SRBIJA

VUČIĆ I MAKRON: SRBIJA NE MOŽE U EU BEZ NAPRETKA U REFORMAMA

PARIZ, 17. jula 2018. (Beta) - Predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron, ocenili su 17. jula u Parizu da Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju bez napretka u reformama i ukazali na važnost mira i stabilnosti u regionu. Na zajedničkoj konferenciji za medije posle jednočasovnog sastanka u Jelisejskoj palati, Makron je rekao da bi Srbija mogla da uđe u EU do 2025. godine ako bude napredovala u reformama, ali da je potrebno da i sama Unija bude reformisana do tada. Makron je naveo da Srbija ne bi trebalo da gleda na 2025. godinu kao na "automatski kriterijum" za ulazak u EU. "I za druge zemlje sam rekao da bi trebalo da gledaju na ključne stvari, kao što su reforme. Ako budu napredovali brže u tim reformama nego što je predviđeno, onda pregovori (o članstvu u EU) mogu da budu zaključeni", kazao je francuski predsednik. Vučić je rekao da Srbija ne može da uđe u EU dok ne reši pitanja Kosova i Metohije, pravnog sistema i vladavine prava, čak ni uz pomoć i podršku Makrona. "Da Makron u ovom trenutku kaže da Srbija ulazi u EU, mi nećemo ući dok ne rešimo naše probleme. Da li ćemo u tome uspeti, znate da nisam optimista, ali ću dati sve od sebe da to učinim", kazao je Vučić. Makron je naveo da je "do 2025. godine moguća reforma EU" i dodao da je "Francuska dala predloge za reformu Unije u pogledu budzeta, odbrambenih i strateških pitanja". Ocenio je da EU loše funkcioniše jer među 28 članica ima mnogo različitosti, pošto su pozicije članica u međuvremenu postale udaljene. Vučić je rekao da je s francuskim kolegom postigao visok stepen saglasnosti u ključnim pitanjima, a pre svega da se mora sačuvati mir i stabilnost u regionu, da treba zajednički tražiti rešenja i gledati u budućnost, a ne samo u prošlost. "Dobili smo podršku Makrona za pronalaženje kompromisnog rešenja sa Albancima na Kosovu, da obezbedimo trajni mir za sve ljude koji žive na našim prostorima", kazao je Vučić. On je dodao da je s Makronom razgovarao o budućnosti Srbije i regiona, kao i o dijalogu Beograda i Prištine, o bilateralnim odnosima i o "iskrenom i dugotrajnom srpsko-francuskom prijateljstvu koje ne traje decenijama, već vekovima". Makron je rekao da Francuska želi da pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i zahvalio Beogradu na pomoći "po pitanju bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala i ilegalnih migracija", ocenivši da je Srbija "neophodan partner" u tim oblastima. "Srbija je angažovana u pregovorima o pristupanju EU, želimo da budemo ti koji će joj pomoći na tom putu da bi rešila najosetljivija pitanja", rekao je Makron. On je rekao da podržava stabilnost celog regiona i svake zemlje regiona i pozvao ih da ne popuste pod bilo kakvom stranom pretnjom. "Francuska i Srbija dele istu volju za stabilnost celog regiona, suverenitet svakog i kapacitet svake zemlje u regionu da ne popusti pred bilo kakvim stranim uticajima i poremećajima", naveo je Makron. Vučić je rekao da je s Makronom razgovarao i o stvaranju regionalne ekonomske zone na Balkanu. "To nije stvaranje nove Jugoslavije, ali jeste stvaranje jedinstevnog ekonomskog tržišta. To nije zamena za EU", kazao je Vučić. Naveo je da je fokus razgovora bio na budućnosti i da bilateralna saradnja napreduje, posebno na ekonomskom planu. Makron je rekao da stogodišnjica Prvog svetskog rata podseća kako su se Francuska i Srbija nekad borile kao saveznici i dodao da su srpski i francuski vojnici danas ponovo zajedno u mirovnim misijama, na primer u Maliju i u Libanu. Francuski predsednik je zahvalio Vučiću što je prihvatio poziv da prisustvuje skupu o miru u novembru u Parizu i rekao da se nada da će odgovoriti na poziv koji mu je Vučić uputio da poseti Srbiju i ispuniti obećanje koje je dao. Makron je Vučića dočekao ispred Jelisejske palate, uz vojne počasti i s gardom, posle čega su razgovarali oko sat vremena. Po završetku sastanka usledio je radni ručak u Jelisejskoj palati, a potom zajedničko obraćanje dvojice predsednika.

VUČIĆ: IMA NAPRETKA U ISTRAZI UBISTVA IVANOVIĆA, ALI JOŠ NEMA OSUMNjIČENOG

PARIZ, 17. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. jula da su srpski istražni organi napredovali poslednjih nedelja u istrazi ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i da je uveren da će biti učinjeno sve da taj slučaj bude rešen, ali da u ovom trenutku još nema lica koje bi bilo osumnjičeno za taj zločin. U izjavi novinarima nakon susreta sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, Vučić je rekao da, nažalost, Beograd nema efektivnu vlast na KiM i da Srbija nije mogla da sprovede uviđaj niti je imala pravo da vodi istragu, već su to učinile prištinske vlasti. "Sve podatke smo dostavili Prištini i spremni smo u svakom trenutku da sarađujemo jer je to za nas ključno pitanje. Tražili smo od nekih stranih službi satelitske snimke da vidimo gde su se sakrile ubice, ali su nam rekli da ništa ne može da se iskoristi iz tih snimaka jer je bila magla. Mi smo, uprkos tome, tražili da ih dobijemo, ali ih nismo dobili", rekao je Vučić. On je dodao da nema savršenog zločina već samo velike potrebe i velike nade da će i taj zločin biti rešen. "Ja sam u to uveren. I ne pitam ko može da nam pomogne, već sam siguran da će sve biti urađeno da se i to reši. To je za nas jedno od ključnih pitanja", rekao je Vučić.

PREMIJERI SRBIJE I GRUZIJE: ODNOSI DVE ZEMLjE PRIJATELjSKI, POTREBNO INTENZIVIRANjE SARADNjE

TBILISI, 17. jula 2018. (Beta) - Predsednici vlada Srbije i Gruzije, Ana Brnabić i Mamuka Bahtadze ocenili su tokom razgovora u Tbilisiju 17. jula da su bilateralni odnosi dobri i tradicionalno prijateljski i da će dve zemlje raditi na intenziviranju saradnje u različitim oblastima. Brnabić je navela da je Srbija "zainteresovana za jačanje dijaloga sa Gruzijom na svim nivoima" i ocenila da je princip međusobnog poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta dobra osnova za unapređenje odnosa, saopštila je Vlada Srbije. "Zahvalni smo Gruziji što nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kao i na čvrstom stavu da ne podrži prijem takozvanog Kosova u međunarodne organizacije kao što je Unesko", rekla je Brnabić. Kako se navodi, sagovornici su se složili da dobru političku saradnju Srbije i Gruzije treba da prati i intenzivnija privredna saradnja. Skromna robna razmena Srbije i Gruzije u prvih pet meseci ove godine iznosila je nešto više od dva miliona dolara, dok je u 2017. godini iznosila svega sedam miliona dolara. U cilju unapređenja ekonomske i privredne saradnje, na jesen je planirana poseta srpskih privrednika Gruziji, navodi se u saopštenju. "Srbija želi bolju ekonomsku saradnju sa Gruzijom, jer njen sadašnji nivo ne odgovara potencijalima dve zemlje", rekla je srpska premijerka. Brnabić, koja je prvi srpski premijer u zvaničnoj poseti Gruziji, razgovarala je i sa predsednikom Gruzije Georgijem Margvelašvilijem i predsednikom gruzijskog paralamenta Iraklijem Kobahidzeom, s kojima se saglasila da su odnosi dve zemlje dobri i prijateljski i da postoji prostor za njihovo dodatno unapređenje, posebno u oblasti ekonomije i privrede. Predsednica Vlade Srbije 18. jula će u Tbilisiju govoriti na petom samitu međunarodne inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu, u kojoj Srbija učestvuje od 2012. godine. Rezultate u oblasti otvorene uprave predstaviće učesnici iz više od 90 zemalja sveta. Brnabić je posle razgovora s gruzijskim zvaničnicima prisustvovala svečanom prijemu koji je Kobahidze organizovao za učesnike i goste samita Partnerstva za otvorenu upravu, dodaje se u saopštenju.

MIHAJLOVIĆ I LUTEROTI ZA UNAPREDjENjE SARADNjE SRBIJE I AUSTRIJE U SAOBRAĆAJU I INFRASTRUKTURI

BEOGRAD, 17. jula 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je 17. jula s ambasadorom Austrije Nikolausom Luterotijem o unapređenju saradnje dve zemlje u oblasti saobraćaja i infrastrukture. "Srbija i Austrija su dobri partneri u politici i ekonomiji, austrijske kompanije već rade u Srbiji, ali je sigurno da postoji prostor za još bolju saradnju u oblasti saobraćaja i infrastrukture, uključujući oblast železnice, vodni saobraćaj i povećanje bezbednosti u saobraćaju", rekla je Mihajlovićeva. Tema razgovora bile su nove investicije koje Srbija priprema u oblasti putne i železničke infrastrukture i interesovanje austrijskih kompanija da se bolje upoznaju sa mogućnostima za učešće u realizaciji projekata, navodi se u sopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ambasador Luteroti je rekao da je Srbija veoma važna zemlja za Austriju kad je reč o političkim, ekonomskim i trgovinskim odnosima i naglasio da će tokom austrijskog predsedavanja Evropskoj uniji prioritet biti zadržavanje fokusa EU na region Zapadnog Balkana i napredak u proširenju EU.

MIHAJLOVIĆ I ČABA: KANADA ZAINTERESOVANA ZA SARADNjU U OBLASTI INFRASTRUKURE

BEOGRAD, 17. jula 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je 17. jula sa ambasadorkom Kanade u Srbiji Keti Čabom, koja je istakla da je ta zemlja zainteresovana za saradnju sa Srbijom u oblasti infrastrutkure. Kako je saopšteno, Mihajlović je navela da Srbija završava Koridor 10 i da kreće u realizaciju novih infrastrukturnih projekata, istakavši kao najviše prioritete izgradnju auto-puteva Niš-Merdare-Priština i Sarajevo-Beograd, kao i rekonstrukciju brze pruge Beograd-Budimpešta i rehabilitaciju pruge Niš-Dimitrovgrad. Čaba je istakla da je Kanada zainteresovana za saradnju u oblasti infrastrukture. "Projekti koje realizujete su za svaku pohvalu, kao i rezultati koje ste postigli na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja. To je dobar signal za investitore. Zainteresovani smo za saradnju, imajući u vidu projekte koje ćete realizovati u narednom periodu", rekla je Čaba. Na sastanku je bilo reči i o unapređenju vazdušnog saobraćaja. Dve zemlje potpisale su Sporazum o vazdušnom saobraćaju u maju ove godine i u planu je uspostavljanje direktne avio-linije. Sagovornice su se složile i da je rodna ravnopravnost pitanje od najvišeg značaja."U Kanadi je rodna ravnopravnost prioritet. Srbija je uradila puno na tom polju, želim da za vreme svog mandata ovde budem snažan zagovornik i podrška u tom procesu. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje ljudskih prava, već i pitanje ekonomije, jer su žene ogroman privredni potencijal", rekla je Čaba.