PREDSEDNIK SRBIJE: NEĆEMO ODGOVORITI ISTIM MERAMA NA EMBARGO

TARA, 21. jula 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da Beograd neće istim merama odgovoriti na odluku prištinskih vlasti da uvedu embargo na uvoz robe iz Srbije.
"Ovo je provokacija za Srbiju. Nećemo reagovati kontramerom kao što ne reagujemo ni na druge provokacije, jer nam je potrebna stabilna situacija u regionu", rekao je Tadić novinarima na Tari, gde je obišao decu koja u organizaciji "Naše Srbije" učestvuju u "Školi prijateljstva".
Tadić je upozorio da će odluka prištinskih vlasti da uvede embargo na robu iz Srbije "sasvim sigurno" uticati na dijalog Beograda i Prištine, ali je izrazio nadu da "pregovarački proces neće biti potpuno poremećen". "Moje uverenje je da to nije moglo da se desi bez međunarodnog sponzorstva i oni koji su ohrabrivali Prištinu da to učini učinili su veliku gršku", ukazao je on i odluku o embargu ocenio kao "neprihvatljivu i neprijateljski gest".
Predsednik Srbije je istakao da Srbija danas pokazuje da izvršava svoje međunarodne obaveze i da poštuje ne samo svoje zakone već i moralne principe. "U tim trenucima uvoditi trgovinske sankcije koje štete običnim građanima je nemoralno, apsurdno i protivno evropskim princpima", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je naveo da je juče razgovarao s visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i da je od nje dobio uveravanja da odluka prištinskih vlasti neće biti podržana u EU.
Srbija će, kako je naveo, pažljivo pratiti kako će se u vezi sa pitanjem embarga prištinskih vlasti ponašati institucije Evropske unije.
Tadić je izrazio uverenje da će Priština "vrlo dobro razmisliti o krajnjim konsekvencama" svoje odluke o embargu na robu iz Srbije. "Kad bi to Srbija uradila odmah bi bila optužena u međunarodnoj zajednici i zato pratimo reakcije međunarodne zajedice i evropskih institucija", rekao je predsednik Srbije.
Vlada Kosova je juče odlučila da na osnovu reciprociteta uspostavi embargo na uvoz robe iz Srbije. Kako je navela Vlada Kosova, odluka predstavlja odgovor na to što Srbija ne priznaje pečat kosovske carine i što onemogućava izvoz sa Kosova u Srbiju.
Srbija ima veliki suficit u robnoj razmeni sa Kosovom.

JEREMIĆ: POJAČAVAJU SE PRITISCI DA SRBIJA PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 22. jula 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je danas da se pojačavaju pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.
"Pritisci na zemlju da prizna nezavisnost Kosova su stalni, i pojačavaju se. Izuzetno uticajne zemlje čine baš sve što je u njihovoj moći i pritiskaju druge zemlje da priznaju Kosovo", rekao je Jeremić novinarima posle svečanosti u studentskom odmaralištu na Avali.
Jeremić je ocenio da se Srbija odupire tom pritisku, "za sada sa većim uspehom nego što je bilo ko mogao da očekuje, a pogotovu iz tih zemalja koje pritiskaju".
Upitan šta će se desiti ako se Srbiji izričito bude tražilo da prizna Kosovo kako bi mogla da udje u Evropsku uniju, Jeremić je odgovorio da je njegov stav poznat i da ga je izneo više puta.
Komentarišući kosovski embargo na proizvode iz Srbije, Jeremić je izjavio da su predstavnici Srbije razgovarali "sa svima, i sa međunarodnim organizacijama, i bilateralno sa zemljama koje imaju uticaja na separatiste u Prišstini". "Odgovorićemo diplomatski, kako je predsednik (Boris Tadić) rekao odmereno, nerecipročno, i tražićemo podršku sveta za našu poziciju", rekao je Jeremić i ocenio da je taj korak Prištine kršenje odredbi sporazuma CEFTA, kao i kršenje dobre volje pokazane u dijalogu Beograda i Prištine.
"Postoje oni koji misle da je Priština to uradila sa nekim spolja, ali mi nemamo dokaze za to. Ta odluka svima šteti, a posebno građanima Kosova i Metohije, bilo da su oni Srbi ili Albanci", dodao je Jeremić.
Jeremić i ministar prosvete Žaarko Obradovic uručili su danas diplome o položenom ispitu znanja iz srpskog jezika studentima iz nesvrstanih zemalja koji u okviru projekta Vlade Srbije stiču akademsko znanje u Srbiji.

FILE: SRBIJA BLIŽA EU, NA REDU REFORME I KOSOVO

PRAG, 22. jula (Tanjug) Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File je izjavio da se Srbija, ispunjavanjem obaveza prema Hagu, približila statusu kandita EU, ali je dodao da Beograd mora izvršiti i važne političke reforme i unaprediti odnose s Kosovom.
"Mislim da je hapšenje(Gorana Hadzića) sjajna vest i sjajno je da je Srbija ispunila svoje obećanje", istakao je File u izjavi Radiju "Slobodna Evropa". On je, međutim, dodao da je, posle reforme koje Srbija mora završiti kao deo kriterijuma iz Kopenhagena, preostalo nerešeno pitanje "hladan odnos Beograda prema Kosovu". "Srbija ne može postati članica Evropske unije bez rešenja problema Kosova, u to nema nikakve sumnje. Jako sam srećan zbog nekih već postignutih konkretnih rezultata. Srećan sam što vidim da će obični ljudi uskoro osetiti poboljšanje u njihovim životima ali znam da je u pripremi još nekoliko ovakvih stvari i da je dogovor Beograda i Prištine o njima vrlo moguć", rekao je File.
U okviru dijaloga, ipak, još nije otvoreno najosetljivije pitanje, status Kosova, i to je nešto što se uskoro morati desiti, dodao je on. "Srbija ne može postati članica Evropske unije bez rešenja ovog problema, u to nema nikakve sumnje. Na Beogradu i Prištini je da, uz pomoć Evropske unije, nađu to rešenje", istakao je File radiju "Slobodna Evropa".
Komesar je rekao da veruje da napredak Srbije u posljednje vreme može pokrenuti reforme širom Balkana koje bi nekoliko zemalja postavile čvrsto na evropski put. "To je nešto što je veoma važno, ne samo za Srbiju, to je važno za čitav region, za pomirenje. To je nešto što će pomoći da se u drugoj polovini godine stvori ono što sam ja nazvao "momenat proširenja" na Zapadnom Balkanu."

DjELIĆ OČEKUJE POVOLjNO MIŠLjENjE EU

OBRENOVAC, 22. jula (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Djelić izrazio je danas očekivanje da će u mišljenju Evropske unije koje treba da donese 12. oktobra ove godine biti svi elementi neophodni da unija predloži dodelu statusa kandiata i odredi datum za početak pregovora za članstvo Srbije u EU.
Djelić je u Obrenovcu na potpisivanju finansijskog sporazuma o bespovratnoj pomoći EU Srbiji od 178,5 miliona evra, rekao da je EU strateški partner Srbije i daje u proteklih 11 godina našoj zemlji dodelila 2,5 milijardi evra donacija.

POTPISAN SPORAZUM O BESPOVRATNOJ POMOĆI EU SRBIJI

OBRENOVAC, 22. jula (Tanjug) Finansijski sporazum o bespovratnoj pomoći Evropske unije (EU) Srbiji od 178,5 miliona evra potpisali su danas u Termoelektrani (TE) "Nikola Tesla" u Obrenovcu potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
EU je dodelila Srbiji bespovratnu pomoć za Nacionalni program za 2011, a sredstva će biti iskorišćena za projekte koji će pomoći Srbiji da realizuje reforme neophodne za buduće članstvo u Uniji, istaknuto je prilikom potpisivanja sporazuma u Obrenovcu.
Dežer je poručio da EU pruža podršku i solidarnost ulasku Srbije u EU i da želi da ubrza proces priključenja Srbije evropskoj porodici naroda i dodao da će pomoć EU Srbiji u ovoj godini iznositi 202,5 miliona evra. EU ne postavlja samo zahteve Srbiji, kako se češto u javnosti može čuti, već pruža i podršku na njenom putu evropskih integracija rekao je Dežer i naveo da je EU do sada donirala Srbiji ukupno 2,2 milijarde evra.
Djelić je istakao da će iz predpristupnih fonodova EU u Srbiji u ovoj godini biti fininsirana 23 projekta vredna 178,5 miliona evra i dodao da je kontinuirana pomoć EU Srbiji od neprocenjivog značaja za našu zemlju. To je novac koji su evropski poreski obveznici odvojili za podršku Srbiji na putu evropskih integracija, rekao je Djelić i dodao da će projekti koji budu finansirani iz tih sredstva više nego ikada odgovarati potrebama srpskih građana i privrede. On je naveo da će neki od tih projekata biti izgradnja sistama za prečišsćavanje otpadnioh voda u Termoelektrani u Obrenovcu, izgradnja oko 200 kuća za izbeglice i raseljena lica, revitalizacija Golubačke tvrđave, izgradnja pristupnih puteva za novi Žeželjev most u Novom Sadu, izgradnja železničke obilaznice oko Niša i drugi projekti.
Oko 12 miliona evra tih sredstava biće upotrebljena za jačanje vladavine prava u Srbiji, 26 miliona evra za reformu državne uprave, 18,5 miliona evra za prevazilaženje ekonomske krize i razvoj privatnog sektora, dok će 32 miliona evra biti utrošena za socijalni razvoj i pomirenje između naroda u regionu. Za poljoprivredu će biti izdvojeno šest miliona evra , a za usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU 31,3 miliona evra. Za transport i modernizaciju železnica biće uloženo 13,8 miliona evra, a za energetiku, zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena 38,6 miliona evra.
Od 38,6 miliona evra namenjenih tim projektima, EU donira 15 miliona evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani "Nikola Tesla" B. Izgradnjom tog postrojenja biće unapređen kvalitet vode i tla u Obrenovcu, čime će biti poboljšana zaštita životne sredine i u njegovoj okolini. Svi od ukupnu 23 projekta iz sporazuma za 2011. doprineće procesu evropskih integracija Srbije, ekonomskom rastu zemlje i društvenom blagostanju, što će direktno unaprediti svakodnevni život građana Srbije.
U okviru sporazuma odobrena su 23 projekta ukupne vrednosti 178,5 miliona evra, koliko je EU iz pretpristupnih fondova (IPA) namenila Srbiji u 2011. Potpisivanje finansijskog sporazuma za Nacionalni program za 2011. predstavlja petu tranšu sredstava od 1,4 milijarde evra koje je EU namenila Srbiji u periodu od 2007. do 2013. godine.