СРБИЈА

ВУЧИЋ: НАСТАВИЋЕМО РАЗГОВОРЕ СА ПРИШТИНОМ

БЕОГРАД, 13. септембра 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 13. септембра да ће Београд наставити разговоре са Приштином, али и да вероватно неће успети да постигну споразум. "Важно је да чак и ако не постигнемо споразум, што је вероватно, да ће неко после нас морати да га постигне, јер без дугорочне изградње мира нећемо бити у ситуацији да наставимо са овако успешним економским резултатима", рекао је Вучић. Он је казао да мора да се брине о деци, а не "како да се додворимо онима који воле лака решења од којих нас углавном боли гава". "То је као када рак лечите аспирином", додао је Вучић.

АНА БРНАБИЋ: ЦИЉ АГЕНДЕ 2030 ДА НИКО НЕ ОСТАНЕ НА КРАЈУ КОЛОНЕ

БЕОГРАД, 13. септембра 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је 13. септембра да су најважнији циљеви примене развојне Агенде 2030 да се искорени сиромаштво, обезбеде квалитетно образовање и једнаке шансе за све, здрава животна средина, и "подигне" економија и ојачају институције. "Главни принцип Агенде 2030 је да нико не остане иза нас - на крају колоне. Срж циљева су људска права, смањење неједнакости и промоција инклузивног друштва", поручила је Брнабић у Београду на отварању Субрегионалне конференције о промоцији напретка у спровођењу развојне Агенде 2030. Она је казала да је Србија 2015. године оформила Међуминистарску радну групу за спровођење Агенде 2030, која се бави прилагођавањем глобалних циљева домаћим специфичностима, потврђивању приоритета и напретку ка њиховом остваривању. "Ови циљеви осмишљени су као идеја водиља за све оне који теже да побољшају животе људи како би будућим генерацијама у свету који остављамо било боље. Ове тежње на једном месту могу деловати утопијски, али то нас не сме спречити у настојању да дамо све од себе и коначно напредујемо ка друштву у коме нико неће бити заборављен и искључен из свеопштег напретка", казала је Ана Брнабић. Премијерка је додала да Влада Србије посебну пажњу посвећује образовању, економском развоју и смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, као и превенцији и адаптацији на климатске промене. "Настављамо економске реформе... Желимо да младе оспособимо за критичко мишљење и аналитичко размишљање које ће нам бити потребно без обзира на то којим ће се пословима бавити у будућности", казала је она и додала да су од кључног значаја креативне идеје, иновације су од кључног значаја за брз и одржив развој. Ана Брнабић је казала да је у току израда нацрта закона о климатским променама, као и да је у сарадњи са УН у изради нацрт националног плана за одбрану од суше, а биће стимулисано и отварање података јавних институција. "Придруживање ЕУ је од великог значаја за даљи напредак Србије и целог региона Западног Балкана", казала је Ана Брнабић и позвала да све да заједно учествују у осмишљавању боље будућности. Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да су Агенда 2030 и реализација циљева одрживог развоја саставни део политике ЕУ и за саму ЕУ. "Ми од 2015. године пратимо остваривање на годишњем нивоу циљева одрживог развоја у ЕУ и уверени смо да ће напредак на том плану довести до остварења наших општих циљева", казао је Фабрици и додао је да је план да у следећи буџет од 2021. до 2027, ЕУ уврсти циљеве одрживог развоја. Истакао је да у земљама Западног Балкана постоји одлична и јединствена прилика да се помогне циљевима који се тичу остварења коначног циља ових земаља - учлањења у ЕУ. Фабрици је казао да ЕУ улаже у Србију и даје јој помоћ од 200 милиона евра с циљем да што пре спроводе реформе да би ушла у Унију, али и да би остварила циљеве одрживог развоја. Министарка без портфеља и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030 у Србији Славица Ђукић Дејановић казала је да је Агенда суштински везана за остваривање праведније, лепше и сигурније будућности. "Мото је да нико не буде на крају колоне до 2030. године", казала је она и додала да се треба усмерити на смањивање разлика. Према њеним речима, конференција је прилика да се размене искуства о томе како су представници земаља из региона урадили своје програме и да се види колико су европске активности и стандарди комплементарни са циљевима Агенде 2030. "Усмерићемо се посебно на финансијску конструкцију остварења циљева јер нема остварења циљева без те компоненте", казала је она. Представници владâ држава у региону, приватног сектора, међународних финансијских институција и развојних партнера састају се у Београду на дводневној конференцији посвећеној Агенди 2030. Агенду УН о одрживом развоју до 2030. године усвојило је више од 150 држава у септембру 2015. године у седишту УН у Њујорку и обухвата кључне елементе попут економског раста, социјалне инклузије, заштите животне средине, институционалног развоја и сарадње. Циљева одрживог има 17, а уз сваки од њих је утврђено и више конкретних задатака којих укупно има 169, а треба их остварити до 2030. године.

КУБУРОВИЋ СА МИНИСТАРКОМ ПРАВДЕ НЕМАЧКЕ О ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА И САРАДЊИ

БЕОГРАД, 13. септембра 2018. (Бета) - Министарка правде Србије Нела Кубуровић разговарала је 13. септембра у Берлину са министарком правде Немачке Катарином Барли о досадашњој подршци коју Немачка пружа Србији на путу евроинтеграција, али и о будућој сарадњи две земље у области правосуђа. Министарка Барли истакла је да је Србија остварила значајан напредак на пољу владавине права и учинила важне кораке на путу евроинтеграција, а да је Немачка спремна да и даље пружа подршку Србији, посебно у борби против корупције, саопштено је из Министарства правде Србије. Министарке су се сагласиле да је неизбежна сарадња правосудних органа две земље, а посебно када је реч о борби против корупције и организованог криминала и то радом заједничких истражних тимова. Кубуровић је истакла да Србија континуирано ради на јачању и превенцији репресије када је реч о корупцији и о организованом криминалу, а да су нови закони - о борби против корупције и лобирању, који ће се наћи у скупштинској процедури током јесени, управо једна од мера који представљају јачање капацитета у борби против корупције. Она је подсетила да усвајањем тих закона Србија испуњава и своје обавезе предвиђене Акционим планом за Поглавље 23. Током састанка, Кубуровић је указала да Немачка и путем пројеката пружа значајну подршку Министарству правде, а посебно је истакла изузетну сарадњу коју Министарство правде Србије има са Немачком организацијом за међународну сарадњу – ГИЗ. Она је подсетила да је Србија имала снажну подршку ГИЗ-а приликом увођења јавнобележничког система, али и у јачању извршитељске професије у Србији. Кубуровић је изразила задовољство тиме што је у току реализација и три нова пројекта која подржава Немачка, усмерена на унапређење управног судства, јачање затворског система, као и борбу против корупције. Министарке су се сагласиле да су односи две земље на изузетном нивоу и истакле да ће сарадња две земље, а посебно у области правосуђа, бити још боља.

ЂОРЂЕВИЋ: ПОСВЕТИТИ ВИШЕ ПАЖЊЕ ИТАЛИЈАНСКИМ ИНВЕСТИТОРИМА

БЕОГРАД, 13. септембра 2018. (Бета) - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић 13. септембра је изјавио да је потребно посветити више пажње италијанским инвеститорима у циљу унапређења односа две земље и заједничких интереса. Он је на радном доручку са амбасадором Италије у Београду Карлом Ло Кашом и председником Коморе италијанско-српских привредника Ђорђом Маркеђанијем оценио да билатералну сарадњу Србије и Италије одликују традиционално блиски односи и да Србија има позитивну пословну климу за ширење пословања страних инвеститора. "Србија је отворена за све сугестије како би унапредила услове живота и рада њених грађана. Желимо да све донете одлуке буду у складу са потребама послодаваца, као и радника, јер то је једини начин да наша земља има позитивно пословање", рекао је Ђорђевић. Он је захвалио амбасадору Ло Кашу и италијанским инвеститорима који су препознали потенцијал Србије и инвестирали у њу "када то нико није желео", а као пример доброг пословања је навео Банку Интезу, једну од водећих банака у еврозони која успешно послује у Србији дуги низ година. Амбасадор Ло Кашо је оценио да је Србија земља великог потенцијала за развој сарадње са Италијом. "Италија је данас један од водећих трговинских партнера и највећи страни инвеститор у Србији захваљујући интензивној билатералној сарадњи, која се постепено проширила и на друге области. Наше стратешко партнерство подразумева и да подржавамо и пратимо Србију на њеном европском путу", рекао је Ло Кашо.

МИНИСТАР РУЖИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ФОНДА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

БЕОГРАД, 13. септембра 2018. (Бета) - Министар државне и локалне самоуправе Бранко Ружић потписао је 13. септембра у Београду уговоре са удружењима, фондацијама и установама које су аплицирале на конкурсу Министарства за расподелу средстава из буџетског фонда за националне мањине, који предвиђа да 77 пројеката добије укупно 21,8 милиона динара. Буџетски фонд за националне мањине био је неактиван 15 година, али је од прошле године Министарство за државну управу и локалну самоуправу почело да обавља расподелу средстава из фонда. "Средства обезбеђена буџетом прошле године била су мала - 1,8 милиона динара, али смо успели да сада обезбедимо 21,8 милиона динара, што су дванаест пута већа средства у односу на прошлу годину", изјавио је Ружић. Област којом се Министарство бави већ две године - информисање на језицима националних мањина, била је основа расписаног конкурса, што је и предлог представника Савета националних мањина који су то иницирали и пред Владом. На конференцији за новинаре, министар је рекао да је "ово година националних мањина" након сета мањинских закона које је Парламент усвојио и "након свих похвала које је Србија добила од међународних референтних институција и високог представника за националне мањине ОЕБС-а, Ламберта Занијера". "Покретање овог фонда је допринос који Влада Србије даје на пољу националних мањина и трудићу се да у идућој години овај буџетски фонд буде већи ако то финансијска ситуација дозволи", рекао је Ружић. Он је позвао све припаднике националних мањина у Србији да искористе своје активно или пасивно бирачко право и да учествују на изборима 4. новембра и да тиме "структурално и квалитативно" ојачају састав Савета националних мањина. Промотивна кампања коју је министарство покренуло за уписивање у бирачке спискове још је актуелна, и како министар наводи "упис у бирачки списак прекинут је само на 48 сати пре расписивања избора". Министар је рекао и да је електронским уписивањем у бирачке спискове олакшан увид грађана да ли су уписани и где могу гласати.