SRBIJA

DAČIĆ I AMBASADORKA INDIJE RAZGOVARALI O PRODUBLjIVANjU BILATERALNE SARADNjE

BEOGRAD, 23. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je 23. aprila sa ambasadorkom Indije u Srbiji Narinder Čauhan o intenziviranju političkog dijaloga i unapređenju bilateralne saranje. Na sastanku je bilo reči o predstojećoj poseti šefa srpske diplomatije Indiji od 2. do 3. maja, na poziv ministarke spoljnih poslova Indije Sušme Svaradz, saopštilo je Ministarsvo spoljnih poslova. Poseta će se realizovati u godini u kojoj Srbija i Indija obeležavaju 70 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa, dodaje se u saopštenju. Dačić i ambasadorka Indije ocenili su da odnose dve zemlje karakteriše tradicionalno prijateljstvo i razumevanje, koje vuče korene još iz Pokreta nesvrstanih zemalja. Konstatovano je da postoje uslovi za produbljivanje privredne saradnje u oblasti automobilske, traktorske, poljoprivredno-prehrambene, farmaceutske, IT industrije, zdravstva i farmaceutike, naučno-tehničke i kulturne saradnje, filma, turizma i sporta, navodi se u saopštenju.

VUČIĆ: U ČETVRTAK ODLUKA O RECIPROČNIM MERAMA PREMA HRVATSKOJ ZBOG VULINA

BEOGRAD, 23. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 23. aprila, povodom zabrane ministru odbrane Aleksandru Vulinu da poseti Hrvatsku, da se radi o ishitrenoj i nervoznoj odluci koju ne razume i najavio da će Vlada Srbije u četvrtak odlučiti o recipročnim merama koje će preduzeti. "Srbija nije ništa izazvala. Srbija može da reaguje recipročno. Ja mislim da hoće, a možda i neće, sačekaćemo sednicu Vlade", kazao je Vučić i dodao da postoje neki mehanizmi koji omogućavaju da se pokaže "elementarno poštovanje prema sopstvenoj državi". Na svečanosti povodom Dana Vojske Srbije, Vučić je rekao da mu nije jasno zbog čega je zabranjen ulazak Vulinu u Hrvatsku i da bi voleo da to nije učinjeno zbog njegovih izjava o Jasenovcu i zločinima koji su se tamo dogodili. "Voleo bih da to nije slučaj. Da neko u Evropskoj uniji ne uvodi verbalni delikt i da arbitrarno odlučuje da li mu se neko sviđa ili ne ili da li mu se sviđa nečija izjava ili ne... Srbija će reagovati recipročnim merama. Kakvim - pretpostavljam da će Vlada Srbije o tome u četvrtak doneti odluku. Mi ćemo da nastavimo da gradimo bolje odnose", rekao je Vučić. Vučić je kritikovao to što se, kako smatra, Srbima brani da govore o zločinima u Jasenovcu i da, ako to bude tako, Srbija treba da razmisli o tome da sama izgradi neko spomen obeležje i za taj i za druge zločine, napravi muzej holokausta i popiše sve žrtve srpskih stradanja. Osvrnuo se i na konstataciju novinara da zvanična Hrvatska nije zadovoljna osudom predsednika SRS Vojislava Šešelja, zbog navodnog incidenta - gaženja hrvatske zastave i vređanja predstavnika hrvatske delegacije, koja je bila u poseti Srbiji. "Oni nisu zadovoljni nečim što niko nije ni video, a što smo svi u našoj zemlji osudili i događaj i sadržinu događaja. Šta još treba da uradimo, da uzmemo motku i nekoga izubijamo", zapitao se Vučić i dodao da je i on doživeo neprijatnosti u Hrvatskoj, ali da nije želeo da se obazire na to, jer to nije bilo u vezi sa organizacijom posete. Na pitanje novinara da li ponašanje Vojislava Šešelja smeta njegovoj miroljubivoj politici u regionu, Vučić je ponovio da je "strogo i snažno" osudio ponašanje predsednika Srpske radikalne stranke, ukazujući i na ponašanje radikala kada je u Parlamentu govorilia visoka predstavnica EU Federika Mogerini. "Zašto to radi, ja to ne znam. Neki ljudi imaju svoji pristup koji je drugačiji od onoga što većina u Srbiji želi. To ne znači da imate pravo da podižete nacističke simbole i da se pravite da ih niste videli, jer je to mnogo teže od pokušaja nekoga koji predstavlja manjinu u ovoj zemlji, a Šešelj predstavlja manjinu", rekao je Vučić. On je naglasio da su se nacistički simboli pojavili na mestu najvećeg stradanja srpskog naroda ili bilo kojeg naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Vučić smatra da na to moramo da računamo i ubuduće, jer očekuje da će u Hrvatskoj da podignu spomenik Alojziju Stepincu u opštini koja je i danas pretežno srpska, u mestu Zrin. Komentarišući izjavu predsedavajućeg Saveta ministara BiH i potpredsednika SDA Denisa Zvizdića, koji je parafrazirao Vučićevu izjavu o BiH i Republici Srpskoj i rekao da "respektuje Srbiju, ali da najviše voli Sandzak", predsednik Srbije je rekao da svako ima pravo da voli šta i koga želi. "Ali moram da mu ukažem, jer on nije pravnik pa ne razume najbolje, nije ista ni slična ustavno-pravna regulacija Republike Srpske i Raško-polimske oblasti, ili Sandzaka, kako to nazivaju Bošnjaci. Možda Zvizdić šalje poruku da ni RS ne treba da bude ustavno-pravo regulisana, ali to ne bi bila dobra poruka", rekao je Vučić. On je rekao da Zvizdić slobodno može, poput Srbije, da u Sandzaku gradi vrtiće i škole i dodao da će to Srbija sa oduševljenjem da prihvati, jer bi to bila izvanredna pomoć. "Nemojte samo da pravite ustavno-pravne jednakosti tamo gde ih nema. Sandzak nije entitet u Srbiji, a Republika Srpska jeste (entitet u BiH). To je ta mala razlika", rekao je on.

BRNABIĆ: POTREBNO SUŠTINSKO, A NE FORMALNO ISPUNjAVANjE EVROPSKIH VREDNOSTI U SRBIJI

BEOGRAD, 23. aprila 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 23. aprila da Srbija ne može sama da se približi EU i sprovede reforme, da su joj za to potrebni civilni sektor i privreda i da je neophodna suštinska primena evropskih vrednosti, a ne samo ispunjavanje forme. "Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. U našem evropskom putu ja duboko verujem ne sme da bude prečice", rekla je Brnabić na sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Domu Narodne skupštine Srbije. Ona je istakla da ne želi da Srbija stane u red država članica uz koje stoji znak pitanja da li je trebalo da postanu punopravne članice. "Ja ne želim da se to Srbiji desi. Građani Srbije zaslužuju scenario u kome je Srbija, uprkos jako teškoj prošlosti i mukotrpnoj tranziciji i uprkos tome što su na našem evropskom putu postavljena politička i statusna pitanja, a ne suštinske reforme, da Srbija može istinski da usvoji evropske vrednosti i životni standard", rekla je Brnabić. Ona je kazala da je 2025. velika šansa za Srbiju, ali da će, ako samo formalno ispunjavamo uslove koji su pred Srbijom, dovesti zemlju na korak bliže EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Premijerka je napomenula da su na putu ka EU važna tri stuba - ekonomski za koji je navela da je Srbija u tom segmentu najdalje otišla, zatim javna uprava za čiju reformu postoje dobri osnovi i treći koji je veoma važan - vladavina prava. "Vladavina prava je stub u kome imamo najviše izazova i gde će nam trebati najveća podrška. Moramo da obezbedimo brži i efiksni pravosudni sistem i jednaku pravdu za sve građane Srbije", rekla je Branbić. Ona je kazala da je sloboda govora nešto što je "neupitna civilizacijska norma" i da je vlada odgovorna da u zemlji postoji atmosfera u kojoj se iznose različita mišljenja. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU koji je predstavljen prošle nedelje fer, objektivan i izbalansiran, da daje smernice i preporuke za budućnost, te da EU želi Srbiju da ohrabri da ostane fokusirana na proces evropskih integracija. "Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, moramo da iskoristimo trenutak. Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu", kazao je Fabrici. On je rekao da u izveštaju o napretku ka EU ključni element i ovog puta pravosudni sistem na koji je i u prošlosti stavljan akcenat i podsetio na izmene Ustava koje su upućene Venecijanskoj komisiji, te da su "jako blizu zatvaranja tih dela aktivnosti". Fabrici je ukazao da nije postignut nikakav rezultat u odnosu na prethodni izveštaj Evropske komisije o slobodi izražavanja. "Izveštaj ne sudi već daje smernice koje bi institucije i Vlada trebalo da preduzmu da unaprede ovu oblast", rekao je on. Osvrćući se na dijalog Beograda i Prištine, on je kazao da bi morao da bude osnažen i ojačan kako bi se postigla normalizacija odnosa.

GOJKOVIĆ U TALINU: PRIVRŽENOST SRBIJE EVROINTERGRACIJAMA U INTERESU I REGIONA I EU

BEOGRAD, 23. aprila 2018. (Beta) - Predsednica skupštine Srbije Maja Gojković, koja učestvuje na Konferenciji predsednika parlamenata država članica EU i država kandidata u Talinu, izjavila je da je privrženost Srbije procesima evrointegracija u interesu stabilnosti i prosperiteta regiona, ali i Unije, i da je zbog toga važno da perspektiva punopravnog članstva bude kredibilna. Obraćajući se predsednicima parlamenata, Maja Gojković je rekla da Srbija ulaže "dodatni napor u sopstvene reforme i harmonizaciju sa standardima EU" i dodala da o tome svedoči i pozitivan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, saopštila je služba za medije kabineta predsednice parlamenta. Predsednica Skupštine Srbije je kazala da je puna privrženost Srbije procesima evrointegracija, zasnovana na uverenju da su "svi napori, nekada teške i bolne mere, u najboljem interesu građana, mira, stabilnosti i prosperiteta regiona, a time i EU", dodavši da je "zato važno da perspektiva punopravnog članstva bude kredibilna, sa vidljivim ciljevima koje postavlja stabilna i snažna EU, polazeći od principa i vrednosti na kojima je ovaj veliki projekat zasnovan". "Istorijski posmatrano, EU se neprekidno razvijala prevazilaženjem kriza, koordinacijom politika i iznalaženjem novih pravaca delovanja, dok je paralelno tekao proces proširenja. Snažna ili proširena EU - to za nas nije stvarna alternativa, jer važan deo snage Unije leži upravo u proširenju", rekla je Gojković i izrazila nadu da će predstojeći samit u Sofiji u punoj meri afirmisati perspektivu proširenja i dati joj jasne smernice. Dvodnevnoj konferenciji u Talinu prisustvuje više od 30 predsednika parlamenata zemalja EU i država kandidata za članstvo u EU, a na otvaranju je govorio predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, navedeno je u saopštenju.

SASTANAK MINISTARA OBRAZOVANjA SRBIJE I RUSIJE PRVI PUT POSLE 25 GODINA

BEOGRAD, 23. aprila 2018. (Beta) - Ministar prosvete Mladen Šarčević razgovarao je 23. aprila u Moskvi sa potpredsednicom Vlade i ministarkom obrazovanja i nauke Rusije Olgom Vasiljevom, što je prvi susret ministara zaduženih za obrazovanje Srbije i Rusije posle 25 godina. Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, na sastanku je konstatovano da postoji tradicija značajne obrazovne i naučne saradnje i ukazano na potencijale proširenja. Dodaju da se trenutno više od 300 studenata iz Srbije školuje u Rusiji, dok 39 studenata iz Rusije studira u Srbiji. Ministri su razgovarali o mogućnostima intenzivnije saradnje na srednjoškolskom nivou kroz centre za matematiku i jezike. Kako su naveli, naučna saradnja Srbije i Rusije se pre svega odvija kroz Objedinjeni institut za nuklearna istraživanja u Dubni. Šarčević je u Moskvi učestovao i na Međunarodnom salonu obrazovanja, kojem su prisustvovali i predstavnici Jermenije, Azerbejdzana, Albanije, Bugarske, Grčke, Moldavije, Rumunije i Turske. Na tom skupu razmatrane su mogućnosti dalje saradnje, a usvojena je i Deklaracija o obrazovanju. Ministarka Olga Vasiljeva je naglasila da je od posebnog značaja formiranje zajedničkog naučnog i obrazovnog prostora i integrisanog naučnog informacionog prostora u Crnomorskom regionu, kao i podrška zajedničkim projektima elektronskog učenja. Šarčević je posetio i Diplomatsku akademiju MID u Moskvi na kojoj je razgovarao sa studentima koji u okviru studijskog programa uče srpski jezik.