SRBIJA

TADIĆ DOBITNIK NAGRADE SAVETA EVROPE

LISABON/BEOGRAD, 2. novembra 2011. (Beta) Nagrada Saveta Evrope "Sever-Jug" ove godine je dodeljena predsedniku Srbije Boris Tadiću kao priznanje za njegov doprinos pomirenju na Balkanu i integraciji Srbije u Evropsku uniju, saopšteno je iz Saveta Evrope.

Drugi dobitnik ovogodišnje nagrade koja se dodeljuje od 1995. dvema ličnostima, je Suhajr Belhasen (Souhayr Belhašen), predsednica Međunarodne federacije za ljudska prava iz Tunisa.

"Deo nagrade za Sever pripao je Borisu Tadiću, predsedniku Srbije u znak priznanja za njegovo političko delovanje na pomirenju na Balkanu i za integraciju njegove zemlje u proces izgradnje Evrope", piše u saopštenju. "Njegova podrška međunarodnoj pravdi bila je odlučujući faktor u hapšenju i prebacivanju u Hag poslednja dva zločinca koje traži Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju 2011. godine (Ratko Mladić i Goran Hadzić", dodaje se u saopštenju.

Za Jug je nagradu dobila Suhajr Belhasen, kao priznanje za njen dugogodišnju posvećenost borbi za ljudska prava, kao i za njenu borbu za prava žena u zemljama u razvoju, piše u saopštenju. Dodaje se da ona predstavlja primer i simbol važne uloge koju su žene odigrale 2011. godine u istorijskim promenama u arapskom svetu.

Nagrada se od 1995. dodeljuje dvema ličnostima za unapređenje ljudskih prava, razvoj interkulturnog dijaloga i jačanje solidarnosti severa i juga.

Nagradu će uručiti predsednik Portugala na proleće 2012. godine u Lisabonu u prisustvu generalnog sekretara SE i drugih zvaničnika, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope.

CVETKOVIĆ: JAKA PRIVREDA SRBIJE JE CILj VLADE I STRANIH INVESTITORA

BEOGRAD, 3. novembra (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da vlada I strani investitori imaju zajednički cilj a to je stvaranje ekonomski jake I konkurentne privrede Srbije.

Cvetković je istakao, na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora, da postoje brojne makroekonomske neravnoteže koje se moraju prevazići u uspostavljanju funkcionalne privrede kao I brojni poslovi na poboljšanju privrednog ambijenta I primeni zajednički dogovorenih mera I preporuka.

Premijer je naglasio da je vlada svesna da postoje problemi u primeni zakona jer su njihova brojnost I vremenski okvir u kojem su doneti donekle uslovili različitu praksu I nedoslednost u njihovom tumačenju I sprovođenju. "Zato će naši dalji napori biti usmereni ka doslednoj primeni propisa I ubrzanom radu na dokumentima, koji će omogućiti primenu svih usvojenih zakona", rekao je Cvetković. On je podsetio da je od jula 2008. godine do novembra 2011. usvojeno više od 700 zakona, dok je od 2000. godine do početka mandata ove vlade doneto manje od 500.

Navodeći da je ovogodišnja "Bela knjiga" usmerila pažnju vlade na ozbiljan problem korupcije, on je ponovio da je borba protiv korupcije od početka bila prioritet vlade I da nedovoljna izgrađenost institucija I nedovoljno modernizovana javna uprava daju povod za nezadovoljstvo. "Ovog izazova smo u potpunosti svesni I ne mali napori uloženi su u uspostavljanje nezavisnih I regulatornih tela kao I podizanje administrativnih kapaciteta javne uprave", rekao je Cvetković. "Ne odustajemo od uspostavljanja efikasne I profesionalne administracije, a podršku Saveta na tom putu shvatamo kao veliki doprinos", ocenio premijer.

BUZEK U SKUPŠTINI SRBIJE POZDRAVIO PREPORUKU EVROPSKE KOMISIJE

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek pozdravio je danas u Skupštini Srbije preporuku Evropske komisije da odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU, ali i istakao neophodnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine jer je kriza koja prati nasilje na severu Kosova neprihvatljiva.

"Veoma ste blizu dobijanja statusa kandidata i otpočinjanju pregovora o članstvu (u EU). Ključni uslov jeste da preduzmete konkretne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. To je jedan uslov, jedan jedini. Znam da nije lak", kazao je Buzek na posebnoj sednici parlamenta.

On je naveo da sve strane moraju da imaju ulogu u ublažavanju tenzija na severu Kosova, obezbeđenju dugoročnih rešenja za mir i stabilnost i omogućavanju slobodnog kretanja ljudi i roba i dodao da je to u interesu i regiona i svih koji žive na Kosovu.

"To je obaveza za dalji napredak ka EU", poručio je predsednik Evropskog parlamenta.

Buzek je izrazio duboku zabrinutost zbog događaja na prelazu Jarinje na kojem je krajem septembra ranjeno više od 20 ljudi, uključujući i pripadnike Kfora, i poručio da se ne sme dozvoliti da "duhovi prošlosti utiču na mir danas".

On je kazao da je Srbija čvrsto potvrdila evropsku opredeljenost i da je naporno radila poslednjih nekoliko godina, nastavila reformu pravosuđa, jačala vladavinu prava, ostvarila napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i napredak u pomirenju usvajanjem Deklaracije o Srebrenici.

"Ovo još nije kraj. Predstoji još napornog rada u ovim oblastima", kazao je Buzek i dodao da je Srbija deo Evrope i ima veliku budućnost pred sobom, ali da je u njenim rukama odluka o evropskoj budućnosti.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, Buzek je kazao da su razgovori bili konstruktivni, da je važno da se dosadašnji dogovori primene i da se dalji koraci koji podrazumevaju dijalog nastave. Sve strane moraju da imaju ulogu u ublažavanju tenzija na severu Kosova i omoguće slobodno kretanje ljudi i grupa obaveza prema EU. To je u interesu i regiona i svih koji žive na Kosovu. Verujem da Srbija može da pruži pozitivan doprinos, rekao je on.

Povodom preporuke Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, Buzek je kazao da to mišljenje Komisije odražava stav većine poslanika Evropskog parlamenta.

Prema njegovim rečima, Srbija je hapšenjem haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadzića preduzela veliki korak ka obezbeđenju svoje evropske budućnosti.

Kako je naveo, Srbija danas je potpuno drugačija od Srbije 90ih godina prošlog veka.

Buzek je istakao da je važno da Srbija i Hrvatska nastave da rade i da ne usporavaju nedavno ostvarene korake ka istorijskom pomirenju.

"Brojni susreti predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića pokazuju da svi vi delite opredeljenost ka evropskim integracijama i moja iskrena nada je da će svi ovi napori biti nastavljeni u istom pravcu", naveo je Buzek.

Posebnoj sednici prisustvuje cela opozicija, a poslanici Srpske radikalne stranke nose majice sa likom njihovog lidera Vojislava Šešelja na kojima piše "Srbija hoće Šešelja".

Sednici prisustvuju i predstavnici diplomatskog kora.

Buzek, koji je u svom govoru naveo da igra tenis već decenijima i da zna šta za mnoge u Evropi znači ime Novaka Djokovića, rekao je da mu je čast što je prvi predsednik Evropskog parlamenta koji se obraća poslanicima Skupštine Srbije.

Buzek, koji boravi u Beogradu u okviru posete regionu, danas će pored razgovora sa predsednicom srpskog parlamenta Slavicom DjukićDejanović, imati sastanke i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom vlade Božidarom Djelićem, a primiće ga i predsednik Srbije Boris Tadić.

Predsednik Evropskog parlamenta će govoriti i u EU info centru na debati "Uloga Evropskog parlamenta u evropskim integracijama".

Pre posete Beogradu, Buzek je juče boravio u Zagrebu, a sutra i u subotu posetiće BiH.

BUZEK: EU ŽELI KONKRETNE KORAKE U DIJALOGU BEOGRAD-PRIŠTINA

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Evropska unija želi unapređenje odnosa i dijalog Beograda i Prištine, kao i sprovođenje dogovora postignutog uz posredovanje EU, izjavio je danas u Beogradu predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek.

On je to rekao novinarima u Domu Narodne skupštine posle obraćanja poslanicima Narodne skupštine Srbije. "Naredni koraci su jasni. Status kandidata za par nedelja, za par meseci počinju pregovori. Ali, EU ima jednu želju, unapređenje odnosa vas i Kosova", kazao je Buzek i naglasio da EU želi "konkretne korake".

Na pitanje o kojim je konkretnim koracima reč, Buzek je rekao da je neophodan konkretan dogovor i ispunjenje četiri tačke dogovorene u dijalogu Beograda i Prištine sloboda kretanja, katastar, matične knjige i carinski pečat. "Sporazum sa EU postoji. EU učestvuje u pregovorima kao posrednik. Sve je otvoreno, usaglašeno. Jedna (tačka dogovora) je primenjena (carinski pečat), ostale su tri. Potrebni su konkretni koraci, da se olakša građanima Kosova i Srbije", rekao je Buzek i dodao da je nastavak razgovora "u interesu građana Srbije i Kosova".

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Djukić Dejanović ocenila je da Priština nema spremnost za nastavak dijaloga sa Beogradom i pozvala EU da "obezbedi iskrenost u dijalogu".

"EU će učiniti najveću pomoć ako obezbedi iskrenost u dijalogu. Uverena sam da Beograd ima najiskreniju nameru da dijalogom reši mnoga pitanja. S druge strane nema spremnosti na dijalog", ocenila je ona odgovarajući na pitanja novinara.

Predsednica skupštine kazala je i da je zamolila Buzeka da utiče da Priština nastavi dijalog sa Beogradom. "Od Srbije se očekuje da ne blokira dijalog, a Priština blokira dijalog", dodala je.

Buzek je istakao da EU želi Srbiju u svom članstvu i da su mir i stabilnost i pomirenje u regionu način da se do toga stigne, kao i da je njegova poseta "signal poverenja". "Srbija treba da ima poverenje u partnere (iz EU). Napredak je moguć samo uz mir i stabilnost u regionu", rekao je..

DjukićDejanović je navela da je Kosovo "najbolnije pitanje" razgovora srpskih zvaničnika sa Buzekom. "Složili smo se da je dijalog Beograda i Prištine jedini način za izlazak iz dilema i problema koji nas opterećuju", kazala je predsednica parlamenta.

SRBIJA USPOSTAVILA DIPLOMATSKE ODNOSE SA SULTANATOM BRUNEJI

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Srbija je uspostavila diplomatske odnose sa Sultanatom Bruneji, objavljeno je u novom "Službenom glasniku".

Diplomatski odnosi uspostavljeni su odlukom vlade, na nivou ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Džakarti, glavnom gradu Indonezije.

Odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa potpisao je premijer Mirko Cvetković, 27. oktobra, a stupa na snagu 9. novembra, osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku".

Bruneji je država u jugoistocnoj Aziji, na severu ostrva Borneo. Nezavisnost je stekla 1984. kada je primljena i u Ujedinjene nacije. Ima oko 400.000 stanovnika.

SRBIJA - RUMUNIJA

BASESKU: USKORO OTVARANjE GRANIČNOG PRELAZA "DjERDAP II"

NEGOTIN, 2. novembra (Tanjug) Predsednik Rumunije Trajan Basesku završio je danas dvodevnu posetu Srbiji susretom sa rumunskom manjinom u Negotinu, kao i predstavnicima te opštine uz obećanje da će se založiti da se granični prelaz "Djerdap II" uskoro otvori.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ispratio je rumunskog predsednika do tog graničnog prelaza, čije je otvaranje predviđeno odlukom Vlade Srbije iz 2006. godine, ali do danas nije realizovano.

Kako je Tanjugu rekao predsednik opštine Negotin dr Vlajko Djorđević, koji je prisustvovao sastanku sa rumunskim predsednikom, otvaranje "Djerdapa II" usporili su problemi koji su postojali sa naše, ali i sa rumunske strane u smislu njihovog pridruživanja šengenskom prostoru. Sve prepreke su sada otklonjenje, istakao je Dorđević, i dodao da su predstavnici loklane samouprave dobili uverevanja od Baseskua da će prelaz uskoro biti otvoren. "Basesku nam je poručio da je situacija sada mnogo čistija i da će moći da se zauzme za otvaranje prelaza, uz obećanje da će uskoro ponovo posetiti Negotinsku krajnu da prisustvuje tom otvaranju", preneo je Djorđević Tanjugu.

Na sastanku sa Baseskuom, dodao je on, bilo je reči i o položaju rumunske manjine, a Basesku je u tom smislu istakao da "nije došao da ubeđuje ljude da budu Rumuni, već da onima koji se demokratski tako izjašnjavaju pomogne da očuvaju jezik i tradiciju". "Nije bilo nikakvog insistiranja, niti ubeđivanja oko manjina, to je bio razgovor o normalnoj demokratskoj tekovini i demokratskim pravima", naveo je Djorđević.

Nakon sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave, Basesku se obratio rumunskoj nacionalnoj manjini u bioskopu "Krajna" u Negotinu, posetio crkvu rumunske veroispovesti u Malajnici, a potom ga je preko prelaza "Djerdap II" potpredsednik Vlade Srbije ispratio u Rumuniju.

Krkobabić je izjavio je da je rumunski predsednik Basesku ponovio stav o podršci te zemlje Srbiji na evropskom putu, kao i da Rumunija nikad neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. On je izrazio zahvalnost Srbije na principijelnom stavu Rumunije i dodao da je predsednik Basesku tokom boravka u Negotinu posetio Vlašku zajednicu, predstavnike rumunske nacionalne manjine i Rumunsku pravoslavnu crkvu.

BASESKU: VLASIMARUMUNIMA POTREBNE ŠKOLE NA MATERNjEM JEZIK

NEGOTIN, 2. novembra 2011. (Beta) Predsednik Rumunije Trajan Basesku završio je danas u posetu Srbiji obilaskom Negotina gde je ocenio da su za građane koji se izjašnjavaju kao VlasiRumuni potrebne škole na rumunskom jeziku.

"Svima koji se izjašnjavaju kao VlasiRumuni potrebne su škole na rumunskom ali i crkve i mediji na maternjem jeziku. To je neophodno kako bi se sačuvao identitet i običaj rumunskog naroda koji živi u Timočkoj Krajini", rekao je predsednik Basesku.

On je naglasio da je to pravo u Rumuniji omogućeno svakoj od 18 nacionalnih manjina koje žive u toj zemlji, pa i srpskoj.

Domaćin predsedniku Rumunije tokom današnje posete bio je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.

Dvodnevnu posetu Srbiji Basesku je završio obilaskom crkve pravoslavne rumunske parohije u Negotinu i Malajnici i sastankom sa nevladinim organizacijama i predstavnicima rumunske nacionalne manjine. Rumunski predsednik je juče u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, predsednicom parlamenta Slavicom Djukić Dejanović.

SRBIJA – KiM - STANjE, REAGOVANjA

CVETKOVIĆ: VLADA SRBIJE ZA MIRNO REŠENjE

BEOGRAD, 3. novembra (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je sinoć da se vlada Srbije zalaže za mirno rešenje kosovskog pitanja, koje će omogućiti nastavak dijaloga sa Prištinom, ali i za regionalno pomirenje, između ostalog i srpskog i albanskog naroda.

On je, u javnom intervjuu, u okviru Foruma medija jugoistočne Evrope (SEEMF) u Beogradu, kazao da je blizu rešenje za aktuelnu krizu na severu Kosova, ali nije želeo da precizira o kakvom se rešenju radi, osim što je istakao da ono neće svima odgovarati. "Vlada Srbije smatra da svaki problem, pa i najteži mora da se rešava upotrebom miroljubivih sredstava kao što je dijalog, a nikako nasilje. Jedino se na taj način može doći do dugoročnog i održivog rešenja", istakao je Cvetković.

On je dodao da se do rešenja za pitanje Kosova mora doći kroz dijalog i da ta solucija mora da uvažava interese svih uključenih strana, odnosno da pođednako odstupa od stopostotnih zahteva svih strana. Podsetivši da dijalog ne podrazumeva unilateralne poteze Cvetković je naglasio da vlada u tom smislu deluje na pronalaženju nenasilnog i mirnog rešenja, koje neće voditi ka eskalaciji.

Govoreći o izveštaju vlade Srbije o njenim aktivnostima na severu Kosova on je ocenio da je situacija na terenu u jednom trenutku bila veoma složena i zapaljiva, i da je Srbija zbog toga poslala ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića i šefa beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislava Stefanovića da razgovaraju sa ljudima i smanje tenzije.

On je, međutim, upozorio da u komplikovanim situacijama, poput one na severu Kosova, u masi uvek može da se nađe neko "kome mirno rešenje ne leži na srcu". "Problem je složen. Radimo na mirnom rešenju koje će omogućiti nastavak dijaloga i nadam se da se približavamo toj soluciji", rekao je Cvetković.

Upitan da li su Kosovo i evropske integracije Srbije dva odvojena koloseka, odnosno da li je rešenje statusa Kosova uslov za nastavak integracija, on je odgovorio da lično smatra da su u ovom trenutku to dva paralelna procesa, ali da ne može da isključi da će se te linije u budućnosti susresti. "Lično verujem da će se to dogoditi, ali pre svega u smislu u kome bi neka od strana pokušala da u EU unese konflikt sličan kiparskom. To nije moguće i zato treba održati te dve linije paralelnim, ali raditi na njima i naći konačno rešenja, pre nego što se završi proces integracija Srbije u EU", objasnio je Cvetković.

Na pitanje da li kosovska kriza utiče na pad evroentuzijazma u Srbiji on je odgovorio potvrdno. Cvetković je kazao da istraživanja pokazuju da je, nakon dešavanja na severu Kosova, po prvi put od 2000.godine podrška građana integracijama pala ispod 50 odsto, na 46 procenata.

Na pitanje prištinskog novinara da li se i u Beogradu, kao i u Prištini pitanje Kosova koristi kao izgovor za ekonomske probleme, nezaposlenost i siromaštvo Cvetković je odgovorio da u Srbiji nije takav slučaj. "Ako pogledate naše novine videćete da je Kosovo tek nedavno, po izbijanju krize na severu, postalo jako bitna tema. Generalno ljudi više brinu za ekonomske probleme", rekao je on i dodao da vlada ne koristi pitanje Kosova da kaže da bi Srbiji bilo bolje da nema taj problem.

STEFANOVIĆ: REŠENjE NEĆE BITI IDEALNO

BEOGRAD, 2.novembra (Tanjug) Šef beogradskog tima u pregovorima sa Prištinom Borislav Stefanović istakao je danas da je veoma blizu rešenje problema u vezi s administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

On je na sednici skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju još jednom naglasio da Srbija neće priznati Kosovo i da nije u toku nikakvo "puzajuće" priznanje nezavisnosti Pokrajine. "Zadatak pred nama je dogovor o Brnjaku i Jarinju. Postoji puno opcija i rešenje je vrlo blizu", rekao je Stefanović. On je naglasio da rešenje neće biti idealno. Stefanović je članovima Odbora za Kosovo i Metohiju predočio dosadašnje dogovore postignute u dijalogu sa Prištinom o slobodi kretanja, matičnim knjigama, katastru, prisustvu Prištine u CEFTi, kao i carinskom pečatu. Predstoje i razgovori o pitanjima električne energije, telekomunikaciji, prisustvu privremenih vlasti u regionalnim institucijama, priznavanju diploma i, možda, vazdušnom saobraćaju, dodao je on.

Stefanović je istakao da očekuje vrlo brzo nastavak dijaloga, dodajući da je Srbija spremna da što brže nastavi razgovore. "Nijedno rešenje nije savršeno i ne odražava u potpunosti naš nacionalni interes. Mislim da smo u teškim okolnostima postigli dobar rezultat", smatra Stefanović.

Pitanje matičnih knjiga je rešeno tako što je izbegnut zahtev Prištine da se predaju originali, objasnio je on, dodajući da će u skladu sa srpskim zakonom biti predate kopije knjiga međunarodnim organizacijama. Stefanović je ukazao da su povlačenjem državnih organa Srbije 1999. povučene sve matične knjige, ali ne i kopije, zbog čega su ih vlasti u Prištini imale i do sada. Država Srbija će nastaviti da učestvuje u formiranju jedinstvenih matičnih knjiga i neće odustati od vođenja svojih, čime će se, kako smatra, lakše izbeći "albanizacija" srpskih imena.

Kada je reč o katastru, to pitanje je donelo značajne efekte, dogovoreno je da se formiraju mešovite komisije koje će odlučivati o zahtevima građana sa Kosova koji imaju potraživanja, rekao je Stefanović, ukazujući da, ako ne postoji saglasnost, o zahtevima odlučuje Vrhovni sud Kosova. Dosadašnji sistem, kako je naveo, apsolutno je bio neuticajan na katastar Kosova i nije doneo nikakve rezultate. Srbija će nastaviti da vodi svoj katastar kao i do sada, iako je zahtev Prištine bio da ne treba da ima pravo na to, rekao je on.

Što se slobode kretanja tiče, Stefanović je objasnio da se dogovor bavi kretanjem preko administrativne linije i da on predviđa kretanje sa "KS" tablicama ili privremenim registracijama. Srbi će, kako je dodao, imati mogućnost da uzimaju "KS" tablice s obzirom na to da su statusno neutralne. Naši građani koji žive na Kosovu moći će da ostvaruju prava sa srpskim dokumentima i tablicama, objasnio je Stefanović. Ako su Srbi južno od Ibra mogli da glasaju sa srpskim ličnim kartama, onda će moći i da uzmu tablice, naglasio je on, ocenjujući da pretnje ministra privremenih vlasti u Prištini Barjama Redzepija predstavlja zloupotrebu i "golo nasilje".

U vezi carinskog pečata Stefanović je rekao da on reguliše promet robe preko administrativne linije. Srbija time, kako je naglasio, nije priznala Kosovo, već je prihvatila pečat koji je već postojao, a koji je UNMIK potvrdio. "UNMIK je stvorio carinu na Kosovu. Kosovski carinici postoje od 2008. i od tada ne postoji nijedan UNMIK carinik", rekao je on. Dogovoreni pečat, međutim, nije sadržao pitanje Jarinja i Brnjaka, jer ti prelazi nisu bili deo razgovora, precizirao je šef Beogradskog tima.

Stefanović je kazao da je ostalo da se primeni dogovor o katastru i matičnim knjigama, dodajući da su u dijalogu postignuti dogovori formalni, jer nisu potpisani. Problema ima i biće ih i u primeni, rekao je on. "Vreme teorija Berlinskog kongresa je završeno, živimo u vremenu gde se primenjuje sila jačeg", naglasio je Stefanović.

BOGDANOVIĆ: U IZVEŠTAJU O JARINjU PODACI LOKALNE UPRAVE

BEOGRAD, 2. novembra 2011. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je danas da je Vlada Srbije u izveštaju o sukobima Kfora i Srba na prelazu Jarinje 27. septembra koristila podatke lokalne samouprave, pre svega opštine Leposavić u kojoj je prelaz.

"Ja ni na Odboru ni bilo gde ne želim da licitiram ko je prvi počeo, ali odgovorno tvrdim da u izveštaju stoji ono što je nama bilo dostupno i što smo čuli od građana", rekao je Bogdanović na sednici skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju. Dodao je da mu nije poznato šta je rečeno na skupštinskom odboru za bezbednost, jer nije bio na toj sednici.

Vlada Srbije je u nedavno objavljenom izveštaju o stanju na severu Kosova i Metohije navela da je 27. septembra Kfor zapucao na Srbe koji su bili na barikadama na Jarinju.

Predsednik SPO Vuk Drašković rekao je, pozivajući se na podatke iznete na Odboru za bezbednost, da su vojnici Kfora pucali tek kada su bili napadnuti. Taj izveštaj proglašen je tajnim i nije dostupan javnosti.

Bogdanović je rekao da je u prethodna tri meseca vlada učinila dosta na normalizaciji života na severu Kosova, da je u saradnji sa svim ministarstvima omogućila normalizaciju snabdevanja namirnicama, da je počela školska godina na severu Kosova, kao i da je zdravstveni sistem dobro radio.

Sednica Odbora za Kosovo i Metohiju održana je i juče i tada je opozicija protestovala što na raspravu nisu došli predstavnici vlade. Na sednici su danas ministar Bogdanović i šef pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom Borislav Stefanović.

FON SIDOV SA PREDSTAVNICIMA SRBA NA SEVERU KOSOVA

KOSOVSKA MITROVICA, 2. novembra 2011. (Beta) Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za politička pitanja Bjern fon Sidov razgovarao je danas u Kosovskoj Mitrovici sa predsednicima četiri opštine na severu Kosova o krizi na tom području.

Nakon sastanka, predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je novinarima da su Fon Sidovu kazali da su krizu izazvali kosovski Albanci, a da ona sada mora da bude rešena mirnim putem i na način kojim će biti zadovoljni i kosovski Srbi i Beograd.

Na sastanku su bili i predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović, Leposavić Branko Ninić i Zubin Potok Slaviša Ristić. Oni su sa predstavnikom SE razgovarali o stanju ljudskih prava Srba na Kosovu, mogućnostima za povratak oko 250.000 raseljenih na Kosovo i o tome da im se vrati imovina.

Takođe je razgovarano o otvaranju suda u Kosovskoj Mitrovici.

"Rekli smo da nije dobro da se rešenja nameću, već je potrebno da ona budu prihvatljiva za sve", rekao je Pantić i dodao da je Fon Sidov podržao takav stav srpskih predstavnika. "Mi smo preneli i svoje zadovoljstvo zbog njegovog izveštaja koji je podneo Parlamentarnoj skupštini SE u kome se kaže da Savet Evrope ostaje statusno neutralan i da će podržati svako rešenje koje se postigne u dogovoru dve strane", rekao je Pantić.

Bjern fon Sidov je ocenio da je razgovor sa srpskim predstavnicima bio konstruktivan, da je bilo reči o mnogim važnim pitanjima i da će razgovori biti nastavljeni.

Predstavnik SE treba da polovinom novembra podnese novi izveštaj.

"Prethodni izveštaj podnet u junu ove godine u SE u kome se govori o situaciju u Bosni i Hercegovini, Albaniji i na Kosovu i gde se, izmedu ostalog, kaže da nema zaštite ljudskih prava građana, usvojen je bez primedbe, ispravke i kritike", rekao je Fon Sidov i dodao da je to bilo presudno za njegov povratak na Kosovo kako bi se upoznao i sa pitanjem carine na tom području.