СРБИЈА

ДАЧИЋ И АМБАСАДОРКА ИНДИЈЕ РАЗГОВАРАЛИ О ПРОДУБЉИВАЊУ БИЛАТЕРАЛНЕ САРАДЊЕ

БЕОГРАД, 23. априла 2018. (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић разговарао је 23. априла са амбасадорком Индије у Србији Нариндер Чаухан о интензивирању политичког дијалога и унапређењу билатералне сарање. На састанку је било речи о предстојећој посети шефа српске дипломатије Индији од 2. до 3. маја, на позив министарке спољних послова Индије Сушме Свараџ, саопштило је Министарсво спољних послова. Посета ће се реализовати у години у којој Србија и Индија обележавају 70 година успостављања дипломатских односа, додаје се у саопштењу. Дачић и амбасадорка Индије оценили су да односе две земље карактерише традиционално пријатељство и разумевање, које вуче корене још из Покрета несврстаних земаља. Констатовано је да постоје услови за продубљивање привредне сарадње у области аутомобилске, тракторске, пољопривредно-прехрамбене, фармацеутске, ИТ индустрије, здравства и фармацеутике, научно-техничке и културне сарадње, филма, туризма и спорта, наводи се у саопштењу.

ВУЧИЋ: У ЧЕТВРТАК ОДЛУКА О РЕЦИПРОЧНИМ МЕРАМА ПРЕМА ХРВАТСКОЈ ЗБОГ ВУЛИНА

БЕОГРАД, 23. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 23. априла, поводом забране министру одбране Александру Вулину да посети Хрватску, да се ради о исхитреној и нервозној одлуци коју не разуме и најавио да ће Влада Србије у четвртак одлучити о реципрочним мерама које ће предузети. "Србија није ништа изазвала. Србија може да реагује реципрочно. Ја мислим да хоће, а можда и неће, сачекаћемо седницу Владе", казао је Вучић и додао да постоје неки механизми који омогућавају да се покаже "елементарно поштовање према сопственој држави". На свечаности поводом Дана Војске Србије, Вучић је рекао да му није јасно због чега је забрањен улазак Вулину у Хрватску и да би волео да то није учињено због његових изјава о Јасеновцу и злочинима који су се тамо догодили. "Волео бих да то није случај. Да неко у Европској унији не уводи вербални деликт и да арбитрарно одлучује да ли му се неко свиђа или не или да ли му се свиђа нечија изјава или не... Србија ће реаговати реципрочним мерама. Каквим - претпостављам да ће Влада Србије о томе у четвртак донети одлуку. Ми ћемо да наставимо да градимо боље односе", рекао је Вучић. Вучић је критиковао то што се, како сматра, Србима брани да говоре о злочинима у Јасеновцу и да, ако то буде тако, Србија треба да размисли о томе да сама изгради неко спомен обележје и за тај и за друге злочине, направи музеј холокауста и попише све жртве српских страдања. Осврнуо се и на констатацију новинара да званична Хрватска није задовољна осудом председника СРС Војислава Шешеља, због наводног инцидента - гажења хрватске заставе и вређања представника хрватске делегације, која је била у посети Србији. "Они нису задовољни нечим што нико није ни видео, а што смо сви у нашој земљи осудили и догађај и садржину догађаја. Шта још треба да урадимо, да узмемо мотку и некога изубијамо", запитао се Вучић и додао да је и он доживео непријатности у Хрватској, али да није желео да се обазире на то, јер то није било у вези са организацијом посете. На питање новинара да ли понашање Војислава Шешеља смета његовој мирољубивој политици у региону, Вучић је поновио да је "строго и снажно" осудио понашање председника Српске радикалне странке, указујући и на понашање радикала када је у Парламенту говорилиа висока представница ЕУ Федерика Могерини. "Зашто то ради, ја то не знам. Неки људи имају своји приступ који је другачији од онога што већина у Србији жели. То не значи да имате право да подижете нацистичке симболе и да се правите да их нисте видели, јер је то много теже од покушаја некога који представља мањину у овој земљи, а Шешељ представља мањину", рекао је Вучић. Он је нагласио да су се нацистички симболи појавили на месту највећег страдања српског народа или било којег народа на простору бивше Југославије. Вучић сматра да на то морамо да рачунамо и убудуће, јер очекује да ће у Хрватској да подигну споменик Алојзију Степинцу у општини која је и данас претежно српска, у месту Зрин. Коментаришући изјаву председавајућег Савета министара БиХ и потпредседника СДА Дениса Звиздића, који је парафразирао Вучићеву изјаву о БиХ и Републици Српској и рекао да "респектује Србију, али да највише воли Санџак", председник Србије је рекао да свако има право да воли шта и кога жели. "Али морам да му укажем, јер он није правник па не разуме најбоље, није иста ни слична уставно-правна регулација Републике Српске и Рашко-полимске области, или Санџака, како то називају Бошњаци. Можда Звиздић шаље поруку да ни РС не треба да буде уставно-право регулисана, али то не би била добра порука", рекао је Вучић. Он је рекао да Звиздић слободно може, попут Србије, да у Санџаку гради вртиће и школе и додао да ће то Србија са одушевљењем да прихвати, јер би то била изванредна помоћ. "Немојте само да правите уставно-правне једнакости тамо где их нема. Санџак није ентитет у Србији, а Република Српска јесте (ентитет у БиХ). То је та мала разлика", рекао је он.

БРНАБИЋ: ПОТРЕБНО СУШТИНСКО, А НЕ ФОРМАЛНО ИСПУЊАВАЊЕ ЕВРОПСКИХ ВРЕДНОСТИ У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 23. априла 2018. (Бета) - Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је 23. априла да Србија не може сама да се приближи ЕУ и спроведе реформе, да су јој за то потребни цивилни сектор и привреда и да је неопходна суштинска примена европских вредности, а не само испуњавање форме. "Наш европски пут мора да буде суштина, а не форма. У нашем европском путу ја дубоко верујем не сме да буде пречице", рекла је Брнабић на седница Националног конвента о Европској унији у Дому Народне скупштине Србије. Она је истакла да не жели да Србија стане у ред држава чланица уз које стоји знак питања да ли је требало да постану пуноправне чланице. "Ја не желим да се то Србији деси. Грађани Србије заслужују сценарио у коме је Србија, упркос јако тешкој прошлости и мукотрпној транзицији и упркос томе што су на нашем европском путу постављена политичка и статусна питања, а не суштинске реформе, да Србија може истински да усвоји европске вредности и животни стандард", рекла је Брнабић. Она је казала да је 2025. велика шанса за Србију, али да ће, ако само формално испуњавамо услове који су пред Србијом, довести земљу на корак ближе ЕУ, али не вредносно и квалитативно. Премијерка је напоменула да су на путу ка ЕУ важна три стуба - економски за који је навела да је Србија у том сегменту најдаље отишла, затим јавна управа за чију реформу постоје добри основи и трећи који је веома важан - владавина права. "Владавина права је стуб у коме имамо највише изазова и где ће нам требати највећа подршка. Морамо да обезбедимо бржи и ефиксни правосудни систем и једнаку правду за све грађане Србије", рекла је Бранбић. Она је казала да је слобода говора нешто што је "неупитна цивилизацијска норма" и да је влада одговорна да у земљи постоји атмосфера у којој се износе различита мишљења. Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је извештај Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ који је представљен прошле недеље фер, објективан и избалансиран, да даје смернице и препоруке за будућност, те да ЕУ жели Србију да охрабри да остане фокусирана на процес европских интеграција. "Постоје очекивања у Европи шта Србија може да уради, морамо да искористимо тренутак. Србија се препознаје као предводница на Западном Балкану", казао је Фабрици. Он је рекао да у извештају о напретку ка ЕУ кључни елемент и овог пута правосудни систем на који је и у прошлости стављан акценат и подсетио на измене Устава које су упућене Венецијанској комисији, те да су "јако близу затварања тих дела активности". Фабрици је указао да није постигнут никакав резултат у односу на претходни извештај Европске комисије о слободи изражавања. "Извештај не суди већ даје смернице које би институције и Влада требало да предузму да унапреде ову област", рекао је он. Осврћући се на дијалог Београда и Приштине, он је казао да би морао да буде оснажен и ојачан како би се постигла нормализација односа.

ГОЈКОВИЋ У ТАЛИНУ: ПРИВРЖЕНОСТ СРБИЈЕ ЕВРОИНТЕРГРАЦИЈАМА У ИНТЕРЕСУ И РЕГИОНА И ЕУ

БЕОГРАД, 23. априла 2018. (Бета) - Председница скупштине Србије Маја Гојковић, која учествује на Конференцији председника парламената држава чланица ЕУ и држава кандидата у Талину, изјавила је да је приврженост Србије процесима евроинтеграција у интересу стабилности и просперитета региона, али и Уније, и да је због тога важно да перспектива пуноправног чланства буде кредибилна. Обраћајући се председницима парламената, Маја Гојковић је рекла да Србија улаже "додатни напор у сопствене реформе и хармонизацију са стандардима ЕУ" и додала да о томе сведочи и позитиван извештај Европске комисије о напретку Србије, саопштила је служба за медије кабинета председнице парламента. Председница Скупштине Србије је казала да је пуна приврженост Србије процесима евроинтеграција, заснована на уверењу да су "сви напори, некада тешке и болне мере, у најбољем интересу грађана, мира, стабилности и просперитета региона, а тиме и ЕУ", додавши да је "зато важно да перспектива пуноправног чланства буде кредибилна, са видљивим циљевима које поставља стабилна и снажна ЕУ, полазећи од принципа и вредности на којима је овај велики пројекат заснован". "Историјски посматрано, ЕУ се непрекидно развијала превазилажењем криза, координацијом политика и изналажењем нових праваца деловања, док је паралелно текао процес проширења. Снажна или проширена ЕУ - то за нас није стварна алтернатива, јер важан део снаге Уније лежи управо у проширењу", рекла је Гојковић и изразила наду да ће предстојећи самит у Софији у пуној мери афирмисати перспективу проширења и дати јој јасне смернице. Дводневној конференцији у Талину присуствује више од 30 председника парламената земаља ЕУ и држава кандидата за чланство у ЕУ, а на отварању је говорио председник Европског парламента Антонио Тајани, наведено је у саопштењу.

САСТАНАК МИНИСТАРА ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 25 ГОДИНА

БЕОГРАД, 23. априла 2018. (Бета) - Министар просвете Младен Шарчевић разговарао је 23. априла у Москви са потпредседницом Владе и министарком образовања и науке Русије Олгом Васиљевом, што је први сусрет министара задужених за образовање Србије и Русије после 25 година. Како је саопштило Министарство просвете, на састанку је констатовано да постоји традиција значајне образовне и научне сарадње и указано на потенцијале проширења. Додају да се тренутно више од 300 студената из Србије школује у Русији, док 39 студената из Русије студира у Србији. Министри су разговарали о могућностима интензивније сарадње на средњошколском нивоу кроз центре за математику и језике. Како су навели, научна сарадња Србије и Русије се пре свега одвија кроз Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни. Шарчевић је у Москви учестовао и на Међународном салону образовања, којем су присуствовали и представници Јерменије, Азербејџана, Албаније, Бугарске, Грчке, Молдавије, Румуније и Турске. На том скупу разматране су могућности даље сарадње, а усвојена је и Декларација о образовању. Министарка Олга Васиљева је нагласила да је од посебног значаја формирање заједничког научног и образовног простора и интегрисаног научног информационог простора у Црноморском региону, као и подршка заједничким пројектима електронског учења. Шарчевић је посетио и Дипломатску академију МИД у Москви на којој је разговарао са студентима који у оквиру студијског програма уче српски језик.