СРБИЈА

ДАЧИЋ У МАДРИДУ: ОДЛИЧНИ ПОЛИТИЧКИ ОДНОСИ СРБИЈЕ И ШПАНИЈЕ, ПОДСТИЦАЈ ЗА ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Одлични политички односи Шпаније и Србије дају подстицај и унапређеном развоју економске, просветне и културне сарадње две државе, оцењено је данас у Мадриду у разговорима шефа српске дипломатије Ивице Дачића са шпанским званичницима. Дачић, који је и премијер у техничкој Влади Србије, одвојено је разговарао са председницом Представничког дома Конгреса Аном Пастор и министром иностраних послова Шпаније Алфонсом Дастисом, саопштило је ресорно српско министарство. На састанцима је "заједнички оцењено да је међудржавна билатерална сарадња на изузетно високом нивоу, да постоји потпуна усаглашеност ставова у вези са поштовањем принципа међународног права и територијалног интегритета држава". Указано је и да "одлични политички односи дају подстицај и унапређеном развоју економске, просветне и сарадње у области културе", саопштило је Министарство спољних послова Србије. Оцењено је "да је шпанска подршка процесу европских интеграција Србије од суштинског значаја за њен успех на том путу". Дачић је у разговору са председницом Конгреса Аном Пастор подвукао значај развоја парламентарне сарадње. Српски шеф дипломатије  је у разговору с колегом Алфоном Дастисом разменио мишљања о свим политичким, економским, безбедносним, билатерланим и мултилатералним питањима који су од значаја за обе државе.

ВУЧИЋ И ХАН: ФОРМИРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ТРЖИШТА ДОБРА ПРИЛИКА ЗА РЕГИОН

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан и председник Србије Александар Вучић оценили су данас у Београду да би формирање заједничког тржишта Западног Балкана донело добро свим земљама и да би тржиште од 20 милиона становника учинило регион атрактивнијим за Европску унију (ЕУ). Вућић и Хан поручили су на конференцији за новинаре након састанка да би стварање јединствене економске зоне у региону донело бенефите попут бржег и лакшег транспорта робе, смањења трошкова и више инвестиција. Европски комесар нагласио је да су сарадња земаља у региону, мир и безбедност важни за економски и политички просперитет земаља и истакао да Србија ту има кључну улогу. "Србија има кључну уогу у региону, без обзира да ли се то некоме свиђа или не, али она је највећа земља у региону и има посебну врсту одговорности коју узима за озбиљно", рекао је Хан. Европски званичник је навео да европска перспектива нема алтернативу и да му је драго да види да је Србија доста напредовала на путу европских интеграција. "Надам се да ћемо отворити два нова поглавља за неки дан на следећем састанку у Бриселу и наставићемо са отварањем нових поглавља током ове године", казао је Хан. Председник Србије рекао је да сваки економски просперитет зависи од регионалног мира и стабилности, што је за Србију најважнији циљ, као и да ће Београд наставити дијалог са Приштином. Вучић је након разговора са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом упозорио да Србија као проблем види поједине изјаве, које су "неретко претеће". "Ми морамо да одговарамо смиреним тоном, не зато што смо слаби или зато што се плашимо, већ зато што се тако пристојни људи понашју", рекао је Вучић. Он је додао да је Србија спремна да настави дијалог са Приштином и помогне очувању стабилности са БИХ, као и очувању добрих и пријатељских односа између српског и бошњачког народа. Вучић је казао да су неки од задатака Србије наставак европског пута, унутрашњи дијалог о Уставним променама и питању КиМ.

ГОЈКОВИЋ РАЗГОВАРАЛА СА КАНДИДАТКИЊОМ ЛИБАНА ЗА ДИРЕКТОРА УНЕСКО

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Председница Скупштине Србије Маја Гојковић разговарала је данас са кандидаткињом Либана за генералног директора УНЕСКО Вером Ел Кури Лакеј, која је представила програм и приоритете у оквиру своје кампање "За нашу децу". Гојковић се заложила за јачање изворних вредности УНЕСКО и у том контексту поставила питања у вези са приоритетима либанске кандидаткиње са нагласком на област образовања, саопштено је из Кабинета председнице Народне скупштине. Поводом залагања кандидаткиње Либана за деполитизацију рада организације УНЕСКО, Гојковић је исказала интересовање за њен став у погледу евентуалних будућих намера власти у Приштини и оних који их подржавају да на дневни ред УНЕСКО ставе пријем Косова. Гојковић је указала на значај који Србија придаје раду УНЕСКО у контексту заштите српске културне баштине, посебно на Косову и Метохији.

ХАН НА САМИТУ У ТРСТУ ОЧЕКУЈЕ ПОДРШКУ ЗА ЕКОНОМСКУ ЗОНУ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио је данас у Београду да су свим земљама региона потребне веће инвестиције да би постале просперитетне и да очекује да се на наредном самиту ЕУ и лидера региона у Трсту подржи концепт економске зоне Западног Балкана. "ЕУ је опредељена за процес проширења и заједничка је жеља да се буде део европске породице. Све земље имају потребу за већим инвестицијама да би постале просперитетне чланице ЕУ. То је најбољи начин да се стимулише привреда и убрза раст", изјавио је Хан на отварању форума "ЕУ-Западни Балкан о инвестиционој клими". Кључно за унапређење инвестиционе климе су владавина права, снажне и независне институције и модернизована јавна управа, рекао је Хан. "Када постоји сива економија, што смањује државне приходе, доводи до нелојалне конкуренције и мањег квалитета радних места, онда инвеститори неће доћи", рекао је Хан. Хан је рекао да је ЕУ у циљу физичког повезивања региона с остатком Евопре определила 1,3 милијарди евра грантова и циљ је да се до 2020. године повећа на 13,5 милијарди евра инвестиција у кључним областима као што су енергетика и саобраћај, али да приватне инвестиције и даље знатно заостају на Западном Балкану. Европски комесар је рекао да се трговина ЕУ и региона Западног Балкана протеклих 10 година више него удвостручила и прошле године достигла 44 милијарди евра и да се извоз из региона повећао са седам на 18 милијарди евра. Директне стране инвестиције из ЕУ у региону су 2015. чиниле око 50 одсто укупних инвестиција, а у Србији више од 60 одсто, рекао је Хан и додао да би стварање регионалне економске зоне допринело већем могућностима инвестиција. Европски комесасар је изразио очекивање да се на самиту у Трсту у јулу подржи концепт економске зоне Западног Балкана и оценио да треба унапредити постојећи ЦЕФТА споразум, истакавши да тај споразум није алтернатива ЕУ, већ важан корак у приступању Унији. "Понекад чујемо да би то могла да буде врста одвраћања од будућег пута у ЕУ. Управо супротно, то је конкретна припрема за будуће приступање, додатна помоћ у припреми региона, пословног сектора и јавне управе за нове изазове, али и нове могућности", изјавио је Хан. Подсетио је да је таква врста пословне интеграције помогла да се створе радна места у земљама централне Европе које су постале чланице ЕУ, Пољској, Чешкој и Словачкој. "Ми смо сви мали играчи, државе се удружују и праве велико тржиште што омогућава инвеститорима да дођу до већег дела тржишта и више потрошача. Величина је битна за инвеститоре и то важи и за овај регион с тржиштем од 20 милиона потрошача и неискоришћеним потенцијалом", рекао је Хан. Данашња инвестициона конференција у Београду, оценио је Хан, пружа могућност да се директно чују искуства, идентификују изазови, препреке, недостаци и могућности у вези с концептом регионалног економског тржишта. За то ће, додао је, бити потребно време, упорност и реформе. "Наш главни циљ су мир, стабилност и просперитет и ако то на крају доведе до чланства у ЕУ, то ће бити сјајно, али пре свега се ради о условима живота и животном стандарду људи у региону", казао је комесар ЕУ.

ХАН: БЕРЛИН ПЛУС НИЈЕ ЗАМЕНА ЗА ЧЛАНСТВО У ЕУ

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Комесар за проширење Европске уније (ЕУ) Јоханес Хан изјавио је данас да нови немачки план за Западни Балкан - "Берлин плус" није замена за чланство у ЕУ. "То није замена. То само показује посвећеност држава чланица, посебно Немачке да инвестира у регион", рекао је Хан на конференцији за новинаре у Београду после састанка са председником Србије Александром Вучићем. Он је казао и да би волео да то не остане само на идеји, већ да се нађу средства за финансирање тог плана. "Важно је усмерити на прави начин инвестиције у правом смеру како се не би разудиле у различитим правцима", додао је Хан. Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел представио је почетком јуна нови план за Западни Балкан - агенду "Берлин плус" као додатни подстицај Берлинском процесу са циљем да се од региона направи атрактиван економски простор а локалном становништву донесе видљиви бољитак.

ДИТМАН: НЕМАЧКА ЖЕЛИ УСПЕХ БЕРЛИНСКОГ ПРОЦЕСА ЗБОГ НАПРЕТКА РЕГИОНА

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман данас је изјавио да Немачка жели да Берлински процес буде апсолутно успешан јер је регионална сарадња важна за напредак земаља и њихов бржи пут ка ЕУ. "Регионална сарадња је апсолутно пресудна за нас, и Берлински процес је такође пресудан", казао је Дитман новинарима у Влади Србије после потписивања уговора о кредитма Немачке развојне банке (КфW) за пројекте водоснабдевања у Србији. Он је истакао начај улагања у развој регионалне инфранструктуре."Ми желимо да Берлински процес буде апсолутно успешан и стога је мој министар спољних послова (Зигмар) Габријел направио низ предлога да учини Берлински процес још ефикаснијим", казао је Дитман и додао да је циљ тог плана бољи приступ фондовима, као и даљи рад на унапређењу дуалног образовања. Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел представио је почетком јуна нови план за Западни Балкан - агенду "Берлин плус" као додатни подстицај Берлинском процесу са циљем да се од региона направи атрактиван економски простор а локалном становништву донесе видљиви бољитак. Дитман је рекао да се ради о конкретним предлозима који ће бити разматрани на самиту у Трсту у јулу са циљем да тај скуп буде успешан и да се отвори могужност за значајна средстава за напредак региона. "Оно што је врло важно је да се на овом самиту подстакне регионална сарадња која ће помоћи региону на путу ка ЕУ, која ће га учинити спремнијим, и која ће помоћи земљама појединачно на њиховом путу ка ЕУ", казао је Дитман. Потпредседница владе Зорана Михајловић је новинарима у Влади Србије казала да "Берлин плус" не значи компензацију за успоравање приступања Србије ЕУ. Она је оценила да је сваки додатни фонд за инвестиције Србији добродошао. "Цео регион вапи за инвестицијама, сваки фонд и сваки пут и сваки начин да дођемо до инвестиција и да их имплементирамо је за нас значајан и добродошао. То никако не значи да је то било каква врста компензације за спорији улазак Србије у ЕУ", казала је Михајловић. По њеним речима, цео регион треба да буде у ЕУ, а Србија има јасан пут како да то постигне јер је то, пре свега, у њеном интересу, и зато жели да искористи све могућности. "Наш премијер је један од премијера који је иницирао улагање и инвестирање и заједнички оквир за цео регион Западног Балкана", казала је Михајловић. Она је додала да очекује да Србија на самиту за Западни Балкан у Трсту 12. јула потпише уговор о транспортној заједници, као и уговор за пругу Ниш- Димитровград и за конекцију гасовода Ниш-Димитровград. "За Србију је веома важно да се транспортно, енергетски и на сваки други начин повеже са регионом, како би уједначени могли да будемо део ЕУ", истакла је Михајловић.

СА ЧЕШКИМ ПАРЛАМЕНТАРЦИМА О ЕУ, КОСОВУ И МИГРАНТСКОЈ КРИЗИ

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Чланови Одбора за одбрану и унутрашње послове састали су се данас у Београду са делегацијом Сената Парламента Чешке, а главне теме разговора биле су европске интеграције Србије, дешавања на Косову и Метохији, као и мигрантска криза, саопштено је из Скупштине Србије. Председница Одбора Марија  Обрадовић је у разговору истакла да је приступање Европској унији спољнополитички приоритет Србије, и да то потврђује и велика већина народних посланика у Народној скупштини који подржавају европске интеграције. Додала је да Србија очекује отварање још два преговарачка поглавља, а како је навела, европске интеграције првенствено су битне због стандарда који се уводе у држави, омогућују њено боље функционисање и унапређују владавину права. Подршку европским интеграцијама Србије и важност регионалне сарадње у разговору је нагласио и шеф чешке делегације Франтишек Бублан и оценио да је битно да државе региона саме решавају спорна питања. Са друге стране, председница Одбора за одбрану и унутрашње послове је изразила забринутост због јачања албанске политичке моћи у Македонији и на територији Косова и Метохије, као и због одсуства адекватне реакције међународне заједнице на те тенденције. Указала је  угроженост људских права српског становништва на Косову и Метохији, проблеме са којима се суочавају у школству и здравству и ограничавање кретања. Говорећи о мигрантској кризи, Марија Обрадовић је навела да је до сада близу милион миграната прошло кроз Србију, што превазилази наше капацитете, али да и поред тога није било већих проблема са организацијом и пријемом миграната, као ни са реакцијама локалног становништва.

ОДБОРИ И ДЕЛЕГАЦИЈА СЕНАТА ПАРЛАМЕНТА ЧЕШКЕ: СТРАТЕШКИ ЦИЉ СРБИЈЕ ЧЛАНСТВО У ЕУ, ЧЕШКА ПОДРЖАВА

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије Жарко Обрадовић рекао је у разговору са делегацијом Сената Парламента Чешке да је главни циљ спољне политике Србије чланство у Европској унији, али и наставак добре сарадње са Русијом и Кином, саопштено је из парламента. Обрадовић је истакао да је Србија протеклих година значајан актер промоције мира, стабилности и сарадње у региону и замерио изостанак реакције Европске уније на све чешће пропагирање идеје "велике Албаније" косовских и албанских званичника. Он је указао и да Приштина не поштује Бриселски споразум, наводећи и да постоје докази о присуству исламских екстремиста на територији Косова и Метохије, што је како је оценио, претња не само за Србију и Регион, већ и за Европу. Једино отворено питање између Чешке и Србије је по његовој оцени питање статуса Косова, пошто је Чешка признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије, док је за Србију то неприхватљиво. Председник Одбора за спољне послове одбрану и безбедност Сената Парламента Чешке Франтишек Бублан указао је на важност решавања отворених питања који Београда и Приштине, као и значај нормализације односа и успостављања сарадње на тој релацији. Он је рекао да је то процес за који је неопходно време. На састанку  је било речи и о формирању војске Европске уније и степен сарадње Војске Србије са НАТО. Делегација Сената Парламента Чешке разговарала је данас и са члановима Одбора за европске интеграције о путу Србије ка чланству у Европску унију и улози Народне скупштине у процесу евроинтеграција. Заменица председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач навела је да је Србија до сада отворила осам поглавља и да се нада да ће до краја малтешког председавања Саветом ЕУ бити отворена још два. Она је изразила захвалност на подршци коју Чешка пружа Србији у процесу европских интеграција и истакла да је стратешко опредељење Србије чланство у Европској унији. Шеф делегације Сената Парламента и председник Одбора за питања европске уније Чешке Вацлав Хампл рекао је да Чешка подржава пут Србије ка Европској унији, али и земаља у региону. Он је навео да Чешка не жели да буде арбитар отворених питања Косова и Метохије и Србије, али да жели да пружи подршку у процесу решавања изазова који коче дијалог.

ПОПИСАНИ УГОВОРИ О КРЕДИТУ НЕМАЧКЕ КФW ЗА ВОДОСНАДБЕВАЊЕ У ЧЕТИРИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 8. јун 2017. (Бета) - Уговори о кредитима Немачке развојне банке (КфW) за пројекте водоснадбевања у Кикинди, Врбасу, Књажевцу и Параћину, укупне вредности 17 милиона евра, потписани су данас у Влади Србије. Кредите ће отплаћивати локална комунална предузећа задужена за водоснабедавање, а за њихову оплату гарантује држава. Рок отплате је 15 година, са грејс периодом од пет година и годишњом каматом од 1,1 одсто. Планирана је израдња нове фабрике воде у Кикинди, проширење постојеће фабрике у Врбасу, а градиће се и нови цевоводи и мењати дотрајала водоводна мрежа у Књажевцу и Параћину. Уговоре о позајмицама су у присуству немачког амбасадора Аксела Дитмана потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар финансија Душан Вујовић, директор у КфW за комуналну инфраструктуру за југоисточну Европу и Турску Кирк Милнер, градоначелници и председници општина и директори локалних комуналних предузећа која учествују у програму. Михајловић је казала да ће бити решено питање водоснабедвања 125.000 грађана у оквиру програма "Помоћ водоснабдевању и канализацији у општинама средње величине у Србији". "Циљ је да сви грађани у Србији имају приступ здравој пијаћој води", истакла је Михајловић. Дитман је казао да су кредити за водоснабдевање део њемачка развојне помоћи Србији и подсетио да је од 2000. године за те намене извдојено 1,6 милијади евра, од чега за водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода 230 милиона евра.