ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ: НЕЋЕМО ОДГОВОРИТИ ИСТИМ МЕРАМА НА ЕМБАРГО

ТАРА, 21. јула 2011. (Бета) Председник Србије Борис Тадић рекао је данас да Београд неће истим мерама одговорити на одлуку приштинских власти да уведу ембарго на увоз робе из Србије.
"Ово је провокација за Србију. Нећемо реаговати контрамером као што не реагујемо ни на друге провокације, јер нам је потребна стабилна ситуација у региону", рекао је Тадић новинарима на Тари, где је обишао децу која у организацији "Наше Србије" учествују у "Школи пријатељства".
Тадић је упозорио да ће одлука приштинских власти да уведе ембарго на робу из Србије "сасвим сигурно" утицати на дијалог Београда и Приштине, али је изразио наду да "преговарачки процес неће бити потпуно поремећен". "Моје уверење је да то није могло да се деси без међународног спонзорства и они који су охрабривали Приштину да то учини учинили су велику гршку", указао је он и одлуку о ембаргу оценио као "неприхватљиву и непријатељски гест".
Председник Србије је истакао да Србија данас показује да извршава своје међународне обавезе и да поштује не само своје законе већ и моралне принципе. "У тим тренуцима уводити трговинске санкције које штете обичним грађанима је неморално, апсурдно и противно европским принцпима", рекао је Тадић.
Председник Србије је навео да је јуче разговарао с високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и да је од ње добио уверавања да одлука приштинских власти неће бити подржана у ЕУ.
Србија ће, како је навео, пажљиво пратити како ће се у вези са питањем ембарга приштинских власти понашати институције Европске уније.
Тадић је изразио уверење да ће Приштина "врло добро размислити о крајњим консеквенцама" своје одлуке о ембаргу на робу из Србије. "Кад би то Србија урадила одмах би била оптужена у међународној заједници и зато пратимо реакције међународне заједице и европских институција", рекао је председник Србије.
Влада Косова је јуче одлучила да на основу реципроцитета успостави ембарго на увоз робе из Србије. Како је навела Влада Косова, одлука представља одговор на то што Србија не признаје печат косовске царине и што онемогућава извоз са Косова у Србију.
Србија има велики суфицит у робној размени са Косовом.

ЈЕРЕМИЋ: ПОЈАЧАВАЈУ СЕ ПРИТИСЦИ ДА СРБИЈА ПРИЗНА КОСОВО

БЕОГРАД, 22. јула 2011. (Бета) Министар спољних послова Вук Јеремић изјавио је данас да се појачавају притисци на Србију да призна независност Косова.
"Притисци на земљу да призна независност Косова су стални, и појачавају се. Изузетно утицајне земље чине баш све што је у њиховој моћи и притискају друге земље да признају Косово", рекао је Јеремић новинарима после свечаности у студентском одмаралишту на Авали.
Јеремић је оценио да се Србија одупире том притиску, "за сада са већим успехом него што је било ко могао да очекује, а поготову из тих земаља које притискају".
Упитан шта ће се десити ако се Србији изричито буде тражило да призна Косово како би могла да удје у Европску унију, Јеремић је одговорио да је његов став познат и да га је изнео више пута.
Коментаришући косовски ембарго на производе из Србије, Јеремић је изјавио да су представници Србије разговарали "са свима, и са међународним организацијама, и билатерално са земљама које имају утицаја на сепаратисте у Пришстини". "Одговорићемо дипломатски, како је председник (Борис Тадић) рекао одмерено, нереципрочно, и тражићемо подршку света за нашу позицију", рекао је Јеремић и оценио да је тај корак Приштине кршење одредби споразума ЦЕФТА, као и кршење добре воље показане у дијалогу Београда и Приштине.
"Постоје они који мисле да је Приштина то урадила са неким споља, али ми немамо доказе за то. Та одлука свима штети, а посебно грађанима Косова и Метохије, било да су они Срби или Албанци", додао је Јеремић.
Јеремић и министар просвете Жаарко Обрадовиц уручили су данас дипломе о положеном испиту знања из српског језика студентима из несврстаних земаља који у оквиру пројекта Владе Србије стичу академско знање у Србији.

ФИЛЕ: СРБИЈА БЛИЖА ЕУ, НА РЕДУ РЕФОРМЕ И КОСОВО

ПРАГ, 22. јула (Тањуг) Комесар за проширење Европске уније Штефан Филе је изјавио да се Србија, испуњавањем обавеза према Хагу, приближила статусу кандита ЕУ, али је додао да Београд мора извршити и важне политичке реформе и унапредити односе с Косовом.
"Мислим да је хапшење(Горана Хаџића) сјајна вест и сјајно је да је Србија испунила своје обећање", истакао је Филе у изјави Радију "Слободна Европа". Он је, међутим, додао да је, после реформе које Србија мора завршити као део критеријума из Копенхагена, преостало нерешено питање "хладан однос Београда према Косову". "Србија не може постати чланица Европске уније без решења проблема Косова, у то нема никакве сумње. Јако сам срећан због неких већ постигнутих конкретних резултата. Срећан сам што видим да ће обични људи ускоро осетити побољшање у њиховим животима али знам да је у припреми још неколико оваквих ствари и да је договор Београда и Приштине о њима врло могућ", рекао је Филе.
У оквиру дијалога, ипак, још није отворено најосетљивије питање, статус Косова, и то је нешто што се ускоро морати десити, додао је он. "Србија не може постати чланица Европске уније без решења овог проблема, у то нема никакве сумње. На Београду и Приштини је да, уз помоћ Европске уније, нађу то решење", истакао је Филе радију "Слободна Европа".
Комесар је рекао да верује да напредак Србије у посљедње време може покренути реформе широм Балкана које би неколико земаља поставиле чврсто на европски пут. "То је нешто што је веома важно, не само за Србију, то је важно за читав регион, за помирење. То је нешто што ће помоћи да се у другој половини године створи оно што сам ја назвао "моменат проширења" на Западном Балкану."

ЂЕЛИЋ ОЧЕКУЈЕ ПОВОЉНО МИШЉЕЊЕ ЕУ

ОБРЕНОВАЦ, 22. јула (Тањуг) Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изразио је данас очекивање да ће у мишљењу Европске уније које треба да донесе 12. октобра ове године бити сви елементи неопходни да унија предложи доделу статуса кандиата и одреди датум за почетак преговора за чланство Србије у ЕУ.
Ђелић је у Обреновцу на потписивању финансијског споразума о бесповратној помоћи ЕУ Србији од 178,5 милиона евра, рекао да је ЕУ стратешки партнер Србије и даје у протеклих 11 година нашој земљи доделила 2,5 милијарди евра донација.

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О БЕСПОВРАТНОЈ ПОМОЋИ ЕУ СРБИЈИ

ОБРЕНОВАЦ, 22. јула (Тањуг) Финансијски споразум о бесповратној помоћи Европске уније (ЕУ) Србији од 178,5 милиона евра потписали су данас у Термоелектрани (ТЕ) "Никола Тесла" у Обреновцу потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић и шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер.
ЕУ је доделила Србији бесповратну помоћ за Национални програм за 2011, а средства ће бити искоришћена за пројекте који ће помоћи Србији да реализује реформе неопходне за будуће чланство у Унији, истакнуто је приликом потписивања споразума у Обреновцу.
Дежер је поручио да ЕУ пружа подршку и солидарност уласку Србије у ЕУ и да жели да убрза процес прикључења Србије европској породици народа и додао да ће помоћ ЕУ Србији у овој години износити 202,5 милиона евра. ЕУ не поставља само захтеве Србији, како се чешто у јавности може чути, већ пружа и подршку на њеном путу европских интеграција рекао је Дежер и навео да је ЕУ до сада донирала Србији укупно 2,2 милијарде евра.
Ђелић је истакао да ће из предприступних фонодова ЕУ у Србији у овој години бити фининсирана 23 пројекта вредна 178,5 милиона евра и додао да је континуирана помоћ ЕУ Србији од непроцењивог значаја за нашу земљу. То је новац који су европски порески обвезници одвојили за подршку Србији на путу европских интеграција, рекао је Ђелић и додао да ће пројекти који буду финансирани из тих средства више него икада одговарати потребама српских грађана и привреде. Он је навео да ће неки од тих пројеката бити изградња систама за пречишсћавање отпадниох вода у Термоелектрани у Обреновцу, изградња око 200 кућа за избеглице и расељена лица, ревитализација Голубачке тврђаве, изградња приступних путева за нови Жежељев мост у Новом Саду, изградња железничке обилазнице око Ниша и други пројекти.
Око 12 милиона евра тих средстава биће употребљена за јачање владавине права у Србији, 26 милиона евра за реформу државне управе, 18,5 милиона евра за превазилажење економске кризе и развој приватног сектора, док ће 32 милиона евра бити утрошена за социјални развој и помирење између народа у региону. За пољопривреду ће бити издвојено шест милиона евра , а за усаглашавање са правним тековинама ЕУ 31,3 милиона евра. За транспорт и модернизацију железница биће уложено 13,8 милиона евра, а за енергетику, заштиту животне средине и борбу против климатских промена 38,6 милиона евра.
Од 38,6 милиона евра намењених тим пројектима, ЕУ донира 15 милиона евра за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Термоелектрани "Никола Тесла" Б. Изградњом тог постројења биће унапређен квалитет воде и тла у Обреновцу, чиме ће бити побољшана заштита животне средине и у његовој околини. Сви од укупну 23 пројекта из споразума за 2011. допринеће процесу европских интеграција Србије, економском расту земље и друштвеном благостању, што ће директно унапредити свакодневни живот грађана Србије.
У оквиру споразума одобрена су 23 пројекта укупне вредности 178,5 милиона евра, колико је ЕУ из претприступних фондова (ИПА) наменила Србији у 2011. Потписивање финансијског споразума за Национални програм за 2011. представља пету траншу средстава од 1,4 милијарде евра које је ЕУ наменила Србији у периоду од 2007. до 2013. године.