SRBIJA

DAČIĆ O REGIONU, RS, DEJTONU, EVROPSKOM PUTU SRBIJE...

BEOGRAD, 29. septembar 2016. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da se Srbija zalaže za mir i stabilnost u regionu, te za stabilnost u BiH i poručio da svi treba da se okrenu traženju zajedničkog interesa. Navodeći da Srbija nije podržala organizovanje referenduma u Republici Srpskoj, Dačić je na sednici skupštinskog Odbora za spoljne poslove rekao da će Srbija, kao država koja je garant Dejtonskog sporazuma, odgovoriti na svaku upućenu pretnju i znati da zaštiti sebe i svoje interese. Odgovarajući na pitanje poslanice SRS Nataše Jovanović o reakciji Srbije na eventualno uvođenje sankcija Republici Srpskoj i na pritiske kojima su izloženi Srpska i njen predsednik Milorad Dodik, Dačić je rekao da Srbija neće uvoditi bilo sankcije Srpskoj jer, kaže, to nije realno. Dačić kaže i da je Srbija protiv menjanja Dejtonskog sporazuma, navodeći da se to može učiniti samo uz saglasnost sva tri naroda. "Nećemo da damo nekom mogućnost da se igra sa Dejtonom. Oni koji 10 godina traže Dejton 2 počeli su da budu dejtonobranitelji, a ispada da je Republika Srpska postala ta koja navodno ruši Dejton", naveo je Dačić. Ministar je odgovarao na brojna pitanja članova Odbora za spoljne posloev, među kojima je i pitanje odnosa sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Rusijom, te o daljem evropskim putu Srbije. Pored regionalne stabilnosti i mira, Dačić je na tročasovnoj sednici odbora naveo da su prioriteti spoljne politike Srbije pridruživanje EU, jačanje saradnje sa Kinom i Rusijom, traženje modaliteta saradnje sa velikim silama, te nastavak zalaganja za principijelno rešenje pitanja Kosova i Metohije.Kad je reč o EU, Dačić navodi da se ona poslednjih meseci suočava sa brojnim izazovima, te da zvaničnici EU u razgovorima navode da proširenje neće biti ugroženo ali da će politika proširenja biti niže na listi prioriteta. Dačić kaže da se 9. novembra očekuje izveštaj Evropske komisije o napretku, te da će ministarka bez porfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović narednih dana biti u Briselu kako bi se sagledalo šta je urađeno a šta tek treba uraditi. Od poglavlja 35 koje se odnosi na Kosovo i Metohiju i njegovog napretka, kaže Dačić, zavisiće brzina otvaranja poglavlja. Ministar kaže io da nije realno da Srbija bude u evrozazijskim integracijama jer to geografski nije moguće, te da je interes Srbije da na njenom evrospkom putu ne radi ništa što bi nanelo štetu odnosima sa Rusijom. Odgovarajući na pitanje poslanice DS Nataše Vučković o izjavi predstavnika OEBS-a povodom slučaja Savamali, Dačić je rekao da su se njegove i primedbe ministra policije Nebojše Stefanovića odnosile na način na koji se daju izjave. Dačić je naveo da se zavničnici Srbije često sastaju sa predstavnicima OEBS-a, te da je to prilika da kažu ako postoji neki problem, a ne da o tome govori službenik. Govoreći o posetama stranih zvaničnika, Dačić kaže da datum dolaska ruskog premijera Dmitrija Medvedeva nije još utvrđen, te da bi do kraja godine u Srbiju trebalo da dođe i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson. Dačić je najavio da će u decembru u Beogradu biti održan ministarski savet Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, na kome će učestvovati vise od deset šefova diplomatije, među kojima i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i šef diplomatije Turske Mevlut Čavušoglu.

VAŠČIKOVSKI VUČIĆU: EVROPA ČEKA NA SRBIJU, POLjSKA TU DA TAJ PUT UBRZA

BEOGRAD, 30. septembar 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas ministru spoljnih poslova Poljske Vitoldu Vaščikovskom da očekuje povećanje ekonomske saradnje dve zemlje, a njegov sagovornik da Evropa čeka na Srbiju i da je Poljska tu da taj put ubrza. Premijer Vučić je izrazio nadu da će nivo ekonomske saradnje dve zemlje biti povećan i istakao da Srbija želi više investitora i turista iz Poljske, saopšteno je iz Nemanjine 11 posle susreta na je razgovarano o bilateralnoj saradnji, jačanju ekonomske saradnje, evropskom putu Srbije i migrantskoj krizi. Premijer Vučić obavestio je Vaščikovskog o ekonomskim reformama koje je srpska vlada sprovela i izrazio poštovanje prema izvanrednim rezultatima ekonomskih reformi u Poljskoj. On je zahvalio poljskoj vladi na velikoj podršci koju pruža evropskom putu Srbije, stoji u saopštenju. Ministar Vaščikovski istakao je da Evropa čeka na Srbiju, a Poljska je tu da taj put ubrza. "Ne treba samo da ojačamo bilateralnu saradnju, već da podržimo vaš evropski put. Mi smo kroz proces pregovora sa EU prošli uspešno i želeli bismo da vam ponudimo naše iskustvo i pomoć u procesu pregovora sa EU", istakao je Vaščikovski i izrazio nadu da će se o nastavku i jačanju saradnje sa Srbijom razgovarati za dva meseca na sastanku Višegradske grupe.

GOLDSTIN: POSLOVNO OKRUŽENjE JE KLjUČ ZA JAČANjE PRIVATNOG SEKTORA

BRISEL, 29. septembar 2016. (Tanjug) - Od Srbije očekujemo da obezbedi poslovno okruženje svetskog kvaliteta, poručuje direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Elen Goldstin. Ona ističe da je poslovno okruženje svetskog nivoa važno da "bi se oslobodila snaga privatnog sektora", a to je, dodaje, jedan od prioriteta privrede Srbije u narednom periodu. "Zato je i potrebno da poslovno okruženje bude dobro ne samo u balkanskim okvirima, već da bude na svetskom nivou", rekla je Goldstin u razgovoru za Tanjug. Goldstin je, prilikom prezentacije poslednjeg redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za zemlje Zapadnog Balkana u Briselu navela još četiri uslova, odnosno zadatka, osim oslobađanja snage privatnog sektora, za koje SB smatra da ih Srbija mora ispuniti kako bi njena privreda napredovala u narednom periodu. Jedan od zadataka je i završetak tranzicije ka tržišnoj ekonomiji. "Postoji još mnogo toga što je u javnom sektoru, a zapravo ne pripada tamo. Zato su rešavanje pitanja preduzeća u drzavnom vlasništvu i smanjenje glomaznog i neefikasnog državnog aparata od ključne važnosti", objašnjava Goldstin. Važni zadaci ekonomske politike za Srbiju su i uklanjanje prepreka za rad i učestvovanje na tržištu rada, kao i bolja povezanost Srbije sa tržištima regiona, Evrope i sveta. Goldstin kaže da se potreba veće povezanosti ne odnosi samo na Srbiju, već da to važi i za zemlje u okruženju. Zato Svetska banka, ističe, predlaže i Srbiji i zemljama regiona da ostave prošlost po strani, jer su, tvrdi, najvažniji privredni rast i radna mesta, posebno za mlade. Zemlje Zapadnog Balkana nisu dovoljno dobro integrisane ni u okvirima regionalnog, ali ni na evropskom, odnosno međunarodnom tržištu. Ona pri tom potencira da bi cilj svih diskusija o regionalnoj saradnji trebalo da bude upravo integracija u veća tržišta. "Male zemlja kao što su zemlje na Zapadnom Balkanu ne mogu da rastu brzo oslanjajući se isključivo na unutrašnje trižšte. Potreban im je prelaz ka privrednom rastu zasnovanom na izvozu i izlaz na veća tržišta kako bi se generisao jači privredni rast što bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta za mlade", objašnjava Goldstin, uz opasku da je zadovoljna što vlasti na Zapadnom Balkanu prepoznaju važnost tog posla. Kaže i da Svetska banka vidi i prepoznaje izuzetne napore, pre svega Srbije i Albanije u pravcu razvijanja bolje saradnje među zemljama Zapadnog Balkana, te dodaje da je dobro što zemlje regiona same shvataju da su za njih najvažniji budućnost, poslovne mogućnosti, mladi i poslovi za mlade. "To je ono što je zaista bitno. Mnoga pitanja iz prošlosti se mogu staviti na stranu upravo u cilju održavanja saradnje namenjene privrednom rastu i radnim mestima", kaže Goldstin u razgovoru za Tanjug. Ona, međutim, podseća i na sve što je Srbija u međuvremenu postigla, a to su pre svega dobar privredni rast, primetno oživljavanje investiranja, rast izvoza, jačanje privatne i javne potrošnje, a posebno značajnim u ovom trenutku smatra čvinjenicu da je privredni rast pojačan, a nezaposlenost smanjena. "To su sve odlične vesti za Srbiju", konstatuje Goldstin, navodeći i da Srbiju do kraja godine očekuje smanjenje deficita na oko 2,5 odsto, što, prema rečima eksperata Svetske banke, predstavlja impresivnu fiskanu konsolidaciju u prethodne dve godine. U tom smislu Goldstin kao osnovni izazov za Srbiju u narednom periodu vidi obavezu da održi i ubrza postojeći ekonomski rast i da osigura da taj rast obezbedi stvaranje novih radnih mesta, pogotovo za mlade.

ZA GODINU DANA 40 MILIONA EVRA OD EU ZA UPRAVLjANjE MIGRANTSKOM KRIZOM

BEOGRAD, 30. septembar 2016. (Tanjug) - Evropska unija je od septembra 2015. izdvojila 40 miliona evra kao podršku Srbiji u upravljanju izbegličkim i migrantskim tokovima, saopšteno je iz Delegacije EU u Beogradu, koja je najavila da će narednih meseci i godina Srbija imati koristi od značajnih dodatnih finansijskih sredstava u oblasti migracija i upravljanja granicama. Šef Delegacije EU ambasador Majkl Davenport izjavio je da je Srbija prepoznata kao zemlja koja pruža važan doprinos u rešavanju migrantske krize na odgovoran i human način. EU u tom smislu podržava vlasti u Srbiji na svim nivoima kako bi se smanjio uticaj krize na lokalne zajednice, a delegacija EU i Vlada Srbije zajedno rade na utvrđivanju prioritetnih potreba kako bi se 40 miliona evra pomoći iskoristilo na najbolji način. Osim toga, iz Delegacije najavljuju da će narednih meseci i godina Srbija imati koristi od značajnih dodatnih finansijskih sredstava u oblasti migracija i upravljanja granicama. Nabrajajući oblasti i sume koje je namenila Srbiji, EU u saopštenju navodi da je više od 10,7 miliona evra predviđeno za radove na izgradnji i rekonstrukciji u Preševu, Šidu, Adaševcima, Subotici, Principovcu, Krnjači, Bosilegradu, Pirotu, Dimitrovgradu i Bujanovcu, i planirane radove u Šidu, Padinskoj Skeli, kao i drugim postojećim odnosno novim prihvatnim centrima/centrima za azil; za opremu, mobilne timove, potrepštine i nameštaj. EU takođe plaća troškove struje, grejanja, vode, odnošenja smeća, sanitarne usluge i čišćenje: više od 460,000 evra ove godine i skoro dva miliona evra naredne godine. Više od 9,4 miliona evra EU je namenila za plate 273 zaposlenih građana Srbije, koji rade kao koordinatori, prevodioci, administrativni pomoćni radnici i radnici na održavanju u Subotici, Šidu, Preševu, Negotinu, Dimitrovgradu, Zaječaru, Krnjači, Banji Koviljači, Tutinu, Sjenici i Beogradu. Takođe, EU je obezbedila sredstva za hranu i smeštaj osoblja nadležnih organa prilikom rada na terenu; zatim za dečije kutke, pružanje informacija, upravljanje individualnim slučajevima i spajanje porodica, kao i podršku maloletnim licima u pratnji ili bez nje. Za zaštitu granica namenjeno je 7,5 miliona evra i to za opremu, informaciono-tehnološku infrastrukturu, bolje upravljanje granicama, angažovanje gostjućih službenika iz zemalja članica EU koji pružaju podršku graničnoj policiji Srbije, i za modernizaciju graničnih prelaza. Osim toga, od 2001. godine do danas EU je podržala graničnu policiju i bezbednost granica u Srbiji sa više od 80 miliona evra, prevashodno namenjenih modernizaciji graničnih prelaza, navodi se u šaopštenju. Za hranu i druge potrepštine opredeleno je 3,8 miliona evra, transport i logistika više od 2,6 miliona evra, za zdravstvenu negu gotovo 1,2 miliona evra. Upravljanje, administrativni poslovi, kompjuteri, putovanja, komunikacija vredni su gotovo dva miliona evra, a EU sa milion evra podržava reformu nacionalnog sistema azila. Za asistirani dobrovoljni povratak migranata u zemlje porekla predviđeno je 750 hiljada evra. Osim toga, kako se navodi, nekoliko zemalja članica EU pružilo je neophodnu bilateralnu pomoć Srbiji, a kao odgovor na zahtev Vlade Srbije u okviru Mehanizma EU za civilnu zaštitu.Srbija je takođe dobila značajnu pomoć od EU u okviru regionalnog programa posvećenog upravljanju migracijama čiji je budzet 8 miliona evra. Inače, bespovratnu pomoć, napomine se u saopštenju, EU je uglavnom pružala preko partnera u Srbiji, među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Komesarijat za izbeglice i migracije RS, Crveni krst Srbije, zatim UNHCR, Međunarodna organizacija za migracije, UNICEF i međunarodne i lokalne nevladine organizacije.