СРБИЈА – ЕУ - КиМ

ТАДИЋ: НЕ ДАМО РЕЗОЛУЦИЈУ 12 44, НЕ СМЕ СЕ ПУЦАТИ НА КФОР

БЕОГРАД, 15. децембра (Тањуг) Председник Србије Борис Тадић рекао је данас да је пред Србију, уочи одлуке о статусу кандидата, био постављен захтев да имплицитно призна независност Косова, одрицањем од Резолуције 1244, што је Србија одбила и остала без статуса кандидата 9. децембра.

Он је поновио да Србија никада неће пристатати ни на имплицитно, нити на експлицитно признавање Косова. Да у то не треба сумњати, упућује и чињеница да би за признавање Косова био потребан акт Владе, Скупштине и председника Републике. "Нико то, међутим, неће учинити", нагласио је Тадић, али се, рекао је, мора трагати за решењима и то тако да се не иде испод "црвених линија".

Тадић је указао да су инциденти на северу Косова такође велика препрека ка статусу кандидата. Он са лидерима ЕУ води сталан дијалог и да их убеђује да је Резолуција СБ УН 12 44 донела не само мир на Косово, већ и да представља основу за решење косовског питања у будућности. "Резолуција 1244 представља политички стуб који може да обезбеди функционисање система. Она за мене нема само симболички значај, већ и функционалну димензију".

Тадић је најавио да ће о овоме данас поподне у Аустрији разговарати са аустријским председником Хајнсом Фишером. Према његовим његовим речима, тај разговор ће бити од значаја, јер је Аустрија уз Немачку имала највеће примедбе на додељивање статуса кандидата. Он је објаснио да располаже свим информацијама о томе ста се дешавало на састанку у Бриселу 9. децембра и додао да су две земље изнеле став да се Србији не може дати зелено светло за статус ако се две недеље пре тога пуцало на војнике Кфора.

Упитан да ли Србија може да убеди те земље, а то су Аустрија и Немачка, да промене мишљење, Тадић је одговорио: "Пре тога морамо да убедимо неке наше сународнике на Косову да не пуцају на Кфор.

Тадић је додао да он нема оперативне системе војску, полицију, институције којима би могао да брани српско становништво на Косову и да врши утицај на екстремисте међу Србима, који својим поступцима могу да поруше све сто је Србија постигла протеклих година. "Џаба и мишљење ЕК и став 25 чланица ЕУ да Србији треба поред статуса дати и датум за преговоре, кад неко запуца на Кфор", рекао је Тадић.

Он је још једном апеловао на Србе на Косову да воде рачуна о својим животима, али и о томе да ставе под контролу екстремисте који би "још да ратују" и да зауставе Србију у процесу евроинтеграција. Он је нагласио да је Србији сужен маневарски простор. "Ми ходамо по жици од 2000. године. Десет година пре тога су нам сужавали простор. Немам ширину моста за преговоре већ узани простор, а увек постоји ризик да се он још додатно сузи", рекао је Тадић.

ДАЧИЋ: НЕ МОЖЕМО ДА ПРИХВАТИМО ПРЕДСТАВЉАЊЕ КОСОВА

БЕОГРАД, 15. децембра 2011. (Бета) Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да Србија треба да уђе у Европску унију, али да сачува свој национални интерес.

Дачић је новинарима у Скупштини Србије рекао да би представљање Косова на међународним форумима мимо начина који је утврђен Резолуцијом 1244 Света бебедности УН значило признање Косова и да се на Србију врши притисак да на то пристане.

"Не можемо да прихватимо представљање Косова на међународним форумима ако не стоји да је то по Резолуцији 1244", рекао је Дачић. Додао је да никад није говорио "и Европска унија и Косово" већ да је увек истицао Србију и оно што је у интересу Србије.

Дачић је истакао да "Брисел, Париз, Вашингтон, Лондон и Рим" још лобирају код држава које нису признале независност Косова да то ураде. "Не знам зашто се изненађујемо да они то не раде, сваки разговор се завршава речима да Србија мора да прихвати реалност", казао је Дачић.

Он је рекао да, кад је реч о ЕУ, подржава сва техничка питања али да су му, кад се ради о политичким условљавањима, увек важни национални интереси.

БОГДАНОВИЋ: НИКО НЕМА ПРАВО ДА КРИТИКУЈЕ МИРНЕ ПРОТЕСТЕ

БЕОГРАД, 15. децембра 2011. (Бета) Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић изјавио је данас да нико нема право да критикује Србе са севера покрајине који су чврсто решени да мирним путем бране своје интересе, иако су свесни да се барикадама не решавају проблеми.

"Ту врсту протеста грађани су изабрали како би Приштини и међународној заједници показали да не желе на силу да се интегришу у тзв. државу Косово и нико нема право да их критикује због те тежње која је сасвим легитимна", нагласио је Богдановић у интервјуу Међународном радију Србија.

Министар је одбацио тврдње дела међународне јавности да протесте Срба на северу Косова организују и воде криминалци и поновио да су барикаде након постизања споразума у Бриселу непотребне.

"Та прича се свесно преувеличава и представља покушај одређених лобија из Приштине и међународне заједнице да људе који мирно протестују, прикажу као криминалце, који не дозвољавају да се живот на северу нормализује", рекао је Богдановић. Он није порекао да на северу Косова постоје одређене криминалне групе, али је навео да је неприхватљиво да се грађани, који мирно протестују на барикадама, сврставају у те групе и да због криминогених активности не желе да се ситуација реши.

Залозио се међутим за уклањање барикада, јер како каже, после обнављања дијалога с Приштином и постизања споразума о административним прелазима, више нема разлога да оне постоје. "Не треба се излагати ризику од нових сукоба за које по правилу буде оптужена српска страна", рекао је Богдановић.

Министар је поново осудио насиље на Јарињу и Јагњеници, нагласивши да је неприхватљив било какав насилни чин ма са које стране долазио. "Никоме није у интересу да се пролива крв, или да се људи на било који начин доводе у опасност", навео је Богдановић.

ДАЧИЋ: НЕ МОЖЕМО ДА ПРИХВАТИМО ПРЕДСТАВЉАЊЕ КОСОВА

БЕОГРАД, 15. децембра 2011. (Бета) Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да Србија треба да уђе у Европску унију, али да сачува свој национални интерес.

Дачић је новинарима у Скупштини Србије рекао да би представљање Косова на међународним форумима мимо начина који је утврђен Резолуцијом 1244 Света бебедности УН значило признање Косова и да се на Србију врши притисак да на то пристане.

"Не можемо да прихватимо представљање Косова на међународним форумима ако не стоји да је то по Резолуцији 1244", рекао је Дачић. Додао је да никад није говорио "и Европска унија и Косово" већ да је увек истицао Србију и оно што је у интересу Србије.

Дачић је истакао да "Брисел, Париз, Вашингтон, Лондон и Рим" још лобирају код држава које нису признале независност Косова да то ураде. "Не знам зашто се изненађујемо да они то не раде, сваки разговор се завршава речима да Србија мора да прихвати реалност", казао је Дачић.

Он је рекао да, кад је реч о ЕУ, подржава сва техничка питања али да су му, кад се ради о политичким условљавањима, увек важни национални интереси.

ЉАЈИЋ: СРБИЈА СЕ НЕ МОЖЕ ОДРЕЋИ РЕЗЛУЦИЈЕ 1244

БЕОГРАД, 15. децембра (Тањуг) Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић изјавио је да Србија не може пристати на "бруталну понуду" да се одрекне Резолуције 1244 како би добила статус кандидата ЕУ, истакавши да се тиме у суштини тражи признавање Косова.

"Србији је маневарски простор потпуно сужен. Суочени смо са бруталном понудом: одрекните се Резолуције 1244 и добићете кандидатуру. На ту уцену 'узми или остави' не можемо да пристанемо", рекао је Љајић у интервјуу "Новостима". Љајић истиче да у политици према ЕУ и Косову "морамо да нађемо меру и да заборавимо на крајности којима смо склони". "Морамо да се вратимо себи, економском развоју и реформама које су неопходне у процесу придруживања ЕУ.

Пут до чланства у ЕУ ће у сваком случају бити дуг и, видимо, неизвестан", казао је он. Љајић је рекао да то што нисмо добили кандидатуру не значи да треба да одустанемо од реформи и од усвајања европских закона, "али треба да престанемо да идеализујемо ЕУ и да је представљамо као лек за све наше ране и проблеме". Она (ЕУ) није једини смисао живота, деловања и функционисања. Однос према ЕУ морамо да сведемо на потпуно реалне оквире. Јасно треба да кажемо: чинићемо све да уђемо у ЕУ, али црвене линије националне политике нећемо прегазити", казао је Љајић.

Љајић је рекао да је ЕУ једино у случају Србије "безобзирно мењала услове у ходу", наводећи да је то прво била сарадња с Хагом, "косовски услови" и на крају, "у ноћи када су одлучивали о статусу, подигли су лествицу, па су услове за датум поставили као услове за кандидатуру. Он сматра да ниједна земља није овако брутално заустављена на самом почетку пута ка ЕУ.

МАС: НИСМО ТРАЖИЛИ ДА СРБИЈА ПРИЗНА КОСОВО

НОВИ САД, 15. децембра (Тањуг) Амбасадор Немачке у Београду Волфрам Мас изјавио је данас да његова држава ниједног тренутка није тражила од Србије да призна независност Косова. "Признање Косова никада нисмо очекивали, нити тражили, али од Србије очекујемо нормализацију односа (са Косовом)", изјавио је Мас новинарима у Новом Саду.

Према његовим речима, одлуку коју је 9. децембра у Бриселу донео Савет ЕУ треба схватити на прави начин као тромесечно одлагање одлуке о додељивању статуса кандидата за чланство у ЕУ. "Има још неколико ствари на којима је потребно радити у том периоду и Србија има прилику да спроведе у дело оно што је већ рекла да ће учинити. Ако то буде учињено онда ће одлука у марту бити аутоматска", рекао је Мас.

Немачки амбасадор је додао да не сумња у то да ће бити решено још једно отворено питање у дијалогу Београда и Приштине, а то је регионално представљање Косова, и да ће потом одлука о статусу кандидата Србије бити позитивна. Мас је додао да не очекује да одложено добијање статуса кандидата има значајнијег утицаја на прилив страних инвестиција. Мас је данас у згради Владе Војводине уручио дипломе представницима 45 војвођанских општина које су учествовале у програму обуке за привлачење страних инвестиција.

ДЕЖЕР: ЕУ НИЈЕ ЕКСПЛИЦИТНО ТРАЖИЛА ДА СЕ ПРИЗНА КОСОВО

БЕОГРАД, 15. децембра (Тањуг) Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је данас да ЕУ ни једног тренутка није тражила од Србије да експлицитно призна Косово, већ да се договори са Приштином о регионалном представљању Косова.

"Поред регионалног представљања морамо да видимо да се постигнути договори Београда и Приштине спроводе у пуном обиму", рекао је Дежер. Он је указао да се то односи на питања међусобног признавања диплома, затим коришћења катастра и слободног кретања људи. "Барикадама на Косову више није место", рекао је Дежер. Додао је да ЕУ поздравља позив српског председника Борис Тадића да се уклоне све барикаде да севера Косова.

Дежер је на Факултету политичких наука одржао предавање "Европска унија и Србија" током којег је одговарао на бројна питања студената у вези са процесом приступања Србије Унији и ситуацијом на Косову.

КЛИНТОН И ЈАХЈАГА ПОТПИСАЛЕ СПОРАЗУМ О ЗАШТИТИ КУЛТУРЕ

ВАШИНГТОН, 15. децембра (Тањуг) Државна секретарка Хилари Клинтон и председница Косова Атифете Јахјага потписале су споразум о заштити културне својине и наслеђа, саопштио је Стејт депратмент.

Клинтон је навела да су САД предане заштити свих културних споменика Косова, и као пример једног од најлепших културних блага навела српски манастир Грачаницу. "Видела сам манастири Грачаницу, једно од најчувенијих културних блага, који датира из 14 века, али то је само једно од многих таквих места. Неопходно је да Косово створи плуралистичко друштво које ће гарантовати грађанска права, једнака права за све као и да споменици културе буду сачувани за народ на Косову и Балкану, али и за људе у целом свету", рекла је синоћ америчка државна секретарка. Рекла је да договор "обавезује владе две земље на заштиту и очување, без дискриминације, локација културног наслеђа националних, верских и етничких група које су биле жртве геноцида у Другом светском рату", наводехи да је то 24. такав споразум о културном очувању које су САД потписале.

Јахјага је рекла да Косово има богато културно наслеђе, изражено у архитектури и верским објектима различитих религија, што је сведочанство да се вековима ту живело заједно и додала да је Косово мултиетничко друштво, које тежи добросуседским односима са свим земљама региона. Она је казала да је "споразум са САД још једно сведочанство решености Косова да пригрли културну толеранцију и мултикултурализам, без обзира на етничку или верску припадност".

РУСКИ КОНВОЈ СТОЈИ, ЧЕКА СЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ДОГОВОРА СА ЕК

ЈАРИЊЕ, 15. децембра (Тањуг) Конвој камиона са руском хуманитарном помоћи и даље је блокиран на административном прелазу Јариње, где већ готово 48 сати чека на улазак на Косово.

Саветник у амбасади Русије у Србији Иван Горбунов изјавио је јутрос Тањугу да још немају детаље договора који је касно синоћ постигнут између Русије и Европске комисије. Према његовим речима, чека се на даље инструкције и не зна се време када ће и на који начин бити пропуштен конвој који је требало у уторак да доспе у Косовску Митровицу.

На подручју Косова и Метохије и даље се налазе само два камиона са руском помоћи, који су пуштени још у уторак пре подне, док је трећи и даље на самом прелазу Јариње, а остатак конвоја је на неколико километара од административне линије, у Рудници код Рашке. Европска комисија је синоћ са владом Русије постигла договор о начину да се обезбеди пролазак конвоја са хуманитарном помоћи за север Косова.

Европска комисија се договорила са Русијом да се пропусте камиони са руском хуманитарном помоћи за Србе на Косову, рекла је Тањугу Маја Коцијанчич, портпаролка Високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон. "Постигли смо договор да обезбедимо да конвој стигне на одредиште", изјавила је Коцијанчич. Она је рекла да је Ештонова у контакту са свим странама и додала да се нада да ће се договор врло брзо спровести.

Конвој је блокиран у уторак после подне, након што је руска страна одбила пратњу Еулекс полиције. Еулекс је, с друге стране, понудио Русима две могућности да стигну до Косовске Митровице уз њихову пратњу или да на Косово уђу преко прелаза Мердаре, што су они одбили, јер тамо врше контролу косовски цариници. Амбасадор Русије Александар Конузин, који прати конвој, захтеве Еулекса окарактерисао је политичком уценом. Читав случај је потом решаван на релацији МоскваБрисел.

СРБИЈА

АЛЖИР НАЈВАЖНИЈИ ПАРТНЕР СРБИЈЕ У ВОЈНОЈ ИНДУСТРИЈИ

АЛЖИР, 15. децембра (Тањуг) Министар одбране Србије Драган Шутановац и министар одбране Алжира Абделмалек Генаизи потписали су Споразум о сарадњи у области одбране, који ће допринети унапређењу војне сарадње између две земље.

"Алжир је најважнији партнер Министарства одбране Србије у војној индустрији и обе земље су заинтересоване да у будућности заједнички улажу у развој новог наоружања и војне опреме", изјавио је Тањугу министар одбране Драган Шутановац, који се налази у дводневној посети тој земљи. Шутановац је указао да су Алжир и Србија пре четири године започели сарадњу у области војног школства и здравства, а пре свега у области одбрамбене индустрије.

Током састанка са председником Алжира Абделазизом Бутефликом и министром одбране Абделмалеком Геназијем било је речи и о могућности проширења сарадње у области војног здравства, где Србија има велико искуство и одличне кадрове, нагласио је српски министар одбране. Са представницима Алжира разговарано је и о посети председника Србије Бориса Тадића тој земљи у првој половини идуће године са жељом да се сарадња између две државе прошири и на друге области, додао је Шутановац.

Шутановац је рекао да постоји велико интересовање за модернизацију производње одређених делова наоружања и војне опреме који су неопходни алжирској војсци. "Жеља нам је да на простору Алжира учествујемо у изградњи фабрика наоружања и војне опреме, јер сматрамо да имамо и знање и могућности за трансфер технологије какав је неопходан тој земљи", истакао је Шутановац.

Уговори које је недавно потписао "Југоимпорт СДПР" са Министарством одбране Алжира, као и могућности и најављени уговори о којима су разговарали представници две земље, говоре у прилог томе, истакао је Шутановац.

Напомињујући да је Алжир свакако најважнији војноекономски партнер Србије, Шутановац је истакао да се односи између две земље граде на стратешком нивоу, што говори да постоји жеља да се у наредном периоду Србија етаблира као веома важан савезник и сарадник Алжира у области војне индустрије. Подсећајући да војска Алжира пролази кроз велике реформе, Шутановац је истакао да постоји велико интересовање за наставак школовања алжирских официра на Војној академији у Србији. Министарство одбране Србије жели да својим искуством и школовањем кадрова из Алжира допринесе реформи њихове војске, додао је министар. Шутановац је казао да ће експертска делегација Министарства одбране Алжира ускоро узвратити посету Србију.

НОВИ КОНЗУЛАТ СРБИЈЕ НА КАНАРСКИМ ОСТРВИМА

БЕОГРАД, 15. децембра 2011. (Бета) Влада Србије отвориће конзулат у Лас Палмасу де Гран Канарија, на Канарским острвима која припадају Шпанији, објављено је у новом броју Службеног гласника.

Ново конзуларно подручје обухватаће територију аутономне заједнице Канарских острва, а на челу конзулата биће почасни конзул.

Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Србије

РАЗМЕНА СА МАКЕДОНИЈОМ 701,4 МИЛИОНА ДОЛАРА

БЕОГРАД , 15. децембра 2011. (Бета) Србија је трећи спољнотрговински партнер Македоније иза Немачке и Грчке, саопштила је Привредна комора Србије (ПКС) поводом сутрашње посете председника Србије Бориса Тадића и српске привредне делегације тој земљи.

Укупна робна размена Србије и Македоније у периоду јануароктобар 2011. године износила је 701,45 милиона долара што је за 17,7 одсто више у односу на исти период 2010. године.

Извоз у Македонију износио је, при том, 438,88 милиона долара и већи је за 14,2 одсто него у истом периоду 2010.

Увоз из Македоније је већи за 24,12 одсто него у првих 10 месеци 2010. и износио је 262,57 милиона долара. Суфицит у робној размени је био 176,31 милиона долара , показују подаци ПКС.

У српском извозу у Македонију у првих девет месеци ове године доминирају производи од гвожђа добијени директном редукцијом руде, отпаци и остаци 6,4 одсто, електрична енергија 4,6 одсто, кукуруз жути 2,7 одсто, производи у котуровима, топловаљани 2,3 одсто, пића безалкохолна, без млека 2,3 одсто, уље од сунцокрета два одсто, пшенично брашно 1,8 одсто, препарати за ручно прање рубља и посуђа 1,4 одсто.

На увозној страни значајно место заузимају парадајз, свеж или расхлађен 5,4 одсто, лекови за продају на мало 5,3 одсто, производи обојени, лакирани 4,5 одсто, цеви остале заварене, дебљине преко два мм 4,2 одсто, гориво за млазне моторе 2,9 одсто,цигарете 2,4 одсто, грожђе стоно, свеже 1,9 одсто, цеви остале, заварене не преко два милиметра 1,8 одсто, показују подаци ПКС.

Највећи извозници у Македонију су: У.С. Стеел Србија, Макси.цо. из Алексинца, Свислајон Таково, ЦТ Компјутерс из Београда, Дијамант из Зрењанина, вршачки Хемофарм, Тетра пак из Београда, врањски Алфа плам, Хенкел Мерима из Крушевца, Дреник из Београда, Викторија оил из Шида.

Највећи увозници из Македоније су: Арцелор, Нови Београд, Аеродром "Никола Тесла", Дис из Крњева, Империал Табако СЦГ из Београда, Вино Жупа из Александровца, МВ систем из Београда, београдски Фармалогист, Свислајон из Такова и Делта Макси из Београда.

Трговину са Македонијом, која је према ЦЕФТА споразуму у потпуности либерализована, отежавају нецаринске баријере, које су карактеристичне и за размену са другим земљама у региону и евидентиране су на нивоу ЦЕФТА секретаријата, наводи ПКС.

Један од конкретних примера нецаринских баријера које се примењују у трговини Србије и Македоније је обавезно полагање депозита од стране увозника воћних сокова из Србије у Македонију за период док траје провера уверења о пореклу, и до шест месеци, што неповољно утиче на српски извоз.

Такође, произвођачи воћних сокова указују на проблем који имају на граничним прелазима са Македонијом, где цариници ове земље траже да се у произвођачке спецификације, које спадају у пословну тајну, тачно унесе норматив утрошка материјала за ове производе.

Највеће могућности за успостављање производних кооперација постоје, како се наводи, у аграру, црној металургији, енергетици, текстилној и хемијској индустрији, машиноградњи и производњи саобраћајних средстава.

Српске инвестиције у Македонији у последњих 15так година износе око 80 милиона евра. До сада је остварено неколико улагања и то од стране Свислајон Такова, компаније Нелт из Београда, Вино Жупе из Александровца, Винарије Чоке...

Македонске инвестиције у Србији износе око два милиона евра. Највећа улагања има Алкалоид Скопље у области фармацеутске индустрије.

Шансе за повећање пласмана на македонском тржишту имају српске фирме које се баве производњом и дистрибуцијом прехрамбених производа (пре свега кондиторска индустрија, индустрија млечних производа, индустрија шећера, млинарска индустрија), пољопривредних производа (свеже месо, сточна храна, житарице, уљно семе), грађевинских материјала, медицинске опреме, телекомуникационе опреме и хартије.