SRBIJA

DAČIĆ: POSLEDICA PRITISKA, OSTAVIĆE TRAG NA ODNOSE

BEOGRAD, 22. jul 2016. (Tanjug) - Povodom vesti da je Surinam priznao nezavisnost Kosova, Dačić u saopštenju kaže da je to, na žalost, posledica velikih pritisaka koje sponzori kosovske nezavisnosti vrše na zemlje koje nisu to do sada učinile, naročito posle njihovog poraza u Unesku. "Sve zemlje koje to čine moraju biti svesne da je to akt protiv teritorijalnog integriteta Srbije, koji ugrožava i dijalog u Briselu. Ovde nije najbitniji Surinam, već činjenica da se iza leđa Srbije vrši ogroman pritisak od strane pojedinih uticajnih zemalja za priznanje Kosova. To će svakako ostaviti trag na naše bilateralne odnose sa tim zemljama", izjavio je Dačić. On je dodao da i u ovoj prilici kosovske vlasti nisu mogle "bez laži", jer Surinam je 106. zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova, a ne, kako kažu u Prištini, 111. "Vlada Republike Srbije nastaviće svoju principijelnu politiku da je spremna da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, ali da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je to duboko protivno međunarodnom pravu", istakao je Dačić.

DAČIĆ I LEVI: ZNAČAJAN POMAK U ODNOSIMA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 22. jul 2016. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je razgovarao sa odlazećim ambasadorom Izraela u Beogradu Jozefom Levijem i tom prilikom je ocenjeno da je u ovom periodu došlo do značajnih i pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima dve zemlje.  Levi je ponovio da Izrael ostaje pri stavu nepriznavanja jednostrano proglašeno nezavisnosti Kosova u skladu sa izraelskim pozicijama koju se predstavljene predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću prilikom njegove zvanične posete Izraelu maja 2013. godine. Izraelski ambasador je izrazio nadu da Srbija što je moguće pre postane članica EU i da i tada u svom odnosu prema Izraelu bude u grupi onih članica EU koje se prema Izraelu odnose pozitivno, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Levi uskoro završava svoj petogodišnji mandat u Srbiji.

NIKOLIĆ: PRITISAK NA PAPU DA ODUSTANE OD UTVRDjIVANjA ISTINE

BEOGRAD, 22. jul 2016. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da poništavanje presude hrvatskom nadbiskupu Alojziju Stepincu predstavlja svojevrsni pritisak na papu da odustane od utvrđivanja istine i kanonizuje bivšeg kardinala. Hrvatska zatrpava jame u koje su ustaše zakopavale Srbe, ali ako ovako nastavi, iskopaće ponor u koji će da upadne i ostane sama bez podrške civilizovanog, anifašističkog i antinacionalnog dela čovecanstva, rekao je Nikolić za Blic, nakon što je zagrebački Županijski sud poništio presudu Stepincu.  "Stepinac nikada nije osuđen u Hrvatskoj, kako u NDH tako i u današnjem pravnom sledbeniku te ustaške države. Osuđen je u Jugoslaviji, a Srbija je pravni sledbenik svih zemalja bivše Jugoslavije, i sa tim su saglasne sve novostvorene države", rekao je Nikolić. On je naveo da je svoj stav o ulozi Stepinca u Drugom svetskom ratu preneo papi Franji u direktnom razgovoru prilikom prosete Vatikanu. Predsednik je dodao i da lično priprema dokazni materijal koji ce predočiti komisiji, najpre predstavnicima SPC. "Poglavar rimokatioličke crkve mi je rekao da neće žuriti sa odlukom zato što bi Stepinac bio prvi hrišćanski svetac koga SPC i ostale pravoslavne crkve ne bi priznale", rekao je Nikolić.

VUČIĆ: ODLUKA O STEPINCU GOVORI VIŠE O HRVATSKOJ NEGO O SRBIMA I SRBIJI

BEOGRAD, 23. jul 2016. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je odluka hrvatskog suda o poništavanju presude Zagrebačkom nadbiskupu iz Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu, više govori o Hrvatskoj nego o Srbima i Srbiji. Vučić je rekao da su ga povodom ukidanja presude Stepincu više pogodile neke izjave i komentari relativizovanja iz dela javnosti u Srbiji. "Stepinac je bio jedan od ključnih ideologa najgore nacističke vlasti na evropskom tlu. Srbija će uvek biti na strani antifašizma. Srpski narod nikada neće podržavati fašizam i znaće da sačuva svoju zemlju od toga", rekao je Vučić. On je dodao i da će nastojati da odnosi Srbije i Hrvatske ostanu dobri i da se sprovede sve potpisano u deklaraciji sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović. "Sprovešćemo sve i sve ćemo uraditi da ispoštujemo i hrvatsku manjinu i da se ona oseća dobro. Hoću da se građani Srbije ponose onim što pružaju drugim nacionalnostima", rekao je Vučić. Zagrebački Županijski sud u petak je u celosti poništio presudu kontroverznom hrvatskom kardinalu iz Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu. Presuda nadbiskupu Alojziju Stepincu iz 1946. poništena je jer grubo krši sadašnja i tadašnja temeljna načela materijalnog i procesnog krivičnog prava civilizovanog dela čovečanstva, rekao je u petak sudija Ivica Turudić obrazlažući odluku o reviziji presude Stepincu.

VUČIĆ IZJAVIO SAUČEŠĆE ANGELI MERKEL I PREMIJERU BAVARSKE HORSTU ZEHOFRU

BEOGRAD, 23. jul 2016. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas telegrame saučešća nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i predsedniku Vlade Bavarske Horstu Zehoferu u kojima je naveo da teroristički napad u Minhenu pokazuje da mržnja i nasilje "mogu da se pojave svuda i uvek". "Užasnula nas je vest o napadu u Minhenu. U ime Vlade Srbije i svoje ime, porodicama i prijateljima poginulih, kao i Vama i Vašoj Vladi, upućujem izraze najdubljeg saučešća, a povređenima želje za brz oporavak", naveo je Vučić. On je dodao i da će Srbija u zaštiti porodičnih, kulturnih i civilizacijskih vrednosti uvek biti na istoj strani sa Nemačkom i istovremeno ponudio pomoć i podrčku nemačkom narodu, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

GOJKOVIĆ UPUTILA SAUČEŠĆE PREDSEDNICIMA BUNDESTAGA I BUNDESRATA

BEOGRAD, 23. jul 2016. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković uputila je danas telegrame saučešća predsednicima Bundestaga i Bundesrata Norbertu Lamertu i Stanislavu Tiliću, povodom terorističkog napada u Minhenu. Kako se navodi u saopštenju kabineta predsednice, Gojković je istovremeno izrazila nadu da će se povređeni što pre oporaviti. "Duboko nas je potresla vest o užasnom napadu u Minhenu u kome su život izgubili nedužni ljudi. U ovom teškom trenutku izražavamo punu solidarnost sa nemačkim narodom i iskrenu posvećenost u suprotstavljanju nasilju i bezumlju", navela je Gojković.

GOJKOVIĆ: POTVRDA POLITIKE MIRA I POMIRENjA

SARAJEVO, 25. jul 2016. (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković poručila je danas u Sarajevu, gde boravi u prvoj bilateralnoj poseti nakon što je ponovo izabrana za presednicu parlamenta, da Srbija vodi politiku mira, stabilnosti i pomirenja. "Poseta Sarajevu je kontinuitet politike koju vodi Srbija, a to je politika mira, stabilnosti i pomirenja. Odluka da prva poseta predsednika parlamenta u ovom sazivu bude Bosni i Hercegovini svedoči o velikom značaju koji pridajemo toj zemlji, kao jednim od ključnih partnera u regionu", rekla je Gojković. Predsednica Skupštine Srbije je, posle sastanka sa predsedavajućim Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mladenom Bosićem i Safetom Softićem, Srbiji je BiH izuzetno značajna država, država sa kojom želi najbiliže da sarađuje i na političkom i na ekonomskom planu. "Smatramo da je BiH jedan od ključnih partnera Srbije. U Evropi kada se razgovara o političkoj stabilnosti čitave Evrope i prostorima zapadnog Balkana uvek se kaže da to najviše zavisi od odnosa Srbije i BiH. U tom smislu naši današnji razgovori su bili izuzetno dobri i sadržajni", rekla je Gojković i dodala da je obostrana želja da se ubrza dinamika susreta. Gojković je istakla da očekuje da će susreti na najvišem nivou dati podsticaj intenziviranju saradnje između parlamenata i doprineti razvoju ukupnih odnosa dva zemlje. Kako se navodi u saopštenju Skupštine Srbije, Gojković je naglasila da upravo parlamentarci, kao izabrani predstavnici građana, mogu dati značajan doprinos za unapređenje odnosa Srbije i BiH, kao i u čitavom regionu. Predsednica skupštine je ukazala da postoji obostrani interes za uzajamnu podršku u procesu evrointegracija i regionalnoj saradnji, razmenu iskustva na planu sprovođenja unutrašnjih reformi, kao i za prekograničnu saradnju i saradnju mladih u regionu. Navodeći da Srbija i BiH imaju zajednički cilj i opredeljenje, a to je članstvo u Evropskoj uniji, Gojković je pozdravila parafiranje prilagođenog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU, kao i otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 za Srbiju. "To je važna poruka ne samo građanima Srbije, koji su na proteklim izborima još jednom potvrdili opredeljenje za evropski put, već i drugim zemljama u regionu, kandidatima za članstvo u EU, što pokazuje snagu EU i pored izazova sa kojima se suočava", ukazala je Gojković. Gojković je napomenula da je ekonomska saradnja značajni segment u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, da su mogućnosti za saradnju brojne , kao i saradnja u okviru formata Kina - CIEZ, te da je na parlamentima da podrže vlade u realizaciji konkretnih projekata koji iz te saradnje proisteknu. Predsedavajući Predstavničkog doma Mladen Bosić ukazao je da će današnja poseta predsednice Skupštine Srbije Sarajevu podići odnose i međusobno razumevanje na još viši nivo, te istakao da je zajednički interes svih naroda na ovim prostorima bolja budućnost i prosperitet. On je naglasio da postoji dosta prostora za parlamentarnu saranju, kao i da postoji dosta prostora da parlamenti u regionu više učestvuju u stvaranju atmosfere za korektnije i bolje odnose među državama i građanima. Predsedavajući Doma naroda Safet Softić rekao je da su susret i razgovori parlamentaraca kao predstavnika građana, prilika da se pošalje poruka želje za stabilnošću i dobrosusedskim odnosima, što je zajednički cilj. Članovi Kolegijuma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine istakli su da u narednom periodu treba razvijati saradnju, kako na parlamentarnom nivou, posebno u oblasti evrointegracija, tako i na ekonomskom planu, u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije i borbe protiv terorizma. Predsednica Narodne skupštine tokom današnje posete Bosni i Hercegovini imaće susrete i sa predsedavajućim Saveta ministara Denisom Zvizdićem i predsedavajućim Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, kao i sa članovima tog tela Mladenom Ivanićem i Draganom Čovićem.

J. JOKSIMOVIĆ: ČESTITKE SRBIJI ZA OSTVAREN NAPREDAK

BRATISLAVA, 25. jul 2016. (Tanjug) - Srbija je ostvarila napredak u reformskom procesu koji se manifestovao kroz konkretne korake u procesu pristupanja, ocenjeno je na sastanku ministara i državnih sekretara zaduženih za evropske poslove u Bratislavi, a ministarka Jadranka Joksimović poručila je da će politika pristupanja EU ostati prioritet i nakon formiranja nove vlade. Na debati, na kojoj su pored predstavnika zemalja kandidata učestvovali i komesar Johanes Han i predstavnici Slovačke, koja je početkom jula preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, razmatrana su pitanja iz oblasti nastavka politike proširenja, migrantske krize, strategije komunikacija. Joksimović je, navodi se u saopštenju kabineta, navela da će politika pristupanja EU ostati prioritet i nakon formiranja vlade i da je sastavni deo unutrašnje razvojne politike Srbije.Naglasila je da vlada neće ni ubuduće podgrevati očekivanja građana zasnovana na nerealnim osnovama, već će formalni koraci u pregovorima biti utemeljeni na ostvarenim rezultatima. "To se konkretno vidi i na primeru ekonomskih reformi koje su dale prve rezultate - Srbija će imati jednu od najvećih ekonomskih stopa rasta u Evropi u prvih šest meseci", rekla je Joksimović. Joksimović je zahvalila komesaru Hanu što podržava politiku proširenja zasnovanu na ostvarenim kriterijumima i poštovanju fer pravila za članstvo, te istakla da je Srbija dobila čestitke za sve što je uradila, od ekonomskih reformi do rešavanja migrantske krize. Ministarka je naglasila i da je važno rešavati bilateralna pitanja, ali da ona ne bi trebalo da ugroze proces pristupnih pregovora."Bilateralni sporovi i pitanja treba da se rešavaju, ali ne smeju da zakoče proces ukoliko država ispunjava kriterijume i mislim da je to Srbija na pravi način pokazala", rekla je Joksimović. Joksimović je dodala da to još nije dovoljno da bi građani osetili lični boljitak, ali sa ovako odgovornom i disciplinovanom ekonomskom politikom, uz privlačenje novih investicija, Srbija sigurno ide ka stabilnom ekonomskom oporavku i napretku. Ona je naglasila da je EU najveći i najznačajniji razvojni partner Srbije i da građani Srbije to mogu da osete i vide kroz razne projekte obnove i izgradnje puteva, mostova, škola, vrtića, bolnica. Ministarka je istakla da je za vladu proces pristupanja neodvojiv deo reformske politike i da se posmatra kao ulaganje u temelje izgradnje funkcionalne i efikasne države, kao i veći standard građana. "Otvaranje poglavlja 23 i 24 doneće ubrzanje reformi u oblastima koje su važne za građane - od borbe protiv korupcije, posebno u oblastima gde se građani najviše suočavaju sa korupcijom, u zdravstvu, prosveti, policiji, lokalnoj samoupravi, do reforme pravosuđa u pravcu efikasnijih i kvalitetnijih procesa, borbe protiv organizovanog kriminala, vladavine prava, sigurnijeg pravnog ambijenta za privlačenje novih investicija i radnih mesta, manjninskih prava, stanja u medijima", rekla je ministarka. Ona je naglasila da se unutrašnja razvojna politika za budućnost Srbije najvećim delom poklapa sa prioritetima puta u EU, što se odnosi na stabilnu ekonomiju, jačanje vladavine prava, borbu protiv korupcije, novih investicija i radnih mesta. "To je jedini način da građani osete boljitak, korišćenje fondova EU je za nas vrlo važno, građani moraju da znaju da mnogo lokalnih mostova, puteva, infrastrukture, bolnica i škola smo napravili pomoću novca iz EU i država članica", rekla je Joksimović. Ona je navela da je slovenačko predsedavanje za Srbiju počelo na najbolji način, otvaranjem poglavlja 23 i 24, te da je prepoznat rad i rezultat koji su postigli vlada i građani Srbije. "Hoću da uverim građane koliko je važno da budemo prisutni na svim sastancima, da se glas Srbije uvažava i čuje, da mi na najodgovorniji način predstavljamo zemlju, naše interese i turdimo se da budemo deo svih drugih evropskih politika u onoj meri u kojoj kao zemlja kandidat možemo i mislim da je uvek dobro da pokažemo koliko smo odgovorni i ozbiljni na putu evropskih integracija", rekla je Joksimović. Govoreći o migrantskoj krizi, Joksimović je naglasila da je neophodno uložiti dodatne napore za efikasno evropsko rešenje. Ona je podvukla da su mere koje smo uveli već dovele do blagog smanjenja broja ilegalnih migranata, koji u Srbiju ulaze iz Makedonije i Bugarske i da i EU treba da uloži dodatni napor za efikasniju kontrolu spoljnih granica. "Nema unilateralnih rešenja, već je neophodna koordinisana zajednička politika, u kojoj će Srbija kao i do sada odgovorno učestvovati", navela je Joksimović. Han je istakao da EU treba da vrednuje i prepozna ostvareni rezultat koji je zemlja učinila na osnovu usvojenih standarda, da je to vrednovanje važno kako bi država i njeni građani osetili konkretan napredak u evropskim integracijama. Slovački državni sekretar za evropske poslove i koordinator slovačkog predsedavanja Ivan Korčok, izrazio je zadovoljstvo što su poglavlja 23 i 24 otvorena u prvim danima slovačkog predsedavanja, naglasivši da je nastavak politike proširenja EU jedan od proritetnih ciljeva njenog predsedavanja. Razgovarajući o startegiji komunikacija u oblasti evropskih integracija, učesnici sastanka su se složili da je važno građanima prezentovati konkretne koristi od procesa, i uprkos svim izazovima sa kojima se EU suočava ona ostaje najbolje mesto za život i rad.

DjORDjEVIĆ: VOJSKA I POLICIJA ODLIČNO OBEZBEDjUJU GRANICU SA BUGARSKOM

BEOGRAD, 24. jul 2016. (Beta) - Ministar odbrane Zoran Djorđević obišao je timove vojske i policije koji obezbeđuju granicu Srbije sa Bugarskom i ocenio da odlično obezbeđuju granicu od ilegalnih ulazaka u zemlju, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane. "Broj ljudi koji je ovde je dovoljan i mi ćemo u narednom periodu u zavisnosti od potrebe da povećavamo ili smanjujemo taj broj. Ubeđen sam da će svakoga dana ovo izgledati bolje i funkcionalnije", rekao je Djorđević. On je sinoć obišao timove vojske i policije u rejonu Zaječara i Negotina, a prethodno se sastao sa predstavnicima vojske i policije u kasarni "Nikola Pašić" u Zaječaru. Biro za koordinaciju službi bezbednosti doneo je 16. juna odluke da se formiraju timovi vojske i policije kako bi bolje obezbeđivali granice Srbije od ilegalnih ulazaka u zemlju. Te mere donete su zbog izbegličke krize i dolaska većeg broja migranata koje EU ne prima, jer dolaze iz zemalja u kojima nema ratnih sukoba.