СРБИЈА

НИКОЛИЋ СА ГУВЕРНЕРОМ ПОКРАЈИНЕ ЦЕНТРАЛНЕ МАКЕДОНИЈЕ

СОЛУН, 15. септембар 2016. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић који је у Грчкој поводом обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану састао се данас у Солуну с гувернером грчке покрајине Централна Македонија, Апостолосом Цицикостасом. Саговорници су истакли важност заједничког очувања сећања на догађаје из прошлости као што је обележавање 100. годишњице битке на Кајмакчалану, у Првом светском рату. Николић је у разговору истакао приврженост традиционално добрим односима две државе и два народа, саопштило је Председништво Србије.

НИКОЛИЋ: ПРИЈАТЕЉСТВО И СА ОНИМА ПРОТИВ КОЈИХ СМО ВОЈЕВАЛИ

КАЈМАКЧАЛАН, 16. септембар 2016. (Танјуг) - Председник Србије Томислав Николић поручио је данас на обележавању стогодишњице битке на Кајмакчалану да је Србија искрено опредељена очувању и изградњи мира. Николић је на централној свечаности, у оквиру Спомен комплекса на истоименом планинском врху, казао да се данас изграђују добро односи са свим земљама света и да се са Кајмакчлана шаље порука да је слобода наша трајна тезња."Победама се поносимо, жртве принете на олтар слободе не заборављамо, а садашњост и будућност видимо у пријатељству и сарадњи и са оним државама против којих смо војевали - никад не освајајући туђе, увек бранећи своје", истакао је Николић. Како је рекао, Србија се данас уздиже, напредује и не напуштајући своје слободарске идеје гради добре односе са свим земљама света. Он је додао да је Кајмакчалан већ сто година симбол краја страдања и почетка коначне победе. "Стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом. Стојимо дубоко наклоњени пред сенама дивјунака", подвукао је председник. Николић је подсетио да је битка на Кајмакчалану добила митску димензију и да се за њу месецима водила битка српске команде са савезницима и пре него што је и почела на бојном пољу. Српска војска је, додао је, сачувала своје национално својство, сопствени опстанак као целине, аутономију и достојанство. Он је истакао да је Кајмакчаланска битка која се недељама одигравала, једна од најзначајнијих коју је српска војска водила у својој историји и једна од пресудних у Првом светском рату. Казао је још и да је та битка била најсуровија офанзива читавог солунског војног похода и да завршена српском победом са веома високом ценом. На крававом попришту, како је истакао, за 24 дана, од 30. августа до 23. септембра изгубили смо 4.438 људи. Ипак, вест о слави и јунаштву српске војске преплавила је слободарски свет. "Нарочито дивљење посвећено је пробоју Дринске дивизије који је отпочео на данашњи дан пре сто година и завршио се коначним победоносним борбама 30. септембра", рекао је Николић и додао да је та славна дивизија изгубила преко 3.800 људи. Данас су ове повесне чињенице о слави, блистави допринос Србије светској историји, победа која нас усправља у поносу и части, закључио је Николић. Централна свечност одавања почасти палим срским ратницима, којој су присуствовали бројни грађани, уприличена је у оквиру Спомен комплекса на истоименом планинском врху у Македонији. Председник Николић ће се уписати у спомен књигу у капели Св. Илија, положити венац на костурницу српских војника, а након помена на Кајмакчалану састаће се у Битољу са председником Македоније Ђорђем Ивановим. Николић је јуче у оквиру обележавања стогодишњице Кајмакчаланске битке положио венац и одао почаст погинулим војницима који су сахрањени на савезничком гробљу "Зејтинлик" у Солуну.

НИКОЛИЋ ПОТВРДИО: ОТВОРИЋУ КОНЗУЛАТ У САНК ПЕТЕРБУРГУ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Танјуг)  - Председник Србије Томислав Николић потврдио је данас да ће у октобру отворити почасни конзулат Србије у Санкт Петербургу, истакавши да су везе Србије са тим градом кроз историју биле веома дубоке и јаке. Николић је подсетио да Србија није имала почасни конзулат у једном од најзначајнијих руских градова. Према речима председника, разговори о отварању конзулата вођени су већ две године и после извесног застоја сада су коначно приведени крају, те ће почасни конзулат бити отворен у октобру. Србија је, каже Николић, увек била везана за Санкт Петербург јер су током историје многе делегације из Србије ишле у тај град да обезбеде подршку, многе српске војсковође су у Санкт Петербургу оставиле свог трага, баш као и Руси у српским војскама. „Ми сада озваничавамо ту историјску везу именовањем почасног конзула и формалним проглашењем једне зграде коју је почасни конзул пронашао, адаптирао и која заиста представља Србију боље него што бисмо ми могли да обезбедимо. Ми формализујемо ту чврсту везу и кажемо свима да Русија није само Москва, а да су односи Санкт Петербурга и Србије много дубоки и јаки, толико да заслужују тај почасни конзулат", навео је председник Србије у изјави за Спутњик. Николић је истакао да је приликом његове посете Санкт Петербургу планиран још низ других, углавном културних активности, између осталог и посета изложби, на којој ће моћи да се виде ретки документи. „Договорили смо са руским пријатељима, кренуло се од разговора двојице председника, онда смо предали сарадницима. Има доста црквених докумената која су најстарији писани трагови о постојању писмености у Срба, а налазе се у Русији", прецизирао је председник. Он је подсетио да је лист Мирослављевог јеванђеља епископ кијевски Порфирије Успенски однео у Русију, додавши да га је Успенски спасао, иако сви кажу да га је узео и однео, и да није сигуран да ли му је тај лист дат или га је узео. Николић је навео да ће на изложби моћи да се види такође Вуканово јеванђеље, Четворојеванђеље, као и поменути лист из Мирослављевог јеванђеља у најбољој могућој копији потпуно веран оригиналу, истакавши да ће после изложбе они бити донети у Србију. Према његовим речима, биће побратимљени и градови Пушкин и Крагујевац. „Заиста учвршћујемо везе са Русијом на најбољи могући начин, свако у свом домену", закључио је председник Николић.

ВУЧИЋ И ВЕНЗЕЛ ПОТПИСАЛИ УГОВОР О ДОДЕЛИ ПОМОЋИ МИГРАНТИМА У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Бета) - Премијер Србије Александар Вучић и директор Банке за развој Савета Европе Ролф Вензел потписали су данас у Паризу уговор о додели 755.000 евра бесповратне помоћи намењене избеглицама и мигрантима у Србији, саопштила је Влада Србије. Уговор је потписан као наставак помоћи од 2,5 милиона евра које је Банка за развој Савета Европе већ имплементирала и најава нових грантова Влади Србије за будуће потребе миграната и локалног становништва, наводи се у саопштењу. Додаје се да ће Србија убрзати имплементацију регионалног програма за решавање стамбених питања избеглих и интерно расељених на територији Србије. Представници Банке за развој Савета Европе су истакли да Србија представља добар пример како се савесно и одговорно троши новац те међународне финансијске институције.

ВУЧИЋ: НЕ МОЖЕ СРБИЈА ДА БУДЕ ОДБРАНА ЕВРОПЕ ОД МИГРАНАТА

ПАРИЗ, 15. септембар 2016. (Танјуг) - Европска унија мора да реши проблем мигратнске кризе на својим границама, у Бугарској и Грчкој, јер, иако ћемо прихватити свој део одговорности и наставити да будемо солидарни, мораћемо у једном тренутку да донесемо одлуку, поручио је данас премијер Србије Александар Вучић. Вучић је, одговарајући на питања новинара у Паризу, рекао да зидови и ограде нису потребне, нити да је то добро решење за било кога, али да не би требало да дође до ситуације у којој ће Србија рећи да не може више ниједан мигрант да уђе на територију наше земље. "То мора да реши ЕУ на својим границама. Не може Србија да буде прва и последња одбрана Европе. То неко мора да реши на границама Грчке и Бугарске, то су земље Европске уније", рекао је Вучић.

ГОЈКОВИЋ: СРБИЈА ПОСВЕЋЕНА ИЗГРАДЊИ ДРУШТВА СА ВРЕДНОСТИМА САВЕТА ЕВРОПЕ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Бета) - Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је данас да је Србија посвећена изградњи модерног друштва у чијим темељима чврсто стоје вредности Савета Европе. Како је саопштено из скупштине, Гојковић је на Европској конференцији председника парламената у Стразбуру, навела да је отварање поглавља 23 и 24 још једна потврда да је Србија на добром путу да успостави уређену и модерну државу која ће радити у интересу и за потребе свих грађана. "Нови сазив Народне скупштине ће томе дати пун допринос како би испунили високе стандарде развијених демократија са вишевековном традицијом", рекла је она и заложила се за вишеструку сарадњу националних парламената и Савета Европе у промовисању развоја демократије, владавине права и заштити људских права. Она је додала и да се у овом тренутку суочавамо са појавом фанатизма и мржње, те да је афирмација демократије, људских права и владавине права потребнија него икада. Маја Гојковић се у оквиру конференције сатала са председником Парламентарне скупштине Савета Европе Педром Аграмунтом, а договорена је и његова посета Србији. На маргинама заседања, Гојковић је имала бројне сусрете са председницима парламената чланица Савета Европе. На конференцији у организацији Савета Европе, учествовују председници парламената 37 земаља.

СТЕФАНОВИЋ И КАЗНЕВ О САРАДЊИ СРПСКЕ И ФРАНЦУСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Бета) - Министри унутрашњих послова Србије и Француске Небојша Стефановић и Бернард Казнев оценили су данас у Паризу да је борба против тероризма један од приоритета сарадње српске и француске полиције, због чега је неопходно унапредити размену обавештајних података. Како је саопштило Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије, Стефановић је на састанку рекао да је сарадња српске и француске полиције у тој области неопходна да би се смањио број радикализације појединаца. Стефановић и Казнев оценили су да је неопходна и тешња сарадња две полиције у размени информација по питањима која се односе на мигрантску кризу. На састанку министри су разговарали и о конкретним аспектима сарадње у борби против хулиганизма, која би укључивала обуку припадника МУП-а Србије, размену података у тој области и брзој комуникацији у циљу спречавања потенцијалних проблема. Стефановић и Казнев потписали су протокол предвиђа оснивање српско-француске сталне криминалистичко-обавештајне јединице, чији ће основни задатак бити борба против кријумчарења оружја. По потписаном протоколу, та једница би имала задатак да у Србији и Француској прикупи информације о организованим криминалним групама, да идентификује њихове организаторе и припаднике и да успостави заједничке оперативне активности за њихово разбијање и заплену оружја. Протокол је закључен на основу Споразума о полицијској сарадњи Влада Србије и Француске.

МИНИСТАРКА ПРАВДЕ РАЗГОВАРАЛА О САРАДЊИ СА АМЕРИЧКИМ АМБАСАДОРОМ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Бета) - Министарка правде Нела Кубуровић разговарала је данас са амбасадором САД у Србији Кајлом Скотом о досадашњој сарадњи у области правосуђа, као и о унапређењу те сарадње, саопштено је из тог министарства. Министарка је захвалила амбасадору на подршци и помоћи коју су САД пружиле Србији када је у питању унапређење ефикасности правосуђа а посебно је истакла допринос у јачању система прекршајних судова и капацитета Правосудне академије. Говорећи о процесу евроинтеграција, минстарка правде и амбасадор су се сагласили да је доследно спровођење Акционог плана за Поглавље 23 један од најважнијих изазова Србије у наредном периоду. Указали су и на важност унапређења владавине права и спровођења даље реформе правосуђа у циљу јачања ефикасности, независности и одговорности. Амбасадор САД је нагласио да су правна сигурност и квалитет правосуђа веома битни за враћање поверења у правосудни систем Србије и стварање повољног амбијента за стране инвестиције које доприносе јачању домаће економије и отварању нових радних места.

МИНИСТАРКА ПРАВДЕ С АМБАСАДОРОМ ХОЛАНДИЈЕ О ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 15. септембар 2016. (Бета) - Министар правде Нела Кубуровић и амбасадор Холандије у Србији Хенк ван ден Дол сагласили су се данас да је у наредном периоду за процес евроинтеграција Србије од кључне важности спровођење Акционог плана за Поглавље 23. Амбасадор Холандије честитао је отварање поглавља 23 и 24 и истакао да је то важан и симболичан корак, али да је имплементација Акционог плана за то поглавље "приоритет Србије у наредном периоду", саопштило је Министарство правде. Холандија ће и даље пружати подршку Србији по питању испуњавања критеријума у погледу приближавања ЕУ, рекао је он, наводи се у саопштењу. Кубуровић је истакла да је Србија и пре формалног отварања Поглавља 23 отпочела са имплементацијом Акционог плана за то поглавље. Она је додала да се почетком октобра очекује посета делегације Европске комисије, како би се утврдили тачни критеријуми и мерила за праћење примене тог плана. Кубуровић је навела да Акциони план дефинише главне приоритете у сва три потпоглавља - правосуђе, борба против корупције и основна права, и указала да је Министарство правде припремило нацрте закона и мере из све три области. Они су се сагласили да ће Србија и Холандија наставити са добром сарадњом и у наредном периоду, додаје се у сапштењу.

ДЕВЕНПОРТ: У СРБИЈИ ОКО 600 ПРОЈЕКАТА ЕУ

БЕОГРАД, 16. септембар 2016. (Танјуг) - Делегација Европске уније у Србији тренутно спроводи око 600 пројеката, изјавио је шеф Делегације Мајкл Девенпорт, наводећи да се са Владом Србије ради на програмирању ИПА 2 циклуса који треба да се спроведе наредних година у различитим секторима. На међупарламентарној конференцији "Надзор над ИПА фондовима: Успеси и изазови", Девенпорт је истакао добру сарадњу са Владом Србије у коришћењу тих фондова који су важни за реформске процесе, и истакао да постоји посвећеност у земљама чланицама ЕУ за политику проширења. Он је рекао да је добро што је конференција организована у Београду, наводећи да је Србија највећи прималац средстава фондова ЕУ у региону, па и у свету, која су конкретна, оперативна и функционална помоћ. Говорећи о помоћи коју је до сада Европска унија дала за пројекте у многим секторима Девенпорт је рекао да ће у ИПА 2 циклусу, који треба да се спроведе у наредним годинама, већа пажња бити посвећена енергетици, заштити животне средине, али да ће акценат бити и на реформама, владавини права, развоју локалне заједнице и запошљавању младих. Када је реч о изазовима у коришћењу ИПА фондова Девенпорт је рекао да је важно изградити капацитет институција за коришћење тих фондова, а потребно је, како је додао, да акциони планови за стратегије буду јасни, са прецизним буџетом, како би се постављени циљеви што пре достигли. Он каже да су конкретни примери подршке Европске уније помоћ Србиј у мигрантској кризи, наводећи да су из ИПА фондова изграђен велики број објеката за смештај миграната и расељених и помоћ српском иновативном фонду за отварање нових компанија и радних места. Један од приоритета јесте, како каже, и образовање, а Европска унија је помогла инфрастурктурне пројекте на око 27 факултета у Србији, као и изградњу ректората у Новом Саду помоћу ИПА средстава. Наводећи подршку приступању Србије Европској унији, Девенпорт је рекао да је ЕУ уложила много у реформу државне управе у нашој земљи и на изградњу институционалних капацитета. Према његовим речима учињен је напредак у области заштите животне средине изградњом погона за прераду отпадних вода у Суботици и радовима у ТЕ Никола Тесла, а у Ваљеву радовима на изградњи система за водоснабдевање. "ЕУ је увек ту да помогне у кризним ситуацијама", рекао је Девенпорт, наводећи помоћ у санирању последица поплава у Босни и Херцеговини и Србији средствима из ИПА фондова, укључујући и средстава из фонда солидарности. Потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић рекао је да је основни спољнополитички приоритет Србије чланство у ЕУ, те да је отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са ЕУ важна порука за грађане. Арсић каже да је Србија добила потврду да ће политика проширења бити настављена, наводећи да је важно да унапређујемо државну администрацију како бисмо били спремни за коришћење ИПА фондова, као и за чланство у ЕУ. Потребно је, каже Арсић, и подстицање пројеката регионалне сарадње, а Србија је спремна да сарађује са суседима како би се заједнички радило на реформским процесима. Заменица директора Канцеларије за европске интеграције, која је координатор за фондове ЕУ, Ана Илић, рекла је да Србија за буџетски период од 2014. до 2020. има на располагању нешто више од 1,5 милијарде евра из ИПА фондова, те да је за проценат до сада уговорених и искоришћених средстава из ИПА фондова већи од 90 одсто. Како је навела, изазови у коришћењу средстава из ИПА фондова били су недовољна спремност пројеката и капацитета, посебно у области инфраструктуре, што је довело до кашњења у реализацији пројеката. Илић каже и да ће средстава из ИПА фондова бити лакше усмеравана у процесу отварања поглавља у преговорима са ЕУ, јер ће постојати јасна агенда и рокови за завршетак одређених пројеката. На међупарламентарној конференцији "Надзор над ИПА фондовима: Успеси и изазови" учествују чланови парламената земаља у процесу проширења и Европског парламента.

СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК МОРА ДА СЕ ДОКАЖЕ

БЕОГРАД, 16. септембар 2016. (Танјуг) - Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио да се искрено нада да ће Специјални суд за злочине ОВК допринети јавна сцена у јужној покрајни буде очишћена од људи одговорних за злочине. "Људи који су лично руководили операцијама и одговорни су за злочине не могу бити мост помирења између Срба и Албанаца, већ треба да одговарају'', рекао је Ђурић за РТС. Према његовим речима, неопходно је да неко коначно одговара за све стравичне злочине који су почињени над српским народом на КиМ. ''Ми Срби немамо најбоље искуство са међународним правосуђем. Дакле тај суд у нашим очима мора да се докаже, да докаже да озбиљно мисли да гони ратне злочинце који су одговорни за то сто данас нема 40.000 Срба у Приштини и 247.000 Срба на КиМ који су били принуђени да оду, али још више што нема хиљаде и хиљаде људи који су убијени'', рекао је Ђурић.