СРБИЈА

БРНАБИЋ СА АМБАСАДОРКОМ КАНАДЕ О САРАДЊИ

БЕОГРАД, 13. марта 2018. (Бета) - Председница Владе Србије Ана Брнабић разговарала је данас у Београду с амбасадорком Канаде у Србији Кетлин Чаба и казала да у билатералним односима постоји позитивна динамика, остварена кроз обнову политичког дијалога последњих година и добру привредну сарадњу. Брнабић је рекла да је веома задовољна присуством великог броја канадских компанија у Србији, и да то говори о добром привредном амбијенту и намери њене Владе да се даљим реформским корацима омогуће још оптималнији услови пословања, саопштила је Влада Србије. Чаба је рекла да Канада види Србију као стуб стабилности на Западном Балкану и да препознаје напоре које Београд предузима "у решавању наслеђених проблема и остварењу регионалног помирења", наводи се у саопштењу. Она је додала да су канадске компаније до сада највише инвестирале у области рударства и енергетике, али да се њихов инвестициони фокус усмерава и ка областима пољопривреде, ИТ технологија, научно-технолошких иновација, дигитализације, културе и филма. Како се наводи, на састанку је најављено скоро потписивање Споразума о авио-саобраћају, и копродукцијска сарадња у области филмске индустрије. Амбасадорка Чаба је казала и да Канада од јануара председава Групи седам индустријски најразвијенијих земаља (Г-7) и да су приоритети председавања инвестиције и глобални раст, рад и запошљавање, родна равноправност, климатске промене и поштовање грађанских права.

СТЕФАНОВИЋ И НОРВЕШКИ АМБАСАДОР РАЗГОВАРАЛИ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ

БЕОГРАД, 13. марта 2018. (Бета) - Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је данас са амбасадором Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстадом о унапређењу билатералне сарадње, саопштено је данас. Стефановић је захвалио на помоћи коју Норвешка пружа у јачању капацитета Министарства унутрашњих послова и нагласио да су приоритет у сарадњи Србије и Норвешке заједнички пројекти. Током састанка са норвешким амбасадором, Стефановић је истакао важност заједничких пројеката у области борбе против организованог криминала, јачања форензичких капацитета, као и борбе против корупције.

РУЖИЋ: ОСТВАРЕН НАПРЕДАК У РЕФОРМИ ЈАВНЕ УПРАВЕ

БЕОГРАД, 13. марта 2018. (Бета) - Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је данас да је остварен напредак у многим областима реформе јавне управе у Србији. Ружић је на представљању извештаја СИГМА о реформи јавне управе у Србији истакао да је реформа јавне управе кључна за придруживање Србије Европској унији и додао да је ЕУ за подршку тој реформи опредила 80 милиона евра. "На основу напретка Србије омогућено је да из секторске буџетске подршке ЕУ добијемо 80 милиона евра и то је велики мотивацони фактор да наставимо крупним корацима напред", рекао је Ружић. Како је објаснио, од тог износа 70 милиона евра је директна подршка буџету Србије, а 10 милиона евра се односи на четири пројекта, од којих два координира Министарство државне управе и локалне самоуправе. Ружић је нагласио да је у извештају СИГМА, за период од маја 2015. до јуна 2017. констатован стални наредак у многим сферама реформе јавне управе и дефинисани су јасни путокази и смернице шта треба унапредити. Он је рекао и да је потребна већа координација активности и боља комуникација између ресора. Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је да реформа јавне управе један од главних стубова и захтева у напредовању Србије ка европским интеграција. "Транспрентна и одговорна јавна управа у држави важна је и за добробит грађана", рекао је он. Додао је да је важно да Србија поштује принципе које је урадила СИГМА и да их усвоји у реформи. Он је напомено да Влада Србије завршава Акциони план за реформе јавне управе 2018. до 2020. године и да се ту поосебно наглашава транспретност, одговорност и независност у раду јавне управе. Фабрици је такође нагласио да ЕУ помаже Србији у реформи јавне управе, и да је припремљен секторски буџет за реформу и за то је опредејлено 80 милиона ерва за период од три године. Како се наводи, у Извештају СИГМЕ о мониторингу, који се односи на период од маја 2015. до јуна 2017. године, констатује се да Србија остварује сталан напредак у одређеним областима реформе јавне управе, као и да је успостављен законски оквир за функционалну јавну управу. Овај извештај који обухвата шест кључних области реформе (стратешки оквир за реформу јавне управе, израду и координацију политике, јавну службу и развој кадрова, одговорност, пружање услуга и управљање јавним финансијама), садржи и препоруке које су својеврсна помоћ и правац за даље реформе у области јавне управе и јавних финансија. СИГМА је 2014. године израдила Принципе јавне управе као подршку снажнијем приступу Европске комисије реформи јавне управе (РЈУ) у процесу проширења Европске уније (ЕУ). Принципи одређују шта добра јавна управа подразумева у пракси и описују главне захтеве којих земље морају да се придржавају у процесу европских интеграција.

ЈУНКЕР: ЗАПАДНИ БАЛКАН ВИШЕ ВИДИ У ЕУ НЕГО ЕУ САМА У СЕБИ

СТРАЗБУР, 13. марта 2018. (Бета) - Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао је данас у Стразбуру да земље Западног Балкана виде више у ЕУ него њене чланице и нагласио да сваки партнер из региона мора да настави свој реформски пут, посебно у области владавине права и основних слобода. Подсетивши да је посетио Западни Балкан пре непуне две недеље, Јункер је на пленарној седници Европског парлмента рекао да је то било незаборавно путовање из много разлога а да су највећи утисак оставили страст и убеђење у ЕУ, пренела је Европска комисија. Јункер је казао да му је то обновило осећај вере и наде да ако је регион, "драматичан регион" попут Западног Балкана тако одлучан да се реформише од дна до врха да би се прикључио ЕУ, онда Унија мора да буде вредна тога да регион буде њен део. "Западни Балкан јасно види у нама много више него што ми видимо у нашој Унији. Желим да видим исту веру у нашу Унију широм 27 чланица", истакао је Јункер. Како је додао, још много посла треба да се уради на Западном Балкану, сви билатерални конфликти морају бити разрешени и потребно је веће јединство. Јункер је нагласио да сваки партнер са Западног Балкана мора да настави свој реформски пут, посебно када је реч о владавини права и основним слободама и вредностима. "Као што сам рекао свим лидерима у региону, неће бити убрзавања (пута у ЕУ). Ми стављамо суштину испред брзине. На сваки случај ћемо гледати према заслугама без фиксних датума или рокова", рекао је председник Комисије. "Ипак, вратио сам се са пута уверенији него икада да ово наша заједничка будућност. Реч је помирењу наше историје и географије", додао је Јункер. Како је напоменуо, то је и разлог да се ЕУ више фокусира на изградњу снажније, више демократске и више уједињене ЕУ. О томе ће се, како је додао, разговарати на састанку Европског савета 22. и 23. марта.

МИШЧЕВИЋ: СРБИЈА НЕМА ПРЕВИШЕ ВРЕМЕНА ЗА УЧЛАЊЕЊЕ У СТО

БЕОГРАД, 13. марта 2018. (Бета) - Србији је у најбољем интересу да постане чланица Светске трговинске организације (СТО), што је једно од мерила за затварање поглавља 30 у преговорима с ЕУ, а за чланство је неопходно да укине комплетну забрану трговине генетски модификованим организмима (ГМО), речено је данас на конференцији у Београду. Шефица преговарачког тима Србије за приступање ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да Србија нема превише времена за окончање преговора о чланству у СТО јер је потребно обезбедити и "резултате остваривања чланства". "Морамо се доказати као чланица. Потребно је, по мојој процени, бар годину дана да би се дала кредибилна оцена да ли неко прати рад СТО и да ли се понаша као веродостојна чланица", казала је Мишчевић на конференцији "Отварање поглавља 30 - шта нам предстоји?", који је организовао Центар за међународне и безбедносне послове - ИСАЦ фонд. Мишчевић је навела да СТО у свом чланству има ЕУ и све њене чланице и да би задржала ЕУ, мора од свих њених нових чланица да тражи да постану и чланице СТО. "У нашем је најбољем интересу чланство у СТО и надам се да ће расправе индуковане отварањем поглавља 30 бити успешно настављене", рекла је Мишчевић. Расправа о чланству у СТО ће, према њеним речима, несумњиво захтевати додатне разговоре и објашњења, а једно од питања које може да отвори озбиљну политичку расправу јесу билатерални споразуми о слободној трговини. Шефица преговарачког тима је додала и да ће Србија до краја марта послати Европској унији преговарачку позицију и за поглавље о економској и монетарној унији, чиме ће у потпуности бити спремна за отварање пет поглавља. Србија је преговарачко поглавље 30 отворила средином децембра 2017. а поред чланства у СТО друго мерило за његово затварање је представљање Акционог плана за усклађивање законодавства и међународних споразума с правним тековинама ЕУ и јачање административних и контролних капацитета за спровођење тих тековина. Шефица одсека за европске интеграције и економска питања у Делегацији ЕУ у Србији Радица Нусдорфер рекла је да у Србији предстоји укидање комплетне забране трговине ГМО и окончање преговора са четири чланице СТО - САД, Украјином, Русијом и Бразилом. Нусдорфер је рекла да законодавство ЕУ подразумева строгу контролу ГМО и да ће Србија његовим усвајањем бити много заштићенија. "Можете бити сигурни да је нешто безбедно ако је ауторизовано у ЕУ", рекла је Нусдорфер, додајући да су до сада сви аргументи чланица ЕУ против таквих генетски модификованих производа били одбачени на научној бази. У циљу веће безбедности хране, као и већих могућности за инвестиције и привредни раст, Нусдорфер је казала да Србија треба да ради на усвајању Закона о ГМО који је највећа препрека и потешкоћа за придруживање СТО. "Дозволити контролисану трговину ГМО много је боље него да уведете потпуну забрану, а да немате никакву контролу, што је тренутно ситуација у Србији", рекла је Нусдорфер, додајући да је само трговина, а не и узгој ГМО предуслов за чланство у ЕУ. Према њеној оцени, чланство у СТО неће бити велики изазов с техничке тачке гледања, јер је Србија урадила "лавовски део посла", али може бити изазов с гледишта јавног мњења. Заменица председника преговарачке групе за поглавље 30 у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Тања Динкић оценила је да се отварањем поглавља убрзава процес приступања СТО. Динкић је подсетила да се Србија обавезала да ће приступањем у ЕУ укинути све споразуме о слободној трговини с трећим земљама и да ће отказати или изменити споразуме о економској сарадњи који садрже клаузулу најповлашћеније нације. Србија, додала је, има 127 споразума о економској сарадњи, од којих око 90 има клаузулу најповлашченије нације. Динкић је напоменула да Србија може да склапа билатералне споразуме све док не постане чланица ЕУ, али да ти споразуми садрже клаузуле да престају да важе уласком у ЕУ и да земље немају право да од Србије траже компензацију. Члан радне групе за поглавље 30 у Министарству спољних послова Дејан Ралевић је говорећи о развојној сарадњи и хуманитарној помоћи, што је обухваћено поглављем 30, рекао да Србија треба да од прималаца помоћи постане давалац. Ралевић је рекао да је формирана радна група за израду нацрта закона о хуманитарној помоћи и да се његово усвајање очекује до краја године. У наредном периоду, према његовим речима, Србија треба и да изгради правни и институционални оквир за пружање помоћи, да се усклади са циљевима и обавезама које је ЕУ себи поставила и да обезбеди финансијска средства. Ралевић је рекао да чланице ЕУ за хуманитарну помоћи издвајају 0,7 одсто бруто домаћег производа, али да ће Унија новим чланицама дати времена да се ускладе и да постепено повећају та издвајања. Пружање развојне и хуманитарне помоћи један је од важних инструмената спољне политике, рекао је Ралевић и додао да Србија кроз то може унапреди своје економске могућности.