СРБИЈА

ВУЧИЋ И МАКРОН: СРБИЈА НЕ МОЖЕ У ЕУ БЕЗ НАПРЕТКА У РЕФОРМАМА

ПАРИЗ, 17. јула 2018. (Бета) - Председници Србије и Француске, Александар Вучић и Емануел Макрон, оценили су 17. јула у Паризу да Србија не може да уђе у Европску унију без напретка у реформама и указали на важност мира и стабилности у региону. На заједничкој конференцији за медије после једночасовног састанка у Јелисејској палати, Макрон је рекао да би Србија могла да уђе у ЕУ до 2025. године ако буде напредовала у реформама, али да је потребно да и сама Унија буде реформисана до тада. Макрон је навео да Србија не би требало да гледа на 2025. годину као на "аутоматски критеријум" за улазак у ЕУ. "И за друге земље сам рекао да би требало да гледају на кључне ствари, као што су реформе. Ако буду напредовали брже у тим реформама него што је предвиђено, онда преговори (о чланству у ЕУ) могу да буду закључени", казао је француски председник. Вучић је рекао да Србија не може да уђе у ЕУ док не реши питања Косова и Метохије, правног система и владавине права, чак ни уз помоћ и подршку Макрона. "Да Макрон у овом тренутку каже да Србија улази у ЕУ, ми нећемо ући док не решимо наше проблеме. Да ли ћемо у томе успети, знате да нисам оптимиста, али ћу дати све од себе да то учиним", казао је Вучић. Макрон је навео да је "до 2025. године могућа реформа ЕУ" и додао да је "Француска дала предлоге за реформу Уније у погледу буџета, одбрамбених и стратешких питања". Оценио је да ЕУ лоше функционише јер међу 28 чланица има много различитости, пошто су позиције чланица у међувремену постале удаљене. Вучић је рекао да је с француским колегом постигао висок степен сагласности у кључним питањима, а пре свега да се мора сачувати мир и стабилност у региону, да треба заједнички тражити решења и гледати у будућност, а не само у прошлост. "Добили смо подршку Макрона за проналажење компромисног решења са Албанцима на Косову, да обезбедимо трајни мир за све људе који живе на нашим просторима", казао је Вучић. Он је додао да је с Макроном разговарао о будућности Србије и региона, као и о дијалогу Београда и Приштине, о билатералним односима и о "искреном и дуготрајном српско-француском пријатељству које не траје деценијама, већ вековима". Макрон је рекао да Француска жели да помогне Србији на путу ка Европској унији и захвалио Београду на помоћи "по питању безбедности, борбе против организованог криминала и илегалних миграција", оценивши да је Србија "неопходан партнер" у тим областима. "Србија је ангажована у преговорима о приступању ЕУ, желимо да будемо ти који ће јој помоћи на том путу да би решила најосетљивија питања", рекао је Макрон. Он је рекао да подржава стабилност целог региона и сваке земље региона и позвао их да не попусте под било каквом страном претњом. "Француска и Србија деле исту вољу за стабилност целог региона, суверенитет сваког и капацитет сваке земље у региону да не попусти пред било каквим страним утицајима и поремећајима", навео је Макрон. Вучић је рекао да је с Макроном разговарао и о стварању регионалне економске зоне на Балкану. "То није стварање нове Југославије, али јесте стварање јединстевног економског тржишта. То није замена за ЕУ", казао је Вучић. Навео је да је фокус разговора био на будућности и да билатерална сарадња напредује, посебно на економском плану. Макрон је рекао да стогодишњица Првог светског рата подсећа како су се Француска и Србија некад бориле као савезници и додао да су српски и француски војници данас поново заједно у мировним мисијама, на пример у Малију и у Либану. Француски председник је захвалио Вучићу што је прихватио позив да присуствује скупу о миру у новембру у Паризу и рекао да се нада да ће одговорити на позив који му је Вучић упутио да посети Србију и испунити обећање које је дао. Макрон је Вучића дочекао испред Јелисејске палате, уз војне почасти и с гардом, после чега су разговарали око сат времена. По завршетку састанка уследио је радни ручак у Јелисејској палати, а потом заједничко обраћање двојице председника.

ВУЧИЋ: ИМА НАПРЕТКА У ИСТРАЗИ УБИСТВА ИВАНОВИЋА, АЛИ ЈОШ НЕМА ОСУМЊИЧЕНОГ

ПАРИЗ, 17. јула 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 17. јула да су српски истражни органи напредовали последњих недеља у истрази убиства лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића и да је уверен да ће бити учињено све да тај случај буде решен, али да у овом тренутку још нема лица које би било осумњичено за тај злочин. У изјави новинарима након сусрета са председником Француске Емануелом Макроном, Вучић је рекао да, нажалост, Београд нема ефективну власт на КиМ и да Србија није могла да спроведе увиђај нити је имала право да води истрагу, већ су то учиниле приштинске власти. "Све податке смо доставили Приштини и спремни смо у сваком тренутку да сарађујемо јер је то за нас кључно питање. Тражили смо од неких страних служби сателитске снимке да видимо где су се сакриле убице, али су нам рекли да ништа не може да се искористи из тих снимака јер је била магла. Ми смо, упркос томе, тражили да их добијемо, али их нисмо добили", рекао је Вучић. Он је додао да нема савршеног злочина већ само велике потребе и велике наде да ће и тај злочин бити решен. "Ја сам у то уверен. И не питам ко може да нам помогне, већ сам сигуран да ће све бити урађено да се и то реши. То је за нас једно од кључних питања", рекао је Вучић.

ПРЕМИЈЕРИ СРБИЈЕ И ГРУЗИЈЕ: ОДНОСИ ДВЕ ЗЕМЉЕ ПРИЈАТЕЉСКИ, ПОТРЕБНО ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ

ТБИЛИСИ, 17. јула 2018. (Бета) - Председници влада Србије и Грузије, Ана Брнабић и Мамука Бахтадзе оценили су током разговора у Тбилисију 17. јула да су билатерални односи добри и традиционално пријатељски и да ће две земље радити на интензивирању сарадње у различитим областима. Брнабић је навела да је Србија "заинтересована за јачање дијалога са Грузијом на свим нивоима" и оценила да је принцип међусобног поштовања суверенитета и територијалног интегритета добра основа за унапређење односа, саопштила је Влада Србије. "Захвални смо Грузији што није признала једнострано проглашену независност Косова, као и на чврстом ставу да не подржи пријем такозваног Косова у међународне организације као што је Унеско", рекла је Брнабић. Како се наводи, саговорници су се сложили да добру политичку сарадњу Србије и Грузије треба да прати и интензивнија привредна сарадња. Скромна робна размена Србије и Грузије у првих пет месеци ове године износила је нешто више од два милиона долара, док је у 2017. години износила свега седам милиона долара. У циљу унапређења економске и привредне сарадње, на јесен је планирана посета српских привредника Грузији, наводи се у саопштењу. "Србија жели бољу економску сарадњу са Грузијом, јер њен садашњи ниво не одговара потенцијалима две земље", рекла је српска премијерка. Брнабић, која је први српски премијер у званичној посети Грузији, разговарала је и са председником Грузије Георгијем Маргвелашвилијем и председником грузијског параламента Ираклијем Кобахидзеом, с којима се сагласила да су односи две земље добри и пријатељски и да постоји простор за њихово додатно унапређење, посебно у области економије и привреде. Председница Владе Србије 18. јула ће у Тбилисију говорити на петом самиту међународне иницијативе Партнерство за отворену управу, у којој Србија учествује од 2012. године. Резултате у области отворене управе представиће учесници из више од 90 земаља света. Брнабић је после разговора с грузијским званичницима присуствовала свечаном пријему који је Кобахидзе организовао за учеснике и госте самита Партнерства за отворену управу, додаје се у саопштењу.

МИХАЈЛОВИЋ И ЛУТЕРОТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СРБИЈЕ И АУСТРИЈЕ У САОБРАЋАЈУ И ИНФРАСТРУКТУРИ

БЕОГРАД, 17. јула 2018. (Бета) - Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић разговарала је 17. јула с амбасадором Аустрије Николаусом Лутеротијем о унапређењу сарадње две земље у области саобраћаја и инфраструктуре. "Србија и Аустрија су добри партнери у политици и економији, аустријске компаније већ раде у Србији, али је сигурно да постоји простор за још бољу сарадњу у области саобраћаја и инфраструктуре, укључујући област железнице, водни саобраћај и повећање безбедности у саобраћају", рекла је Михајловићева. Тема разговора биле су нове инвестиције које Србија припрема у области путне и железничке инфраструктуре и интересовање аустријских компанија да се боље упознају са могућностима за учешће у реализацији пројеката, наводи се у сопштењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Амбасадор Лутероти је рекао да је Србија веома важна земља за Аустрију кад је реч о политичким, економским и трговинским односима и нагласио да ће током аустријског председавања Европској унији приоритет бити задржавање фокуса ЕУ на регион Западног Балкана и напредак у проширењу ЕУ.

МИХАЈЛОВИЋ И ЧАБА: КАНАДА ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА САРАДЊУ У ОБЛАСТИ ИНФРАСТРУКУРЕ

БЕОГРАД, 17. јула 2018. (Бета) - Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић разговарала је 17. јула са амбасадорком Канаде у Србији Кети Чабом, која је истакла да је та земља заинтересована за сарадњу са Србијом у области инфраструткуре. Како је саопштено, Михајловић је навела да Србија завршава Коридор 10 и да креће у реализацију нових инфраструктурних пројеката, истакавши као највише приоритете изградњу ауто-путева Ниш-Мердаре-Приштина и Сарајево-Београд, као и реконструкцију брзе пруге Београд-Будимпешта и рехабилитацију пруге Ниш-Димитровград. Чаба је истакла да је Канада заинтересована за сарадњу у области инфраструктуре. "Пројекти које реализујете су за сваку похвалу, као и резултати које сте постигли на Дуинг бизнис листи Светске банке о условима пословања. То је добар сигнал за инвеститоре. Заинтересовани смо за сарадњу, имајући у виду пројекте које ћете реализовати у наредном периоду", рекла је Чаба. На састанку је било речи и о унапређењу ваздушног саобраћаја. Две земље потписале су Споразум о ваздушном саобраћају у мају ове године и у плану је успостављање директне авио-линије. Саговорнице су се сложиле и да је родна равноправност питање од највишег значаја."У Канади је родна равноправност приоритет. Србија је урадила пуно на том пољу, желим да за време свог мандата овде будем снажан заговорник и подршка у том процесу. Родна равноправност није само питање људских права, већ и питање економије, јер су жене огроман привредни потенцијал", рекла је Чаба.