СРБИЈА

БАСЕСКУ ПОНОВИО ПОДРШКУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 1. новембра 2011. (Бета) Румунски председник Трајан Басеску поновио је данас у разговору са премијером Србије Мирком Цветковићем у Београду безрезервну подршку Србији на путу ка Европској унији и истакао да Румунија неће признати независност Косова.

Како је саопштила прес служба владе, Цветковић је оценио да су односи Србије и Румуније веома добри и засновани на пријатељским везама које традиционално повезују српски и румунски народ.

Он је захвалио Румунији за досадашњу подршку процесу евроинтеграција Србије као и за принципијелан став по питању непризнавања независности Косова.

Басеску и Цветковић су оценили да су Србија и Румунија значајни економски партнери чија робна размена бележи раст.

Они су такође оценили да добросуседски односи пружају бројне могућности за интензивирање привредне сарадње и реализацију различитих пројеката у више области укључујући енергетику, инфраструктуру, прехрамбену, текстилну и дрвну индустрију.

БАСЕСКУ РАЗГОВАРАО СА ПРЕДСЕДНИЦОМ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 1. новембра 2011. (Бета) Румунски председник Трајан Басеску рекао је данас у Београду да подржава територијални интегритет и европски пут Србије.

Басеску је у разговору са председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић Дејановић подсетио да је Споразум о стабилизацији и придруживању већ ратификован у Доњем дому румунског парламента и да је у току његова ратификација у Сенату, саопштила је Скупштина Србије.

Председник Басеску и Ђукић Дејановић разговарали су и о питању Влаха који се изјашњавају као Румуни, а који живе у Тимочкој крајини.

Ђукић Дејановић упутила је позив председници румунског парламента да посети Србију, наводи се у саопштењу Скупштине Србије.

МРКОЊИЋ И АРИТОН РАЗГОВАРАЛИ О КОРИДОРУ 11

БЕОГРАД, 1. новембра 2011. (Бета) Румунија је заинтересована за изградњу саобраћајног коридора 11, изјавио је данас у Београду румунски министар за економију трговину и бизнис Јон Аритон.

Како је саопштило Министарство за инфраструктуру и енергетику Србије, у разговору Аритона и српског министра за инфраструктуру Милутина Мркоњића истакнуто је да би тим аутопутем Румунија преко Србије и Црне Горе била повезана са италијанским градом Баријем.

Мркоњић и Аритон, који се налази у румунској делегацији коју предводи председник Трајан Басеску, разговарали су и о повезивању гасоводних система у региону, пројекту Паневропског нафтовода ПЕОП и пројекту изградње 400киловолтног далековода.

Истакнуто је да у систему регионалног повезивања гасовода знацајно место заузима повезивање гасоводних система Србије и Румуније, а посебно већ усагласена потреба изградње гасовода МокринАрад. Дузина овог двосмерног гасовода била би 76 километара.

Додаје се да је пројектом Паневропског нафтовода ПЕОП, о ком су разговарали Мркоњић и Аритон предвиђено је да се нафта из Касписког региона преко Румуније, Србије и Хрватске транспортује до Италије, одакле би постојећим системом европских нафтовода биле снабдеване рафинерије западне и централне Европе.

У том пројекту активно сарађује Јавно предузеће Транснафта из Панчева, наводи се у саопштењу Министарства за инфраструктуру и енергетику Србије.

ГОРДАНА ЧОМОЋ ПРИМИЛА ДЕЛЕГАЦИЈУ БУНДЕСТАГА

БЕОГРАД, 2. новембра 2011. (Бета) Чланови делегације Бундестага, рекли су данас у Београду, приликом састанка са потпредседницом Скупштине Србије Горданом Чомић, да постоји велико интересовање за се продубљивање и проширење сарадње две земље.

Према њиховим речима, како је саопштено из српског парламента, Немачка ће и даље пружати подршку Србији на путу ка чланству у Европској унији.

Делегација немачког парламента дошла је у посету Народној скупштини поводом доделе стипендија ИПС српским студентима.

Народни посланик Бундестага Каи Геринг је подсетио на састанку да се овакав вид сарадње и стипендирања спроводи од 2004. године и да је до сада Бундестаг угостио 40 стипендиста из Србије.

Ове године, ИПС је од великог броја заинтересованих кандидата, одабрао пет изузетно квалификованих и талентованих младих људи који ће се упознати са радом Бундестага, додао је Геринг.

Гордана Чомић је указала да је улагање једне државе у знање од велике важности, и захвалила се гостима на великој подршци Немачке у остваривању тог циља.

Делегација Бундестага чине народни посланик Геринг, потпредседник Слободног универзитета у Берлину Вернер Вет и шеф Одсека за службена и мандатна путовања Габриеле Шмит.

Вет је упознао присутне са програмима интернационализације немачких универзитета и позвао српске универзитете на билатералну сарадњу у циљу интернационализације универзитета.

Делегација Бундестага се данас састала и са председником и члановима посланичке групе пријатељства са Немачком.

БУЗЕК: ЧЛАНСТВО СРБИЈЕ У ЕУ ЈЕСТЕ ОПИПЉИВА ПЕРСПЕКТИВА

БРИСЕЛ, 2. новембра 2011. (Бета) Председник Европског парламента Јежи Бузек изјавио је, уочи доласка у Београд, да "чланство Србије у Европској унији јесте опипљива перспектива" без обзира на унутрашње тешкоће ЕУ и "замор од проширења".

Наставак дијалога с Приштином није нови услов већ пре "постојећа обавеза" за статус кандидата у ЕУ, нагласио је Бузек у интервјуу ЕурАцтиву Србија и агенцији Бета.

Председник Европског парламента подвукао је да "треба бити опрезан", јер о статусу кандидата за чланство Србије у ЕУ мора једногласно одлучити Савет министара ЕУ у децембру. Он је посебно указао на то да је стање на северу Косова "крхко", па да се отуд "мора обезбедити да краткорочни догађаји не угрозе напредак на дуги рок".

Европски парламент поздравља предлог Европске комисије да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ, јер је, указао је Бузек, "напредак Србије у последњим годинама био значајан и ЕУ та достигнућа мора уважити". Истакао је и да је "Европска комисија јасно ставила до знања да пошто Србија стекне статус кандидата, преговори о чланству могу почети чим се односи с Косовом нормализују".

"Мислим да су српске власти потпуно свесне тога да је лопта у њиховом дворишту, а знам да оне истински настоје да иду напред". ЕУ може деловати тако да у томе помогне, али, закључио је Бузек, нема моћи да ту наметне решења.

СРБИЈА - КИМ – СТАЊЕ, РЕАГОВАЊА

СТЕФАНОВИЋ: ОЧЕКУЈЕМ ДА ДИЈАЛОГ УСКОРО БУДЕ НАСТАВЉЕН

БЕРЛИН, 2. новембра (Тањуг) Шеф преговарачког тима Београда Борко Стефановић изразио је очекивање да би дијалог Београда и Приштине ускоро могао да буде настављен и рекао да за Србију није прихватљиво условљавање добијања статуса кандидата за ЕУ укидањем српских струкутура на северу Косова.

''Наравно, то није прихватљиво'', навео је Стефановић у интервјуу немачком листу ''Тагесцајтунг''(ТАЗ) на констатацију да је за неке државе, међу којима је и Немачка, добијање статуса ЕУ кандидата Србије повезано с условом о распустању српских "парлалелних структура" на северу Косову.

На питање шта ако се то догоди против воље Србије, Стефановиц је рекао да би то могло да се догоди само употребом силе и да је оно што се насиљем жели изнудити дугорочно гледано неодрживо. ''То (нас) учи историја Косова. И међународна заједница, такође, зна да се воља Срба, који већински живе у општинама на северу Косова, не може једноставно игнорисати'', рекао је Стефановић и додао да све структуре власти на северу Косова, и извршна и правосудна, треба да буду државни органи Републике Србије или локалних Срба и да се о томе мора преговарати.

Стефановић је на питање да ли Београд има уопште још утицаја на политичке представнике локалних Срба, рекао да народ тамо слуша то шта му његова матица земља каже. ''Поједине политичке српске вође на Косову су ипак, очито, изгубили смисао за реалност и постављају нереалне услове'', рекао је Стефановић. Када је реч о наставку дијалога Београда и Приштине, он је изнео очекивање да би то могло убрзо да се догоди.

''Очекујем да дијалог убрзо буде настављен. Ми разговарамо с представницима Америке и ЕУ о компромису који би требало да на спорним прелазима Брњак и Јариње регулише теретни и путнички саобраћај. Чим се решење назре, ми настављамо дијалог'', рекао је Стефановић.

На питање да ли косовски цариници могу да остану на граничним прелазима, Стефановић је рекао да су они већ тамо. ''Наш задатак је да да се за ту ситуацију пронађе решење'', рекао је Стефановић и навео да проблем за који је одговорна влада у Приштини није само у томе што су довели царинике на прелазе, '' већ и што су наметнули једнострано решење и што се не желе упустити у преговоре''.

На питање листа да ли је то било с подршком Кфора и Еулекса, Стефановић је одоворио да јесте. ''Ми, међутим, морамо наћи боље решење. Наш циљ је да се специфичност и посебности та два прелаза потврде и одрже. Север Косова је дуго већ доказао своју специфичност тамо живи једна компактна српска заједница. Она не признаје независност Косова и не жели да се потичини косовским институцијама. Задатак српске државе је да подржава легитимне интересе те заједнице у оквиру мирног, демократског процеса'', рекао је Стефановић и упозорио да ''црнобела'' решења нису могућа.

ЈАХЈАГА: НЕСПОРАЗУМЕ НА БАЛКАНУ РЕШАВАТИ ДИЈАЛОГОМ

ПРИШТИНА, 2. новембра 2011. (Бета) Председница Косова Атифете Јахјага изјавила је данас да проблеме и неспоразуме на Балкану треба решавати дијалогом.

Јахјага је данас током разговара са известиоцем Парламентарне скупштине Савета Европе за политичка питања Бјерном фон Сидовом казала да Косово стреми испуњавању свих стандарда за учлањење у Савет Европе и у друге међународне и регионалне организације.

"Стабилност, демократија и просперитет целог региона су визије Косова. Све земље треба да поштују и остварују европске стандарде", казала је косовска председница. Оценила је да ће "стабилизација ситуације на северу Косова помоћи грађанима из српске заједнице и "да барикаде и поделе нису пут ка европским интеграцијама". Косово је заинтересовано за укључивање свих националних заједница у изградњи демократског друштва, казала је она.

Сидов се интересовао о ситуацији на Косову, а посебно у области остваривања људских права и слобода. "Косово има младо становништво са великим потенцијалом и потребан му је већи економски развој", казао је он истичући да је Косово постигло значајне резултате, али да су потребне реформе у многим областима. Званичник Савета Европе је, поводом дијалога Косова и Србије, навео да обе стране треба да покажу веће ангажовање у проналажењу решења.

ХОЏАЈ: ПРИШТИНА СПРЕМНА ЗА НАСТАВАК ДИЈАЛОГА С БЕОГРАДОМ

БЕОГРАД, 1. новембра 2011. (Бета) Министар спољних послова Косова Енвер Хоџај изјавио је да је Приштина спремна да настави дијалог с Београдом, али да представници Србије условљавају преговоре отварањем разговора о граничним прелазима на северу Косова.

Хоџај је у интервјуу новембарском издању београдског часописа на енглеском Корд (ЦорД) рекао да Приштина жели "политичко решење" за проблем барикада на северу Косова, али и да ће чврсто штитити границе Косова од идеје о етничкој подели.

Он је рекао и да "Косово снажно подржава европске интеграције свих балканских држава, укључујући Србију" и да је "напредак сваке поједине земље корак напред за све остале земље на њиховом путу ка ЕУ".

"Двапут смо ишли у Брисел и чекали делегацију Београда која се није појавила, тако да заправо косовска влада чека да Београд буде спреман за разговоре. Они условљавају ЕУ отварањем разговора о граничним прелазима на северу, али је то унутрашње питање Косова и није предмет дијалога како је предвидела Генерална скупштина УН", рекао је он.

На питање о могућности опстанка неких паралелних инситуција на Северу, Хоџај је рекао да је све преко онога што је зајамчено планом Мартија Ахтисарија неприхватљиво за Косово.

"Ахтисаријев план обезбеђују веома широку лепезу оруђа и инструмената за самостално одлучивање у општинама. Она су јасно дефинисана и то је наша понуда свим грађанима. Све изнад тога би било неприхватљиво и дирекно би кршило Резолуцију 1244 УН која јасно каже да је забрањено свако присуство српских власти на Косову", рекао је Хоџај.

Он је рекао да је Косово као компромис прихватило уставни пакет који обезбеђује широка права без преседана за српску мањину на Косову која укључују "самоуправу у образовању, здравственој заштити, локалним организацијама, везе са Србијом, финасирање из Србије, итд".

"Већина Срба у јужним енклавама сада учествује на изборима и систему и има костити од тога. Проблем је на северу где су криминални елементи спречили процес претњом, и понекад, убијањем чланова заједнице који желе да сарађу с Приштином", рекао је Хоџај.

Он је додао да Приштина има контакт са Србима на северу, али да су "банде у тим областима у више прилика нападале сваког Србина који се усудио да се састане" с представницима власти у Приштини или да учествује у политичком животу.

ЛИДИНГТОН: НАСТАВИТИ ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ ШТО ПРЕ

БЕОГРАД, 2. новембра (Тањуг) Британски министар за европска питања Дејвид Лидингтон изјавио је да је напредак у дијалогу Београда и Приштине веома значајан за наставак европских интеграција Србије, а да решавање питање севера Косова не може да се одлаже заувек. "Наставак дијалога и његов даљи напредак су апсолутни приоритети", рекао је Лидингтон за Радиотелевизију Србије, нагласивши да дијалог треба да буде настављен што пре.

"Желим да Уједињено Краљевство буде у позицији да с ентузијазмом подржи Србију да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, а то зависи од тога како ће Србија одговорити на мишљење Европске комисије", рекао је синоћ Лидингтон. Упитан има ли речи о потреби признавања независности Косова на путу Србије у ЕУ, британски министар је одговорио да "мишљење ЕК јасно ставља до знања да је питање односа са суседима апсолутно неопходан део".

"Не очекујем да председник или било која влада у Београду почне да шаље амбасадоре у Приштину сутра или прекосутра, а ни следеће године, али мислим да успостављање добрих односа са свим суседима није нешто што се тражи само од Србије већ од било које земље која жели да постане члан ЕУ", рекао је он. Британски министар је додао да је Европска комисија позвала Београд да се "озбиљно анагажује на дијалогу са Приштином" и да "примени један број договора постигнутих током досадашњих (рунди) дијалога и то уради хитно, пре децембра".

Према његовим речима, његове колеге и он такође стално говоре косовском руководству да треба да пронађе начин да се приближи Србима који живе на северу Косова. Лидингтон је рекао да не мисли да је питање севера Косова "нешто што једноставно може да се одлаже заувек", додавши да је важно да људи у тој области схвате да ће имати користи од европских интеграција. Треба на прави начин развијати дијалог, јер има толико питања попут телекомуникација, снабдевање струјом чије би решавање донело корист свакодневном животу грађана "који живе у Митровици и околини", рекао је Лидингтон.

Обе стране морају да се покрену и у свачијем интересу је, "било да су Срби, Албанци или припадници неке друге мањине да дође до напретка, јер сада имамо напет политички статус кво, високу стопу незапослености, ниске плате, осећај сиромаштва...", оценио је Лидингтон. Лидингтон је казао и да је "приоритет у овом тренутку да се напредује са практичним мерама о којима се говори у мишљењу ЕК".

РЕЏЕПИ: БЕЗ ЈЕДНОСТРАНИХ АКЦИЈА ПРИШТИНЕ НА СЕВЕРУ КОСОВА

ПРИШТИНА, 2. новембра (Тањуг) Косовски министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи изјавио је да приштинске институције неће једнострано деловати на северу Косова и да очекује да ће већина барикада бити уклоњена до зиме.

Реџепи је у интервјуу за "Глас Америке" рекао да се косовске институције неће директно мешати у проблеме на северу Косова, јер је то, како је казао, сад ствар Кфора. Он је изразио очекивање и да ће осумњичени за убиство косовског полицајца Енвера Зумберија 25. јула, против којих је Интерпол расписао потернице, бити ухапшени и "испоручени Косову".

Реџепи је рекао да је због барикада теже утврдити где се тачно налазе осумњичени за убиство, али је, после расписивања потернице, "обавеза Србије и Црне Горе да их ухапсе и испоруче Косову". Кфор, према његовим речима, има снаге да за дандва уклони све барикаде на северу покрајине, али "они хоће да то учине онако постепено".

Реџепи сматра да ће већина барикада бити уклоњена пре зиме. Према његовим речима, барикаде имају везе с интересима разних криминалних група, кријумчара нафте, али и локалних политичара од којих су неки, по његовим речима, радикални и повезани са појединим опозиционим партијама. Он је казао да је слобода кретања међународни стандард и да треба да важи и за Кфор, Еулекс, косовске институције и за све грађане.

На питање да ли је задовољан ефикасношћу Кфора и Еулекса у вези са тим питањем, Реџепи је одговорио да би они желели да се то што пре уради и да су се договорили да то ради Кфор у склопу свог мандата да не би дошло до "политизирања тих ствари". Он је изјавио да косовске институције имају "координисане планове са Кфором и Еулексом" за север Косова. "Једнострано немамо намеру да то радимо и иако бисмо желели да се то што пре заврши, ипак се не мешамо, јер то је у неку руку сад ствар Кфора", казао је Реџепи.