SRBIJA

BASESKU PONOVIO PODRŠKU EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 1. novembra 2011. (Beta) Rumunski predsednik Trajan Basesku ponovio je danas u razgovoru sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem u Beogradu bezrezervnu podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i istakao da Rumunija neće priznati nezavisnost Kosova.

Kako je saopštila pres služba vlade, Cvetković je ocenio da su odnosi Srbije i Rumunije veoma dobri i zasnovani na prijateljskim vezama koje tradicionalno povezuju srpski i rumunski narod.

On je zahvalio Rumuniji za dosadašnju podršku procesu evrointegracija Srbije kao i za principijelan stav po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova.

Basesku i Cvetković su ocenili da su Srbija i Rumunija značajni ekonomski partneri čija robna razmena beleži rast.

Oni su takođe ocenili da dobrosusedski odnosi pružaju brojne mogućnosti za intenziviranje privredne saradnje i realizaciju različitih projekata u više oblasti uključujući energetiku, infrastrukturu, prehrambenu, tekstilnu i drvnu industriju.

BASESKU RAZGOVARAO SA PREDSEDNICOM SKUPŠTINE SRBIJE

BEOGRAD, 1. novembra 2011. (Beta) Rumunski predsednik Trajan Basesku rekao je danas u Beogradu da podržava teritorijalni integritet i evropski put Srbije.

Basesku je u razgovoru sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić Dejanović podsetio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju već ratifikovan u Donjem domu rumunskog parlamenta i da je u toku njegova ratifikacija u Senatu, saopštila je Skupština Srbije.

Predsednik Basesku i Djukić Dejanović razgovarali su i o pitanju Vlaha koji se izjašnjavaju kao Rumuni, a koji žive u Timočkoj krajini.

Djukić Dejanović uputila je poziv predsednici rumunskog parlamenta da poseti Srbiju, navodi se u saopštenju Skupštine Srbije.

MRKONjIĆ I ARITON RAZGOVARALI O KORIDORU 11

BEOGRAD, 1. novembra 2011. (Beta) Rumunija je zainteresovana za izgradnju saobraćajnog koridora 11, izjavio je danas u Beogradu rumunski ministar za ekonomiju trgovinu i biznis Jon Ariton.

Kako je saopštilo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku Srbije, u razgovoru Aritona i srpskog ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića istaknuto je da bi tim autoputem Rumunija preko Srbije i Crne Gore bila povezana sa italijanskim gradom Barijem.

Mrkonjić i Ariton, koji se nalazi u rumunskoj delegaciji koju predvodi predsednik Trajan Basesku, razgovarali su i o povezivanju gasovodnih sistema u regionu, projektu Panevropskog naftovoda PEOP i projektu izgradnje 400kilovoltnog dalekovoda.

Istaknuto je da u sistemu regionalnog povezivanja gasovoda znacajno mesto zauzima povezivanje gasovodnih sistema Srbije i Rumunije, a posebno već usaglasena potreba izgradnje gasovoda MokrinArad. Duzina ovog dvosmernog gasovoda bila bi 76 kilometara.

Dodaje se da je projektom Panevropskog naftovoda PEOP, o kom su razgovarali Mrkonjić i Ariton predviđeno je da se nafta iz Kaspiskog regiona preko Rumunije, Srbije i Hrvatske transportuje do Italije, odakle bi postojećim sistemom evropskih naftovoda bile snabdevane rafinerije zapadne i centralne Evrope.

U tom projektu aktivno sarađuje Javno preduzeće Transnafta iz Pančeva, navodi se u saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Srbije.

GORDANA ČOMOĆ PRIMILA DELEGACIJU BUNDESTAGA

BEOGRAD, 2. novembra 2011. (Beta) Članovi delegacije Bundestaga, rekli su danas u Beogradu, prilikom sastanka sa potpredsednicom Skupštine Srbije Gordanom Čomić, da postoji veliko interesovanje za se produbljivanje i proširenje saradnje dve zemlje.

Prema njihovim rečima, kako je saopšteno iz srpskog parlamenta, Nemačka će i dalje pružati podršku Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Delegacija nemačkog parlamenta došla je u posetu Narodnoj skupštini povodom dodele stipendija IPS srpskim studentima.

Narodni poslanik Bundestaga Kai Gering je podsetio na sastanku da se ovakav vid saradnje i stipendiranja sprovodi od 2004. godine i da je do sada Bundestag ugostio 40 stipendista iz Srbije.

Ove godine, IPS je od velikog broja zainteresovanih kandidata, odabrao pet izuzetno kvalifikovanih i talentovanih mladih ljudi koji će se upoznati sa radom Bundestaga, dodao je Gering.

Gordana Čomić je ukazala da je ulaganje jedne države u znanje od velike važnosti, i zahvalila se gostima na velikoj podršci Nemačke u ostvarivanju tog cilja.

Delegacija Bundestaga čine narodni poslanik Gering, potpredsednik Slobodnog univerziteta u Berlinu Verner Vet i šef Odseka za službena i mandatna putovanja Gabriele Šmit.

Vet je upoznao prisutne sa programima internacionalizacije nemačkih univerziteta i pozvao srpske univerzitete na bilateralnu saradnju u cilju internacionalizacije univerziteta.

Delegacija Bundestaga se danas sastala i sa predsednikom i članovima poslaničke grupe prijateljstva sa Nemačkom.

BUZEK: ČLANSTVO SRBIJE U EU JESTE OPIPLjIVA PERSPEKTIVA

BRISEL, 2. novembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek izjavio je, uoči dolaska u Beograd, da "članstvo Srbije u Evropskoj uniji jeste opipljiva perspektiva" bez obzira na unutrašnje teškoće EU i "zamor od proširenja".

Nastavak dijaloga s Prištinom nije novi uslov već pre "postojeća obaveza" za status kandidata u EU, naglasio je Buzek u intervjuu EurActivu Srbija i agenciji Beta.

Predsednik Evropskog parlamenta podvukao je da "treba biti oprezan", jer o statusu kandidata za članstvo Srbije u EU mora jednoglasno odlučiti Savet ministara EU u decembru. On je posebno ukazao na to da je stanje na severu Kosova "krhko", pa da se otud "mora obezbediti da kratkoročni događaji ne ugroze napredak na dugi rok".

Evropski parlament pozdravlja predlog Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, jer je, ukazao je Buzek, "napredak Srbije u poslednjim godinama bio značajan i EU ta dostignuća mora uvažiti". Istakao je i da je "Evropska komisija jasno stavila do znanja da pošto Srbija stekne status kandidata, pregovori o članstvu mogu početi čim se odnosi s Kosovom normalizuju".

"Mislim da su srpske vlasti potpuno svesne toga da je lopta u njihovom dvorištu, a znam da one istinski nastoje da idu napred". EU može delovati tako da u tome pomogne, ali, zaključio je Buzek, nema moći da tu nametne rešenja.

SRBIJA - KIM – STANjE, REAGOVANjA

STEFANOVIĆ: OČEKUJEM DA DIJALOG USKORO BUDE NASTAVLjEN

BERLIN, 2. novembra (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović izrazio je očekivanje da bi dijalog Beograda i Prištine uskoro mogao da bude nastavljen i rekao da za Srbiju nije prihvatljivo uslovljavanje dobijanja statusa kandidata za EU ukidanjem srpskih strukutura na severu Kosova.

''Naravno, to nije prihvatljivo'', naveo je Stefanović u intervjuu nemačkom listu ''Tagescajtung''(TAZ) na konstataciju da je za neke države, među kojima je i Nemačka, dobijanje statusa EU kandidata Srbije povezano s uslovom o raspustanju srpskih "parlalelnih struktura" na severu Kosovu.

Na pitanje šta ako se to dogodi protiv volje Srbije, Stefanovic je rekao da bi to moglo da se dogodi samo upotrebom sile i da je ono što se nasiljem želi iznuditi dugoročno gledano neodrživo. ''To (nas) uči istorija Kosova. I međunarodna zajednica, takođe, zna da se volja Srba, koji većinski žive u opštinama na severu Kosova, ne može jednostavno ignorisati'', rekao je Stefanović i dodao da sve strukture vlasti na severu Kosova, i izvršna i pravosudna, treba da budu državni organi Republike Srbije ili lokalnih Srba i da se o tome mora pregovarati.

Stefanović je na pitanje da li Beograd ima uopšte još uticaja na političke predstavnike lokalnih Srba, rekao da narod tamo sluša to šta mu njegova matica zemlja kaže. ''Pojedine političke srpske vođe na Kosovu su ipak, očito, izgubili smisao za realnost i postavljaju nerealne uslove'', rekao je Stefanović. Kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, on je izneo očekivanje da bi to moglo ubrzo da se dogodi.

''Očekujem da dijalog ubrzo bude nastavljen. Mi razgovaramo s predstavnicima Amerike i EU o kompromisu koji bi trebalo da na spornim prelazima Brnjak i Jarinje reguliše teretni i putnički saobraćaj. Čim se rešenje nazre, mi nastavljamo dijalog'', rekao je Stefanović.

Na pitanje da li kosovski carinici mogu da ostanu na graničnim prelazima, Stefanović je rekao da su oni već tamo. ''Naš zadatak je da da se za tu situaciju pronađe rešenje'', rekao je Stefanović i naveo da problem za koji je odgovorna vlada u Prištini nije samo u tome što su doveli carinike na prelaze, '' već i što su nametnuli jednostrano rešenje i što se ne žele upustiti u pregovore''.

Na pitanje lista da li je to bilo s podrškom Kfora i Euleksa, Stefanović je odovorio da jeste. ''Mi, međutim, moramo naći bolje rešenje. Naš cilj je da se specifičnost i posebnosti ta dva prelaza potvrde i održe. Sever Kosova je dugo već dokazao svoju specifičnost tamo živi jedna kompaktna srpska zajednica. Ona ne priznaje nezavisnost Kosova i ne želi da se potičini kosovskim institucijama. Zadatak srpske države je da podržava legitimne interese te zajednice u okviru mirnog, demokratskog procesa'', rekao je Stefanović i upozorio da ''crnobela'' rešenja nisu moguća.

JAHJAGA: NESPORAZUME NA BALKANU REŠAVATI DIJALOGOM

PRIŠTINA, 2. novembra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je danas da probleme i nesporazume na Balkanu treba rešavati dijalogom.

Jahjaga je danas tokom razgovara sa izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za politička pitanja Bjernom fon Sidovom kazala da Kosovo stremi ispunjavanju svih standarda za učlanjenje u Savet Evrope i u druge međunarodne i regionalne organizacije.

"Stabilnost, demokratija i prosperitet celog regiona su vizije Kosova. Sve zemlje treba da poštuju i ostvaruju evropske standarde", kazala je kosovska predsednica. Ocenila je da će "stabilizacija situacije na severu Kosova pomoći građanima iz srpske zajednice i "da barikade i podele nisu put ka evropskim integracijama". Kosovo je zainteresovano za uključivanje svih nacionalnih zajednica u izgradnji demokratskog društva, kazala je ona.

Sidov se interesovao o situaciji na Kosovu, a posebno u oblasti ostvarivanja ljudskih prava i sloboda. "Kosovo ima mlado stanovništvo sa velikim potencijalom i potreban mu je veći ekonomski razvoj", kazao je on ističući da je Kosovo postiglo značajne rezultate, ali da su potrebne reforme u mnogim oblastima. Zvaničnik Saveta Evrope je, povodom dijaloga Kosova i Srbije, naveo da obe strane treba da pokažu veće angažovanje u pronalaženju rešenja.

HODžAJ: PRIŠTINA SPREMNA ZA NASTAVAK DIJALOGA S BEOGRADOM

BEOGRAD, 1. novembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodzaj izjavio je da je Priština spremna da nastavi dijalog s Beogradom, ali da predstavnici Srbije uslovljavaju pregovore otvaranjem razgovora o graničnim prelazima na severu Kosova.

Hodzaj je u intervjuu novembarskom izdanju beogradskog časopisa na engleskom Kord (CorD) rekao da Priština želi "političko rešenje" za problem barikada na severu Kosova, ali i da će čvrsto štititi granice Kosova od ideje o etničkoj podeli.

On je rekao i da "Kosovo snažno podržava evropske integracije svih balkanskih država, uključujući Srbiju" i da je "napredak svake pojedine zemlje korak napred za sve ostale zemlje na njihovom putu ka EU".

"Dvaput smo išli u Brisel i čekali delegaciju Beograda koja se nije pojavila, tako da zapravo kosovska vlada čeka da Beograd bude spreman za razgovore. Oni uslovljavaju EU otvaranjem razgovora o graničnim prelazima na severu, ali je to unutrašnje pitanje Kosova i nije predmet dijaloga kako je predvidela Generalna skupština UN", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti opstanka nekih paralelnih insitucija na Severu, Hodzaj je rekao da je sve preko onoga što je zajamčeno planom Martija Ahtisarija neprihvatljivo za Kosovo.

"Ahtisarijev plan obezbeđuju veoma široku lepezu oruđa i instrumenata za samostalno odlučivanje u opštinama. Ona su jasno definisana i to je naša ponuda svim građanima. Sve iznad toga bi bilo neprihvatljivo i direkno bi kršilo Rezoluciju 1244 UN koja jasno kaže da je zabranjeno svako prisustvo srpskih vlasti na Kosovu", rekao je Hodzaj.

On je rekao da je Kosovo kao kompromis prihvatilo ustavni paket koji obezbeđuje široka prava bez presedana za srpsku manjinu na Kosovu koja uključuju "samoupravu u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, lokalnim organizacijama, veze sa Srbijom, finasiranje iz Srbije, itd".

"Većina Srba u južnim enklavama sada učestvuje na izborima i sistemu i ima kostiti od toga. Problem je na severu gde su kriminalni elementi sprečili proces pretnjom, i ponekad, ubijanjem članova zajednice koji žele da sarađu s Prištinom", rekao je Hodzaj.

On je dodao da Priština ima kontakt sa Srbima na severu, ali da su "bande u tim oblastima u više prilika napadale svakog Srbina koji se usudio da se sastane" s predstavnicima vlasti u Prištini ili da učestvuje u političkom životu.

LIDINGTON: NASTAVITI DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE ŠTO PRE

BEOGRAD, 2. novembra (Tanjug) Britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington izjavio je da je napredak u dijalogu Beograda i Prištine veoma značajan za nastavak evropskih integracija Srbije, a da rešavanje pitanje severa Kosova ne može da se odlaže zauvek. "Nastavak dijaloga i njegov dalji napredak su apsolutni prioriteti", rekao je Lidington za Radioteleviziju Srbije, naglasivši da dijalog treba da bude nastavljen što pre.

"Želim da Ujedinjeno Kraljevstvo bude u poziciji da s entuzijazmom podrži Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU, a to zavisi od toga kako će Srbija odgovoriti na mišljenje Evropske komisije", rekao je sinoć Lidington. Upitan ima li reči o potrebi priznavanja nezavisnosti Kosova na putu Srbije u EU, britanski ministar je odgovorio da "mišljenje EK jasno stavlja do znanja da je pitanje odnosa sa susedima apsolutno neophodan deo".

"Ne očekujem da predsednik ili bilo koja vlada u Beogradu počne da šalje ambasadore u Prištinu sutra ili prekosutra, a ni sledeće godine, ali mislim da uspostavljanje dobrih odnosa sa svim susedima nije nešto što se traži samo od Srbije već od bilo koje zemlje koja želi da postane član EU", rekao je on. Britanski ministar je dodao da je Evropska komisija pozvala Beograd da se "ozbiljno anagažuje na dijalogu sa Prištinom" i da "primeni jedan broj dogovora postignutih tokom dosadašnjih (rundi) dijaloga i to uradi hitno, pre decembra".

Prema njegovim rečima, njegove kolege i on takođe stalno govore kosovskom rukovodstvu da treba da pronađe način da se približi Srbima koji žive na severu Kosova. Lidington je rekao da ne misli da je pitanje severa Kosova "nešto što jednostavno može da se odlaže zauvek", dodavši da je važno da ljudi u toj oblasti shvate da će imati koristi od evropskih integracija. Treba na pravi način razvijati dijalog, jer ima toliko pitanja poput telekomunikacija, snabdevanje strujom čije bi rešavanje donelo korist svakodnevnom životu građana "koji žive u Mitrovici i okolini", rekao je Lidington.

Obe strane moraju da se pokrenu i u svačijem interesu je, "bilo da su Srbi, Albanci ili pripadnici neke druge manjine da dođe do napretka, jer sada imamo napet politički status kvo, visoku stopu nezaposlenosti, niske plate, osećaj siromaštva...", ocenio je Lidington. Lidington je kazao i da je "prioritet u ovom trenutku da se napreduje sa praktičnim merama o kojima se govori u mišljenju EK".

REDžEPI: BEZ JEDNOSTRANIH AKCIJA PRIŠTINE NA SEVERU KOSOVA

PRIŠTINA, 2. novembra (Tanjug) Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi izjavio je da prištinske institucije neće jednostrano delovati na severu Kosova i da očekuje da će većina barikada biti uklonjena do zime.

Redzepi je u intervjuu za "Glas Amerike" rekao da se kosovske institucije neće direktno mešati u probleme na severu Kosova, jer je to, kako je kazao, sad stvar Kfora. On je izrazio očekivanje i da će osumnjičeni za ubistvo kosovskog policajca Envera Zumberija 25. jula, protiv kojih je Interpol raspisao poternice, biti uhapšeni i "isporučeni Kosovu".

Redzepi je rekao da je zbog barikada teže utvrditi gde se tačno nalaze osumnjičeni za ubistvo, ali je, posle raspisivanja poternice, "obaveza Srbije i Crne Gore da ih uhapse i isporuče Kosovu". Kfor, prema njegovim rečima, ima snage da za dandva ukloni sve barikade na severu pokrajine, ali "oni hoće da to učine onako postepeno".

Redzepi smatra da će većina barikada biti uklonjena pre zime. Prema njegovim rečima, barikade imaju veze s interesima raznih kriminalnih grupa, krijumčara nafte, ali i lokalnih političara od kojih su neki, po njegovim rečima, radikalni i povezani sa pojedinim opozicionim partijama. On je kazao da je sloboda kretanja međunarodni standard i da treba da važi i za Kfor, Euleks, kosovske institucije i za sve građane.

Na pitanje da li je zadovoljan efikasnošću Kfora i Euleksa u vezi sa tim pitanjem, Redzepi je odgovorio da bi oni želeli da se to što pre uradi i da su se dogovorili da to radi Kfor u sklopu svog mandata da ne bi došlo do "politiziranja tih stvari". On je izjavio da kosovske institucije imaju "koordinisane planove sa Kforom i Euleksom" za sever Kosova. "Jednostrano nemamo nameru da to radimo i iako bismo želeli da se to što pre završi, ipak se ne mešamo, jer to je u neku ruku sad stvar Kfora", kazao je Redzepi.