SRBIJA

VUČIĆ: NASTAVIĆEMO RAZGOVORE SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 13. septembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. septembra da će Beograd nastaviti razgovore sa Prištinom, ali i da verovatno neće uspeti da postignu sporazum. "Važno je da čak i ako ne postignemo sporazum, što je verovatno, da će neko posle nas morati da ga postigne, jer bez dugoročne izgradnje mira nećemo biti u situaciji da nastavimo sa ovako uspešnim ekonomskim rezultatima", rekao je Vučić. On je kazao da mora da se brine o deci, a ne "kako da se dodvorimo onima koji vole laka rešenja od kojih nas uglavnom boli gava". "To je kao kada rak lečite aspirinom", dodao je Vučić.

ANA BRNABIĆ: CILj AGENDE 2030 DA NIKO NE OSTANE NA KRAJU KOLONE

BEOGRAD, 13. septembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 13. septembra da su najvažniji ciljevi primene razvojne Agende 2030 da se iskoreni siromaštvo, obezbede kvalitetno obrazovanje i jednake šanse za sve, zdrava životna sredina, i "podigne" ekonomija i ojačaju institucije. "Glavni princip Agende 2030 je da niko ne ostane iza nas - na kraju kolone. Srž ciljeva su ljudska prava, smanjenje nejednakosti i promocija inkluzivnog društva", poručila je Brnabić u Beogradu na otvaranju Subregionalne konferencije o promociji napretka u sprovođenju razvojne Agende 2030. Ona je kazala da je Srbija 2015. godine oformila Međuministarsku radnu grupu za sprovođenje Agende 2030, koja se bavi prilagođavanjem globalnih ciljeva domaćim specifičnostima, potvrđivanju prioriteta i napretku ka njihovom ostvarivanju. "Ovi ciljevi osmišljeni su kao ideja vodilja za sve one koji teže da poboljšaju živote ljudi kako bi budućim generacijama u svetu koji ostavljamo bilo bolje. Ove težnje na jednom mestu mogu delovati utopijski, ali to nas ne sme sprečiti u nastojanju da damo sve od sebe i konačno napredujemo ka društvu u kome niko neće biti zaboravljen i isključen iz sveopšteg napretka", kazala je Ana Brnabić. Premijerka je dodala da Vlada Srbije posebnu pažnju posvećuje obrazovanju, ekonomskom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i prevenciji i adaptaciji na klimatske promene. "Nastavljamo ekonomske reforme... Želimo da mlade osposobimo za kritičko mišljenje i analitičko razmišljanje koje će nam biti potrebno bez obzira na to kojim će se poslovima baviti u budućnosti", kazala je ona i dodala da su od ključnog značaja kreativne ideje, inovacije su od ključnog značaja za brz i održiv razvoj. Ana Brnabić je kazala da je u toku izrada nacrta zakona o klimatskim promenama, kao i da je u saradnji sa UN u izradi nacrt nacionalnog plana za odbranu od suše, a biće stimulisano i otvaranje podataka javnih institucija. "Pridruživanje EU je od velikog značaja za dalji napredak Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana", kazala je Ana Brnabić i pozvala da sve da zajedno učestvuju u osmišljavanju bolje budućnosti. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su Agenda 2030 i realizacija ciljeva održivog razvoja sastavni deo politike EU i za samu EU. "Mi od 2015. godine pratimo ostvarivanje na godišnjem nivou ciljeva održivog razvoja u EU i uvereni smo da će napredak na tom planu dovesti do ostvarenja naših opštih ciljeva", kazao je Fabrici i dodao je da je plan da u sledeći budzet od 2021. do 2027, EU uvrsti ciljeve održivog razvoja. Istakao je da u zemljama Zapadnog Balkana postoji odlična i jedinstvena prilika da se pomogne ciljevima koji se tiču ostvarenja konačnog cilja ovih zemalja - učlanjenja u EU. Fabrici je kazao da EU ulaže u Srbiju i daje joj pomoć od 200 miliona evra s ciljem da što pre sprovode reforme da bi ušla u Uniju, ali i da bi ostvarila ciljeve održivog razvoja. Ministarka bez portfelja i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 u Srbiji Slavica Djukić Dejanović kazala je da je Agenda suštinski vezana za ostvarivanje pravednije, lepše i sigurnije budućnosti. "Moto je da niko ne bude na kraju kolone do 2030. godine", kazala je ona i dodala da se treba usmeriti na smanjivanje razlika. Prema njenim rečima, konferencija je prilika da se razmene iskustva o tome kako su predstavnici zemalja iz regiona uradili svoje programe i da se vidi koliko su evropske aktivnosti i standardi komplementarni sa ciljevima Agende 2030. "Usmerićemo se posebno na finansijsku konstrukciju ostvarenja ciljeva jer nema ostvarenja ciljeva bez te komponente", kazala je ona. Predstavnici vladâ država u regionu, privatnog sektora, međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih partnera sastaju se u Beogradu na dvodnevnoj konferenciji posvećenoj Agendi 2030. Agendu UN o održivom razvoju do 2030. godine usvojilo je više od 150 država u septembru 2015. godine u sedištu UN u Njujorku i obuhvata ključne elemente poput ekonomskog rasta, socijalne inkluzije, zaštite životne sredine, institucionalnog razvoja i saradnje. Ciljeva održivog ima 17, a uz svaki od njih je utvrđeno i više konkretnih zadataka kojih ukupno ima 169, a treba ih ostvariti do 2030. godine.

KUBUROVIĆ SA MINISTARKOM PRAVDE NEMAČKE O EVROINTEGRACIJAMA I SARADNjI

BEOGRAD, 13. septembra 2018. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović razgovarala je 13. septembra u Berlinu sa ministarkom pravde Nemačke Katarinom Barli o dosadašnjoj podršci koju Nemačka pruža Srbiji na putu evrointegracija, ali i o budućoj saradnji dve zemlje u oblasti pravosuđa. Ministarka Barli istakla je da je Srbija ostvarila značajan napredak na polju vladavine prava i učinila važne korake na putu evrointegracija, a da je Nemačka spremna da i dalje pruža podršku Srbiji, posebno u borbi protiv korupcije, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije. Ministarke su se saglasile da je neizbežna saradnja pravosudnih organa dve zemlje, a posebno kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i to radom zajedničkih istražnih timova. Kuburović je istakla da Srbija kontinuirano radi na jačanju i prevenciji represije kada je reč o korupciji i o organizovanom kriminalu, a da su novi zakoni - o borbi protiv korupcije i lobiranju, koji će se naći u skupštinskoj proceduri tokom jeseni, upravo jedna od mera koji predstavljaju jačanje kapaciteta u borbi protiv korupcije. Ona je podsetila da usvajanjem tih zakona Srbija ispunjava i svoje obaveze predviđene Akcionim planom za Poglavlje 23. Tokom sastanka, Kuburović je ukazala da Nemačka i putem projekata pruža značajnu podršku Ministarstvu pravde, a posebno je istakla izuzetnu saradnju koju Ministarstvo pravde Srbije ima sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju – GIZ. Ona je podsetila da je Srbija imala snažnu podršku GIZ-a prilikom uvođenja javnobeležničkog sistema, ali i u jačanju izvršiteljske profesije u Srbiji. Kuburović je izrazila zadovoljstvo time što je u toku realizacija i tri nova projekta koja podržava Nemačka, usmerena na unapređenje upravnog sudstva, jačanje zatvorskog sistema, kao i borbu protiv korupcije. Ministarke su se saglasile da su odnosi dve zemlje na izuzetnom nivou i istakle da će saradnja dve zemlje, a posebno u oblasti pravosuđa, biti još bolja.

DjORDjEVIĆ: POSVETITI VIŠE PAŽNjE ITALIJANSKIM INVESTITORIMA

BEOGRAD, 13. septembra 2018. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Djorđević 13. septembra je izjavio da je potrebno posvetiti više pažnje italijanskim investitorima u cilju unapređenja odnosa dve zemlje i zajedničkih interesa. On je na radnom doručku sa ambasadorom Italije u Beogradu Karlom Lo Kašom i predsednikom Komore italijansko-srpskih privrednika Djorđom Markeđanijem ocenio da bilateralnu saradnju Srbije i Italije odlikuju tradicionalno bliski odnosi i da Srbija ima pozitivnu poslovnu klimu za širenje poslovanja stranih investitora. "Srbija je otvorena za sve sugestije kako bi unapredila uslove života i rada njenih građana. Želimo da sve donete odluke budu u skladu sa potrebama poslodavaca, kao i radnika, jer to je jedini način da naša zemlja ima pozitivno poslovanje", rekao je Djorđević. On je zahvalio ambasadoru Lo Kašu i italijanskim investitorima koji su prepoznali potencijal Srbije i investirali u nju "kada to niko nije želeo", a kao primer dobrog poslovanja je naveo Banku Intezu, jednu od vodećih banaka u evrozoni koja uspešno posluje u Srbiji dugi niz godina. Ambasador Lo Kašo je ocenio da je Srbija zemlja velikog potencijala za razvoj saradnje sa Italijom. "Italija je danas jedan od vodećih trgovinskih partnera i najveći strani investitor u Srbiji zahvaljujući intenzivnoj bilateralnoj saradnji, koja se postepeno proširila i na druge oblasti. Naše strateško partnerstvo podrazumeva i da podržavamo i pratimo Srbiju na njenom evropskom putu", rekao je Lo Kašo.

MINISTAR RUŽIĆ POTPISAO UGOVORE O KORIŠĆENjU SREDSTAVA IZ FONDA ZA NACIONALNE MANjINE

BEOGRAD, 13. septembra 2018. (Beta) - Ministar državne i lokalne samouprave Branko Ružić potpisao je 13. septembra u Beogradu ugovore sa udruženjima, fondacijama i ustanovama koje su aplicirale na konkursu Ministarstva za raspodelu sredstava iz budzetskog fonda za nacionalne manjine, koji predviđa da 77 projekata dobije ukupno 21,8 miliona dinara. Budzetski fond za nacionalne manjine bio je neaktivan 15 godina, ali je od prošle godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu počelo da obavlja raspodelu sredstava iz fonda. "Sredstva obezbeđena budzetom prošle godine bila su mala - 1,8 miliona dinara, ali smo uspeli da sada obezbedimo 21,8 miliona dinara, što su dvanaest puta veća sredstva u odnosu na prošlu godinu", izjavio je Ružić. Oblast kojom se Ministarstvo bavi već dve godine - informisanje na jezicima nacionalnih manjina, bila je osnova raspisanog konkursa, što je i predlog predstavnika Saveta nacionalnih manjina koji su to inicirali i pred Vladom. Na konferenciji za novinare, ministar je rekao da je "ovo godina nacionalnih manjina" nakon seta manjinskih zakona koje je Parlament usvojio i "nakon svih pohvala koje je Srbija dobila od međunarodnih referentnih institucija i visokog predstavnika za nacionalne manjine OEBS-a, Lamberta Zanijera". "Pokretanje ovog fonda je doprinos koji Vlada Srbije daje na polju nacionalnih manjina i trudiću se da u idućoj godini ovaj budzetski fond bude veći ako to finansijska situacija dozvoli", rekao je Ružić. On je pozvao sve pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji da iskoriste svoje aktivno ili pasivno biračko pravo i da učestvuju na izborima 4. novembra i da time "strukturalno i kvalitativno" ojačaju sastav Saveta nacionalnih manjina. Promotivna kampanja koju je ministarstvo pokrenulo za upisivanje u biračke spiskove još je aktuelna, i kako ministar navodi "upis u birački spisak prekinut je samo na 48 sati pre raspisivanja izbora". Ministar je rekao i da je elektronskim upisivanjem u biračke spiskove olakšan uvid građana da li su upisani i gde mogu glasati.