SRBIJA

VUČIĆ: BIH NEĆE PRIZNATI NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija i Bosna i Hercegovina imaju prijateljske odnose i da je danas dobio podršku članova Predsedništva BiH da neće priznati nezavisnost Kosova, dok Srbija ne zauzme drugačiji stav. "Stav Predsedništva BiH je da, dok Republika Srbija ne zauzme drugačiji stav po pitanju Kosova i Metohije, da će imati (isti) stav po tom pitanju", rekao je Vučić posle sastanka s tročlanim Predsedništvom BiH. On je kazao da razgovori nisu bili laki, ali da "oni nisu tu da bi se voleli, već da bi rešavali probleme". "Srbija i Bosna i Hercegovina imaju ekonomske odnose koji su iznad nivoa političkih odnosa, a koje ne ocenjujem kao loše", kazao je Vučić. On je naveo da su razgovarali o pitanju granica između dve zemlje i da su dali predlog u "nonpejpr" formi. Vučić je kazao da je veruje da je dobio načelnu saglasnost za predlog "zamena metar za metar kvadratni" delova teritorije kod opština Priboj i Rudo. "Za nas je tu važna pruga koja povezuje Beograd i Bar, koja prolazi kod mesta Štripci i mi smo ponudili istu površinu bosanskohercegovačkoj strani na našoj teritoriji", rekao je Vučić. Po njegovim rečima, u pitanju je i deo granice kod hidroelektrana Zvornik i Bajina Bašta, gde je prvo Srbija zatražila da budu u celini na teritoriji Srbije, ali da je dogovoreno da se Srbiji omogući pravo međunarodne službenosti na tih 14 i 19 hektara u narednih 99 godina. Vučić je kazao da je prvih 10 meseci trgovinska razumena Srbija-BIH bila milijardu i 424 miliona evra i da svake godine raste za 200 miliona evra, što BiH svrstava u najznačajnije spoljnotrgovinske partnere Srbije. Dodao je da su dve strane uklonile nekoliko barijera u trgovini, na uvoz i izvoz nekih proizvoda. Vučić je kazao da do janura treba da se preciziraju kontakti i potpiše memorandum o saradnji koji bi omogućio primenu protokola kontrole i proizvodnje robe biljnog i životinjskog porekla, kao i da se reši pitanja dozvola za prevoz tereta. On je kazao da su članovi Predsedništva uvek dobrodošli u Srbiju i da očekuje da sledeći susret "neće biti istorijski", već normalan susret u okviru kojeg će rešavati probleme.

ČAVUŠOGLU: SRBIJA JE ISKREN PRIJATELj TURSKE

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je večeras u Beogradu s ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i o učešću turskih kompanija u regionalnim infrastrukturnim projektima. Vučić je rekao da Srbija ostaje posvećena daljem unapređenju bilateralnih odnosa i saradnje u svim oblastima od obostranog interesa, kao i nastavku redovnog političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, saopštio je kabinet predsednika. Čavušoglu je rekao da je Srbija iskren prijatelj Turske, a da je Vučićeva politika dobra za ceo region, navodi se u saopštenju. "Srbija je iskren prijatelj Turske i ono što Vi radite najbolje je za Vašu zemlju, ali i za čitav region", rekao je Čavušoglu Vučiću. Čavušoglu je ocenio da je poseta predsednika Turske Redzepa Tajipa Erdogana Srbiji bila "odlična" i zahvalio je Vučiću na ličnom doprinosu u njenoj organizaciji. Srpski predsednik je izrazio zadovoljstvo nivoom bilateralnih odnosa, rekavši da je on najviši do sada i da o tome svedoči i veliki broj razmenjenih poseta zvaničnika u proteklom periodu, uključujući posetu Erdogana. Vučić je naveo da "Srbija očekuje da će početak rada Visokog saveta za saradnju Srbije i Turske, čije je formiranje predviđeno zajedničkom političkom deklaracijom prilikom posete Erdogana, dati posebno veliki doprinos daljem jačanju odnosa", dodaje se u saopštenju. Kako se navodi, Vučić je rekao da će do kraja godine biti otvorene još dve turske fabrike, u Lebanu i Žitorađi. "Ekonomija je oblast kojoj moramo posvetiti ključnu pažnju. Očekujemo veće prisustvo turskih kompanija i povećanje turskih investicija u Srbiji u narednom periodu", kazao je predsednik Srbije. Vučić je zahvalio Turskoj koja je takođe kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, na podršci Srbiji po pitanju evrointegracija, navodi se u saopštenju.

BRNABIĆ: BIH KLjUČAN REGIONALNI PARTNER SRBIJE

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas na sastanku s članovima Predsedništva BiH da Srbija vidi BiH kao jedan od ključnih partnera u regionu. Brnabić je na sastanku u Beogradu s Draganom Čovićem, Bakirom Izetbegovićem i Mladenom Ivanićem rekla da je zadovoljna zbog dobre ekonomske saradnje i zato što spoljnotrgovinska razmena konstantno raste, saopštila je Vlada Srbije. Na sastanku je ocenjeno da saradnja može biti unapređena povećanjem investicija, realizacijom infrastrukturnih projekata i zajedničkim nastupom na trećem tržištu. Brnabić je rekla da je Srbija zadovoljna što postoji uzajamna podrška u evropskim integracijama i regionalnoj saradnji, dodajući da je zadovoljna što Srbija i BiH uspešno sarađuju u više regionalnih inicijativa u okviru "Berlinskog procesa". Premijerka Srbije i članovi Predsedništva BiH konstatovali su da je za razvoj država Zapadnog Balkana važna stabilnost u regionu i iskren dijalog kojim će biti rešavana sva otvorena pitanja. Brnabić je rekla da se očekuje dalje jačanje političkog dijaloga i da se nada nastavku uzajamne podrške u stvaranju bolje političke i ekonomske klime u regionu. S članovima Predsedništva BiH prethodno je razgovarao predsednik Srbije Aleksandar Vučić o pitanju granica dve zemlje, političkim odnosima i ekonomskoj saradnji.

BRNABIĆ I DIREKTORKA SVETSKE BANKE: SRBIJA OSTVARILA DOBAR NAPREDAK

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas u Sofiji sa izvršnom direktorkom Svetske banke Kristalinom Georgijevom o saradnji.Sastanak je održan uoči međunarodne konferencije "Jače regionalne integracije na Balkanu", koja će sutra biti u Sofiji.Brnabić i Georgijeva saglasile su se da je Srbija u proteklih nekoliko godina, zahvaljujući sveobuhvatnim ekonomskim reformama, postigla makroekonomsku stabilnost i uspela da postigne finansijsku konsolidaciju, što je verifikovano napretkom na listi Svetske banke "Duing biznis", saopštila je Vlada Srbije.Na sastanku se razgovaralo o projektima Svetske banke u Srbiji u infrastrukturi, energetici, zdravstvu, prosveti, reformi javne uprave, razvoju finansijskog sektora i sektora malih i srednjih preduzeća.Brnabić je predstavila Georgijevoj napredak u sprovođenju programa Svetske banke "Strateški okvir za partnerstvo za period 2016-2020." u čijem su fokusu fiskalna održivost, finansijska i makroekonomska stabilnost i jačanje institucionalnih kapaciteta, navodi se u saoštenju.Premijerka Srbije je navela da je regionalna saradnja jedan od osnovnih prioriteta njene vlade i da će izgradnja zajedničkog ekonomskog područja na Balkanu povećati privredni rast, smanjiti nezaposlenost i poboljšati životni standard građana.Brnabić je dodala da Srbija pridaje veliki značaj unapređenju saradnje s Bugarskom posebno u izgradnji auto-puta Niš-Sofija, kao delu Koridora 10 i rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad.

KUBUROVIĆ: SELEKTIVNA PRAVDA HAŠKOG TRIBUNALA

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je danas na zasedanju Saveta bezbednosti UN da je Haški tribunal sprovodio "selektivnu pravdu", i odbacila navode iz Završnog izveštaja suda UN da Srbija ne sarađuje. Na sednici Saveta bezbednosti UN o poslednjem izveštaju o radu Tribunala, Kuburović je rekla da podaci o nacionalnosti osuđenih "svedoče o selektivnom postupanju" Haškog suda. "U postupcima pred Tribunalom optuženo je ukupno 161 lice (109 srpske nacionalnosti, 33 hrvatske nacionalnosti, 10 bošnjačke nacionalnosti, sedam albanske nacionalnosti i dva lica makedonske nacionalnosti), a pravnosnažno su okončani postupci protiv 156 lica. Od ukupnog broja pravnosnažno osuđenih lica 70 odsto je osuđenih Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka šest odsto i Albanaca svega dva osto", rekla je Kuburović. Ona je navela da se u izveštaju Komesara za izbeglice i UNHCR-a navodi da je po završetku sukoba u Srbiji bilo 330.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, 266.000 iz BiH i 287.000 lica interno raseljenih s Kosova posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. "Uzimajući u obzir navedene činjenice iz izveštaja UNHCR-a postavlja se legitimno pitanje, kako je tako mali broj ljudi odgovarao sa jedne strane za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su sa druge, samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva. Da li smo u pravu, ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal", navela je Kuburović. Ministarka pravde je rekla da je "neprihvatljiv" Završni izveštaj Haškog suda u kojem se navodi da Srbija ne sarađuje sa Tribunalom zbog odsustva predaje dve osobe u predmetu Jojić i Radeta, što je okarakterisano kao nedostatak političke volje za saradnju sa sudom. Srbija je više puta razjasnila svoj stav i dodala da je "odlučna činjenica da je nadležni, nezavisni sud odlučio da odbaci ovaj zahtev za predaju, na osnovu relevantnog zakona koji je u potpunosti u skladu sa Statutom Hakog suda, jer ta lica nisu počinila krivična dela za koja je Haški sud nadležan", rekla je ona. Kuburović je rekla da je ponašanje Srbije u saradnji s Haškim sudom "za primer, kako u ispunjavanju obaveza saradnje s Haškim sudom, tako i kroz rezultate unutar nacionalnog pravosudnog sistema". "Srbija je u potpunosti ispunila svoju obavezu u pogledu saradnje sa Haški sudom, efikasnim i neselektivnim procesuiranjem i krivičnim gonjenjem ratnih zločina. Pravnosnažno okončani postupci pred srpskim sudovima nedvosmisleno pokazuju spremnost Srbije da se kazne počinioci najtežih krivičnih dela kršenja međunardnog humanitarnog prava bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost", rekla je ona. Kuburović je rekla da je Srbija u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo s relevantnim standardima i omogućila saradnju sa Haškim sudom bez izuzetka, u vezi sa svim delima koje je Savet bezbednosti u Statutu Suda prepoznao kao teške međunarodne zločine, čime je dokazala posvećenost borbi protiv nekažnjivosti. Dodala je da je Srbija omogućila tužiocima Suda slobodan pristup važnim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima, kao i da je dosad pozitivno rešila svih 2.183 zahteva za pomoć Tužilaštva Suda i Tužilaštva Rezidualnog mehanizma. "Srbija je izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 optuženih čije se izručenje zahtevalo. Jedan optuženi je izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti izručen Tribunalu", rekla je Kuburović i dodala da su među njima bili visoko rangirani zvaničnici, s vodećih funkcija u srpskoj vojsci i izvršnoj vlasti, što je "nesumnjiv znak da je Srbija sarađivala sa Haškim sudom na sveobuhvatan način". Kuburović je rekla da je borba protiv nekažnjivosti najtežih međunarodnih zločina i efikasno gonjenje ratnih zločina predstavljaju ključne razloge za uspostavljanje Haškog triunala, ali da je taj sud od osnivanja bio predmet brojnih kritika stručne javnosti. "Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu? Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak 'selektivne pravde'", rekla je Kuburović. Ona je dodala da pitanje selektivne strukture optuženih, presuda i kazni, zajedno s povredom prava na suđenje u razumnom roku i nepoštovanjem procesnih garancija, takođe predstavljaju nasleđe Tribunala. Prema njenim rečima za "Srbiju, kao i mnoge druge zemlje sa razvijenom svešću o nezamenljivosti pravosudnog sistema kao najsavršenijeg poznatog mehanizma za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava", slučaj 13 godina dugog procesa protiv Vojislava Šešelja koji se dobrovoljno predao Tribunalu, okončanog nepravnosnažnom oslobađajućom presudom, predstavlja mrlju u radu Tribunala. Kako je dodala, Srbija smatra da Tribunal posle više od dve decenije rada nije uočio dve bitne činjenice - da je na proslavi prve godišnjice nezavisnosti Hrvatske na trgu u Zagrebu, pred više od 100.000 ljudi, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman javno priznao da je rat mogao biti izbegnut, ali da on to nije želeo, kao i da je bivši predsednik BiH  Alija Izetbegović povukao potpis sa Kutiljerovog plana 1992. godine, koji su prvobitno potpisale sve tri strane, čime je propuštena prilika da se okončaju sukobi i izbegnu žrtve građanskog rata u BiH. "Te činjenice haški sud u svom radu nije uzeo u obzir, iako se radi o nepobitnim i javnim istorijskim potezima. Stoga je ovaj sud, za koji svi verujemo da je osnovan sa ciljem da nepristrasno deli pravdu, bio vođen nesumnjivo vanpravnim motivima i propustio da suštinski doprinese bilo pomirenju u regionu, bilo ostvarenju načela pravičnosti i jednakosti, koja predstavljaju osnov svakog pravnog poretka", rekla je Kuburović. Ona je izrazila "najdublje žaljenje zbog svih žrtava oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost".

ČOVIĆ: POTREBNO JE RADITI NA OTKLANjANjU PITANjA KOJA OPTEREĆUJU ODNOSE BIH I SRBIJE

BEOGRAD, 6. decembra 2017. (Beta) - Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović izjavio je danas u Beogradu da su članovi Predsedništva sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarali o unapređenju saradnje i "otklanjanju pitanja koja opterećuju odnose" dve zemlje. Čović je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem u Palati "Srbija" rekao da će se BiH prilagođavati stavovima Beograda o unutrašnjim pitanjima Srbije. "Među temama o kojima smo razgovarali su kako povećati saradnju i otkloniti pitanja koja opterećuju naše odnose, i otkoniti barijere za trgovinu", rekao je Čović. Čović je rekao da je zajednički stav BiH da je neophodno rešiti pitanje granice sa susedima i zahvalio Vučiću na "alternativama za granice", pošto su otvorena pitanja, kako je naveo, prepreka na putu BiH za podnošenje kandidature za članstvo u EU. "Moraćemo zajedno mnogo intenzivnijom komunikacijom da dođemo do rešenja granica. Zbog složenosti odnosa u BiH teže se dogovaramo. Ostavite nam još prostora da se usaglasimo", rekao je Čović. Posle Čovićevog izlaganja, član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović je izjavio da se spoljna politika BiH vodi u Sarajevu, uz uzimanje u obzir stavova zemalja u susedstvu. Konferenciji za novinare u Palati "Srbija" prisustvovali su ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Članove Predsedništva BiH, Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića i Mladena Ivanića koji su sinoć doputovali u Beograd, svečano je danas pre podne ispred Palate Srbija dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz najviše državne počasti. Usledili su sastanak članova Predsedništva BiH s Vučićem, a potom i plenarni sastanak dve delegacije. Članovi Predsedništva BiH danas će se sastati i s premijerkom Srbije Anom Brnabić, popodne će položiti venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, a potom se sastati i s predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković.