na makedonskom tržištu imaju srpske firme koje se bave proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda (pre svega konditorska industrija, industrija mlečnih proizvoda, industrija šećera, mlinarska industrija), poljoprivrednih proizvoda (sveže meso, stočna hrana, žitarice, uljno seme), građevinskih materijala, medicinske opreme, telekomunikacione opreme i hartije.