SRBIJA

BRNABIĆ SA AMBASADORKOM KANADE O SARADNjI

BEOGRAD, 13. marta 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas u Beogradu s ambasadorkom Kanade u Srbiji Ketlin Čaba i kazala da u bilateralnim odnosima postoji pozitivna dinamika, ostvarena kroz obnovu političkog dijaloga poslednjih godina i dobru privrednu saradnju. Brnabić je rekla da je veoma zadovoljna prisustvom velikog broja kanadskih kompanija u Srbiji, i da to govori o dobrom privrednom ambijentu i nameri njene Vlade da se daljim reformskim koracima omoguće još optimalniji uslovi poslovanja, saopštila je Vlada Srbije. Čaba je rekla da Kanada vidi Srbiju kao stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da prepoznaje napore koje Beograd preduzima "u rešavanju nasleđenih problema i ostvarenju regionalnog pomirenja", navodi se u saopštenju. Ona je dodala da su kanadske kompanije do sada najviše investirale u oblasti rudarstva i energetike, ali da se njihov investicioni fokus usmerava i ka oblastima poljoprivrede, IT tehnologija, naučno-tehnoloških inovacija, digitalizacije, kulture i filma. Kako se navodi, na sastanku je najavljeno skoro potpisivanje Sporazuma o avio-saobraćaju, i koprodukcijska saradnja u oblasti filmske industrije. Ambasadorka Čaba je kazala i da Kanada od januara predsedava Grupi sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G-7) i da su prioriteti predsedavanja investicije i globalni rast, rad i zapošljavanje, rodna ravnopravnost, klimatske promene i poštovanje građanskih prava.

STEFANOVIĆ I NORVEŠKI AMBASADOR RAZGOVARALI O UNAPREDjENjU SARADNjE

BEOGRAD, 13. marta 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je danas sa ambasadorom Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstadom o unapređenju bilateralne saradnje, saopšteno je danas. Stefanović je zahvalio na pomoći koju Norveška pruža u jačanju kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova i naglasio da su prioritet u saradnji Srbije i Norveške zajednički projekti. Tokom sastanka sa norveškim ambasadorom, Stefanović je istakao važnost zajedničkih projekata u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, jačanja forenzičkih kapaciteta, kao i borbe protiv korupcije.

RUŽIĆ: OSTVAREN NAPREDAK U REFORMI JAVNE UPRAVE

BEOGRAD, 13. marta 2018. (Beta) - Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je danas da je ostvaren napredak u mnogim oblastima reforme javne uprave u Srbiji. Ružić je na predstavljanju izveštaja SIGMA o reformi javne uprave u Srbiji istakao da je reforma javne uprave ključna za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji i dodao da je EU za podršku toj reformi opredila 80 miliona evra. "Na osnovu napretka Srbije omogućeno je da iz sektorske budzetske podrške EU dobijemo 80 miliona evra i to je veliki motivaconi faktor da nastavimo krupnim koracima napred", rekao je Ružić. Kako je objasnio, od tog iznosa 70 miliona evra je direktna podrška budzetu Srbije, a 10 miliona evra se odnosi na četiri projekta, od kojih dva koordinira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ružić je naglasio da je u izveštaju SIGMA, za period od maja 2015. do juna 2017. konstatovan stalni naredak u mnogim sferama reforme javne uprave i definisani su jasni putokazi i smernice šta treba unaprediti. On je rekao i da je potrebna veća koordinacija aktivnosti i bolja komunikacija između resora. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da reforma javne uprave jedan od glavnih stubova i zahteva u napredovanju Srbije ka evropskim integracija. "Transprentna i odgovorna javna uprava u državi važna je i za dobrobit građana", rekao je on. Dodao je da je važno da Srbija poštuje principe koje je uradila SIGMA i da ih usvoji u reformi. On je napomeno da Vlada Srbije završava Akcioni plan za reforme javne uprave 2018. do 2020. godine i da se tu poosebno naglašava transpretnost, odgovornost i nezavisnost u radu javne uprave. Fabrici je takođe naglasio da EU pomaže Srbiji u reformi javne uprave, i da je pripremljen sektorski budzet za reformu i za to je opredejleno 80 miliona erva za period od tri godine. Kako se navodi, u Izveštaju SIGME o monitoringu, koji se odnosi na period od maja 2015. do juna 2017. godine, konstatuje se da Srbija ostvaruje stalan napredak u određenim oblastima reforme javne uprave, kao i da je uspostavljen zakonski okvir za funkcionalnu javnu upravu. Ovaj izveštaj koji obuhvata šest ključnih oblasti reforme (strateški okvir za reformu javne uprave, izradu i koordinaciju politike, javnu službu i razvoj kadrova, odgovornost, pružanje usluga i upravljanje javnim finansijama), sadrži i preporuke koje su svojevrsna pomoć i pravac za dalje reforme u oblasti javne uprave i javnih finansija. SIGMA je 2014. godine izradila Principe javne uprave kao podršku snažnijem pristupu Evropske komisije reformi javne uprave (RJU) u procesu proširenja Evropske unije (EU). Principi određuju šta dobra javna uprava podrazumeva u praksi i opisuju glavne zahteve kojih zemlje moraju da se pridržavaju u procesu evropskih integracija.

JUNKER: ZAPADNI BALKAN VIŠE VIDI U EU NEGO EU SAMA U SEBI

STRAZBUR, 13. marta 2018. (Beta) - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je danas u Strazburu da zemlje Zapadnog Balkana vide više u EU nego njene članice i naglasio da svaki partner iz regiona mora da nastavi svoj reformski put, posebno u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda. Podsetivši da je posetio Zapadni Balkan pre nepune dve nedelje, Junker je na plenarnoj sednici Evropskog parlmenta rekao da je to bilo nezaboravno putovanje iz mnogo razloga a da su najveći utisak ostavili strast i ubeđenje u EU, prenela je Evropska komisija. Junker je kazao da mu je to obnovilo osećaj vere i nade da ako je region, "dramatičan region" poput Zapadnog Balkana tako odlučan da se reformiše od dna do vrha da bi se priključio EU, onda Unija mora da bude vredna toga da region bude njen deo. "Zapadni Balkan jasno vidi u nama mnogo više nego što mi vidimo u našoj Uniji. Želim da vidim istu veru u našu Uniju širom 27 članica", istakao je Junker. Kako je dodao, još mnogo posla treba da se uradi na Zapadnom Balkanu, svi bilateralni konflikti moraju biti razrešeni i potrebno je veće jedinstvo. Junker je naglasio da svaki partner sa Zapadnog Balkana mora da nastavi svoj reformski put, posebno kada je reč o vladavini prava i osnovnim slobodama i vrednostima. "Kao što sam rekao svim liderima u regionu, neće biti ubrzavanja (puta u EU). Mi stavljamo suštinu ispred brzine. Na svaki slučaj ćemo gledati prema zaslugama bez fiksnih datuma ili rokova", rekao je predsednik Komisije. "Ipak, vratio sam se sa puta uvereniji nego ikada da ovo naša zajednička budućnost. Reč je pomirenju naše istorije i geografije", dodao je Junker. Kako je napomenuo, to je i razlog da se EU više fokusira na izgradnju snažnije, više demokratske i više ujedinjene EU. O tome će se, kako je dodao, razgovarati na sastanku Evropskog saveta 22. i 23. marta.

MIŠČEVIĆ: SRBIJA NEMA PREVIŠE VREMENA ZA UČLANjENjE U STO

BEOGRAD, 13. marta 2018. (Beta) - Srbiji je u najboljem interesu da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), što je jedno od merila za zatvaranje poglavlja 30 u pregovorima s EU, a za članstvo je neophodno da ukine kompletnu zabranu trgovine genetski modifikovanim organizmima (GMO), rečeno je danas na konferenciji u Beogradu. Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je da Srbija nema previše vremena za okončanje pregovora o članstvu u STO jer je potrebno obezbediti i "rezultate ostvarivanja članstva". "Moramo se dokazati kao članica. Potrebno je, po mojoj proceni, bar godinu dana da bi se dala kredibilna ocena da li neko prati rad STO i da li se ponaša kao verodostojna članica", kazala je Miščević na konferenciji "Otvaranje poglavlja 30 - šta nam predstoji?", koji je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond. Miščević je navela da STO u svom članstvu ima EU i sve njene članice i da bi zadržala EU, mora od svih njenih novih članica da traži da postanu i članice STO. "U našem je najboljem interesu članstvo u STO i nadam se da će rasprave indukovane otvaranjem poglavlja 30 biti uspešno nastavljene", rekla je Miščević. Rasprava o članstvu u STO će, prema njenim rečima, nesumnjivo zahtevati dodatne razgovore i objašnjenja, a jedno od pitanja koje može da otvori ozbiljnu političku raspravu jesu bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini. Šefica pregovaračkog tima je dodala i da će Srbija do kraja marta poslati Evropskoj uniji pregovaračku poziciju i za poglavlje o ekonomskoj i monetarnoj uniji, čime će u potpunosti biti spremna za otvaranje pet poglavlja. Srbija je pregovaračko poglavlje 30 otvorila sredinom decembra 2017. a pored članstva u STO drugo merilo za njegovo zatvaranje je predstavljanje Akcionog plana za usklađivanje zakonodavstva i međunarodnih sporazuma s pravnim tekovinama EU i jačanje administrativnih i kontrolnih kapaciteta za sprovođenje tih tekovina. Šefica odseka za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji EU u Srbiji Radica Nusdorfer rekla je da u Srbiji predstoji ukidanje kompletne zabrane trgovine GMO i okončanje pregovora sa četiri članice STO - SAD, Ukrajinom, Rusijom i Brazilom. Nusdorfer je rekla da zakonodavstvo EU podrazumeva strogu kontrolu GMO i da će Srbija njegovim usvajanjem biti mnogo zaštićenija. "Možete biti sigurni da je nešto bezbedno ako je autorizovano u EU", rekla je Nusdorfer, dodajući da su do sada svi argumenti članica EU protiv takvih genetski modifikovanih proizvoda bili odbačeni na naučnoj bazi. U cilju veće bezbednosti hrane, kao i većih mogućnosti za investicije i privredni rast, Nusdorfer je kazala da Srbija treba da radi na usvajanju Zakona o GMO koji je najveća prepreka i poteškoća za pridruživanje STO. "Dozvoliti kontrolisanu trgovinu GMO mnogo je bolje nego da uvedete potpunu zabranu, a da nemate nikakvu kontrolu, što je trenutno situacija u Srbiji", rekla je Nusdorfer, dodajući da je samo trgovina, a ne i uzgoj GMO preduslov za članstvo u EU. Prema njenoj oceni, članstvo u STO neće biti veliki izazov s tehničke tačke gledanja, jer je Srbija uradila "lavovski deo posla", ali može biti izazov s gledišta javnog mnjenja. Zamenica predsednika pregovaračke grupe za poglavlje 30 u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tanja Dinkić ocenila je da se otvaranjem poglavlja ubrzava proces pristupanja STO. Dinkić je podsetila da se Srbija obavezala da će pristupanjem u EU ukinuti sve sporazume o slobodnoj trgovini s trećim zemljama i da će otkazati ili izmeniti sporazume o ekonomskoj saradnji koji sadrže klauzulu najpovlašćenije nacije. Srbija, dodala je, ima 127 sporazuma o ekonomskoj saradnji, od kojih oko 90 ima klauzulu najpovlaščenije nacije. Dinkić je napomenula da Srbija može da sklapa bilateralne sporazume sve dok ne postane članica EU, ali da ti sporazumi sadrže klauzule da prestaju da važe ulaskom u EU i da zemlje nemaju pravo da od Srbije traže kompenzaciju. Član radne grupe za poglavlje 30 u Ministarstvu spoljnih poslova Dejan Ralević je govoreći o razvojnoj saradnji i humanitarnoj pomoći, što je obuhvaćeno poglavljem 30, rekao da Srbija treba da od primalaca pomoći postane davalac. Ralević je rekao da je formirana radna grupa za izradu nacrta zakona o humanitarnoj pomoći i da se njegovo usvajanje očekuje do kraja godine. U narednom periodu, prema njegovim rečima, Srbija treba i da izgradi pravni i institucionalni okvir za pružanje pomoći, da se uskladi sa ciljevima i obavezama koje je EU sebi postavila i da obezbedi finansijska sredstva. Ralević je rekao da članice EU za humanitarnu pomoći izdvajaju 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da će Unija novim članicama dati vremena da se usklade i da postepeno povećaju ta izdvajanja. Pružanje razvojne i humanitarne pomoći jedan je od važnih instrumenata spoljne politike, rekao je Ralević i dodao da Srbija kroz to može unapredi svoje ekonomske mogućnosti.