СРБИЈА

ДАЧИЋ: ЗБОГ ПЛАНА БЕРЛИН ПЛУС ДА НЕ ОСТАНЕМО У ЧЕКАОНИЦИ ЕУ

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - Вршилац дужности премијера и министар спољних послова Србије Ивица Дачић оценио је да немачки план за Западни Балкан - Берлин плус, не сме постати политички изговор за ЕУ да Србију "остави у својој чекаоници". Дачић је за Вечерње новости казао да треба поздравити најаве из Берлина, али и да тај план "не сме постати наша нова фатаморгана"."Без јасне перспективе, али и конкретне економске користи, тешко да ће земље региона остати на европском путу и сачувати стабилност. Процес приступања јесте сложен и дуготрајан, и у највећој мери условљен политиком, али свима је јасно да без стабилног Балкана нема ни стабилне и безбедне Европе", оценио је Дачић. Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел представио је раније нови план за Западни Балкан - агенду "Берлин плус" као додатни подстицај Берлинском процесу са циљем да се од региона направи атрактиван економски простор, а локалном становништву донесе видљиви бољитак.

ДАЧИЋ ИЗРАЗИО САУЧЕШЋЕ ИРАНУ И МЈАНМАРУ

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - Вршилац дужности премијера и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изразио је данас саучешће званичницима поводом терористичког напада у Ирану и несреће војног авиона у Мјанмару. Дачић је упутио телеграм саучешћа првом потпредседнику Ирана Ешаку Џахангирију поводом терористичког напада у згради Парламента и Маузолеју Ајатолаха Хомеинија, саопштило је Министарство спољних послова. Дачић је осудио тај и све друге терористичке акте чији је једини циљ "убијање људи, покушај изазивања хаоса и атак на цивилизацијске вредности савременог света" и поручио да у име Владе Србије преноси "безрезервну спремност да на сваки могући начин, у сарадњи с Вама и свима онима који, као и ми, осуђују овакве варварске акте, пружимо свој максимални допринос искорењивању овог највећег зла данашњице". Дачић је упутио саучешће и државном саветнику и министру иностраних послова Мјанмара До Аунг Сан Су Ћи поводом данашње несреће војног авиона с више од 100 путника и чланова посаде.

АМЕРИЧКА КОМПАНИЈА АМЕТЕК У СУБОТИЦИ ОТВОРИЛА БИЗНИС КАМПУС

СУБОТИЦА, 7. јун 2017. (Бета) - Амерички произвођач микро-мотора Аметек данас је у Суботици отворио "бизнис кампус" где ће бити запослено 500 људи. Отварању пословног центра од на 10.000 квадратних метара присуствовали су председник Србије Александар Вучић, министар привреде Горана Кнежевић, амбасадор САД Кајл Скот, председници покрајинске Владе и Скупштине, Игор Мировић и Иштван Пастор. Вучић је рекао да Влада Србије није дала субвенције Аматеку и да је захвалан што та компанија сарађује с великим бројем добављача из Србије. У инустријској зони у Суботици где је нова инвестиција Аметека, по речима Вучића ради 5.490 људи. Најавио да ће од половине 2019. године бити завршена 24 километра "ипсилон крака" на Коридору 10 који је важан за привлачење инвеститора у северени део Војводине. Аметек у Суботици послује од 2012. године када је фабрику отворила немачка фирма Дункермоторен у његовом власништву.  Нова фабрика Аметека у том граду отворена је 2015. године и у њој се производе мотори за мале кућне апарате. Аметек чије је седиште у Филаделфији, има годишњи промет од око пет милијарди долара и запошљава више од 40.000 људи.

У БЕОГРАДУ КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - У Београду је данас почела конференција "Дан информисања о стању планете - преглед и перспективе", у организацији Министарства пољопривреде и заштите животне средине Србие и Амбасаде Марока. Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је у говору на отварању да у Србији однос према природи мора бити одговорнији и да су за то неопходне конкретне мере, наведено је у саопштењу. Гојковић је рекла да је за то важна улога Скупштине Србије јер она доноси законе, стара се о њиховом квалитету и надзире примену, и јер Скупштина потвђује међународне споразуме попут недавно ратификованих Амандмана из Дохе и светског Париског споразума, а додала да Србију у процесу приступања ЕУ, теј чека отварање Поглавља 27, о заштити животне средине. Гојковић је подсетила да Југоисточну Европу све више угрожавају поплаве, суше, екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олује. На скупу учествују и државна секретарка Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић, амбасадори Марока, Француске, званичници Делегације ЕУ у Србији.

МИХАЈЛОВИЋ: ПОВЕЗАТИ БЕОГРАД И БУДИМПЕШТУ С ЛУКАМА У ГРЧКОЈ

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић изјавила је данас у Будимпешти да су се Србија, Мађарска и Кина договориле да што пре почну разговоре и с другим државама, пре свега Македонијом и Грчком, како би се модернизовала читава дужина пруге до луке Пиреј, код Атине. "Почећемо преговоре о томе како да практично спојимо пројекат Београд-Будимпешта с луком Пиреј у Грчкој, зато што је суштина целог пројекта коридор који треба да нас повеже, односно да Србији пре свега омогући бољи транзит од Грчке ка самој Европи. Зато није довољно имати само модернизовану ту пругу, морамо имати и деонице ка југу", рекла је Михајловић после састанка званичника Кине, Мађарске и Србије о реконструкцији пруге Београд-Будимпешта. Следећи тројни састанак биће, како је најавила, јануара у Пекингу, а до тада ће се радити на почетку реконструкције пруге Београд-Будимпешта, и на припреми за јужни део, до Грчке. Михајловић је истакла да је Србија спремна да практично од овог лета почне радове на модернизацији пруге којом ће возови моћи да иду брзином од 200 километара на сат. "Све што је требало да урадимо као предуслов, а било је пуно тога, ми смо у претходном периоду урадили. Нешто мало спорији напредак је на мађарској страни, српска страна иде неколико корака испред, али смо данас пре свега разговарали како да то убрзамо да бисмо заједно имали модернизовану пругу Београд-Будимпешта", рекла је она, додавши да ју је Мађарска уверила да ће убрзати пројекат на својој територији. Михајловић је навела да ће радови на деоници Стара Пазова-Нови Сад, који се финансирају из руског кредита, почети у јуну, а у новембру радови на деоници Београд-Стара Пазова, за коју је уговор о финансирању потписан приликом недавне посете делегације Србије Пекингу. "Радимо на томе и очекујемо да ћемо у новембру да потпишемо комерцијални уговор за трећу деоницу - до мађарске границе, и тада можемо рећи да је Србија са својом пројектно-техничком документацијом потпуно спремна", навела је Михајловић која је и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Најавила је да ће Србија спремност за тај пројекат предочити премијерима и председницима три земље на Самиту 16 земаља и Кине новембра у Будимпешти, и истакла да је Кина веома важан партнер у томе. Председник националне комисије Кине за развој и реформе, Ванг Сијаотао рекао је на данашњем састанку у Будимпешти да ће за пројекат реконструкције пруге Београд-Будимпешта бити потребна упорност свих страна да би радови текли по плану. "Потребно је да се повећају сарадња и ефикасност како бисмо остварили све што смо се договорили. Тренутно се на српској страни ради брже него на мађарској", рекао је он. Мађарски министар спољних послова и трговине, и комесар Владе за билатералне односе с Кином, Петер Сијарто, казао је да је Србија, по динамици радова на прузи Београд-Будимпешта у предности пред Мађарском која би морала да убрза рад на том пројекту. "До новембра, када ћемо имати част да у Будимпешти будемо домаћини Самита 16 земаља плус Кина, циљ нам је да убрзамо рад на пројекту и имамо опипљиве резултате", додао је Сијарто. Он је рекао да је пруга Београд-Будимпешта важан део транспортног коридора до грчке луке Пиреј, саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИЗГРАДЊУ ТОПЛОВОДА ТЕ ОБРЕНОВАЦ-НОВИ БЕОГРАД

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - Представници Министарства рударства и енергетике Србије, Града Београда и Термоелектране "Никола Тесла" (ТЕНТ) потписали су данас са кинеском компанијом "Пауер констракшн корпорејшн" (Поwер Цонструцтион Цорпоратион оф Цхина) Меморандум о разумевању за пројекат изградње "топлодалековода" Обреновац-Нови Београд. Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић рекао је да ће се коришћењем топле воде из ТЕНТ-а за грејање Новог Београда годишње уштедети 43 милиона евра на увозу гаса који користе Београдске топлане. "Никад нисмо ближи вишедеценијском сну да се искористи топла вода из ТЕНТ-а. Топловод је почео да се гради 1995. године, а 1997. је изградња заустављена, цеви су извађене, а канали затрпани и 2002. године од тог пројекта се дефинитивно одустало из необјашњивих политичких разлога", рекао је Антић. Од 2009. године када је избила међународна гасна криза, поново се, како је рекао, почело размишљати о том пројекту који сада добија "други живот". Додао је да је пројекат економски оправдан и веома важан јер пружа додатну енергетску сигурност и да сада предстоји да се са кинеском компанијом преговара о кредиту и условима финансирања. На питање да ли се може одустати од Меморандума ако услови финансирања буду неповољни Антић је рекао да се то подразумева.Градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је оквирна вредност пројекта 200 милиона евра и да је еколошки и економски исплатив. "Пошто ће се годишње на гасу уштедети 43 милиона евра, пројекат ће се исплатити за пет-шест година", рекао је Мали. Истакао је да ће пројекат финансирати Кина, а да ће радове изводити кинеска компанија "Пауер констракшн корпорејшн", уз могућност да укључи и домаће фирме. Амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг је рекао да је изградња топловода први од неколико пројеката које је донедавни премијер Србије Александар Вучић уговорио током мајске посете Кини. "Тражићу од наше компаније да све квалитетно ураде", додао је Ли Манчанг.

СРБИЈА ДОБИЈА ОД ЕУ 95,1 МИЛИОН ЕВРА У ОКВИРУ ПРВОГ ДЕЛА ИПА СПОРАЗУМА

БЕОГРАД, 7. јун 2017. (Бета) - Србија и ЕУ потписале су у Бриселу први део финансијског споразума ИПА 2016 за Србију, према којем ће Србија од Уније добити 95,1 милион евра, док је укупна вредност споразума 166,4 милиона евра, саопштио је данас београдски ЕУ инфо центар. Први део споразума јуче су потписали српска министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јокисмовић и европски комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан, а тај део средстава у име Србије ће реализовати Делегација ЕУ у Србији. Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) је усмерени механизам који је ЕУ створила с циљем пружања помоћи земљама Западног Балкана и Турској током процеса њиховог приступања Унији. Од 95,1 милион евра, за подстицање конкуренције у Србији биће издвојено 48,7 милиона евра, за помоћ Србији у процесу европских интеграција 35,8 милиона, за правосуђе пет милиона, а за друге секторе 5,6 милиона евра, наводи се у саопштењу. Од предвиђених 48,7 милиона евра за подстицање конкуренције у Србији, 23,7 милиона биће намењено пројектима усмереним на подршку малим и средњим предузећима, док је 25 милиона евра предвиђено за подстицање конкурентности и запошљавања на локалном нивоу, додаје се у саопштењу. Средства програма Инструмент за подршку европским интеграцијама, вредног 35,8 милиона евра, намењена су за подршку интерно расељеним лицима, друштвеној инклузији на локалном нивоу и интеграцији Рома, јачању родне равноправности, усвајању Стратегије за управљање популацијом паса луталица, као и за унапређење електроенергетског система, безбедности у друмском саобраћају и статистичког извештавања у Србији. Како се наводи, тај програм ће подржати националне институције да развију до шест великих инфраструктурних пројеката, а добро припремљени пројекти моћи ће да се финансирају из претприступних средстава ЕУ, а по стицању пуноправног чланства у ЕУ и из структурних фондова Уније. За правосуђе је намењено пет милиона евра, а та средства биће усмерена на пружање подршке Касационом суду и Високом савету судства у циљу ефикаснијег пружања услуга. Од преосталих 5,6 милиона евра, за унапређење квалитета живота људи са инвалидитетом биће издвојено 3,5 милиона евра, помоћу којих ће у општинама широм Србије бити адаптирано до 90 јавних објеката како би се тим лицима олакшао приступ. ЕУ је издвојила још два милиона евра за завршетак реконструкције Голубачке тврђаве. До краја године биће потписани и остали делови финансијског споразума ИПА 2016 за Србију, у вредности од 71,3 милиона евра. Од тога ће 28 милиона бити намењено координираном и ефикасном управљању границама у Србији, 27,4 милиона за реформу образовања, док је 15,9 милиона евра део финансијског споразума чијом реализацијом ће управљати Србија, наводи се у саопштењу ЕУ инфо центра.