TADIĆ: ZAVRŠENO NAJTEŽE POGLAVLjE U SARADNjI SA TRIBUNALOM

BEOGRAD, 20. jula 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je poslednji haški begunac Goran Hadzić uhapšen jutros u 8.24 u rejonu Fruške gore.
"Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije", rekao je Tadić na konferenciji za novinare.
Tadić je kazao da je Srbija hapšenjem Hadzića ispunila zakonsku obavezu i moralnu dužnost, ali nije želeo da iznosi detalje o samoj akciji hapšenja rekavši da će državni organi u čijoj je to nadležnosti to saopštiti. Predsednik Srbije čestitao je pripadnicima Bezbednosno informativne agecije i članovima Akcionog tima koji su radili na hapšenju Hadzića, kao i Ratka Mladića. Naglasio da nije tačna informacija koja se pojavila u pojedinim medijima da je Hadzić uhapšen "između vojnog objekta i manastira Krušedol".
"Demantujem sve spekulacije koje su usmerene ka manastiru Krušedol i Vojsci Srbije", rekao je Tadić. Dodao je da srpske vlasti nisu znale gde se skrivao Hadzić, kao ni Ratko Mladić pre njega, odbacivši navode pojedinih medija da je bilo spekulacija oko njihovog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu.
Na pitanje zašto je potraga za Ratkom Mladićem i Goranom Hadzićem trajala toliko dugo, Tadić je rekao da je to bio veoma naporan posao na kojem se dugo radilo, ali da je to na kraju dalo rezultate.
"Radili smo veoma naporno u prethodne tri godine na hapšenju begunaca. Rad na hapšenju Osame bin Ladena trajao je gotovo deceniju. Radili smo teško i sistematično i na kraju su usledili rezultati", rekao je Tadić. Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage i naveo da je istraga o skrivanju Mladića u toku.
Upitan da li očekuje da će hapšenje Mladića ubrzati proces dobajanja kandidature za članstvo u EU i početak pregovora sa Unijom, Tadić je odgovorio da je kandidatura Srbije pre svega vezana za unutrašnje reforme u Srbiji. "Ne očekujem nikakve posebne reakcije iz EU povodom hapšenja Hadzića, jer je to bila obaveza Srbije", rekao je Tadić i dodao da su posle hapšenja Mladića iz EU u prvim komentarima stizale poruke da je sada najvažnije da bude uhapšen i Goran Hadzić.
"Govorili su da je sada najvažnije hapšenje Hadzića, iako mnogi moji sagovornici nisu znali da izgovore njegovo ni njegovo ime", kazao je Tadić.
Predsednik Srbije rekao je da veruje da će rezultati tih reformi biti vidljivi do septembra, ali je dodao da odluka o kandidaturi i pregovrima "na kraju zavisi od šefova država".
Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadzića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu.
"Potpuna je iluzija i da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo. Mi ne radimo pod pritiskom", rekao je Tadić i dodao da je hapšenja bila obaveza Srbije koja je sada ispunjena.
Srpski predsednik naglasio je da bi zaustavljanje procesa proširenja Evropske unije "bilo katastrofalna greška koja bi prvo pogodila narode na Balkanu", ali da bi posledice osetila i sama EU "jer na kraju sve dođe pred njihov šalter".
Predsednik Srbije naveo je da kriza koja je zahvatila članice EU nije pogodna za proces proširenja, ali da se ipak nada da to ipak neće uticati na neke članice da donesu odluku da EU ne treba dalje da se širi.

NOVI ZNAČAJAN KORAK KA EU

BRISEL, 20. jul 2011. (FoNet) Lideri Everopske unije (EU) ocenili su danas da je hapšenje Gorana Hadzica "novi znacajni korak", koji je Srbija ucinila u ostvarenju svoje evropske perspektive, ali pođednako kljucan i za medunarodnu pravdu.
U zajednickom saopštenju, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuj i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravili su odlucnost i opredeljenje rukovodstva Srbije u tom pravcu, prenosi BBC.
"Posle hapšenja Ratka Mladica, ovo hapšenje šalje pozitivan signal Evropskoj uniji i susedima Srbije, ali više od svega o vladavini prava u samoj Srbiji", ocenjuje se u saopštenju.
Srpska nacija je u procesu suocavanja sa prošlošcu i okretanja stranice za bolju evropsku buducnost, istakli su lideri EU.

CVETKOVIĆ: ODNOSI SRBIJE I IZRAELA DOBRI I BEZ OTVORENIH PITANjA

BEOGRAD, 19. jula 2011. (Beta) Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas u razgovoru sa izraelskim ministrom javne bezbednosti Jicakom Aharonovičem da su odnosi dve zemlje dobri i bez otvorenih pitanja, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Cvetković je dodao da je neophodno unaprediti saradnju u svim segmentima, a posebno na ekonomskom planu. Zahvalio Izraelu na principijalnom stavu da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i izrazio očekivanje da će se takva politika i dalje nastaviti.
Dva zvaničnika su konstatovala da je ostvarena dobra saradnja između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Ministarstva javne bezbednosti Izraela, posebno u oblasti vanrednih situacija i borbe protiv različitih oblika organizovanog kriminala.
Aharonovič je juče doputovao u posetu Srbiji i sastao se sa prvim potpredsednikom vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, a obišao je i Sektor za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije MUP Srbije.

SRBIJA - CRNA GORA

CVETKOVIĆ, LUKŠIĆ: ODNOSI BEOGRADA I PODGORICE U UZLAZNOJ PUTANjI

BEOGRAD, 20.jula (Tanjug) Beograd i Podgorica potvrdili su uzajamnu podršku na putu evropskih integracija i ostvarenju zajedničkog cilja članstva u Evropskoj uniji, istakli su danas premijeri Srbije i Crne Gore, Mirko Cvetković i Igor Lukšić.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Cvetković i Lukšić su kao glavne teme današnjeg razgovora naveli evrointegracije i unapređenje saradnje, posebno na ekonomskom planu, u oblasti infrastrukture. Kako su istakli premijeri Srbije i Crne Gore, današnji susret važan je za produbljivanje dobrosusedskih odnosa i rešavanje problema u korist građana dve zemlje. "Kada je reč o evropskim integracijama, koje su zajednički cilj svih zemalja zapadnog Balkana, Srbija u punoj meri podržava Crnu Goru na tom putu. Isto tako, mi imamo podršku Podgorice u nastojanjima da do kraja godine dobijemo status kandidata i datum za početak pregovora sa EU", rekao je Cvetković.
Lukšić, kome je ovo prva zvanična poseta jednoj zemlji regiona od kada je na mestu premijera, ocenio je da je evrospka perspektiva Srbije jasnija nego ikada. Po njegovim rečima, taj proces bi trebalo da da izuzetno pozitivan impuls ostatku regiona da nastavi u cilju zaokruživanja misije proširenja EU koja je nepotpuna bez zemalja zapadnog Balkana.
Kad je reč o ekonomskoj saradnji, Cvetković je kazao da je "u rastu i poboljšava se", ali da je "naravno, moguće da bude bolja". Kao posebnu temu razgovora premijer Srbije je naveo unapređenje infrastrukturnih veza dve države, posebno na Koridoru 11. Srbija smatra Koridor 11 drugim po važnosti, posle Koridora 10, i već je pokrenula određene aktivnosti na njegovoj izgradnji, rekao je Cvetković, naglašavajući da će "ozbiljna sredstva biti usmerena u tom pravcu". Postoji ideja da dve države sarađuju na tome kroz zajedničke tendere, ali o tome se mora još razgovarati, dodao je.
Lukšić je rekao da bi dve zemlje trebalo da sinhronizuju aktivnosti na izgradnji autoputa koji ima veliki regionalni značaj, zbog čega će se insistirati da u njegovoj izgradnji budu odobrena sredstva iz određenih evropskih fondova. Bilo je reči i o luci Bar, koja je interesantna za srpsku privredu, i u kojoj je ove godine intenziviran promet, što govori o značaju za region, dodao je Lukšić. On je istakao da se može očekivati I realizacija nedavno potpisanog sporazuma o transportu Fijatovih vozila kroz luku Bar.
Po rečima Cvetkovića, bilo je reči i o rehabilitaciji železničke pruge, koja je za Srbiju veoma značajna kao najbliži izlaz na more, a pokrenuto je i pitanje međusobnog priznavanja iz oblasti fitosanitarne i veterinarske inspekcije. Razgovarano je o pitanjima vezanih za platni promet.
Posle razgovora premijera, ministar finansija Crne Gore Milorad Katnić i državni sekretar u Ministartvu finansija Srbije Dušan Nikezić potpisali su Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak, kao i Memorandum o saradnji dve Vlade o razmeni podataka o deviznim depozitima kod Dafiment banke i kod Banke privatne privrede Crne Gore.
Razmatrana je i saradnja dva arhiva, kako bi se Crnoj Gori omogućilo da dobije odgovarajuće informacije u procesu rešavanja razgraničenja sa Hrvatskom. "Ovo je značajan dan u odnosima Beograda I Podgorice, jedan vrlo opipljiv dokaz u nastavku kvalitetne regionalne saradnje koju postavljamo", zaključio je Lukšić.

VISOK SUFICIT NA STRANI SRBIJE

BEOGRAD, 19. jula 2011. (Beta) Srbija je najveći partner Crne Gore u izvozu i uvozu a ukupna robna razmena Srbije i Crne Gore u periodu od januara do maja 2011. godine iznosila je 391,7 miliona dolara, što je za šest odsto više u odnosu na isti period 2010, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.
Kako je agenciji Beta rečeno iz PKSa uoči sutrašnje posete crnogorskog premijera Igora Lukšića Beogradu, izvoz u Crnu Goru iznosio je 333,6 miliona dolara i veći je za 116,3 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.
Uvoz iz Crne Gore u ovom periodu 2011. godine se smanjio za 29,4 odsto u odnosu na isti period 2010. godine i iznosio je 58,1 miliona dolara. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 275,5 miliona dolara.
Ukupne investicije iz Srbije u Crnu Goru su u periodu od 2003. do jula 2010. iznosile 231,1 miliona evra. Najveći investitori su Telekom Srbija, Delta Holding, Knjaz Miloš, Imlek.
Privrednici obe zemlje ističu da je najveći problem u saradnji to što ne postoji direktan platni promet, iako za to postoje tehnički uslovi.
Prema podacima NBS platni promet između Srbije i Crne Gore za 2010. godinu iznosio je 90,9 miliona evra što je za 61 odsto više nego u 2009. godini, dok je broj plaćanja uvećan za 28 odsto.

SRBIJA - KiM - PREGOVORI

STEFANOVIĆ: PREGOVORI ODLOŽENI ZA POČETAK SEPTEMBRA

BEOGRAD, 19. jula 2011. (Beta) Nova runda pregovora Beograda i Priština, koja je trebalo da počne sutra, odložena je za početak septembra, izjavio je šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović.
Stefanović je agenciji Beta danas rekao da su pregovori odloženi jer je Evropska unija procenila da u ovom trenutku dve strane ne mogu da se saglase o dnevnom redu.
"Suočili smo se sa situacijom da je Priština istakla neke zahteve koji su za nas bili neprihvatljivi i samim tim nismo mogli da se usaglasimo oko toga i procenjeno je da nam treba više vremena da se dogovorimo do septembra", rekao je Stefanović.
Sutrašnja runda pregovora trebalo je da bude šesta po redu, a bilo je najavljeno da će se razgovarati o univerzitetskim diplomama, katastru, Telekomu, struji i carinskom pečatu.
Stefanović je rekao da očekuje da u septembru Beograd i Priština postignu "mnogo pozitivniji rezultat", odnosno da reše mnogo više problema. "Mislim da će u septembru biti mnogo pozitivniji rezultat i mnogo veći paket rešenih tema, ne postoje nikakvi rokovi da se neke stvari reše svaki mesec", naveo je on.
U prethodnoj, petoj rundi dijaloga održanoj početkom jula, timovi Beograda i Prištine uspeli su da dođu do prvih rezultata i da se dogovore o slobodi kretanja i razmeni kopija matičnih knjiga.
Dijalog Beograda i Prištine počeo je 8. marta i vodi se uz posredovanje EU.

KUPER: U SEPTEMBRU BOLjI IZGLEDI ZA DOGOVOR BEOGRAD-PRIŠTINA

BRISEL, 19. jula 2011. (Beta) Robert Kuper, posrednik EU u pregovorima Srbije i Kosova izrazio je danas u Briselu žaljenje zbog odlaganja sutrašnje runde pregovora.
Kuper je međutim rekao da su dve strane sasvim blizu dogovora o nizu pitanja i da je bitno održati sastanak samo ako se dogovor i postiže. "Jasno je", podvukao je Kuper, "da se to sutra ne bi moglo dogoditi, tako da smo odlučili da je bolje da se ne održi sastanak, već da ponovo krenemo u septembru, kada se nadam da će biti bolji izgledi za brži dogovor o dosta pitanja".
"Obema stranama je potrebno da još malo razmisle, ali ćemo se opet sastati u septembru i razmotriti pitanja o kojima smo sada blizu nagodbe. Nnadam se da ćemo tada biti još bliže i da ćemo ostvariti brz napredak, jer nam je to neophodno", zaključio je Kuper u izjavi emitovanoj preko TVservisa EU.
Evropski diplomatski izvoru u Briselu su preneli agenciji Beta da je Srbija imala ozbiljne primedbe na pripremu sutrašnje runde pregovora i da je, u suštini, zbog stava srpske strane sutrašnji sastanak pregovaračkih timova i morao biti odložen odlukom posrednika Kupera. Izvori su rekli da su dve strane u nekoliko tačaka bile blizu dogovora koji bi bio u skladu s pravnim poretkom EU i međunarodnim standardima. Međutim, objasnili su izvori, sutra ne bi bilo moguće postići neki novi dogovor, a sada su EU kao posrednik, i dve strane u fazi dijaloga "koji znači da su nagodbe deo tih razgovora".

TAHIRI: BEOGRAD ODGOVORAN ZA ODLAGANjE PREGOVORA

PRISTINA, 19. jula 2011. (Beta) Edita Tahiri, šefica kosovske ekipe za poregovore sa Srbijom pod pokroviteljstvom Evropske unije u Briselu, danas je izjavila da je Beograd odgovoran za odlaganje šeste runde razgovora koja je trebalo da se održi sutra i prekosutra, 20. i 21. jula, u sedištu EU, piše u saopštenju Prešslužbe Vlade Kosova.
"Šesta runda dijaloga je anulirana krivicom srpske strane koja se nije pokazala spremnom da prihvati sporazum o slobodnoj trgovini, odnosno da prizna pečate kosovske carine, koje sada priznaje i EU", izjavila je Tahiri koja je već bila otputovala za Brisel. "Srbija ovim stavom nastavlja da gazi princip slobodnog kretanja roba, kao jedan od fundamentalnih principa EU. Podsećam Srbiju da se proevropska orijentacija ne postiže retorikom, već evropskom politikom i rešenjima", ocenila je Tahiri.
U saopštenju se navodi da je Tahiri danas u Briselu razgovarala sa posrednikom EU Robertom Kuperom i da mu je potvrdila opredeljenje Vlade Kosova za nalaženje "evropskih rešenja" za pitanja energije, telekomunikacija, slobodne trgovine i katastra, koja su bila na dnevnom redu šeste runde pregovora.

LUNAČEK: OSUDITI NEDOSTATAK VOLjE BEOGRADA DA NASTAVI DIJALOG

PRIŠTINA, 20. jula 2011. (Beta) Blokiranje dijaloga sa Prištinom može negativno uticati na Beograd i odluku Evropske unije da Srbiji da status kandidata za članstvo, izjavila je danas u Prištini specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Urlike Lunaček.
"Blokiranje progresa neće omogućiti Srbiji nikakvu kandidaturu" za članstvo u EU, kazala je Lunaček novinarima ocenjujući da će odbijanje Srbije da se napravi korak napred o stvarima koje su već bile dogovorene omesti njene šanse u vezi dobijanja statusa kandidata.
Lunaček je navela da će zatražiti od zemalja EU, čak i onih koje imaju pozitivan stav prema kandidaturi Srbije, da osude nepostojanje volje u Beogradu da se nastavi progres u dijalogu sa Prištinom.
"To nije put za ubrzanje procesa za dobijanje statusa kandidata," ocenila je Lunačekova na kraju dvodnevne posete Prištini, koja je kako je rekla, bila u funkciji pripreme izveštaja o napretku Kosova za 12. oktobar,

KOSOVO I METOHIJA

SLOVENIJA OBEĆALA PODRŠKU KOSOVU

LjUBLjANA, 19. jula (Tanjug) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga danas se, na kraju dvodnevne posete Sloveniji, sastala sa premijerom Borutom Pahorom i predsednikom skupštine Pavelom Gantarom.
Pahor je u saopštenju nakon sastanka, kako prenosi STA, istakao dobre odnose sa Kosovom i najavio podršku naporima Kosova za daljim međunarodnim priznanjrm i evropskim integracijama. On je pohvalio dijalog Beograda i Prištine kao prvi korak "Kosova u pravcu rešavanja političkih pitanja sa Beogradom".
Pahor i Jahjaga su razgovarali i o ekonomskoj saradnji, u kojoj Slovenija sebe vidi kao ključnog partnera Kosova. On je naglasio da će Slovenija nastaviti da jača veze u oblasti saradnje u razvoju preko tehničke podrške, posebno u vezi sa evrointegracijama Kosova. "Samo na taj način ekonomska stabilnost i bezbednost mogu biti postignuti na Kosovu, kao i šire u regionu, i onda će EU takođe priznati čitav zapadni Balkan kao atraktivni region", poručio je Pahor.
Jahjaga se danas sastala i sa predsednikom slovenačke skupštine koji je obećao dalju pomoć Slovenije, okarakterišući dalji put Kosova "zahtevnim, ali savladivim". Tokom posete Ljubljani Jahjaga se juče sastala sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom.

BILER: BEZBEDNOST NA KOSOVU PRILIČNO STABILNA

PRIŠTINA, 19. jula (Tanjug) Komandant Kfora, nemački general Erhard Biler, izjavio je danas da je bezbednost na Kosovu "prilično stabilna", ali da za Kfor ostaje izazov u nekim delovima severnog dela Kosova.
"Kfor je odlučan da nastavi da bude prisutan na severu, štiti ljude i stabilizuje životne uslove za ljude koji su umorni od pretnji kriminalaca i radikalnih elemenata", rekao je Biler tokom razgovora sa državnim sekretarom u Ministarstvu odbrane Nemačke i članom nemačkog parlamenta Kristijanom Šmitom u Prištini.
Biler je preneo da njegovo iskustvo, podržano brojnim razgovorima sa običnim ljudima na ulicama na severu Kosova, govori da oni samo žele da žive sa svojim porodicama u miru i da zarađuju za život bez svađa i indoktrinacija. U tom kontekstu Biler je ponovo jasno stavio do znanja da bezbednost u svim oblastima na Kosovu zahteva ujedinjenu policiju koja će imati jednog komandanta, generalnog direktora policije, sa jasnim i jednim lancem komande i kontrole. Biler je kazao da "Kfor snažno zastupa ovaj stav".
U pratnji generala Bilera, državni sekretar Šmit i namačka delagacija će obići i Kososvsku Mitrovicu.