СРБИЈА

ВУЧИЋ: УТИЦАЈ КУБЕ НА КАРИПСКЕ И ЛАТИНОАМЕРИЧКЕ ЗЕМЉЕ ЗНАЧАЈАН ЗА ОЧУВАЊЕ ЦЕЛОВИТОСТИ СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 15. децембра 2017. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић разговарао је 15. децембра у Хавани с председником Кубе Раулом Кастром и навео да ће две земље наставити да штите међусобно пријатељство и да Куба може да помогне Србији по питању очувања њеног територијалног интегритета. "Наставићемо да штитимо пријатељство и да га унапређујемо конкретним мерама, како би људи у Србији и на Куби осетили бољитак од наше сарадње", навео је Вучић на свом Твитер профилу после састанка. Он је навео да је посета значајна за очување територијалног интегритета Србије, јер Куба има велики утицај на карипске и латиноамеричке земље. "Не заборавите, ми смо гласали за чланство Кубе у Савету за људска права Уједињених нација. То пријатељство смо проширили и продубили и сагласили се да су слобода и независност наших земаља најважније ствари и вредности које треба да чувамо", рекао је Вучић. Он је рекао да су током посете направљени први кораци на конкретизовању сарадње Србије и Кубе, посебно у области здравства, као и да ће покренути сарадњу у области привреде и пољопривреде. "Договор је да заједнички кренемо да радимо на прављењу више типова вакцина. То би много могло да значи не само за здравље наших људи, већ и у пословном смислу", рекао је Вучић. Председници двеју земаља разговарали су, према Вучићевим речима, више од два сата, а разговори су настављени и током ручка. За Вучића је уприличен свечани дочек са почасном гардом испред Палате Револуције у Хавани.

МИНИСТРИ СРБИЈЕ И БИХ РАЗГОВАРАЛИ О САРАДЊИ, ЕУ И РЕГИОНУ

БЕОГРАД, 15. децембра 2017. (Бета) - Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић разговарала је 15. децембра с министром спољних послова Босне и Херцеговине (БиХ) Игором Црнадаком о односима двеју државa, сарадњи у процесу европских интеграција и ситуацији у региону. Јоксимовић је рекла да Србија, као кандидат за пријем у ЕУ, помаже европски пут БиХ, наводећи да евроинтеграције представљају механизам за јачање владавине права, економски развој и напредак, саопштила је Влада Србије. Како је навела, помоћ Србије европским интеграцијама БиХ односи се, пре свега, на преношење искустава, усклађивање законских норми и попуњавање упитника. Јоксимовић и Црнадак договорили су да ће ускоро потписати Споразум о сарадњи у области европских интеграција. Јоксимовић је рекла да Србија верује да је стабилност предуслов сарадње, мира, напретка и развоја региона, као и да би сви конкретним активностима требало да подрже заједничке вредности. Црнадак је захвалио Србији за "несебичну и драгоцену" помоћ на европском путу БиХ.

КИФ: ВЕЛИКА ШАНСА ЗА ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА У 2018. ГОДИНИ

БЕОГРАД, 15. децембра 2017. (Бета) - Британски амбасадор у Србији Денис Киф изјавио је 15. децембра у Београду да постоји нова, обновљена пажња Европске уније усмерена на Западни Балкан и да је то велика шанса за земље тог региона да превазиђу изазове и остваре напредак. Киф је на конференцији "Западни Балкан и ЕУ: Пут испред нас" рекао да је важно да у 2018. години буде одржан замајац у евроинтеграцијама земаља региона и у оквиру иницијативе Берлински процес, чији ће наредни самит бити одржан у Лондону. Он је навео да је владавина права срж процеса евроинтеграција Западног Балкана и да је кључна за помирење, додајући да увек треба да постоји поштовање за одлуке међународних судова. Киф је казао да је потребно уложити велики напор у реформама по кључним преговарачким поглављима 23 и 24, која, према његовим речима, сежу у вредносна питања и оличење су успеха европских интеграција. Заменик амбасадора Италије у Србији Серђо Монти рекао је да је претходни самит Берлинског процеса, јула ове године у Трсту, дао низ значајних резултата, од којих је издвојио већу повезаност земаља помоћу седам нових пројеката, вредних 200 милиона евра, као и кроз Форум младих и Форум цивилног друштва. Монти је рекао да је Италија има јасан став да Западни Балкан треба да има европску перспективу, јер је важно да те земље остану на линији европских вредности. Додао је да су пожељни чешћи сусрети лидера земаља Западног Балкана.

ВЛАДА СРБИЈЕ: СТАТУС "КОСОВА" У СВЕТСКОЈ ЦАРИНСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ЈЕ И ДАЉЕ СПОРАН

БЕОГРАД, 15. децембра 2017. (Бета) - Министарство спољних послова Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Управа царина 15. децембра су у Бриселу на децембарском заседању Савета Светске царинске организације наставили ангажовање на спречавању нелегитимног покушаја пријема "Косова" у ту организацију, који ће, како је одлучено, као споран бити замрзнут до средине наредне године, саопштено је вечерас из Владе Србије. На ванредном заседању Савета Светске царинске организације одржаном 14. и 15. децембра у Бриселу, одлучено је да се формира радна група која би се бавила приступањима Организацији, укључујући "Косово", у складу са одлукама Савета те организације из јула 2017. године. Како се додаје у саопштењу, то значи да "Косово" и даље не гласа и да је за око половину чланица и даље споран статус једнострано проглашене независности Косова. На заседању је одлучено да ће се радна група, са закључцима и предлозима, обратити Савету на следећој седници, средином 2018. године, који треба да размотри приступање "Косова" Светској царинској организацији. До тада, статус "Косова" остаје споран и сходно томе замрзнут. "Косово" је у јануару покушало да постане члан Светске царинске организације депоновањем инструмената о приступању Краљевини Белгији, у својству депозитара Конвенције о оснивању Савета за царинску сарадњу, што су Србија и још половина чланица СЦО-а оспорили на седници Савета у јулу када је тзв. Косову одузето право гласа. Као и у јулу, и на овом, децембарском заседању Савета, показало се да је Светска царинска организација подељена око статуса тзв. Косова, наводи се у саопштењу Владе Србије.

САВЕТ ЕВРОПЕ НИЈЕ ДОБИО ЗАХТЕВ ЗА ПРИЈЕМ "КОСОВА" У ЧЛАНСТВО

СТРАЗБУР, 15. децембра 2017. (Бета) - Савет Европе (СЕ) није добио формални захтев за пријем "Косова" у чланство у тој организацији, рекао је 15. децембра агенцији Бета портпарол генералног секретара СЕ Данијел Холтген. Енвер Хоџај је најавио да ће Приштина током децембра, а најкасније у јануару поднети захтев за пријем у Савет Европе. Портал Лајми је пренео да је Хоџај рекао да, уколико сада буде поднет захтев, "Косово" може бити примљено у Савет Европе у року од две године. Он је додао да ће у том периоду Савету Европе председавати углавном земље које су признале независност "Косова". "Савет Европе, после Европске уније, једна је од најважнијих организација у Европи, а ми смо једини у региону који нису његов део. Постоје четири земље које су признале 'Косово' и које председавају", рекао је Хоџај. По његовим речима, "Косово" треба да покаже да има стабилне институције, да напредује у владавини права и заштити људских права. "Косово" би на евентуалном путу ка чланству у Савету Европе морало да прође низ процедура, укључујући мониторинг и испуњавање строгих критеријума у области демократије, владавине права и људских права. О формалном захтеву Приштине за пријем у ту организацију одлучивали би Комитет министра, тело за мониторинг, а потом и Парламентарна скупштина Савета Европе.