СРБИЈА

ДАЧИЋ О РЕГИОНУ, РС, ДЕЈТОНУ, ЕВРОПСКОМ ПУТУ СРБИЈЕ...

БЕОГРАД, 29. септембар 2016. (Танјуг) - Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да се Србија залаже за мир и стабилност у региону, те за стабилност у БиХ и поручио да сви треба да се окрену тражењу заједничког интереса. Наводећи да Србија није подржала организовање референдума у Републици Српској, Дачић је на седници скупштинског Одбора за спољне послове рекао да ће Србија, као држава која је гарант Дејтонског споразума, одговорити на сваку упућену претњу и знати да заштити себе и своје интересе. Одговарајући на питање посланице СРС Наташе Јовановић о реакцији Србије на евентуално увођење санкција Републици Српској и на притиске којима су изложени Српска и њен председник Милорад Додик, Дачић је рекао да Србија неће уводити било санкције Српској јер, каже, то није реално. Дачић каже и да је Србија против мењања Дејтонског споразума, наводећи да се то може учинити само уз сагласност сва три народа. "Нећемо да дамо неком могућност да се игра са Дејтоном. Они који 10 година траже Дејтон 2 почели су да буду дејтонобранитељи, а испада да је Република Српска постала та која наводно руши Дејтон", навео је Дачић. Министар је одговарао на бројна питања чланова Одбора за спољне послоев, међу којима је и питање односа са Хрватском, Црном Гором и Русијом, те о даљем европским путу Србије. Поред регионалне стабилности и мира, Дачић је на трочасовној седници одбора навео да су приоритети спољне политике Србије придруживање ЕУ, јачање сарадње са Кином и Русијом, тражење модалитета сарадње са великим силама, те наставак залагања за принципијелно решење питања Косова и Метохије.Кад је реч о ЕУ, Дачић наводи да се она последњих месеци суочава са бројним изазовима, те да званичници ЕУ у разговорима наводе да проширење неће бити угрожено али да ће политика проширења бити ниже на листи приоритета. Дачић каже да се 9. новембра очекује извештај Европске комисије о напретку, те да ће министарка без порфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић наредних дана бити у Бриселу како би се сагледало шта је урађено а шта тек треба урадити. Од поглавља 35 које се односи на Косово и Метохију и његовог напретка, каже Дачић, зависиће брзина отварања поглавља. Министар каже ио да није реално да Србија буде у еврозазијским интеграцијама јер то географски није могуће, те да је интерес Србије да на њеном евроспком путу не ради ништа што би нанело штету односима са Русијом. Одговарајући на питање посланице ДС Наташе Вучковић о изјави представника ОЕБС-а поводом случаја Савамали, Дачић је рекао да су се његове и примедбе министра полиције Небојше Стефановића односиле на начин на који се дају изјаве. Дачић је навео да се завничници Србије често састају са представницима ОЕБС-а, те да је то прилика да кажу ако постоји неки проблем, а не да о томе говори службеник. Говорећи о посетама страних званичника, Дачић каже да датум доласка руског премијера Дмитрија Медведева није још утврђен, те да би до краја године у Србију требало да дође и министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон. Дачић је најавио да ће у децембру у Београду бити одржан министарски савет Организације за црноморску економску сарадњу, на коме ће учествовати висе од десет шефова дипломатије, међу којима и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и шеф дипломатије Турске Мевлут Чавушоглу.

ВАШЧИКОВСКИ ВУЧИЋУ: ЕВРОПА ЧЕКА НА СРБИЈУ, ПОЉСКА ТУ ДА ТАЈ ПУТ УБРЗА

БЕОГРАД, 30. септембар 2016. (Танјуг) - Председник Владе Србије Александар Вучић рекао је данас министру спољних послова Пољске Витолду Вашчиковском да очекује повећање економске сарадње две земље, а његов саговорник да Европа чека на Србију и да је Пољска ту да тај пут убрза. Премијер Вучић је изразио наду да ће ниво економске сарадње две земље бити повећан и истакао да Србија жели више инвеститора и туриста из Пољске, саопштено је из Немањине 11 после сусрета на је разговарано о билатералној сарадњи, јачању економске сарадње, европском путу Србије и мигрантској кризи. Премијер Вучић обавестио је Вашчиковског о економским реформама које је српска влада спровела и изразио поштовање према изванредним резултатима економских реформи у Пољској. Он је захвалио пољској влади на великој подршци коју пружа европском путу Србије, стоји у саопштењу. Министар Вашчиковски истакао је да Европа чека на Србију, а Пољска је ту да тај пут убрза. "Не треба само да ојачамо билатералну сарадњу, већ да подржимо ваш европски пут. Ми смо кроз процес преговора са ЕУ прошли успешно и желели бисмо да вам понудимо наше искуство и помоћ у процесу преговора са ЕУ", истакао је Вашчиковски и изразио наду да ће се о наставку и јачању сарадње са Србијом разговарати за два месеца на састанку Вишеградске групе.

ГОЛДСТИН: ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ ЈЕ КЉУЧ ЗА ЈАЧАЊЕ ПРИВАТНОГ СЕКТОРА

БРИСЕЛ, 29. септембар 2016. (Танјуг) - Од Србије очекујемо да обезбеди пословно окружење светског квалитета, поручује директорка Светске банке за Југоисточну Европу Елен Голдстин. Она истиче да је пословно окружење светског нивоа важно да "би се ослободила снага приватног сектора", а то је, додаје, један од приоритета привреде Србије у наредном периоду. "Зато је и потребно да пословно окружење буде добро не само у балканским оквирима, већ да буде на светском нивоу", рекла је Голдстин у разговору за Танјуг. Голдстин је, приликом презентације последњег редовног економског извештаја Светске банке за земље Западног Балкана у Бриселу навела још четири услова, односно задатка, осим ослобађања снаге приватног сектора, за које СБ сматра да их Србија мора испунити како би њена привреда напредовала у наредном периоду. Један од задатака је и завршетак транзиције ка тржишној економији. "Постоји још много тога што је у јавном сектору, а заправо не припада тамо. Зато су решавање питања предузећа у дрзавном власништву и смањење гломазног и неефикасног државног апарата од кључне важности", објашњава Голдстин. Важни задаци економске политике за Србију су и уклањање препрека за рад и учествовање на тржишту рада, као и боља повезаност Србије са тржиштима региона, Европе и света. Голдстин каже да се потреба веће повезаности не односи само на Србију, већ да то важи и за земље у окружењу. Зато Светска банка, истиче, предлаже и Србији и земљама региона да оставе прошлост по страни, јер су, тврди, најважнији привредни раст и радна места, посебно за младе. Земље Западног Балкана нису довољно добро интегрисане ни у оквирима регионалног, али ни на европском, односно међународном тржишту. Она при том потенцира да би циљ свих дискусија о регионалној сарадњи требало да буде управо интеграција у већа тржишта. "Мале земља као што су земље на Западном Балкану не могу да расту брзо ослањајући се искључиво на унутрашње трижште. Потребан им је прелаз ка привредном расту заснованом на извозу и излаз на већа тржишта како би се генерисао јачи привредни раст што би довело до отварања нових радних места за младе", објашњава Голдстин, уз опаску да је задовољна што власти на Западном Балкану препознају важност тог посла. Каже и да Светска банка види и препознаје изузетне напоре, пре свега Србије и Албаније у правцу развијања боље сарадње међу земљама Западног Балкана, те додаје да је добро што земље региона саме схватају да су за њих најважнији будућност, пословне могућности, млади и послови за младе. "То је оно што је заиста битно. Многа питања из прошлости се могу ставити на страну управо у циљу одржавања сарадње намењене привредном расту и радним местима", каже Голдстин у разговору за Танјуг. Она, међутим, подсећа и на све што је Србија у међувремену постигла, а то су пре свега добар привредни раст, приметно оживљавање инвестирања, раст извоза, јачање приватне и јавне потрошње, а посебно значајним у овом тренутку сматра чвињеницу да је привредни раст појачан, а незапосленост смањена. "То су све одличне вести за Србију", констатује Голдстин, наводећи и да Србију до краја године очекује смањење дефицита на око 2,5 одсто, што, према речима експерата Светске банке, представља импресивну фискану консолидацију у претходне две године. У том смислу Голдстин као основни изазов за Србију у наредном периоду види обавезу да одржи и убрза постојећи економски раст и да осигура да тај раст обезбеди стварање нових радних места, поготово за младе.

ЗА ГОДИНУ ДАНА 40 МИЛИОНА ЕВРА ОД ЕУ ЗА УПРАВЉАЊЕ МИГРАНТСКОМ КРИЗОМ

БЕОГРАД, 30. септембар 2016. (Танјуг) - Европска унија је од септембра 2015. издвојила 40 милиона евра као подршку Србији у управљању избегличким и мигрантским токовима, саопштено је из Делегације ЕУ у Београду, која је најавила да ће наредних месеци и година Србија имати користи од значајних додатних финансијских средстава у области миграција и управљања границама. Шеф Делегације ЕУ амбасадор Мајкл Давенпорт изјавио је да је Србија препозната као земља која пружа важан допринос у решавању мигрантске кризе на одговоран и хуман начин. ЕУ у том смислу подржава власти у Србији на свим нивоима како би се смањио утицај кризе на локалне заједнице, а делегација ЕУ и Влада Србије заједно раде на утврђивању приоритетних потреба како би се 40 милиона евра помоћи искористило на најбољи начин. Осим тога, из Делегације најављују да ће наредних месеци и година Србија имати користи од значајних додатних финансијских средстава у области миграција и управљања границама. Набрајајући области и суме које је наменила Србији, ЕУ у саопштењу наводи да је више од 10,7 милиона евра предвиђено за радове на изградњи и реконструкцији у Прешеву, Шиду, Адашевцима, Суботици, Принциповцу, Крњачи, Босилеграду, Пироту, Димитровграду и Бујановцу, и планиране радове у Шиду, Падинској Скели, као и другим постојећим односно новим прихватним центрима/центрима за азил; за опрему, мобилне тимове, потрепштине и намештај. ЕУ такође плаћа трошкове струје, грејања, воде, одношења смећа, санитарне услуге и чишћење: више од 460,000 евра ове године и скоро два милиона евра наредне године. Више од 9,4 милиона евра ЕУ је наменила за плате 273 запослених грађана Србије, који раде као координатори, преводиоци, административни помоћни радници и радници на одржавању у Суботици, Шиду, Прешеву, Неготину, Димитровграду, Зајечару, Крњачи, Бањи Ковиљачи, Тутину, Сјеници и Београду. Такође, ЕУ је обезбедила средства за храну и смештај особља надлежних органа приликом рада на терену; затим за дечије кутке, пружање информација, управљање индивидуалним случајевима и спајање породица, као и подршку малолетним лицима у пратњи или без ње. За заштиту граница намењено је 7,5 милиона евра и то за опрему, информационо-технолошку инфраструктуру, боље управљање границама, ангажовање гостјућих службеника из земаља чланица ЕУ који пружају подршку граничној полицији Србије, и за модернизацију граничних прелаза. Осим тога, од 2001. године до данас ЕУ је подржала граничну полицију и безбедност граница у Србији са више од 80 милиона евра, превасходно намењених модернизацији граничних прелаза, наводи се у шаопштењу. За храну и друге потрепштине определено је 3,8 милиона евра, транспорт и логистика више од 2,6 милиона евра, за здравствену негу готово 1,2 милиона евра. Управљање, административни послови, компјутери, путовања, комуникација вредни су готово два милиона евра, а ЕУ са милион евра подржава реформу националног система азила. За асистирани добровољни повратак миграната у земље порекла предвиђено је 750 хиљада евра. Осим тога, како се наводи, неколико земаља чланица ЕУ пружило је неопходну билатералну помоћ Србији, а као одговор на захтев Владе Србије у оквиру Механизма ЕУ за цивилну заштиту.Србија је такође добила значајну помоћ од ЕУ у оквиру регионалног програма посвећеног управљању миграцијама чији је буџет 8 милиона евра. Иначе, бесповратну помоћ, напомине се у саопштењу, ЕУ је углавном пружала преко партнера у Србији, међу којима су Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријат за избеглице и миграције РС, Црвени крст Србије, затим УНХЦР, Међународна организација за миграције, УНИЦЕФ и међународне и локалне невладине организације.