SRBIJA

VUČIĆ: UTICAJ KUBE NA KARIPSKE I LATINOAMERIČKE ZEMLjE ZNAČAJAN ZA OČUVANjE CELOVITOSTI SRBIJE

BEOGRAD, 15. decembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 15. decembra u Havani s predsednikom Kube Raulom Kastrom i naveo da će dve zemlje nastaviti da štite međusobno prijateljstvo i da Kuba može da pomogne Srbiji po pitanju očuvanja njenog teritorijalnog integriteta. "Nastavićemo da štitimo prijateljstvo i da ga unapređujemo konkretnim merama, kako bi ljudi u Srbiji i na Kubi osetili boljitak od naše saradnje", naveo je Vučić na svom Tviter profilu posle sastanka. On je naveo da je poseta značajna za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, jer Kuba ima veliki uticaj na karipske i latinoameričke zemlje. "Ne zaboravite, mi smo glasali za članstvo Kube u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. To prijateljstvo smo proširili i produbili i saglasili se da su sloboda i nezavisnost naših zemalja najvažnije stvari i vrednosti koje treba da čuvamo", rekao je Vučić. On je rekao da su tokom posete napravljeni prvi koraci na konkretizovanju saradnje Srbije i Kube, posebno u oblasti zdravstva, kao i da će pokrenuti saradnju u oblasti privrede i poljoprivrede. "Dogovor je da zajednički krenemo da radimo na pravljenju više tipova vakcina. To bi mnogo moglo da znači ne samo za zdravlje naših ljudi, već i u poslovnom smislu", rekao je Vučić. Predsednici dveju zemalja razgovarali su, prema Vučićevim rečima, više od dva sata, a razgovori su nastavljeni i tokom ručka. Za Vučića je upriličen svečani doček sa počasnom gardom ispred Palate Revolucije u Havani.

MINISTRI SRBIJE I BIH RAZGOVARALI O SARADNjI, EU I REGIONU

BEOGRAD, 15. decembra 2017. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović razgovarala je 15. decembra s ministrom spoljnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) Igorom Crnadakom o odnosima dveju država, saradnji u procesu evropskih integracija i situaciji u regionu. Joksimović je rekla da Srbija, kao kandidat za prijem u EU, pomaže evropski put BiH, navodeći da evrointegracije predstavljaju mehanizam za jačanje vladavine prava, ekonomski razvoj i napredak, saopštila je Vlada Srbije. Kako je navela, pomoć Srbije evropskim integracijama BiH odnosi se, pre svega, na prenošenje iskustava, usklađivanje zakonskih normi i popunjavanje upitnika. Joksimović i Crnadak dogovorili su da će uskoro potpisati Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija. Joksimović je rekla da Srbija veruje da je stabilnost preduslov saradnje, mira, napretka i razvoja regiona, kao i da bi svi konkretnim aktivnostima trebalo da podrže zajedničke vrednosti. Crnadak je zahvalio Srbiji za "nesebičnu i dragocenu" pomoć na evropskom putu BiH.

KIF: VELIKA ŠANSA ZA ZEMLjE ZAPADNOG BALKANA U 2018. GODINI

BEOGRAD, 15. decembra 2017. (Beta) - Britanski ambasador u Srbiji Denis Kif izjavio je 15. decembra u Beogradu da postoji nova, obnovljena pažnja Evropske unije usmerena na Zapadni Balkan i da je to velika šansa za zemlje tog regiona da prevaziđu izazove i ostvare napredak. Kif je na konferenciji "Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas" rekao da je važno da u 2018. godini bude održan zamajac u evrointegracijama zemalja regiona i u okviru inicijative Berlinski proces, čiji će naredni samit biti održan u Londonu. On je naveo da je vladavina prava srž procesa evrointegracija Zapadnog Balkana i da je ključna za pomirenje, dodajući da uvek treba da postoji poštovanje za odluke međunarodnih sudova. Kif je kazao da je potrebno uložiti veliki napor u reformama po ključnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja, prema njegovim rečima, sežu u vrednosna pitanja i oličenje su uspeha evropskih integracija. Zamenik ambasadora Italije u Srbiji Serđo Monti rekao je da je prethodni samit Berlinskog procesa, jula ove godine u Trstu, dao niz značajnih rezultata, od kojih je izdvojio veću povezanost zemalja pomoću sedam novih projekata, vrednih 200 miliona evra, kao i kroz Forum mladih i Forum civilnog društva. Monti je rekao da je Italija ima jasan stav da Zapadni Balkan treba da ima evropsku perspektivu, jer je važno da te zemlje ostanu na liniji evropskih vrednosti. Dodao je da su poželjni češći susreti lidera zemalja Zapadnog Balkana.

VLADA SRBIJE: STATUS "KOSOVA" U SVETSKOJ CARINSKOJ ORGANIZACIJI JE I DALjE SPORAN

BEOGRAD, 15. decembra 2017. (Beta) - Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Uprava carina 15. decembra su u Briselu na decembarskom zasedanju Saveta Svetske carinske organizacije nastavili angažovanje na sprečavanju nelegitimnog pokušaja prijema "Kosova" u tu organizaciju, koji će, kako je odlučeno, kao sporan biti zamrznut do sredine naredne godine, saopšteno je večeras iz Vlade Srbije. Na vanrednom zasedanju Saveta Svetske carinske organizacije održanom 14. i 15. decembra u Briselu, odlučeno je da se formira radna grupa koja bi se bavila pristupanjima Organizaciji, uključujući "Kosovo", u skladu sa odlukama Saveta te organizacije iz jula 2017. godine. Kako se dodaje u saopštenju, to znači da "Kosovo" i dalje ne glasa i da je za oko polovinu članica i dalje sporan status jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na zasedanju je odlučeno da će se radna grupa, sa zaključcima i predlozima, obratiti Savetu na sledećoj sednici, sredinom 2018. godine, koji treba da razmotri pristupanje "Kosova" Svetskoj carinskoj organizaciji. Do tada, status "Kosova" ostaje sporan i shodno tome zamrznut. "Kosovo" je u januaru pokušalo da postane član Svetske carinske organizacije deponovanjem instrumenata o pristupanju Kraljevini Belgiji, u svojstvu depozitara Konvencije o osnivanju Saveta za carinsku saradnju, što su Srbija i još polovina članica SCO-a osporili na sednici Saveta u julu kada je tzv. Kosovu oduzeto pravo glasa. Kao i u julu, i na ovom, decembarskom zasedanju Saveta, pokazalo se da je Svetska carinska organizacija podeljena oko statusa tzv. Kosova, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

SAVET EVROPE NIJE DOBIO ZAHTEV ZA PRIJEM "KOSOVA" U ČLANSTVO

STRAZBUR, 15. decembra 2017. (Beta) - Savet Evrope (SE) nije dobio formalni zahtev za prijem "Kosova" u članstvo u toj organizaciji, rekao je 15. decembra agenciji Beta portparol generalnog sekretara SE Danijel Holtgen. Enver Hodzaj je najavio da će Priština tokom decembra, a najkasnije u januaru podneti zahtev za prijem u Savet Evrope. Portal Lajmi je preneo da je Hodzaj rekao da, ukoliko sada bude podnet zahtev, "Kosovo" može biti primljeno u Savet Evrope u roku od dve godine. On je dodao da će u tom periodu Savetu Evrope predsedavati uglavnom zemlje koje su priznale nezavisnost "Kosova". "Savet Evrope, posle Evropske unije, jedna je od najvažnijih organizacija u Evropi, a mi smo jedini u regionu koji nisu njegov deo. Postoje četiri zemlje koje su priznale 'Kosovo' i koje predsedavaju", rekao je Hodzaj. Po njegovim rečima, "Kosovo" treba da pokaže da ima stabilne institucije, da napreduje u vladavini prava i zaštiti ljudskih prava. "Kosovo" bi na eventualnom putu ka članstvu u Savetu Evrope moralo da prođe niz procedura, uključujući monitoring i ispunjavanje strogih kriterijuma u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. O formalnom zahtevu Prištine za prijem u tu organizaciju odlučivali bi Komitet ministra, telo za monitoring, a potom i Parlamentarna skupština Saveta Evrope.