SRBIJA

DAČIĆ: ZBOG PLANA BERLIN PLUS DA NE OSTANEMO U ČEKAONICI EU

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - Vršilac dužnosti premijera i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da nemački plan za Zapadni Balkan - Berlin plus, ne sme postati politički izgovor za EU da Srbiju "ostavi u svojoj čekaonici". Dačić je za Večernje novosti kazao da treba pozdraviti najave iz Berlina, ali i da taj plan "ne sme postati naša nova fatamorgana"."Bez jasne perspektive, ali i konkretne ekonomske koristi, teško da će zemlje regiona ostati na evropskom putu i sačuvati stabilnost. Proces pristupanja jeste složen i dugotrajan, i u najvećoj meri uslovljen politikom, ali svima je jasno da bez stabilnog Balkana nema ni stabilne i bezbedne Evrope", ocenio je Dačić. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel predstavio je ranije novi plan za Zapadni Balkan - agendu "Berlin plus" kao dodatni podsticaj Berlinskom procesu sa ciljem da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor, a lokalnom stanovništvu donese vidljivi boljitak.

DAČIĆ IZRAZIO SAUČEŠĆE IRANU I MJANMARU

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - Vršilac dužnosti premijera i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je danas saučešće zvaničnicima povodom terorističkog napada u Iranu i nesreće vojnog aviona u Mjanmaru. Dačić je uputio telegram saučešća prvom potpredsedniku Irana Ešaku Džahangiriju povodom terorističkog napada u zgradi Parlamenta i Mauzoleju Ajatolaha Homeinija, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je osudio taj i sve druge terorističke akte čiji je jedini cilj "ubijanje ljudi, pokušaj izazivanja haosa i atak na civilizacijske vrednosti savremenog sveta" i poručio da u ime Vlade Srbije prenosi "bezrezervnu spremnost da na svaki mogući način, u saradnji s Vama i svima onima koji, kao i mi, osuđuju ovakve varvarske akte, pružimo svoj maksimalni doprinos iskorenjivanju ovog najvećeg zla današnjice". Dačić je uputio saučešće i državnom savetniku i ministru inostranih poslova Mjanmara Do Aung San Su Ći povodom današnje nesreće vojnog aviona s više od 100 putnika i članova posade.

AMERIČKA KOMPANIJA AMETEK U SUBOTICI OTVORILA BIZNIS KAMPUS

SUBOTICA, 7. jun 2017. (Beta) - Američki proizvođač mikro-motora Ametek danas je u Subotici otvorio "biznis kampus" gde će biti zaposleno 500 ljudi. Otvaranju poslovnog centra od na 10.000 kvadratnih metara prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar privrede Gorana Knežević, ambasador SAD Kajl Skot, predsednici pokrajinske Vlade i Skupštine, Igor Mirović i Ištvan Pastor. Vučić je rekao da Vlada Srbije nije dala subvencije Amateku i da je zahvalan što ta kompanija sarađuje s velikim brojem dobavljača iz Srbije. U inustrijskoj zoni u Subotici gde je nova investicija Ameteka, po rečima Vučića radi 5.490 ljudi. Najavio da će od polovine 2019. godine biti završena 24 kilometra "ipsilon kraka" na Koridoru 10 koji je važan za privlačenje investitora u severeni deo Vojvodine. Ametek u Subotici posluje od 2012. godine kada je fabriku otvorila nemačka firma Dunkermotoren u njegovom vlasništvu.  Nova fabrika Ameteka u tom gradu otvorena je 2015. godine i u njoj se proizvode motori za male kućne aparate. Ametek čije je sedište u Filadelfiji, ima godišnji promet od oko pet milijardi dolara i zapošljava više od 40.000 ljudi.

U BEOGRADU KONFERENCIJA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - U Beogradu je danas počela konferencija "Dan informisanja o stanju planete - pregled i perspektive", u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbie i Ambasade Maroka. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je u govoru na otvaranju da u Srbiji odnos prema prirodi mora biti odgovorniji i da su za to neophodne konkretne mere, navedeno je u saopštenju. Gojković je rekla da je za to važna uloga Skupštine Srbije jer ona donosi zakone, stara se o njihovom kvalitetu i nadzire primenu, i jer Skupština potvđuje međunarodne sporazume poput nedavno ratifikovanih Amandmana iz Dohe i svetskog Pariskog sporazuma, a dodala da Srbiju u procesu pristupanja EU, tej čeka otvaranje Poglavlja 27, o zaštiti životne sredine. Gojković je podsetila da Jugoistočnu Evropu sve više ugrožavaju poplave, suše, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizišta, oluje. Na skupu učestvuju i državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović, ambasadori Maroka, Francuske, zvaničnici Delegacije EU u Srbiji.

MIHAJLOVIĆ: POVEZATI BEOGRAD I BUDIMPEŠTU S LUKAMA U GRČKOJ

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas u Budimpešti da su se Srbija, Mađarska i Kina dogovorile da što pre počnu razgovore i s drugim državama, pre svega Makedonijom i Grčkom, kako bi se modernizovala čitava dužina pruge do luke Pirej, kod Atine. "Počećemo pregovore o tome kako da praktično spojimo projekat Beograd-Budimpešta s lukom Pirej u Grčkoj, zato što je suština celog projekta koridor koji treba da nas poveže, odnosno da Srbiji pre svega omogući bolji tranzit od Grčke ka samoj Evropi. Zato nije dovoljno imati samo modernizovanu tu prugu, moramo imati i deonice ka jugu", rekla je Mihajlović posle sastanka zvaničnika Kine, Mađarske i Srbije o rekonstrukciji pruge Beograd-Budimpešta. Sledeći trojni sastanak biće, kako je najavila, januara u Pekingu, a do tada će se raditi na početku rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta, i na pripremi za južni deo, do Grčke. Mihajlović je istakla da je Srbija spremna da praktično od ovog leta počne radove na modernizaciji pruge kojom će vozovi moći da idu brzinom od 200 kilometara na sat. "Sve što je trebalo da uradimo kao preduslov, a bilo je puno toga, mi smo u prethodnom periodu uradili. Nešto malo sporiji napredak je na mađarskoj strani, srpska strana ide nekoliko koraka ispred, ali smo danas pre svega razgovarali kako da to ubrzamo da bismo zajedno imali modernizovanu prugu Beograd-Budimpešta", rekla je ona, dodavši da ju je Mađarska uverila da će ubrzati projekat na svojoj teritoriji. Mihajlović je navela da će radovi na deonici Stara Pazova-Novi Sad, koji se finansiraju iz ruskog kredita, početi u junu, a u novembru radovi na deonici Beograd-Stara Pazova, za koju je ugovor o finansiranju potpisan prilikom nedavne posete delegacije Srbije Pekingu. "Radimo na tome i očekujemo da ćemo u novembru da potpišemo komercijalni ugovor za treću deonicu - do mađarske granice, i tada možemo reći da je Srbija sa svojom projektno-tehničkom dokumentacijom potpuno spremna", navela je Mihajlović koja je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Najavila je da će Srbija spremnost za taj projekat predočiti premijerima i predsednicima tri zemlje na Samitu 16 zemalja i Kine novembra u Budimpešti, i istakla da je Kina veoma važan partner u tome. Predsednik nacionalne komisije Kine za razvoj i reforme, Vang Sijaotao rekao je na današnjem sastanku u Budimpešti da će za projekat rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta biti potrebna upornost svih strana da bi radovi tekli po planu. "Potrebno je da se povećaju saradnja i efikasnost kako bismo ostvarili sve što smo se dogovorili. Trenutno se na srpskoj strani radi brže nego na mađarskoj", rekao je on. Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine, i komesar Vlade za bilateralne odnose s Kinom, Peter Sijarto, kazao je da je Srbija, po dinamici radova na pruzi Beograd-Budimpešta u prednosti pred Mađarskom koja bi morala da ubrza rad na tom projektu. "Do novembra, kada ćemo imati čast da u Budimpešti budemo domaćini Samita 16 zemalja plus Kina, cilj nam je da ubrzamo rad na projektu i imamo opipljive rezultate", dodao je Sijarto. On je rekao da je pruga Beograd-Budimpešta važan deo transportnog koridora do grčke luke Pirej, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

POTPISAN MEMORANDUM ZA IZGRADNjU TOPLOVODA TE OBRENOVAC-NOVI BEOGRAD

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, Grada Beograda i Termoelektrane "Nikola Tesla" (TENT) potpisali su danas sa kineskom kompanijom "Pauer konstrakšn korporejšn" (Power Construction Corporation of China) Memorandum o razumevanju za projekat izgradnje "toplodalekovoda" Obrenovac-Novi Beograd. Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da će se korišćenjem tople vode iz TENT-a za grejanje Novog Beograda godišnje uštedeti 43 miliona evra na uvozu gasa koji koriste Beogradske toplane. "Nikad nismo bliži višedecenijskom snu da se iskoristi topla voda iz TENT-a. Toplovod je počeo da se gradi 1995. godine, a 1997. je izgradnja zaustavljena, cevi su izvađene, a kanali zatrpani i 2002. godine od tog projekta se definitivno odustalo iz neobjašnjivih političkih razloga", rekao je Antić. Od 2009. godine kada je izbila međunarodna gasna kriza, ponovo se, kako je rekao, počelo razmišljati o tom projektu koji sada dobija "drugi život". Dodao je da je projekat ekonomski opravdan i veoma važan jer pruža dodatnu energetsku sigurnost i da sada predstoji da se sa kineskom kompanijom pregovara o kreditu i uslovima finansiranja. Na pitanje da li se može odustati od Memoranduma ako uslovi finansiranja budu nepovoljni Antić je rekao da se to podrazumeva.Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da je okvirna vrednost projekta 200 miliona evra i da je ekološki i ekonomski isplativ. "Pošto će se godišnje na gasu uštedeti 43 miliona evra, projekat će se isplatiti za pet-šest godina", rekao je Mali. Istakao je da će projekat finansirati Kina, a da će radove izvoditi kineska kompanija "Pauer konstrakšn korporejšn", uz mogućnost da uključi i domaće firme. Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang je rekao da je izgradnja toplovoda prvi od nekoliko projekata koje je donedavni premijer Srbije Aleksandar Vučić ugovorio tokom majske posete Kini. "Tražiću od naše kompanije da sve kvalitetno urade", dodao je Li Mančang.

SRBIJA DOBIJA OD EU 95,1 MILION EVRA U OKVIRU PRVOG DELA IPA SPORAZUMA

BEOGRAD, 7. jun 2017. (Beta) - Srbija i EU potpisale su u Briselu prvi deo finansijskog sporazuma IPA 2016 za Srbiju, prema kojem će Srbija od Unije dobiti 95,1 milion evra, dok je ukupna vrednost sporazuma 166,4 miliona evra, saopštio je danas beogradski EU info centar. Prvi deo sporazuma juče su potpisali srpska ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Jokismović i evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han, a taj deo sredstava u ime Srbije će realizovati Delegacija EU u Srbiji. Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je usmereni mehanizam koji je EU stvorila s ciljem pružanja pomoći zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj tokom procesa njihovog pristupanja Uniji. Od 95,1 milion evra, za podsticanje konkurencije u Srbiji biće izdvojeno 48,7 miliona evra, za pomoć Srbiji u procesu evropskih integracija 35,8 miliona, za pravosuđe pet miliona, a za druge sektore 5,6 miliona evra, navodi se u saopštenju. Od predviđenih 48,7 miliona evra za podsticanje konkurencije u Srbiji, 23,7 miliona biće namenjeno projektima usmerenim na podršku malim i srednjim preduzećima, dok je 25 miliona evra predviđeno za podsticanje konkurentnosti i zapošljavanja na lokalnom nivou, dodaje se u saopštenju. Sredstva programa Instrument za podršku evropskim integracijama, vrednog 35,8 miliona evra, namenjena su za podršku interno raseljenim licima, društvenoj inkluziji na lokalnom nivou i integraciji Roma, jačanju rodne ravnopravnosti, usvajanju Strategije za upravljanje populacijom pasa lutalica, kao i za unapređenje elektroenergetskog sistema, bezbednosti u drumskom saobraćaju i statističkog izveštavanja u Srbiji. Kako se navodi, taj program će podržati nacionalne institucije da razviju do šest velikih infrastrukturnih projekata, a dobro pripremljeni projekti moći će da se finansiraju iz pretpristupnih sredstava EU, a po sticanju punopravnog članstva u EU i iz strukturnih fondova Unije. Za pravosuđe je namenjeno pet miliona evra, a ta sredstva biće usmerena na pružanje podrške Kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva u cilju efikasnijeg pružanja usluga. Od preostalih 5,6 miliona evra, za unapređenje kvaliteta života ljudi sa invaliditetom biće izdvojeno 3,5 miliona evra, pomoću kojih će u opštinama širom Srbije biti adaptirano do 90 javnih objekata kako bi se tim licima olakšao pristup. EU je izdvojila još dva miliona evra za završetak rekonstrukcije Golubačke tvrđave. Do kraja godine biće potpisani i ostali delovi finansijskog sporazuma IPA 2016 za Srbiju, u vrednosti od 71,3 miliona evra. Od toga će 28 miliona biti namenjeno koordiniranom i efikasnom upravljanju granicama u Srbiji, 27,4 miliona za reformu obrazovanja, dok je 15,9 miliona evra deo finansijskog sporazuma čijom realizacijom će upravljati Srbija, navodi se u saopštenju EU info centra.