СРБИЈА

ВУЧИЋ: БИХ НЕЋЕ ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да Србија и Босна и Херцеговина имају пријатељске односе и да је данас добио подршку чланова Председништва БиХ да неће признати независност Косова, док Србија не заузме другачији став. "Став Председништва БиХ је да, док Република Србија не заузме другачији став по питању Косова и Метохије, да ће имати (исти) став по том питању", рекао је Вучић после састанка с трочланим Председништвом БиХ. Он је казао да разговори нису били лаки, али да "они нису ту да би се волели, већ да би решавали проблеме". "Србија и Босна и Херцеговина имају економске односе који су изнад нивоа политичких односа, а које не оцењујем као лоше", казао је Вучић. Он је навео да су разговарали о питању граница између две земље и да су дали предлог у "нонпејпр" форми. Вучић је казао да је верује да је добио начелну сагласност за предлог "замена метар за метар квадратни" делова територије код општина Прибој и Рудо. "За нас је ту важна пруга која повезује Београд и Бар, која пролази код места Штрипци и ми смо понудили исту површину босанскохерцеговачкој страни на нашој територији", рекао је Вучић. По његовим речима, у питању је и део границе код хидроелектрана Зворник и Бајина Башта, где је прво Србија затражила да буду у целини на територији Србије, али да је договорено да се Србији омогући право међународне службености на тих 14 и 19 хектара у наредних 99 година. Вучић је казао да је првих 10 месеци трговинска разумена Србија-БИХ била милијарду и 424 милиона евра и да сваке године расте за 200 милиона евра, што БиХ сврстава у најзначајније спољнотрговинске партнере Србије. Додао је да су две стране уклониле неколико баријера у трговини, на увоз и извоз неких производа. Вучић је казао да до јанура треба да се прецизирају контакти и потпише меморандум о сарадњи који би омогућио примену протокола контроле и производње робе биљног и животињског порекла, као и да се реши питања дозвола за превоз терета. Он је казао да су чланови Председништва увек добродошли у Србију и да очекује да следећи сусрет "неће бити историјски", већ нормалан сусрет у оквиру којег ће решавати проблеме.

ЧАВУШОГЛУ: СРБИЈА ЈЕ ИСКРЕН ПРИЈАТЕЉ ТУРСКЕ

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић разговарао је вечерас у Београду с министром спољних послова Турске Мевлутом Чавушоглуом о билатералним односима, економској сарадњи и о учешћу турских компанија у регионалним инфраструктурним пројектима. Вучић је рекао да Србија остаје посвећена даљем унапређењу билатералних односа и сарадње у свим областима од обостраног интереса, као и наставку редовног политичког дијалога на високом и највишем нивоу, саопштио је кабинет председника. Чавушоглу је рекао да је Србија искрен пријатељ Турске, а да је Вучићева политика добра за цео регион, наводи се у саопштењу. "Србија је искрен пријатељ Турске и оно што Ви радите најбоље је за Вашу земљу, али и за читав регион", рекао је Чавушоглу Вучићу. Чавушоглу је оценио да је посета председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Србији била "одлична" и захвалио је Вучићу на личном доприносу у њеној организацији. Српски председник је изразио задовољство нивоом билатералних односа, рекавши да је он највиши до сада и да о томе сведочи и велики број размењених посета званичника у протеклом периоду, укључујући посету Ердогана. Вучић је навео да "Србија очекује да ће почетак рада Високог савета за сарадњу Србије и Турске, чије је формирање предвиђено заједничком политичком декларацијом приликом посете Ердогана, дати посебно велики допринос даљем јачању односа", додаје се у саопштењу. Како се наводи, Вучић је рекао да ће до краја године бити отворене још две турске фабрике, у Лебану и Житорађи. "Економија је област којој морамо посветити кључну пажњу. Очекујемо веће присуство турских компанија и повећање турских инвестиција у Србији у наредном периоду", казао је председник Србије. Вучић је захвалио Турској која је такође кандидат за чланство у Европској унији, на подршци Србији по питању евроинтеграција, наводи се у саопштењу.

БРНАБИЋ: БИХ КЉУЧАН РЕГИОНАЛНИ ПАРТНЕР СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је данас на састанку с члановима Председништва БиХ да Србија види БиХ као један од кључних партнера у региону. Брнабић је на састанку у Београду с Драганом Човићем, Бакиром Изетбеговићем и Младеном Иванићем рекла да је задовољна због добре економске сарадње и зато што спољнотрговинска размена константно расте, саопштила је Влада Србије. На састанку је оцењено да сарадња може бити унапређена повећањем инвестиција, реализацијом инфраструктурних пројеката и заједничким наступом на трећем тржишту. Брнабић је рекла да је Србија задовољна што постоји узајамна подршка у европским интеграцијама и регионалној сарадњи, додајући да је задовољна што Србија и БиХ успешно сарађују у више регионалних иницијатива у оквиру "Берлинског процеса". Премијерка Србије и чланови Председништва БиХ констатовали су да је за развој држава Западног Балкана важна стабилност у региону и искрен дијалог којим ће бити решавана сва отворена питања. Брнабић је рекла да се очекује даље јачање политичког дијалога и да се нада наставку узајамне подршке у стварању боље политичке и економске климе у региону. С члановима Председништва БиХ претходно је разговарао председник Србије Александар Вучић о питању граница две земље, политичким односима и економској сарадњи.

БРНАБИЋ И ДИРЕКТОРКА СВЕТСКЕ БАНКЕ: СРБИЈА ОСТВАРИЛА ДОБАР НАПРЕДАК

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Председница Владе Србије Ана Брнабић разговарала је данас у Софији са извршном директорком Светске банке Кристалином Георгијевом о сарадњи.Састанак је одржан уочи међународне конференције "Јаче регионалне интеграције на Балкану", која ће сутра бити у Софији.Брнабић и Георгијева сагласиле су се да је Србија у протеклих неколико година, захваљујући свеобухватним економским реформама, постигла макроекономску стабилност и успела да постигне финансијску консолидацију, што је верификовано напретком на листи Светске банке "Дуинг бизнис", саопштила је Влада Србије.На састанку се разговарало о пројектима Светске банке у Србији у инфраструктури, енергетици, здравству, просвети, реформи јавне управе, развоју финансијског сектора и сектора малих и средњих предузећа.Брнабић је представила Георгијевој напредак у спровођењу програма Светске банке "Стратешки оквир за партнерство за период 2016-2020." у чијем су фокусу фискална одрживост, финансијска и макроекономска стабилност и јачање институционалних капацитета, наводи се у саоштењу.Премијерка Србије је навела да је регионална сарадња један од основних приоритета њене владе и да ће изградња заједничког економског подручја на Балкану повећати привредни раст, смањити незапосленост и побољшати животни стандард грађана.Брнабић је додала да Србија придаје велики значај унапређењу сарадње с Бугарском посебно у изградњи ауто-пута Ниш-Софија, као делу Коридора 10 и реконструкцији и модернизацији пруге Ниш-Димитровград.

КУБУРОВИЋ: СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Министарка правде Србије Нела Кубуровић рекла је данас на заседању Савета безбедности УН да је Хашки трибунал спроводио "селективну правду", и одбацила наводе из Завршног извештаја суда УН да Србија не сарађује. На седници Савета безбедности УН о последњем извештају о раду Трибунала, Кубуровић је рекла да подаци о националности осуђених "сведоче о селективном поступању" Хашког суда. "У поступцима пред Трибуналом оптужено је укупно 161 лице (109 српске националности, 33 хрватске националности, 10 бошњачке националности, седам албанске националности и два лица македонске националности), а правноснажно су окончани поступци против 156 лица. Од укупног броја правноснажно осуђених лица 70 одсто је осуђених Срба, Хрвата 19 одсто, Бошњака шест одсто и Албанаца свега два осто", рекла је Кубуровић. Она је навела да се у извештају Комесара за избеглице и УНХЦР-а наводи да је по завршетку сукоба у Србији било 330.000 српских избеглица из Хрватске, 266.000 из БиХ и 287.000 лица интерно расељених с Косова после бомбардовања СР Југославије 1999. године. "Узимајући у обзир наведене чињенице из извештаја УНХЦР-а поставља се легитимно питање, како је тако мали број људи одговарао са једне стране за стотине хиљада прогнаних и убијених Срба, док су са друге, само Србима досуђиване доживотне казне затвора, чак у пет случајева. Да ли смо у праву, ако закључимо да је српска жртва била мање важна за Хашки трибунал", навела је Кубуровић. Министарка правде је рекла да је "неприхватљив" Завршни извештај Хашког суда у којем се наводи да Србија не сарађује са Трибуналом због одсуства предаје две особе у предмету Јојић и Радета, што је окарактерисано као недостатак политичке воље за сарадњу са судом. Србија је више пута разјаснила свој став и додала да је "одлучна чињеница да је надлежни, независни суд одлучио да одбаци овај захтев за предају, на основу релевантног закона који је у потпуности у складу са Статутом Хаког суда, јер та лица нису починила кривична дела за која је Хашки суд надлежан", рекла је она. Кубуровић је рекла да је понашање Србије у сарадњи с Хашким судом "за пример, како у испуњавању обавеза сарадње с Хашким судом, тако и кроз резултате унутар националног правосудног система". "Србија је у потпуности испунила своју обавезу у погледу сарадње са Хашки судом, ефикасним и неселективним процесуирањем и кривичним гоњењем ратних злочина. Правноснажно окончани поступци пред српским судовима недвосмислено показују спремност Србије да се казне починиоци најтежих кривичних дела кршења међунардног хуманитарног права без обзира на њихову националну припадност", рекла је она. Кубуровић је рекла да је Србија у потпуности ускладила своје законодавство с релевантним стандардима и омогућила сарадњу са Хашким судом без изузетка, у вези са свим делима које је Савет безбедности у Статуту Суда препознао као тешке међународне злочине, чиме је доказала посвећеност борби против некажњивости. Додала је да је Србија омогућила тужиоцима Суда слободан приступ важним доказима, документима, архивама и сведоцима, као и да је досад позитивно решила свих 2.183 захтева за помоћ Тужилаштва Суда и Тужилаштва Резидуалног механизма. "Србија је изручила Трибуналу 45 од укупно 46 оптужених чије се изручење захтевало. Један оптужени је извршио самоубиство пре него што је могао бити изручен Трибуналу", рекла је Кубуровић и додала да су међу њима били високо рангирани званичници, с водећих функција у српској војсци и извршној власти, што је "несумњив знак да је Србија сарађивала са Хашким судом на свеобухватан начин". Кубуровић је рекла да је борба против некажњивости најтежих међународних злочина и ефикасно гоњење ратних злочина представљају кључне разлоге за успостављање Хашког триунала, али да је тај суд од оснивања био предмет бројних критика стручне јавности. "Трибунал одлази у историју, али његово наслеђе остаје. Питање је да ли је испунио своју сврху? Нажалост, статистички преглед његових одлука, из наше перспективе, додатно појачава утисак 'селективне правде'", рекла је Кубуровић. Она је додала да питање селективне структуре оптужених, пресуда и казни, заједно с повредом права на суђење у разумном року и непоштовањем процесних гаранција, такође представљају наслеђе Трибунала. Према њеним речима за "Србију, као и многе друге земље са развијеном свешћу о незаменљивости правосудног система као најсавршенијег познатог механизма за поштовање и заштиту основних људских права", случај 13 година дугог процеса против Војислава Шешеља који се добровољно предао Трибуналу, окончаног неправноснажном ослобађајућом пресудом, представља мрљу у раду Трибунала. Како је додала, Србија сматра да Трибунал после више од две деценије рада није уочио две битне чињенице - да је на прослави прве годишњице независности Хрватске на тргу у Загребу, пред више од 100.000 људи, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман јавно признао да је рат могао бити избегнут, али да он то није желео, као и да је бивши председник БиХ  Алија Изетбеговић повукао потпис са Кутиљеровог плана 1992. године, који су првобитно потписале све три стране, чиме је пропуштена прилика да се окончају сукоби и избегну жртве грађанског рата у БиХ. "Те чињенице хашки суд у свом раду није узео у обзир, иако се ради о непобитним и јавним историјским потезима. Стога је овај суд, за који сви верујемо да је основан са циљем да непристрасно дели правду, био вођен несумњиво ванправним мотивима и пропустио да суштински допринесе било помирењу у региону, било остварењу начела правичности и једнакости, која представљају основ сваког правног поретка", рекла је Кубуровић. Она је изразила "најдубље жаљење због свих жртава оружаних сукоба на простору бивше Југославије, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност".

ЧОВИЋ: ПОТРЕБНО ЈЕ РАДИТИ НА ОТКЛАЊАЊУ ПИТАЊА КОЈА ОПТЕРЕЋУЈУ ОДНОСЕ БИХ И СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 6. децембра 2017. (Бета) - Председавајући Председништва БиХ Драган Човић изјавио је данас у Београду да су чланови Председништва са председником Србије Александром Вучићем разговарали о унапређењу сарадње и "отклањању питања која оптерећују односе" две земље. Човић је на заједничкој конференцији за новинаре са Вучићем у Палати "Србија" рекао да ће се БиХ прилагођавати ставовима Београда о унутрашњим питањима Србије. "Међу темама о којима смо разговарали су како повећати сарадњу и отклонити питања која оптерећују наше односе, и отконити баријере за трговину", рекао је Човић. Човић је рекао да је заједнички став БиХ да је неопходно решити питање границе са суседима и захвалио Вучићу на "алтернативама за границе", пошто су отворена питања, како је навео, препрека на путу БиХ за подношење кандидатуре за чланство у ЕУ. "Мораћемо заједно много интензивнијом комуникацијом да дођемо до решења граница. Због сложености односа у БиХ теже се договарамо. Оставите нам још простора да се усагласимо", рекао је Човић. После Човићевог излагања, члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић је изјавио да се спољна политика БиХ води у Сарајеву, уз узимање у обзир ставова земаља у суседству. Конференцији за новинаре у Палати "Србија" присуствовали су министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и министар спољних послова Ивица Дачић. Чланове Председништва БиХ, Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића који су синоћ допутовали у Београд, свечано је данас пре подне испред Палате Србија дочекао председник Србије Александар Вучић уз највише државне почасти. Уследили су састанак чланова Председништва БиХ с Вучићем, а потом и пленарни састанак две делегације. Чланови Председништва БиХ данас ће се састати и с премијерком Србије Аном Брнабић, поподне ће положити венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, а потом се састати и с председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић.