SRBIJA

NIKOLIĆ SA GUVERNEROM POKRAJINE CENTRALNE MAKEDONIJE

SOLUN, 15. septembar 2016. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je u Grčkoj povodom obeležavanja 100. godišnjice bitke na Kajmakčalanu sastao se danas u Solunu s guvernerom grčke pokrajine Centralna Makedonija, Apostolosom Cicikostasom. Sagovornici su istakli važnost zajedničkog očuvanja sećanja na događaje iz prošlosti kao što je obeležavanje 100. godišnjice bitke na Kajmakčalanu, u Prvom svetskom ratu. Nikolić je u razgovoru istakao privrženost tradicionalno dobrim odnosima dve države i dva naroda, saopštilo je Predsedništvo Srbije.

NIKOLIĆ: PRIJATELjSTVO I SA ONIMA PROTIV KOJIH SMO VOJEVALI

KAJMAKČALAN, 16. septembar 2016. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas na obeležavanju stogodišnjice bitke na Kajmakčalanu da je Srbija iskreno opredeljena očuvanju i izgradnji mira. Nikolić je na centralnoj svečanosti, u okviru Spomen kompleksa na istoimenom planinskom vrhu, kazao da se danas izgrađuju dobro odnosi sa svim zemljama sveta i da se sa Kajmakčlana šalje poruka da je sloboda naša trajna teznja."Pobedama se ponosimo, žrtve prinete na oltar slobode ne zaboravljamo, a sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i saradnji i sa onim državama protiv kojih smo vojevali - nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje", istakao je Nikolić. Kako je rekao, Srbija se danas uzdiže, napreduje i ne napuštajući svoje slobodarske ideje gradi dobre odnose sa svim zemljama sveta. On je dodao da je Kajmakčalan već sto godina simbol kraja stradanja i početka konačne pobede. "Stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čije postojanje su naši preci izborili svojim životom. Stojimo duboko naklonjeni pred senama divjunaka", podvukao je predsednik. Nikolić je podsetio da je bitka na Kajmakčalanu dobila mitsku dimenziju i da se za nju mesecima vodila bitka srpske komande sa saveznicima i pre nego što je i počela na bojnom polju. Srpska vojska je, dodao je, sačuvala svoje nacionalno svojstvo, sopstveni opstanak kao celine, autonomiju i dostojanstvo. On je istakao da je Kajmakčalanska bitka koja se nedeljama odigravala, jedna od najznačajnijih koju je srpska vojska vodila u svojoj istoriji i jedna od presudnih u Prvom svetskom ratu. Kazao je još i da je ta bitka bila najsurovija ofanziva čitavog solunskog vojnog pohoda i da završena srpskom pobedom sa veoma visokom cenom. Na kravavom poprištu, kako je istakao, za 24 dana, od 30. avgusta do 23. septembra izgubili smo 4.438 ljudi. Ipak, vest o slavi i junaštvu srpske vojske preplavila je slobodarski svet. "Naročito divljenje posvećeno je proboju Drinske divizije koji je otpočeo na današnji dan pre sto godina i završio se konačnim pobedonosnim borbama 30. septembra", rekao je Nikolić i dodao da je ta slavna divizija izgubila preko 3.800 ljudi. Danas su ove povesne činjenice o slavi, blistavi doprinos Srbije svetskoj istoriji, pobeda koja nas uspravlja u ponosu i časti, zaključio je Nikolić. Centralna svečnost odavanja počasti palim srskim ratnicima, kojoj su prisustvovali brojni građani, upriličena je u okviru Spomen kompleksa na istoimenom planinskom vrhu u Makedoniji. Predsednik Nikolić će se upisati u spomen knjigu u kapeli Sv. Ilija, položiti venac na kosturnicu srpskih vojnika, a nakon pomena na Kajmakčalanu sastaće se u Bitolju sa predsednikom Makedonije Djorđem Ivanovim. Nikolić je juče u okviru obeležavanja stogodišnjice Kajmakčalanske bitke položio venac i odao počast poginulim vojnicima koji su sahranjeni na savezničkom groblju "Zejtinlik" u Solunu.

NIKOLIĆ POTVRDIO: OTVORIĆU KONZULAT U SANK PETERBURGU

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Tanjug)  - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potvrdio je danas da će u oktobru otvoriti počasni konzulat Srbije u Sankt Peterburgu, istakavši da su veze Srbije sa tim gradom kroz istoriju bile veoma duboke i jake. Nikolić je podsetio da Srbija nije imala počasni konzulat u jednom od najznačajnijih ruskih gradova. Prema rečima predsednika, razgovori o otvaranju konzulata vođeni su već dve godine i posle izvesnog zastoja sada su konačno privedeni kraju, te će počasni konzulat biti otvoren u oktobru. Srbija je, kaže Nikolić, uvek bila vezana za Sankt Peterburg jer su tokom istorije mnoge delegacije iz Srbije išle u taj grad da obezbede podršku, mnoge srpske vojskovođe su u Sankt Peterburgu ostavile svog traga, baš kao i Rusi u srpskim vojskama. „Mi sada ozvaničavamo tu istorijsku vezu imenovanjem počasnog konzula i formalnim proglašenjem jedne zgrade koju je počasni konzul pronašao, adaptirao i koja zaista predstavlja Srbiju bolje nego što bismo mi mogli da obezbedimo. Mi formalizujemo tu čvrstu vezu i kažemo svima da Rusija nije samo Moskva, a da su odnosi Sankt Peterburga i Srbije mnogo duboki i jaki, toliko da zaslužuju taj počasni konzulat", naveo je predsednik Srbije u izjavi za Sputnjik. Nikolić je istakao da je prilikom njegove posete Sankt Peterburgu planiran još niz drugih, uglavnom kulturnih aktivnosti, između ostalog i poseta izložbi, na kojoj će moći da se vide retki dokumenti. „Dogovorili smo sa ruskim prijateljima, krenulo se od razgovora dvojice predsednika, onda smo predali saradnicima. Ima dosta crkvenih dokumenata koja su najstariji pisani tragovi o postojanju pismenosti u Srba, a nalaze se u Rusiji", precizirao je predsednik. On je podsetio da je list Miroslavljevog jevanđelja episkop kijevski Porfirije Uspenski odneo u Rusiju, dodavši da ga je Uspenski spasao, iako svi kažu da ga je uzeo i odneo, i da nije siguran da li mu je taj list dat ili ga je uzeo. Nikolić je naveo da će na izložbi moći da se vidi takođe Vukanovo jevanđelje, Četvorojevanđelje, kao i pomenuti list iz Miroslavljevog jevanđelja u najboljoj mogućoj kopiji potpuno veran originalu, istakavši da će posle izložbe oni biti doneti u Srbiju. Prema njegovim rečima, biće pobratimljeni i gradovi Puškin i Kragujevac. „Zaista učvršćujemo veze sa Rusijom na najbolji mogući način, svako u svom domenu", zaključio je predsednik Nikolić.

VUČIĆ I VENZEL POTPISALI UGOVOR O DODELI POMOĆI MIGRANTIMA U SRBIJI

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić i direktor Banke za razvoj Saveta Evrope Rolf Venzel potpisali su danas u Parizu ugovor o dodeli 755.000 evra bespovratne pomoći namenjene izbeglicama i migrantima u Srbiji, saopštila je Vlada Srbije. Ugovor je potpisan kao nastavak pomoći od 2,5 miliona evra koje je Banka za razvoj Saveta Evrope već implementirala i najava novih grantova Vladi Srbije za buduće potrebe migranata i lokalnog stanovništva, navodi se u saopštenju. Dodaje se da će Srbija ubrzati implementaciju regionalnog programa za rešavanje stambenih pitanja izbeglih i interno raseljenih na teritoriji Srbije. Predstavnici Banke za razvoj Saveta Evrope su istakli da Srbija predstavlja dobar primer kako se savesno i odgovorno troši novac te međunarodne finansijske institucije.

VUČIĆ: NE MOŽE SRBIJA DA BUDE ODBRANA EVROPE OD MIGRANATA

PARIZ, 15. septembar 2016. (Tanjug) - Evropska unija mora da reši problem migratnske krize na svojim granicama, u Bugarskoj i Grčkoj, jer, iako ćemo prihvatiti svoj deo odgovornosti i nastaviti da budemo solidarni, moraćemo u jednom trenutku da donesemo odluku, poručio je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara u Parizu, rekao da zidovi i ograde nisu potrebne, niti da je to dobro rešenje za bilo koga, ali da ne bi trebalo da dođe do situacije u kojoj će Srbija reći da ne može više nijedan migrant da uđe na teritoriju naše zemlje. "To mora da reši EU na svojim granicama. Ne može Srbija da bude prva i poslednja odbrana Evrope. To neko mora da reši na granicama Grčke i Bugarske, to su zemlje Evropske unije", rekao je Vučić.

GOJKOVIĆ: SRBIJA POSVEĆENA IZGRADNjI DRUŠTVA SA VREDNOSTIMA SAVETA EVROPE

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas da je Srbija posvećena izgradnji modernog društva u čijim temeljima čvrsto stoje vrednosti Saveta Evrope. Kako je saopšteno iz skupštine, Gojković je na Evropskoj konferenciji predsednika parlamenata u Strazburu, navela da je otvaranje poglavlja 23 i 24 još jedna potvrda da je Srbija na dobrom putu da uspostavi uređenu i modernu državu koja će raditi u interesu i za potrebe svih građana. "Novi saziv Narodne skupštine će tome dati pun doprinos kako bi ispunili visoke standarde razvijenih demokratija sa viševekovnom tradicijom", rekla je ona i založila se za višestruku saradnju nacionalnih parlamenata i Saveta Evrope u promovisanju razvoja demokratije, vladavine prava i zaštiti ljudskih prava. Ona je dodala i da se u ovom trenutku suočavamo sa pojavom fanatizma i mržnje, te da je afirmacija demokratije, ljudskih prava i vladavine prava potrebnija nego ikada. Maja Gojković se u okviru konferencije satala sa predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pedrom Agramuntom, a dogovorena je i njegova poseta Srbiji. Na marginama zasedanja, Gojković je imala brojne susrete sa predsednicima parlamenata članica Saveta Evrope. Na konferenciji u organizaciji Saveta Evrope, učestvovuju predsednici parlamenata 37 zemalja.

STEFANOVIĆ I KAZNEV O SARADNjI SRPSKE I FRANCUSKE POLICIJE

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Francuske Nebojša Stefanović i Bernard Kaznev ocenili su danas u Parizu da je borba protiv terorizma jedan od prioriteta saradnje srpske i francuske policije, zbog čega je neophodno unaprediti razmenu obaveštajnih podataka. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, Stefanović je na sastanku rekao da je saradnja srpske i francuske policije u toj oblasti neophodna da bi se smanjio broj radikalizacije pojedinaca. Stefanović i Kaznev ocenili su da je neophodna i tešnja saradnja dve policije u razmeni informacija po pitanjima koja se odnose na migrantsku krizu. Na sastanku ministri su razgovarali i o konkretnim aspektima saradnje u borbi protiv huliganizma, koja bi uključivala obuku pripadnika MUP-a Srbije, razmenu podataka u toj oblasti i brzoj komunikaciji u cilju sprečavanja potencijalnih problema. Stefanović i Kaznev potpisali su protokol predviđa osnivanje srpsko-francuske stalne kriminalističko-obaveštajne jedinice, čiji će osnovni zadatak biti borba protiv krijumčarenja oružja. Po potpisanom protokolu, ta jednica bi imala zadatak da u Srbiji i Francuskoj prikupi informacije o organizovanim kriminalnim grupama, da identifikuje njihove organizatore i pripadnike i da uspostavi zajedničke operativne aktivnosti za njihovo razbijanje i zaplenu oružja. Protokol je zaključen na osnovu Sporazuma o policijskoj saradnji Vlada Srbije i Francuske.

MINISTARKA PRAVDE RAZGOVARALA O SARADNjI SA AMERIČKIM AMBASADOROM

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Beta) - Ministarka pravde Nela Kuburović razgovarala je danas sa ambasadorom SAD u Srbiji Kajlom Skotom o dosadašnjoj saradnji u oblasti pravosuđa, kao i o unapređenju te saradnje, saopšteno je iz tog ministarstva. Ministarka je zahvalila ambasadoru na podršci i pomoći koju su SAD pružile Srbiji kada je u pitanju unapređenje efikasnosti pravosuđa a posebno je istakla doprinos u jačanju sistema prekršajnih sudova i kapaciteta Pravosudne akademije. Govoreći o procesu evrointegracija, minstarka pravde i ambasador su se saglasili da je dosledno sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 jedan od najvažnijih izazova Srbije u narednom periodu. Ukazali su i na važnost unapređenja vladavine prava i sprovođenja dalje reforme pravosuđa u cilju jačanja efikasnosti, nezavisnosti i odgovornosti. Ambasador SAD je naglasio da su pravna sigurnost i kvalitet pravosuđa veoma bitni za vraćanje poverenja u pravosudni sistem Srbije i stvaranje povoljnog ambijenta za strane investicije koje doprinose jačanju domaće ekonomije i otvaranju novih radnih mesta.

MINISTARKA PRAVDE S AMBASADOROM HOLANDIJE O EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 15. septembar 2016. (Beta) - Ministar pravde Nela Kuburović i ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dol saglasili su se danas da je u narednom periodu za proces evrointegracija Srbije od ključne važnosti sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23. Ambasador Holandije čestitao je otvaranje poglavlja 23 i 24 i istakao da je to važan i simboličan korak, ali da je implementacija Akcionog plana za to poglavlje "prioritet Srbije u narednom periodu", saopštilo je Ministarstvo pravde. Holandija će i dalje pružati podršku Srbiji po pitanju ispunjavanja kriterijuma u pogledu približavanja EU, rekao je on, navodi se u saopštenju. Kuburović je istakla da je Srbija i pre formalnog otvaranja Poglavlja 23 otpočela sa implementacijom Akcionog plana za to poglavlje. Ona je dodala da se početkom oktobra očekuje poseta delegacije Evropske komisije, kako bi se utvrdili tačni kriterijumi i merila za praćenje primene tog plana. Kuburović je navela da Akcioni plan definiše glavne prioritete u sva tri potpoglavlja - pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava, i ukazala da je Ministarstvo pravde pripremilo nacrte zakona i mere iz sve tri oblasti. Oni su se saglasili da će Srbija i Holandija nastaviti sa dobrom saradnjom i u narednom periodu, dodaje se u sapštenju.

DEVENPORT: U SRBIJI OKO 600 PROJEKATA EU

BEOGRAD, 16. septembar 2016. (Tanjug) - Delegacija Evropske unije u Srbiji trenutno sprovodi oko 600 projekata, izjavio je šef Delegacije Majkl Devenport, navodeći da se sa Vladom Srbije radi na programiranju IPA 2 ciklusa koji treba da se sprovede narednih godina u različitim sektorima. Na međuparlamentarnoj konferenciji "Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi", Devenport je istakao dobru saradnju sa Vladom Srbije u korišćenju tih fondova koji su važni za reformske procese, i istakao da postoji posvećenost u zemljama članicama EU za politiku proširenja. On je rekao da je dobro što je konferencija organizovana u Beogradu, navodeći da je Srbija najveći primalac sredstava fondova EU u regionu, pa i u svetu, koja su konkretna, operativna i funkcionalna pomoć. Govoreći o pomoći koju je do sada Evropska unija dala za projekte u mnogim sektorima Devenport je rekao da će u IPA 2 ciklusu, koji treba da se sprovede u narednim godinama, veća pažnja biti posvećena energetici, zaštiti životne sredine, ali da će akcenat biti i na reformama, vladavini prava, razvoju lokalne zajednice i zapošljavanju mladih. Kada je reč o izazovima u korišćenju IPA fondova Devenport je rekao da je važno izgraditi kapacitet institucija za korišćenje tih fondova, a potrebno je, kako je dodao, da akcioni planovi za strategije budu jasni, sa preciznim budzetom, kako bi se postavljeni ciljevi što pre dostigli. On kaže da su konkretni primeri podrške Evropske unije pomoć Srbij u migrantskoj krizi, navodeći da su iz IPA fondova izgrađen veliki broj objekata za smeštaj migranata i raseljenih i pomoć srpskom inovativnom fondu za otvaranje novih kompanija i radnih mesta. Jedan od prioriteta jeste, kako kaže, i obrazovanje, a Evropska unija je pomogla infrasturkturne projekte na oko 27 fakulteta u Srbiji, kao i izgradnju rektorata u Novom Sadu pomoću IPA sredstava. Navodeći podršku pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Devenport je rekao da je EU uložila mnogo u reformu državne uprave u našoj zemlji i na izgradnju institucionalnih kapaciteta. Prema njegovim rečima učinjen je napredak u oblasti zaštite životne sredine izgradnjom pogona za preradu otpadnih voda u Subotici i radovima u TE Nikola Tesla, a u Valjevu radovima na izgradnji sistema za vodosnabdevanje. "EU je uvek tu da pomogne u kriznim situacijama", rekao je Devenport, navodeći pomoć u saniranju posledica poplava u Bosni i Hercegovini i Srbiji sredstvima iz IPA fondova, uključujući i sredstava iz fonda solidarnosti. Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić rekao je da je osnovni spoljnopolitički prioritet Srbije članstvo u EU, te da je otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU važna poruka za građane. Arsić kaže da je Srbija dobila potvrdu da će politika proširenja biti nastavljena, navodeći da je važno da unapređujemo državnu administraciju kako bismo bili spremni za korišćenje IPA fondova, kao i za članstvo u EU. Potrebno je, kaže Arsić, i podsticanje projekata regionalne saradnje, a Srbija je spremna da sarađuje sa susedima kako bi se zajednički radilo na reformskim procesima. Zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije, koja je koordinator za fondove EU, Ana Ilić, rekla je da Srbija za budzetski period od 2014. do 2020. ima na raspolaganju nešto više od 1,5 milijarde evra iz IPA fondova, te da je za procenat do sada ugovorenih i iskorišćenih sredstava iz IPA fondova veći od 90 odsto. Kako je navela, izazovi u korišćenju sredstava iz IPA fondova bili su nedovoljna spremnost projekata i kapaciteta, posebno u oblasti infrastrukture, što je dovelo do kašnjenja u realizaciji projekata. Ilić kaže i da će sredstava iz IPA fondova biti lakše usmeravana u procesu otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU, jer će postojati jasna agenda i rokovi za završetak određenih projekata. Na međuparlamentarnoj konferenciji "Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi" učestvuju članovi parlamenata zemalja u procesu proširenja i Evropskog parlamenta.

SUD ZA ZLOČINE OVK MORA DA SE DOKAŽE

BEOGRAD, 16. septembar 2016. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić izjavio da se iskreno nada da će Specijalni sud za zločine OVK doprineti javna scena u južnoj pokrajni bude očišćena od ljudi odgovornih za zločine. "Ljudi koji su lično rukovodili operacijama i odgovorni su za zločine ne mogu biti most pomirenja između Srba i Albanaca, već treba da odgovaraju'', rekao je Djurić za RTS. Prema njegovim rečima, neophodno je da neko konačno odgovara za sve stravične zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom na KiM. ''Mi Srbi nemamo najbolje iskustvo sa međunarodnim pravosuđem. Dakle taj sud u našim očima mora da se dokaže, da dokaže da ozbiljno misli da goni ratne zločince koji su odgovorni za to sto danas nema 40.000 Srba u Prištini i 247.000 Srba na KiM koji su bili prinuđeni da odu, ali još više što nema hiljade i hiljade ljudi koji su ubijeni'', rekao je Djurić.