SRBIJA - EU

TADIĆ: SRBIJA ĆE SE BORITI, ALI STATUS NIJE SIGURAN

BRISEL, 25. novembra 2011.(Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas, u Briselu, da će se Srbija boriti da dobije status kandidata za članstvo u EU 9. decembra, što je veoma važno kako bi se potom brzo otvorili pregovori, ali je podvukao da u ovom času ne može da kaže da će Srbija i dobiti taj status.

Tadić je to rekao posle razgovora s predsednik Evropskog saveta Hermanom van Rompejem, uz napomenu da jeste optimista kad je reč o daljem putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, ali je stavio do znanja i da "sagledava opasnosti na tom putu". "Ne bi trebalo u srpskoj javnosti slati nerealne poruke da će Srbija sigurno dobiti status kandidata, do 9. decembra ima još dovoljno vremena i zbog toga je potrebno da svako odradi svoj deo posla", rekao je Tadić.

On je dodao da će "Srbija to svakako uraditi" i da očekuje od evropskih partnera da to sagledaju "i da EU i svaka pojedinačna zemlja ima takođe konstruktivan pristup".

Tadić je primetio da, kad je reč o daljem procesu ulaska novih članica u EU, kriza unutar Evrope tome ne ide na ruku, "ali uprkos tome očekujemo pozitivan pristup svih zemalja EU, imajući u vidu sednicu 9. decembra", kad će vođi EU odlučivati o davanju statusa kandidata za članstvo Srbiji.

Srpski predsednik je ukazao na činjenicu da su u dijalogu BeogradPriština već postignuti rezultati, naglasivši da srpska vlada radi na primeni postignutih dogovora. "Mi se nadamo", dodao je on, "da ćemo pronaći rešenja za učešće predstavnika Prištine i na regionalnim forumima, a Srbija je konstruktivno predložila nekoliko rešenja u skladu sa osnovnim načelima rezolucije 1244 SBUN, koja je temeljni dokument koji čuva naš integritet i suverenitet na Kosovu i Metohiji".

Tadić je rekao da je s Van Rompejem razgovarao i o krizi na Kosovu, istakavši da su neki pripadnici Kfora povređeni poslednjih dana, "što nikako ne doprinosi dobijanju statusu kandidata niti opštem dijalogu, što kreira teško izdrživu atmosferu". On je zato uputio "apel Srbima na severu Kosova, pripadnicima Kfora i Euleksa i Prištini za maksimalnu uzdržanost, jer samo uzdržanost i miran pristup može da nam obezbedi da pronađemo rešenja za probleme koji ne dolaze od juče već iz daleke prošlosti". "Verujem da možemo naći rešenje za srpskoalbanski konflikt na Kosovu i Metohiji, ako smo svi racionalni, ako smo dovoljno odgovorni i ukoliko pažljivo razmotrimo moguća rešenja", dodao je.

"Srbija i Beograd ne priznaju nikakvu nezavisnost Kosova ali istovremeno pronalazimo rešenja koja su korisna za sve, i za Srbe i za Albance i za EU", rekao je.

Predsednik Srbije je takođe ocenio da ekonomska kriza u EU ne doprinosi procesu proširenja, ali da je u EU i dalje većina zemalja i političkih činilaca koji razumeju da je proširenje donelo ekonomsku koristi svim zemljama a ne ekonomsko slabljenje. Primetio je da "i unutar EU ima ljudi koji pate od viška emocija i manjka racionalnosti". "Ali, naš posao ja da iznesemo argumente u korist proširenja, jer niko nije ekonomski oslabio od proširenja, pa ni najbogatije zemlje, kao Nemačka", dodao je.

Tadić je upozorio da se srpskoj javnosti ujedno ne smeju slati nerealstične poruke jer će pristup EU biti otežan. Ako smo, kako se slikovito izrazio, "do 2008. trčali po suvoj površini, tokom krize potom kroz vodu, sad u drugom udaru krize ćemo trčati po blatu jedno vreme". "Ali ako stanemo udavićemo se u tom blatu, a opet, pošto živimo u cikličnom svetu, doći će ponovo situacija kad ćemo trčcati po suvoj površini", rekao je Tadić.naglasivši da u međuvremenu moraju da se sprovedu ekonomske i društvene reforme da bi se iskoristila ta nova situacija.

On je ukazao na činjenicu da duboka ekonomska kriza pogađa EU i time i Srbiju čija su glavna izvozna tržišta upravo neke članice Unije.

Prema njegovim rečima neke zemlje unutar EU, a najnoviji slučaj je s Mađarskom, traže takođe pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. "Sasvim je očigledno da će sve zemlje morati da potaže nova tržišta, pa i Srbija. Već smo dosta učnili u stvaranju alternativnih rešenja, ali taj proces ne može biti završen u jednom danu", dodao je.

TADIĆ: BEOGRAD SPREMAN ZA DUGOROČNA REŠENjA NA KOSOVU

BRISEL, 25. novembar 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je Beograd u dijalogu sa Prištinom spreman da pronađe dugoročna rešenja za osetljiva pitanja, ali da se prava Srba na Kosovu moraju poštovati.

"Beograd je spreman da pronađe dugoročna rešenja za osetljiva pitanja vezana za Kosovo i mislim da ćemo u tome uspeti. Ali je neophodno da zaštitimo prava Srba na Kosovu, da im osiguramo bezbednost kako bi mogli da se okrenu budućnosti", rekao je Tadić.

Tadić je to rekao obraćajući se učesnicima godišnje konvencije partija članica Evropskih socijalista u Briselu. "Svi naši napori idu ka istom cilju a to je prosperitet, stabilnost i mir u Evropi. Iz tog razloga se nadamo da ćemo dobiti vašu podršku kada Srbija bude podnosila svoj zahtev za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji", rekao je predsednik Srbije.

"Ne radi se samo o Srbiji već i ostalim našim susedima na Balkanu. Nemoguće je zamisliti budućnost i prosperitet Srbije bez prosperiteta i svih naših suseda" kao što su Hrvatska, Crna Gora, Makedonija i drugi, dodao je on.

Tadić je ukazao da je ekonomska i finansijska kriza u Evropi na putu da se pretvori u socijalnu krizu što stvara opasnost od stvaranja ozbiljne političke krize. U takvim okolnostima, dodao je Tadić, jačaju populistički pokreti i dolazi i do pokušaja odbacivanja demokratskih dostignuća.

"Danas moramo da odlučimo da li će tržišta da kontrolišu našu demokratiju ili će demokratija da kontroliše tržišta", rekao je Tadić, podsetivši na situaciju u Grčkoj i odajući priznanje bivšem grčkom premijeru Jorgosu Papandreu. On je rekao da Srbija održava vrlo oštru poresku kontrolu, pokušava da očuva likvidnost banaka kako bi privredni sektor mogao da nastavi sa svojim aktivnostima, a ulažu se napori i da se smanji nezaposlenost. "Moja zemlja i moj region su suočeni sa ozbiljnim izazovima. Usporavanje privrednog rasta u EU navelo je neke evropske sagovornike da počnu da se zalazu za usporavanje procesa proširenja" Unije, rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, EU mora da i dalje ima poverenja u region, jer su zemlje Zapadnog Balkana "prirodne članice EU". "Imamo još puno problema koje smo nasledili iz 90ih godina, ali smo uspeli da razvijemo jači nivo poverenja i saradnje sa susedima u regionu. Nadam se da svi u regionu shvataju da je Srbija okrenuta budućnosti", kazao je on.

JEREMIĆ: KANDIDATURA NE ZAVISI TOLIKO OD NORMALIZACIJE SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 24. novembra 2011. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio je večeras da evropski put Srbije i dobijanje statusa kandidata neće "toliko zavisiti od takozvane normalizacije odnosa sa Kosovom".

"Ta priča... da ukoliko bi došlo do zaokreta u kosovskoj politici da bi to ubrzalo put Srbije ka Evropi je onoliko istina koliko je istina bila i tvrdnja da će okončanje haške saradnje pomoći. Ono nije učinilo da Srbija napravi nijedan novi korak na evropskom putu. Nije pomoglo, neće pomoći ni ovo", rekao je Jeremić na televiziji Pink.

On je, međutim, istakao da to "ne znači da Srbija ne treba da bude posvećena, kako pronalaženju rešenja u dijalogu sa Prištinom, tako i nastavku evropskog procesa". "Mi smo dijalogu sa Prištinom posvećeni jer želimo da rešimo otvorena pitanja koja bi tada omogućila noramalan život ljudi na tom prostoru, a evropski proces želimo da nastavimo jer je to pre svega u interesu građana ove zemlje", poručio je Jeremić. Dodao je da "postoji dobra šansa da Srbija dobije pozitivno mišljenje".

"Naravno, mi ćemo učiniti sve da se tako nešto desi, međutim daleko je od izvesnog. Ta odluka nije još napravljena i ona zavisi od dogovora 27 zemalja članica EU", poručio je srpski ministar.

Govoreći o nedavnim posetama nekim evropskim, azijskim i afričkim zemljama, Jeremić je naveo da je njegov odlazak u Britaniju i Francusku bio posvećen nastavku evropskog procesa Srbije, a motiv poseta Angoli, Kazahstanu i Kini bio je prevashodno ekonomski.

"Kada govorimo o mogućnosti ulaganja u srpsku privredu, kada govorimo o mogućnosti otvaranja prilika za srpska preduzeća u inostranstvu, ovo je vreme u kome je teško zamisliti da bi ovde mogle da dođu investicije iz Evrope" zbog tekuće krize u evro zoni, ocenio je Jeremić. Istakao je da Srbiji "odnosi sa zemljama koje nisu zahvaćene krizom mogu otvoriti nove puteve".

"Ovih godina će bolje proći onaj koji se bude bolje snalazio u onim delovima sveta koji nisu zahvaćeni ovom poslednjom krizom", zaključio je Jeremić, koji sutra počinje višednevnu posetu Velikoj Britaniji.

JEREMIĆ: VEŠTAČKA DRAMATIZACIJA 9. DECEMBRA

BEOGRAD, 28. novembra (Tanjug) Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji trajaće godinama, a dramatizacija 9. decembra veštački je stvorena u javnosti, izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i dodao da proširenje nije prioritet u okviru EU.

"Imajući u vidu krizu koja potresa EU, pitanje proširenja se ne nalazi u vrhu lestvice prioriteta evropskih lidera. Uprkos tome, činimo sve da bude dobrih vesti. Teško je predvideti ishod, no smatram da je dramatizacija 9. decembra veštački stvorena u domaćoj javnosti. Proces pristupanja EU će trajati godinama", rekao je Jeremić u intervjuu današnjem "Blicu".

Jeremić je istakao i da ne treba predviđati kako će u budućnosti izgledati uređenje EU, već bi svu pažnju trebalo posvetiti "reformama da bi Srbija postala zemlja koja je usvojila zakone i standarde EU".

"Normalizacija odnosa s Kosovom ubrzala bi put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, tačno onoliko koliko ga je ubrzalo okončanje saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Jeremić. On je naglasio da ova ocena ne znači da ne treba nastaviti s naporima da se otvorena pitanja s Prištinom reše kroz dijalog. Na pitanje da prokomentariše izjavu Mlađana Dinkića da "niko u EU ne želi da ga primi, niti sasluša", jer je "izgubio kredibilitet kod najuticajnijih zemalja", Jeremić je odgovorio da ne zna šta su Dinkićevi motivi, ali da je "zaprepašćen što on govori o nečijem gubljenju kredibiliteta".

Jeremić je negirao i tvrdnje da je više posvećen arapskim i afričkim državama, nego EU i rekao da je evropski proces prioritet vlade, ali i da u vremenu krize treba produbljivati saradnju, naročito u ekonomskom smislu, sa čitavim svetom.

Povodom imenovanja za predsednika Teniskog saveza Srbije, Jeremić je rekao da je "najvažnije da su podele iz prošlosti prevaziđene i da se treba posvetiti razvoju sporta, koji je, zbog izvanrednih rezultata naših šampiona postao stvar od ogromnog društvenog značaja".

JEREMIĆ SE SASTAO SA HEJGOM

LONDON, 28. novembra (Tanjug) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić sastao se danas u Londonu sa britanskim ministrom spoljnih poslova Vilijamom Hejgom. Do susreta Jeremića i Hejga dolazi dve nedelje uoči sastanka šefova država EU na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o srpskoj kandidaturi za članstvo u Uniji.

U Londonu je nedavno boravio i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, izrazio uverenje da će Velika Britanija 9. decembra podržati kandidaturu Srbije za članstvo u EU, uz neophodnost da se obnovi dijalog Beograda i Prištine i da se pronađe rešenje za administrativne prelaze na severu Kosova. U delegaciji je tada bio i šef diplomatije Srbije.

Jeremić je po dolasku u London, u petak, održao predavanje na londonskom Rojal holovej univerzitetu na temu "Balkan u vreme strateškog prilagođavanja". On je juče sa predsednikom Olimpijskog komiteta Vladom Divcem otvorio Srpsku kuću u Londonu koja će služiti za promociju Srbije tokom Olimpijade 2012.godine.

Britanija je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije I EU, a jedna od članica Unije koja podržava proces evrointegracija Srbije i drugih država zapadnog Balkana i protivi se stanovištu nekih članica EU da proces proširenja, po prijemu Hrvatske, treba na neko vreme zaustaviti.

ROMPEJ: SRBIJA TREBA DA UVERI EU U POSVEĆENOST DIJALOGU

BRISEL, 25. novembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je danas pozdravio napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića da preduzme dodatne korake i uveri članice EU da je Srbija ozbiljno posvećena tom dijalogu i sprovođenju dogovorenog.

"Iako priznajemo najnovije rezultate u dijalogu Beograda i Prištine, ohrabrio sam predsednika Tadića da učini dodatne korake kako bi uverio države članice EU da je Srbija ozbiljno posvećena dijalogu i da sprovodi do sada postignute dogovore", saopštio je Rompej posle susreta sa Tadićem u Briselu.

Rompej je podsetio da će Evropski savet 9. decembra razmotriti misljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za prijem u EU. On je dodao da su "regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi suštinski deo procesa proširenja" i da će "Evropski savet svaku zemlju ocenjivati po njenim zaslugama, oslanjajući se na fer i stroge uslove".

"Današnji sastanak sa predsednikom Tadićem bio je još jedna prilika da potvrdim posvećenost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, sa ciljem da se ojača mir, demokratija i stabilnost u Evropi", saopštio je Van Rompej i pozdravio Tadićevo "lično angažovanje i odlučnost u nastojanju da (Srbija) ispuni ekonomske i politicke kriterijume za članstvo u EU".

Posle sastanaka sa predsednikom Evropskog saveta, Tadić danas u Briselu prisustvuje skupu Partije evropskih socijalista (PES), kao lider Demokratske stranke koja u PES ima status pridružene članice.

SRBIJA – KIM – DIJALOG, STANjE

STEFANOVIĆ OČEKUJE POTVRDU KANDIDATURE

BEOGRAD, 28. novembra (Tanjug) Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je da će Srbija 9. decembra dobiti potvrdu kandidature za članstvo u EU ako u nastavku dijaloga postigne kompromisno rešenje za jedno od dva pitanja administrativnim prelazima ili regionalnom predstavljanju Prištine.

"Od nas se očekuje da se dijalog nastavi i ima konkretne rezultate. Siguran sam da u tom smislu možemo da pokažemo pozitivnu sliku, samim tim što smo dijalog nastavili i postigli konkretno rešenje o univerzitetskim diplomama. Ostaje nam još sastanak u sredu i ako bi na njemu uspeli da postignemo kompromisno rešenje za jedno od ova dva pitanja koja sam naveo, država Srbija bi dobila potvrdu za kandidaturu", rekao je on listu "Danas". "To jeste važno, ali nije primarno. Primarno je da se ti problemi reše, iako mi nikada nećemo priznati, niti pomoći tzv. kosovsku nezavisnost", istakao je Stefanović .

On je naglasio da će svi sporazumi sa Prištinom biti sprovedeni. "Vlada je u tom smislu jedinstvena. I posle 9. decembra, koji nije nikakav dan 'D' siguran sam da će se dijalog nastaviti", rekao je Stefanović. On je objasnio da dogovor o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma ne podrazumeva nikakav rok i odnosi se na diplome Univerziteta u Prištini.

Prema ovom sporazumu, Republika Srbija priznaje kvalifikaciju, koja je zamena za diplomu i neće sadržati nikakva obeležja tzv. države Kosovo, rekao je on i dodao da će njih sertifikovati Asocijacija evropskih univerziteta, a naša vlast biće slobodna da odredi šta je validno od tih dokumenata sloboda univerziteta i poslodavca je da li će neko nekog da zaposle ili primi na univerzitet. Na isti način, ako neko iz centralne Srbije želi da radi u Prištini, moći će da na to ostvari kroz suplement zamenu za diplomu. "Naši građani koji rade u našim institucijama na KiM svoja prava ostvarivaće kao i do sada", objasnio je Stefanović.

STEFANOVIĆ: NEĆEMO NASESTI NA TUMAČENjE PRIŠTINE

BEOGRAD, 28. novembra (Tanjug) Šef beogradskom tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović najavio je da će se u razgovorima 30. novembra u Briselu, koji bi mogli da se produže i na naredni dan, na dnevnom redu naći administrativni prelazi i pitanje predstavljanja Prištine na regionalnim skupovima.

Stefanović je u intervjuima današnjim "Novostima" i listu "Danas" kazao da suština spora oko realizacije dogovora o carini nije samo lingvističke prirode. "Srbija neće nasesti na pokušaj Prištine da administrativnim prelazima samovoljno dodeli atribute međudržavnih granica. To su prelazi na administrativnim linijama, a Jarinje i Brnjak moraju da dobiju čak i poseban režim. Takođe, neophodno je da se Srbima obezbedi sloboda kretanja preko prelaza sa njihovim registarskim tablicama", rekao Stefanović "Novostima".

On je kazao da je za svaki dogovor potrebna dobra volja i druge strane, tako da je pred susret u sredu umereni optimista. "Na svaku pregovaračku sesiju idemo sa željom da se dođe do rešenja koje će koristiti građanima. Ponavljam da sve što bude dogovoreno mora da bude potpuno u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Srbije. Za takvu politiku imam pun mandat od Vlade Srbije i nisu tačne spekulacije da u vladi postoji nekakvo nejedinstvo oko kosovske politke", naglasio je Stefanović.

On je u intervjuu listu "Danas" demantovao tvrdnje da pregovarčki tim radi netransparentno i najavio da će uskoro biti objavljeni svi dokumenti i podsetio da je tim svaki dogovor u Briselu odmah dostavio Vladi Srbije i svi su u formi zaključaka usvojeni. Posle toga je svaki dogovor dostavljen Skupštini Srbije: Kabinetu predsednika parlamenta i skupštinskom Odboru za KiM, na kome su predstavnici tima pet ili šest puta detaljno sve objasnili, uz davanje kopija dogovora članovima Odbora, koji su to želeli, a i na skupštinskom plenumu su više puta objasnili detaljno šta je dogovoreno, rekao je on. Stefanović je istakao da Skupština Srbije ima pravo i mora da daje svoj sud o politici na Kosovu i Metohiji, ali primena svih dogovora zavisi od odluka vlade.

"Vlada je organ građana Srbije i sva postojeća neslaganja i nerazumevanja ne treba da dovedu u pitanje naš zajednički strateški cilj da Srbi ostanu na KiM, sačuvaju svoje institucije i žive u svojoj državi. Šta god da bude odluka države, ona će stati iza nje i građani treba tu odluku da poštuju zato što će ona biti u skladu sa Ustavom, zakonom i Rezolucijom 1244", naglasio je Stefanović.

Uz opasku da je pravo svakog građanina da podnosi krivičnu prijavu i inicijativu Ustavnom sudu, Stefanović je istakao da je pregovarački tim Beograda uradio najbolje što je bilo moguće u datim okolnostima i pronašao najbolja moguća rešenja. "Postoji dubinsko nerazumevanje filozofije ovih pregovora, naročito kada je reč o katastru, matičnim knjigama i slobodi kretanja. Prištini je od 1999, uz pomoć velikih sila, a pre svega Unmika koji je derogirao svoja ovlašćenja, dato na upravljanje sve što se tiče ovih pitanja", rekao je on i demantovao tvrdnje dela opozicionih partija i nekih analitičara da je priznat Vrhovni sud Kosova.

IVANOVIĆ: REŠENjE ZA KRIZU NA SEVERU STANjE PRE 25. JULA

BEOGRAD, 26. novembra 2011. (Beta) Državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je danas da je teško očekivati da će Beograd i Priština postići dogovor za prelaze na severu Pokrajine i naveo da kao jedini izlaz iz krize vidi vraćanje na stanje pre 25.jula.

Ivanović je kazao da ne veruje da će se nešto ozbljnije promeniti i u narednoj rundi pregovora dve strane, 30. novembra. "Euleks mora da povuče prvi potez, pošto su oni napravili ogromnu grešku kad su se povukli sa prelaza i zapostavili osnovne obaveze. Vracanje Euleksa na prelaze i obavljanje posla kao što je bilo do 25. jula jedini je put iz te krize", kazao je Ivanović KIM radiju.

Prema njegovim rečima, u narednoj rundi razgovora biće reči, najverovatnije, o regionalnom predstavljanju Kosova. Rešenje za taj problem, za koji se Beograd zalaže je u postizanju asimetrije po kojoj se Kosovo ne može predstavljati ni kao Kosovo, niti kao Kosovo Republika. "Mora da postoji jasan prefiks koji ukazuje na vezu za Rezolucijom 1244 i koji ukazuje da je Kosovo protektorat", kazao je Ivanović.

TAHIRI: INSISTIRAMO NA INTEGRISANOM UPRAVLjANjU PRELAZA

PRIŠTINA, 27. novembra 2011. (Beta) Zamenica premijera Kosova Edita Tahiri, koja rukovodi kosovskom delegacijom na razgovorima o tehničkim pitanjima sa Beogradom, kazala je danas da će kosovska strana insistirati na integrisanom upravljanju granicom kao evropskim modelom u rešavanju sporova oko prelaza na severu.

"Mi smo istakli našu spremnost za jedan evropski model integrisanog upravljanja granice, što podrazumeva saradnju i koordinaciju posla oko integrisanog upravljanja, u cilju povećanja bezbednosti i granične kontrole, a sa druge strane i otvaranje granica u skladu sa evropskim standardom", kazala je Tahiri za Radio Slobodna Evropa.

Dodala je da kosovska strana neće prihvatiti bilo kakve napore srpske strane da ispolitizuje to pitanje. "Srpska strana je imala tendencije da ovaj koncept iskoristi za političke ciljeve, čemu smo se mi usprotivili", kazala je ona.

Ona je rekla da je stav Prištine jasan, odnosno da model zajedničkog upravljanja treba da važi za sve prelaze između Kosova i Srbije. "Obično, taj model se sprovodi tako što se izgrade objekti u neutralnim zonama. Međutim, srpska strana je imala tendenciju da se takav sporazum navodno bavi samo graničnim prelazima jedan i 31 na severu Kosova", navodi Tahiri.

Sledeća runda razgovora između Prištine i Beograda je najavljena za kraj novembra.

Kako je za Slobodnu Evropu izjavila portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić, tokom osme runde će se razgovarati o temama o kojima se ranije razgovaralo, ali će se istovremeno razgovarati i o pitanjima ostvarivanja postignutih dogovora.

KUČI ALBANCIMA U PREŠEVU: NE TREBA MENjATI GRANICE

PRIŠTINA, 24. novembra 2011. (Beta) Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči rekao je Albancima iz Preševa i Bujanovca da kosovska vlada ne podržava promene granica na Balkanu, prenosi danas prištinska Koha ditore.

"Kosovo je za potpuno poštovanje granica u postojećem obliku, ono je za evropske integracije, za regionalnu saradnju, a ne za promene koje generišu krize", rekao je Kuči i savetovao političarima sa juga Srbije "da ne deluju po inerciji". Prema njegovim rečima, Priština se neće mešati u odluke Albanaca koji žive na jugu Srbije o tome da li će se odvojiti od Srbije.

"Moj princip je sledeći: Albanci bez obzira na to gde žive, bilo to u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji ili u Preševu, ne mogu da igraju ulogu ni oca ni majke, mi smo braća i to jednaka, ni starija, ni mlađa i u tom smislu svako ima svoju politiku", rekao je zamenik premijera Kosova.

Kuči je političarima sa juga Srbije kazao da ne deluju po inerciji.

"Sa pozicije zamenika premijera Kosova poručujem svim Albancima gde god se oni nalazili i onima u Preševu: ne treba da povlačimo političke poteze po inerciji", rekao je. "Mi im pomažemo (Albancima koji žive u Srbiji) u pitanjima od nacionalnog značaja, ali ih pozivamo da sarađuju sa međunarodnim faktorom na očuvanju njihovih ljudskih i nacionalnih prava i da svi radimo na integraciji u Evropsku uniju", naveo je Kuči.

VLADA SRBIJE OSUDILA INCIDENT NA BARIKADI KOD DUDINOG KRŠA

BEOGRAD, 24. novembra 2011. (Beta) Vlada Srbije najoštrije je osudila incident na barikadi kod Dudinog krša u kome je povređeno više desetina građana i pripadnika Kfora i insistira da se problemi rešavaju dogovorom, izjavio je danas direktor vladine Kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović.

"Vlada Srbije poziva međunarodne misije na Kosovu, posebno pripadnike Kfora, da obezbede i zaštite stanovništvo", rekao je Mihajlović na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.

Vlada je, takođe, pozvala lokalno stanovništvo i Kfor da ne primenjuju silu i da izbegavaju provokacije i incidente. "Vlada insistira da se problemi rešavaju dogovorom i da se obezbedi normalan život građana i normalno funkcionsanje Kfora", kazao je Mihajlović.

Rekao je da Vlada Srbije ni na koji način, što znači ni dijalogom, ne učestvuje u promociji i zaokruživanju nezavisnosti Kosova. "Za Vladu Srbije dijalog je jedino što može da donese stabilnost u pokrajini", kazao je Mihajlović. Kako je naveo, prioritet je da se na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, kao gorućim problemima, postigne normalan, pravedan i pošten sporazum i da se stvari vrate za pregovarački sto.

KOMANDANT KFORA: KFOR I EULEKS NISU INSTRUMENT KOSOVSKE VLADE

BERLIN, 24. novembra 2011. (Beta) Komandant Kfora, nemački general Jirgen Drevs (Juergen Drews) rekao je u intervjuu za internetstranicu nemačkih oružanih snaga da ni Kfor ni Euleks nisu instrument kosovske vlade, kao i da želi političko rešenje za Kosovo koje će zadovoljiti obe strane.

"Ja se orijentišem prema mandatu po kojem Kfor treba da deluje i prema načelnim direktivama koje dobijam iz Brisela i iz odgovarajućih štabova. Ni u kom slučaju se ne orijentišem u skladu sa očekivanjima vlade u Prištini", rekao je Drevs.

Nemački general je dodao da "u najboljem slučaju može da se desi da se zahtevi iz Prištine poklapaju sa mandatom i direktivama koje dobija iz Brisela" te da "Pristina ni u kom slučaju nije instrumentalizovala Kfor".

Na pitanje šta je njegova želja vezana za Kosovo za 2012. godinu, Drevs je rekao da "želi političko rešenje za sever Kosova koje će zadovoljiti sve strane". To je inače i želja 90 odsto kosovskog stanovništva. Želim i približavanje Kosova i Srbije Evropi takođe i kada je reč o poboljšanju ekonomskih prilika", rekao je nemački general.

Zapitan da li računa da će doći do nove eskalacije na severu Kosova, Drevs je ocenio da bi to bilo moguće "samo u slučaju izbijanja nasilja većih razmera", ali da do eskalacije "svakako neće doći zbog nesrazmernih postupaka Kfora". "Do eskalacije bi moglo da dođe i ako bi vlada u Prištini izgubila strpljenje i pokušala da sprovede punu kontrolu na severu Republike Kosovo. Pored toga mogli bi naravno i zainteresovani krugovi sa severa Kosova da podstiču eskalaciju i to treba sprečiti", ocenio je komandant Kfora. Dodao je da "reakciju stanovništva ne posmatra kao pobunu, već kao neku vrstu generalnog štrajka, kao nezadovoljstvo naroda kakvog je već bilo u razvijenijim zemljama centralne Evrope".

Na pitanje da li Kfor barikade na severu Kosova nije uklonio jer za to nema dovoljno snaga ili zato što ne sme, Drevs je rekao da "nema nikakvu zabranu delovanja kada je reč o mnogobrojnim podignutim barikadama". "Ali, uklanjanje barikada bez taktičke svrhe ne vodi ničemu, jer je brzina postavljanja barikada u najmanju ruku ista kao i ona kojom Kfor može da ih ukloni", naveo je komandant međunarodnih snaga na Kosovu.

Drevs je rekao da je "uklanjanje barikada povezano sa rizicima po život" i dodao da "izričito naglašava da je reč manje o rizicima po vojnike Kfora, a više po ljude koji stoje na barikadama".

"Ti ljudi nisu nikakvi kriminalci, oni nisu čak ni politički odgovorni, već su instrumentalizovani. To su normalni, prosečni ljudi koji su ili plaćeni ili su prinuđeni da budu na barikadama, na primer kao ljudi u javnim službama koji su stavljeni pred izbor ili da u tome učestvuju ili da budu otpušteni", naveo je Drevs.

Nemački general je dodao da "nema smisla pojačavati odbojni stav tih ljudi nasilnim uklanjanjem barikada i rizikovanjem da bude ranjenih ili povređenih, a da pri tome nema razumnog smisla iza takve akcije".

Zapitan ko u pozadini vuče konce ovih zbivanja, Drevs je govorio o "više faktora koji pothranjuju otpor srpskog stanovništva na severu Kosova". "Najpre to je svest svih srpskih građana i lokalnih vođa da pripadaju Srbiji, a ne državi Kosovo. To je svest koja se nije promenila u poslednjih 12 godina", ukazao je nemački general.

Kao dalji element naveo je "privredne strukture koje su u poslednjih 12 godina pravile dobre poslove svesni činjenice da ne postoji granični režim". "I ta grupa ima interes da zadrži situaciju kakva je postojala ranije i time sačuva svoj poslovni model. Ona koristi političku situaciju i svest građana onako kako joj odgovara i podržava i podstiče otpor", rekao je Drevs.

Zapitan da li će, s obzirom na situaciju, Kfor ponovo imati više vojnika, general Drevs je odgovorio odrečno, navodeći da su "snage koje su sada na raspolaganju načelno dovoljne za zadatak koji imaju".

"Pored toga imamo još jedan rezervni bataljon u akciji, koji će verovatno privremeno i dalje ostati prisutan. U Italiji je u pripravnosti još jedan rezervni bataljon. Trenutno nam nisu potrebne dodatne vojne snage", rekao je komandant Kfora.

IZVORI EU: KORISTAN PREDLOG BILTA ZA ŠIRE PREGOVORE O KOSOVU

BRISEL, 27. novembra 2011. (Beta) Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton smatra da su "korisni svi predlozi koji dolaze od zemalja članica EU" kad je reč o Evropskoj službi za spoljno delovanje, pa tako i pismo koje joj je uputio ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt koji je zatražio novi dijalog o severu Kosova.

Bilt je zatražio da se, uporedo s dijalogom BeogradPriština o tehničkim pitanjima, pod okriljem EU organizuju i razgovori kako bi se "bolje približilo srpskoj zajednici" na Kosovu i doslo do rešenja za kosovski sever.

To su rekli diplomatski izvori EU. Maja Kocijančič, zamenica portparola Ketrin Ešton, agenciji Beta prenela je da je Biltovo pismo dostavljeno visokoj predstavnici EU, koja je na čelu Evropske službe za spoljno delovanje, neformalne diplomatije EU, i da u ovom trenutku može samo reći da su "uvek korisni svi predlozi i doprinosi zemalja članica" evropske dvadesetsedmorice.

Diplomate u Briselu ocenile su da je Bilt, kao odličan poznavalac razvoja na Balkanu, posle nedavno posete Prištini i Beogradu i sagledavanja činjeničkog stanja na severu Kosova "očigledno stavio do znanja i ono što izgleda misle još neki krugovi u EU".

Bilt je, prema pisanju prištinskog lista "Koha Ditore", istovetno pismo uputio i evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu.

Izvori u EU i ranije su stavljali do znanja da u nekoj budućoj fazi dijaloga BeogradPriština može doći i do "doticanja drugih suštinskih pitanja, pa i nekih vezanih za status, pod uslovom da to vodi sveukupnom sređivanju i stabilizaciji odnosa Beograda i Prištine".

Isti izvori navode da sad više nisu usamljena mišljenja da pokušaj "vojnopolicijskog nametanja rešenja na severu Kosova ne može da deluje i samo povećava teškoće i EU i Beograda, a objektivno i Prištine". Diplomate u Briselu misle da Beograd jeste napravio "bar taktičku grešku kad nije prihvatio 'carinski pečat', iako je Priština slanjem specijalne policije takođe narušila načelo dijaloga".

Takođe se navodi da Euleks, koji ima podršku svih 27 članica EU, mora dobiti mogućnost da bude delatno prisutan na celom Kosovu, a rešenje za carinske prelaze je moglo i moralo da se nađe još početkom septembra. Izvori u Briselu podvlače da ostaje da se prvenstveno političkim rešenjem "sredi", ako ne baš odmah uredi i tek u nekoj daljoj budućnosti sasvim reši pitanje Kosova, pošto ni u EU o tome sada ne postoji jedinstven stav.

Kako Bilt u pismu visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton i komesaru za prosirenje Štefanu Fileu ističe, sever je sada odvojen od ostalog dela Kosova više nego ikada i zbog toga se EU nalazi pred dva izazova da insistira na odbijanju podele Kosova, ali i da nađe primenjivo rešenje za sever zemlje.

Bilt u pismu Eštonovoj ističe da će "napredak, izvesno je, biti ostvaren u daljem dijalogu o severu između Prištine i Beograda i ja verujem da je došlo vreme da se krene dalje od usko tehničkih pitanja".

Šef švedske diplomatije zatražio je da Evropska komisija, čija je potpredsednica Ketrin Ešton, pokrene uporedni dijalog s Kosovom o severu, jer smatra da se bez sumnje mora pokloniti daleko veća pažnja srpskoj zajednici na Kosovu.

Premijer vlade u Prištini Hašim Tači je na vest o Biltovom predlogu reagovao tako što je ocenio da bi novi pregovori o Kosovu bili "prevaziđeni". On je poručio da je "Kosovo o svom statusu razgovaralo u Beču u međunarodnom procesu utvrđivanja predloga za status zemlje".

TAČI: BILTOV PREDLOG JE PREVAZIDjEN

PRIŠTINA, 26. novembra 2011. (Beta) Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je večeras da je predlog ministra spoljnih poslova Švedske Karla Bilta da se uporedo s razgovorima o tehničkim pitanjima Kosova i Srbije pod posredstvom Brisela organizuju i razgovori EU Kosovo kako bi se pronašlo realističko rešenje za sever Kosova, prevaziđen.

"Kosovo je o svom statusu razgovaralo u Beču u međunarodnom procesu utvrđivanja predloga za status zemlje. Ministar Bild i Švedska su bile deo tog procesa. Predlog koji je dat je prevaziđen", kazao je Tači posle sastanka s predsednikom Socijalističke partije Albanije Edijom Ramom.

Portal koha.net preneo je da je Bilt u pismu visokoj predstavnici EU za spoljnu poliitku i bezbednost Ketrin Ešton i komesaru za proširenje Štefanu Fileu naveo da je sever Kosova sada odvojen od ostatka Kosova više nego ikada. Zbog toga je, navodi Bilt, EU pred dva izazova da insistira na odbijanju podele Kosova, ali i da nađe realističko rešenje za sever Kosova.

U pismu Bilt traži da se dijalog u Briselu modifikuje kako bi se pitanje severa Kosova razmatralo šire od usko tehničkih pitanja. Bilt traži da nezavisno od dijaloga u Briselu Evropska komisija inicira još jedan dijalog s Kosovom kako bi se razmotrila pitanja severa, zarad, kako je naveo, "boljeg i šireg pružanje ruke prema srpskoj zajednici na Kosovu".

NOVICKI: KFOR KORISTIO SUZAVAC, NEMA POVREDjENIH VOJNIKA

PRIŠTINA, 28. novembra 2011. (Beta) Kfor je tokom uklanjanja barikada u Jagnjenici, kod Zubinog Potoka koristio male količine suzavca, a među vojnicima nije bilo povređenih, izjavio je danas portparol Kfora Uve Novicki.

Portparol Kfora je za agenciju Beta rekao da nema informacija o tome da su se tokom akcije čuli rafalni pucnji, odnosno da je pucano na vojnike. "Kfor je koristio male količine suzvaca da bi rasterao demonstrante koji su na vojnike bacali pirotehnička sredstva", kazao je Novicki.

Novicki je dodao da je akcija uklanjanja barikada u Jagnjenici u potpunosti u skladu sa mandatom te misije i da je sprovedena kako bi se obezbedilo sigurno okruženje i sloboda kretanja. Podsetio je da Kfor redovno razgovara sa predsednicima opština na severu Kosova i da je pogrešna informacija da Kforu za uklanjajne barikada treba neki dogovor sa predstavnicima Srba. "Mi smo Kfor i ne treba nam nikava dozvola za uklanjanje barikada jer je naš osnovni zadatak da obezbedimo slobodu kretanja", kazao je Novicki.

Predstavnici Srba su prošle nedelje optužili Kfor da je krenuo u uklanjanje barikada iako je na sastanku dogovoreno da nema jednostranih poteza.

Novicki je ocenio da je akcija u kojoj su vojnici Kfora oklopnim vozilom uklonili barikadu u Jagnjenici, uspešno izvedena. Nakon jutrošnje akcije Kfora, u Zubinom Potoku su se oglasile sirene, pa je veliki broj građana krenuo ka barikadi. Barikada je bila postavljena na putu Kosovska Mitrovica Zubin Potok.

KFOR: VOJNICI ĆE KORISTITI BOJEVU MUNICIJU U SLUČAJU NAPADA

ZUBIN POTOK, 28. novembra (Tanjug) Portparol Kfora major Den Harvi izjavio je danas da su vojnici Kfora dobili instrukcije da koriste bojevu municiju ukoliko budu napadnuti, javio je Asošijejtid pres.

U selu Jagnjenica, na putu Kosovska Mitrovca Zubin potok nešto posle 11 sati došlo je do sukoba između građana i pripadnika Kfora.

U sukobu su ranjena dva vojnika Kfora jedan u rame, a drugi u ruku, rekao je Harvi. Drugi portparol Kfora Frenk Martin izjavio je nešto ranije da su pripadnici međunarondih snaga koristili "manje količine gumenih metaka, suzavac i biber sprej", preneo je Rojters.

SAVET BEZBEDNOSTI SUTRA O KOSOVU

BEOGRAD, 28. novembra 2011. (Beta) Savet bezbednosti UN razmatraće sutra najnoviji izveštaj o situaciji na Kosovu u kojem generalni sekretar Ban Ki Mun ocenjuje da događaji na severu pokrajine mogu destabilizovati region Balkana.

Na sednici Saveta bezbednosti UN učestvovaće ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, kao i šef UNMIKa Farid Zarif. U Njujorku će, očekuje se, biti i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodzaj.

U redovnom izveštaju za period od 16. jula do 15. oktobra, Ban Ki Mun ocenjuje da su događaji vezani za administrativne prelaze "značajno doprineli pogoršanju bezbednosne sitaucije na severu Kosova, polarizaciji stavova i širenju jaza između zajednica na severu Kosova i institucija u Prištini". "Razvoj događaja na severu Kosova predstavlja jasno upozorenje da nerešena pitanja predstavljaju pretnju miru i stabilnosti u regionu", ukazao je on.

Ban Ki Mun je ocenio da "dokle god problemi poput Kapija 1 i 31 ostanu nerešeni i dokle god se pitanja vezana za vladavinu prava mešaju sa statusnim pitanjima, na terenu postoji rizik od izbijanja nasilja".

Novi ciklus nasilja je, kako je ocenio prvi čovek svetske organizacije, pokrenula akcija kosovskih specijalaca ROSU na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje 25. jula posle čega je za četvrtinu povećan broj napada na Srbe i ostale nealbance.

Od 151 incidenta, 13 se odnosi na uništavanje pravoslavnih grobalja, 13 na kamenovanje srpskih vozila, u 63 slučaja naneta je šteta kućama čiji su vlasnici Srbi.

Ban Ki Mun je takođe naveo da je situacija na severu Kosova u senku bacila sve ostale događaje na Kosovu kao i da akcija ROSU "nije bila izvedena u koordinaciji sa međunarodnim organizacijama".

Podsećajući na događaje koji su prethodili toj akciji, generalni sekretar UN je naveo da je Srbija, na sastanku u Briselu 2. septembra, pistala da prizna pečate kosovske carine kao i da su kosovske vlasti, odmah posle toga, najavile da će uspostaviti punu carinsku kontrolu nad Brnjakom i Jarinjem.

"Nadam se da će članice Saveta bezbednosti uputiti jasnu poruku Prištini i Beogradu da odgovorno pristupe smirivanju tenzija i sprečavanju novog nasilja na severu Kosova", zaključio je Ban Ki Mun.

Generalni sekretar UN je takođe pozvao sve strane da olakšaju nastavak dijaloga i istakao da će UN i dalje podržavati sve napore da bi se u tom pogledu stvorili odgovarajući uslovi.

Šef Euleksa Gzavije Bu de Marnak (Xavier Bout de Marnhac) je istakao da je nasilje na severu Kosova neprihvatljivo i da će ti nasilni akti biti istraženi i procesuirani.

"Euleks će zadržati snažno policijsko prisustvo na prelazima i nastaviti da patrolira na severu gde god je to fizički moguće, a istovremeno će sprovoditi istragu vezano za paljenje Kapije 1 i incidente nasilja i zastrašivanja koji su se dogodili", piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da je Klint Vilijamson imenovan za glavnog tužioca specijalnog tima Evropske unije za ispitivanje navoda o trgovini organima na Kosovu, kao i da se nastavljaju procesi za ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal.

SRBIJA

RAZGOVORI O JAČANjU SARADNjE SRBIJE I JAPANA

TOKIO, 28. novembra (Tanjug) Delegacije Skupštine Srbije nastavila je danas posetu Japanu, a u susretima sa japanskim zvaničnicima rečeno je da ova poseta predstavlja jačanje dobrih odnosa dve zemlje, kao i da je japanski narod zahvalan Srbiji na pomoći poslatoj posle razornog zemljotresa i cunamija 11. marta.

Predsednica parlamenta Slavica Djukić Dejanović, koja predvodi srpsku delegaciju, rekla je Tanjugu da je delegacija imala značajne razgovore u vladi i parlamentu Japana, kao i da je razgovarano o produbljivanju postojeće saradnje na parlamentarnom, ekonomskom i političkom nivou između naše dve prijateljske zemlje.

Delegacija Skupštine Srbije razgovarala je danas s predsednikom Donjeg doma parlamenta Japana Takahirom Jokomiđijem, predsednikom Gornjeg doma japanskog parlamenta Kenđijem Hiratom, kao i generalnim sekretarom Vlade Japana Osamum Fuđimorom. Djukić Dejanović je prenela da Japan ceni pomoć koju je Srbija uputila, dodajući da imaju nameru da razvijaju ekonomsku saradnju sa našom zemljom mnogo više nego do sada. Ona je ukazala i na značaj razmene iskustava sa japanskim parlamentom, zbog čega je dogovoreno da se od sledeće godine pojedina skupštinska tela redovno susreću.

Prema njenim rečima, predsednik Donjeg doma Takahiro Jokomići je obećao da će iduće godine delegacija japanskog parlamenta posetiti Srbiju. "Razgovarali smo da bi sledeći susret mogao da bude vezan za potpisivanje dokumenta o saradnji, koji bi predviđao frekventniju razmenu iskustava kroz susrete parlamentarnih odbora i grupa prijateljstava poslanika", dodala je predsednica Skupštine. Generalni sekretar vlade Japana, koji je u rangu zamenika premijera, Fuđimura ocenio da je poseta predstavlja jačanje odnosa dve zemlje, koji se mogu dalje unapređivati.

Parlamentarnu delegaciju iz Srbije primio je i predsednik Donjeg doma parlamenta Japana Takahire Jokomićija koji se zahvalio srpskoj vladi i narodu na pomoći i iskrenom saučešću Japanu i njegovim građanima posle katastrofe koja se dogodila 11. marta. On je ukazao da je trenutno u Japanu najveći problem trauma koju su doživeli građani iz pogođenih područja, kao i deca koja su ostala bez roditelja.

Predsednik Gornjeg doma japanskog parlamenta Kenđi Hirata naglasio je da je pomoć iz Srbije obradovala ne samo građane iz pogođenih regiona, već ceo narod Japana. On je istakao da postoji duboko poštovanje Japana prema Srbiji, kao zemlji koja je prevazišla krize prošlosti, i koja igra važnu ulogu u razvoju i miru u regionu. Prema njegovim rečima, potrebno je pojačati parlamentarnu saradnju dve zemlje, jer to može doprineti unapređenju ukupne bilateralne saradnje.

Predsednik parlamentarnog odbora prijateljstva SrbijaJapan Aleksandar Vlahović istakao je da se još jednom potvrdilo da su Srbija i Japan dve prijateljske zemlje i da se naši politički odnosi nalaze na vrlo visokom nivou. On je u izjavi Tanjugu istakao da Japan ceni sve ono što Srbija radi za Japan, kao što i Srbija ceni pomoć koju je dobijala od Japana tokom čitave protekle decenije i još uvek dobija.

Sutrašnja poseta prefekturi Mijagi, i gradu Natori, koji je najviše nastradao tokom cunamija i zemljotresa, je, kako je dodao, naš gest prijateljstva i želja da budemo na mestu upravo tamo gde je katastrofa bila najveća i da na taj način prenesmo naše želje narodu Japana da što pre sanira posledice, kao i naše saučešće poridicama onih koji su poginuli, a i čitavom narodu Japana. Član parlamentarnog odbora prijateljstva SrbijaJapan Nenad Prokić ocenio je da su odnosi dve zemlje danas utvrđeni, a delegacija je naišla na veliko razumevanje za trenutnu situaciju, za napore koje država čini da bi Srbija dobila šansu da konačno prepozna svoje ciljeve i interese, a 9. decembra tome biti za jedan veliki korak bliže.

Delegacija Skupštine Srbije, u kojoj se nalazi i generalni sekretar parlamenta Veljko Odalović, sutra će obići Tohoku region, koji je u martu ove godine pogođen razornim zemljotresom i cunamijem, a prilikom posete tom području predviđen je susret sa gradonačelnikom Natorija Isoom Sasakijem.