SRBIJA

DAČIĆ U MADRIDU: ODLIČNI POLITIČKI ODNOSI SRBIJE I ŠPANIJE, PODSTICAJ ZA EKONOMSKU SARADNjU

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Odlični politički odnosi Španije i Srbije daju podsticaj i unapređenom razvoju ekonomske, prosvetne i kulturne saradnje dve države, ocenjeno je danas u Madridu u razgovorima šefa srpske diplomatije Ivice Dačića sa španskim zvaničnicima. Dačić, koji je i premijer u tehničkoj Vladi Srbije, odvojeno je razgovarao sa predsednicom Predstavničkog doma Kongresa Anom Pastor i ministrom inostranih poslova Španije Alfonsom Dastisom, saopštilo je resorno srpsko ministarstvo. Na sastancima je "zajednički ocenjeno da je međudržavna bilateralna saradnja na izuzetno visokom nivou, da postoji potpuna usaglašenost stavova u vezi sa poštovanjem principa međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta država". Ukazano je i da "odlični politički odnosi daju podsticaj i unapređenom razvoju ekonomske, prosvetne i saradnje u oblasti kulture", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Ocenjeno je "da je španska podrška procesu evropskih integracija Srbije od suštinskog značaja za njen uspeh na tom putu". Dačić je u razgovoru sa predsednicom Kongresa Anom Pastor podvukao značaj razvoja parlamentarne saradnje. Srpski šef diplomatije  je u razgovoru s kolegom Alfonom Dastisom razmenio mišljanja o svim političkim, ekonomskim, bezbednosnim, bilaterlanim i multilateralnim pitanjima koji su od značaja za obe države.

VUČIĆ I HAN: FORMIRANjE ZAJEDNIČKOG TRŽIŠTA DOBRA PRILIKA ZA REGION

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenili su danas u Beogradu da bi formiranje zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana donelo dobro svim zemljama i da bi tržište od 20 miliona stanovnika učinilo region atraktivnijim za Evropsku uniju (EU). Vućić i Han poručili su na konferenciji za novinare nakon sastanka da bi stvaranje jedinstvene ekonomske zone u regionu donelo benefite poput bržeg i lakšeg transporta robe, smanjenja troškova i više investicija. Evropski komesar naglasio je da su saradnja zemalja u regionu, mir i bezbednost važni za ekonomski i politički prosperitet zemalja i istakao da Srbija tu ima ključnu ulogu. "Srbija ima ključnu uogu u regionu, bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne, ali ona je najveća zemlja u regionu i ima posebnu vrstu odgovornosti koju uzima za ozbiljno", rekao je Han. Evropski zvaničnik je naveo da evropska perspektiva nema alternativu i da mu je drago da vidi da je Srbija dosta napredovala na putu evropskih integracija. "Nadam se da ćemo otvoriti dva nova poglavlja za neki dan na sledećem sastanku u Briselu i nastavićemo sa otvaranjem novih poglavlja tokom ove godine", kazao je Han. Predsednik Srbije rekao je da svaki ekonomski prosperitet zavisi od regionalnog mira i stabilnosti, što je za Srbiju najvažniji cilj, kao i da će Beograd nastaviti dijalog sa Prištinom. Vučić je nakon razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom upozorio da Srbija kao problem vidi pojedine izjave, koje su "neretko preteće". "Mi moramo da odgovaramo smirenim tonom, ne zato što smo slabi ili zato što se plašimo, već zato što se tako pristojni ljudi ponašju", rekao je Vučić. On je dodao da je Srbija spremna da nastavi dijalog sa Prištinom i pomogne očuvanju stabilnosti sa BIH, kao i očuvanju dobrih i prijateljskih odnosa između srpskog i bošnjačkog naroda. Vučić je kazao da su neki od zadataka Srbije nastavak evropskog puta, unutrašnji dijalog o Ustavnim promenama i pitanju KiM.

GOJKOVIĆ RAZGOVARALA SA KANDIDATKINjOM LIBANA ZA DIREKTORA UNESKO

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković razgovarala je danas sa kandidatkinjom Libana za generalnog direktora UNESKO Verom El Kuri Lakej, koja je predstavila program i prioritete u okviru svoje kampanje "Za našu decu". Gojković se založila za jačanje izvornih vrednosti UNESKO i u tom kontekstu postavila pitanja u vezi sa prioritetima libanske kandidatkinje sa naglaskom na oblast obrazovanja, saopšteno je iz Kabineta predsednice Narodne skupštine. Povodom zalaganja kandidatkinje Libana za depolitizaciju rada organizacije UNESKO, Gojković je iskazala interesovanje za njen stav u pogledu eventualnih budućih namera vlasti u Prištini i onih koji ih podržavaju da na dnevni red UNESKO stave prijem Kosova. Gojković je ukazala na značaj koji Srbija pridaje radu UNESKO u kontekstu zaštite srpske kulturne baštine, posebno na Kosovu i Metohiji.

HAN NA SAMITU U TRSTU OČEKUJE PODRŠKU ZA EKONOMSKU ZONU ZAPADNOG BALKANA

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas u Beogradu da su svim zemljama regiona potrebne veće investicije da bi postale prosperitetne i da očekuje da se na narednom samitu EU i lidera regiona u Trstu podrži koncept ekonomske zone Zapadnog Balkana. "EU je opredeljena za proces proširenja i zajednička je želja da se bude deo evropske porodice. Sve zemlje imaju potrebu za većim investicijama da bi postale prosperitetne članice EU. To je najbolji način da se stimuliše privreda i ubrza rast", izjavio je Han na otvaranju foruma "EU-Zapadni Balkan o investicionoj klimi". Ključno za unapređenje investicione klime su vladavina prava, snažne i nezavisne institucije i modernizovana javna uprava, rekao je Han. "Kada postoji siva ekonomija, što smanjuje državne prihode, dovodi do nelojalne konkurencije i manjeg kvaliteta radnih mesta, onda investitori neće doći", rekao je Han. Han je rekao da je EU u cilju fizičkog povezivanja regiona s ostatkom Evopre opredelila 1,3 milijardi evra grantova i cilj je da se do 2020. godine poveća na 13,5 milijardi evra investicija u ključnim oblastima kao što su energetika i saobraćaj, ali da privatne investicije i dalje znatno zaostaju na Zapadnom Balkanu. Evropski komesar je rekao da se trgovina EU i regiona Zapadnog Balkana proteklih 10 godina više nego udvostručila i prošle godine dostigla 44 milijardi evra i da se izvoz iz regiona povećao sa sedam na 18 milijardi evra. Direktne strane investicije iz EU u regionu su 2015. činile oko 50 odsto ukupnih investicija, a u Srbiji više od 60 odsto, rekao je Han i dodao da bi stvaranje regionalne ekonomske zone doprinelo većem mogućnostima investicija. Evropski komesasar je izrazio očekivanje da se na samitu u Trstu u julu podrži koncept ekonomske zone Zapadnog Balkana i ocenio da treba unaprediti postojeći CEFTA sporazum, istakavši da taj sporazum nije alternativa EU, već važan korak u pristupanju Uniji. "Ponekad čujemo da bi to mogla da bude vrsta odvraćanja od budućeg puta u EU. Upravo suprotno, to je konkretna priprema za buduće pristupanje, dodatna pomoć u pripremi regiona, poslovnog sektora i javne uprave za nove izazove, ali i nove mogućnosti", izjavio je Han. Podsetio je da je takva vrsta poslovne integracije pomogla da se stvore radna mesta u zemljama centralne Evrope koje su postale članice EU, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. "Mi smo svi mali igrači, države se udružuju i prave veliko tržište što omogućava investitorima da dođu do većeg dela tržišta i više potrošača. Veličina je bitna za investitore i to važi i za ovaj region s tržištem od 20 miliona potrošača i neiskorišćenim potencijalom", rekao je Han. Današnja investiciona konferencija u Beogradu, ocenio je Han, pruža mogućnost da se direktno čuju iskustva, identifikuju izazovi, prepreke, nedostaci i mogućnosti u vezi s konceptom regionalnog ekonomskog tržišta. Za to će, dodao je, biti potrebno vreme, upornost i reforme. "Naš glavni cilj su mir, stabilnost i prosperitet i ako to na kraju dovede do članstva u EU, to će biti sjajno, ali pre svega se radi o uslovima života i životnom standardu ljudi u regionu", kazao je komesar EU.

HAN: BERLIN PLUS NIJE ZAMENA ZA ČLANSTVO U EU

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Komesar za proširenje Evropske unije (EU) Johanes Han izjavio je danas da novi nemački plan za Zapadni Balkan - "Berlin plus" nije zamena za članstvo u EU. "To nije zamena. To samo pokazuje posvećenost država članica, posebno Nemačke da investira u region", rekao je Han na konferenciji za novinare u Beogradu posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. On je kazao i da bi voleo da to ne ostane samo na ideji, već da se nađu sredstva za finansiranje tog plana. "Važno je usmeriti na pravi način investicije u pravom smeru kako se ne bi razudile u različitim pravcima", dodao je Han. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel predstavio je početkom juna novi plan za Zapadni Balkan - agendu "Berlin plus" kao dodatni podsticaj Berlinskom procesu sa ciljem da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor a lokalnom stanovništvu donese vidljivi boljitak.

DITMAN: NEMAČKA ŽELI USPEH BERLINSKOG PROCESA ZBOG NAPRETKA REGIONA

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman danas je izjavio da Nemačka želi da Berlinski proces bude apsolutno uspešan jer je regionalna saradnja važna za napredak zemalja i njihov brži put ka EU. "Regionalna saradnja je apsolutno presudna za nas, i Berlinski proces je takođe presudan", kazao je Ditman novinarima u Vladi Srbije posle potpisivanja ugovora o kreditma Nemačke razvojne banke (KfW) za projekte vodosnabdevanja u Srbiji. On je istakao načaj ulaganja u razvoj regionalne infranstrukture."Mi želimo da Berlinski proces bude apsolutno uspešan i stoga je moj ministar spoljnih poslova (Zigmar) Gabrijel napravio niz predloga da učini Berlinski proces još efikasnijim", kazao je Ditman i dodao da je cilj tog plana bolji pristup fondovima, kao i dalji rad na unapređenju dualnog obrazovanja. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel predstavio je početkom juna novi plan za Zapadni Balkan - agendu "Berlin plus" kao dodatni podsticaj Berlinskom procesu sa ciljem da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor a lokalnom stanovništvu donese vidljivi boljitak. Ditman je rekao da se radi o konkretnim predlozima koji će biti razmatrani na samitu u Trstu u julu sa ciljem da taj skup bude uspešan i da se otvori mogužnost za značajna sredstava za napredak regiona. "Ono što je vrlo važno je da se na ovom samitu podstakne regionalna saradnja koja će pomoći regionu na putu ka EU, koja će ga učiniti spremnijim, i koja će pomoći zemljama pojedinačno na njihovom putu ka EU", kazao je Ditman. Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović je novinarima u Vladi Srbije kazala da "Berlin plus" ne znači kompenzaciju za usporavanje pristupanja Srbije EU. Ona je ocenila da je svaki dodatni fond za investicije Srbiji dobrodošao. "Ceo region vapi za investicijama, svaki fond i svaki put i svaki način da dođemo do investicija i da ih implementiramo je za nas značajan i dobrodošao. To nikako ne znači da je to bilo kakva vrsta kompenzacije za sporiji ulazak Srbije u EU", kazala je Mihajlović. Po njenim rečima, ceo region treba da bude u EU, a Srbija ima jasan put kako da to postigne jer je to, pre svega, u njenom interesu, i zato želi da iskoristi sve mogućnosti. "Naš premijer je jedan od premijera koji je inicirao ulaganje i investiranje i zajednički okvir za ceo region Zapadnog Balkana", kazala je Mihajlović. Ona je dodala da očekuje da Srbija na samitu za Zapadni Balkan u Trstu 12. jula potpiše ugovor o transportnoj zajednici, kao i ugovor za prugu Niš- Dimitrovgrad i za konekciju gasovoda Niš-Dimitrovgrad. "Za Srbiju je veoma važno da se transportno, energetski i na svaki drugi način poveže sa regionom, kako bi ujednačeni mogli da budemo deo EU", istakla je Mihajlović.

SA ČEŠKIM PARLAMENTARCIMA O EU, KOSOVU I MIGRANTSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sastali su se danas u Beogradu sa delegacijom Senata Parlamenta Češke, a glavne teme razgovora bile su evropske integracije Srbije, dešavanja na Kosovu i Metohiji, kao i migrantska kriza, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Predsednica Odbora Marija  Obradović je u razgovoru istakla da je pristupanje Evropskoj uniji spoljnopolitički prioritet Srbije, i da to potvrđuje i velika većina narodnih poslanika u Narodnoj skupštini koji podržavaju evropske integracije. Dodala je da Srbija očekuje otvaranje još dva pregovaračka poglavlja, a kako je navela, evropske integracije prvenstveno su bitne zbog standarda koji se uvode u državi, omogućuju njeno bolje funkcionisanje i unapređuju vladavinu prava. Podršku evropskim integracijama Srbije i važnost regionalne saradnje u razgovoru je naglasio i šef češke delegacije František Bublan i ocenio da je bitno da države regiona same rešavaju sporna pitanja. Sa druge strane, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove je izrazila zabrinutost zbog jačanja albanske političke moći u Makedoniji i na teritoriji Kosova i Metohije, kao i zbog odsustva adekvatne reakcije međunarodne zajednice na te tendencije. Ukazala je  ugroženost ljudskih prava srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, probleme sa kojima se suočavaju u školstvu i zdravstvu i ograničavanje kretanja. Govoreći o migrantskoj krizi, Marija Obradović je navela da je do sada blizu milion migranata prošlo kroz Srbiju, što prevazilazi naše kapacitete, ali da i pored toga nije bilo većih problema sa organizacijom i prijemom migranata, kao ni sa reakcijama lokalnog stanovništva.

ODBORI I DELEGACIJA SENATA PARLAMENTA ČEŠKE: STRATEŠKI CILj SRBIJE ČLANSTVO U EU, ČEŠKA PODRŽAVA

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Žarko Obradović rekao je u razgovoru sa delegacijom Senata Parlamenta Češke da je glavni cilj spoljne politike Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali i nastavak dobre saradnje sa Rusijom i Kinom, saopšteno je iz parlamenta. Obradović je istakao da je Srbija proteklih godina značajan akter promocije mira, stabilnosti i saradnje u regionu i zamerio izostanak reakcije Evropske unije na sve češće propagiranje ideje "velike Albanije" kosovskih i albanskih zvaničnika. On je ukazao i da Priština ne poštuje Briselski sporazum, navodeći i da postoje dokazi o prisustvu islamskih ekstremista na teritoriji Kosova i Metohije, što je kako je ocenio, pretnja ne samo za Srbiju i Region, već i za Evropu. Jedino otvoreno pitanje između Češke i Srbije je po njegovoj oceni pitanje statusa Kosova, pošto je Češka priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, dok je za Srbiju to neprihvatljivo. Predsednik Odbora za spoljne poslove odbranu i bezbednost Senata Parlamenta Češke František Bublan ukazao je na važnost rešavanja otvorenih pitanja koji Beograda i Prištine, kao i značaj normalizacije odnosa i uspostavljanja saradnje na toj relaciji. On je rekao da je to proces za koji je neophodno vreme. Na sastanku  je bilo reči i o formiranju vojske Evropske unije i stepen saradnje Vojske Srbije sa NATO. Delegacija Senata Parlamenta Češke razgovarala je danas i sa članovima Odbora za evropske integracije o putu Srbije ka članstvu u Evropsku uniju i ulozi Narodne skupštine u procesu evrointegracija. Zamenica predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač navela je da je Srbija do sada otvorila osam poglavlja i da se nada da će do kraja malteškog predsedavanja Savetom EU biti otvorena još dva. Ona je izrazila zahvalnost na podršci koju Češka pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i istakla da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Evropskoj uniji. Šef delegacije Senata Parlamenta i predsednik Odbora za pitanja evropske unije Češke Vaclav Hampl rekao je da Češka podržava put Srbije ka Evropskoj uniji, ali i zemalja u regionu. On je naveo da Češka ne želi da bude arbitar otvorenih pitanja Kosova i Metohije i Srbije, ali da želi da pruži podršku u procesu rešavanja izazova koji koče dijalog.

POPISANI UGOVORI O KREDITU NEMAČKE KFW ZA VODOSNADBEVANjE U ČETIRI LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI

BEOGRAD, 8. jun 2017. (Beta) - Ugovori o kreditima Nemačke razvojne banke (KfW) za projekte vodosnadbevanja u Kikindi, Vrbasu, Knjaževcu i Paraćinu, ukupne vrednosti 17 miliona evra, potpisani su danas u Vladi Srbije. Kredite će otplaćivati lokalna komunalna preduzeća zadužena za vodosnabedavanje, a za njihovu oplatu garantuje država. Rok otplate je 15 godina, sa grejs periodom od pet godina i godišnjom kamatom od 1,1 odsto. Planirana je izradnja nove fabrike vode u Kikindi, proširenje postojeće fabrike u Vrbasu, a gradiće se i novi cevovodi i menjati dotrajala vodovodna mreža u Knjaževcu i Paraćinu. Ugovore o pozajmicama su u prisustvu nemačkog ambasadora Aksela Ditmana potpisali ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar finansija Dušan Vujović, direktor u KfW za komunalnu infrastrukturu za jugoistočnu Evropu i Tursku Kirk Milner, gradonačelnici i predsednici opština i direktori lokalnih komunalnih preduzeća koja učestvuju u programu. Mihajlović je kazala da će biti rešeno pitanje vodosnabedvanja 125.000 građana u okviru programa "Pomoć vodosnabdevanju i kanalizaciji u opštinama srednje veličine u Srbiji". "Cilj je da svi građani u Srbiji imaju pristup zdravoj pijaćoj vodi", istakla je Mihajlović. Ditman je kazao da su krediti za vodosnabdevanje deo njemačka razvojne pomoći Srbiji i podsetio da je od 2000. godine za te namene izvdojeno 1,6 milijadi evra, od čega za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda 230 miliona evra.