СРБИЈА

ДАЧИЋ: ПОСЛЕДИЦА ПРИТИСКА, ОСТАВИЋЕ ТРАГ НА ОДНОСЕ

БЕОГРАД, 22. јул 2016. (Танјуг) - Поводом вести да је Суринам признао независност Косова, Дачић у саопштењу каже да је то, на жалост, последица великих притисака које спонзори косовске независности врше на земље које нису то до сада учиниле, нарочито после њиховог пораза у Унеску. "Све земље које то чине морају бити свесне да је то акт против територијалног интегритета Србије, који угрожава и дијалог у Бриселу. Овде није најбитнији Суринам, већ чињеница да се иза леђа Србије врши огроман притисак од стране појединих утицајних земаља за признање Косова. То ће свакако оставити траг на наше билатералне односе са тим земљама", изјавио је Дачић. Он је додао да и у овој прилици косовске власти нису могле "без лажи", јер Суринам је 106. земља која је признала независност Косова, а не, како кажу у Приштини, 111. "Влада Републике Србије наставиће своју принципијелну политику да је спремна да сва отворена питања решава дијалогом, али да никада неће признати једнострано проглашену независност Косова, јер је то дубоко противно међународном праву", истакао је Дачић.

ДАЧИЋ И ЛЕВИ: ЗНАЧАЈАН ПОМАК У ОДНОСИМА ДВЕ ЗЕМЉЕ

БЕОГРАД, 22. јул 2016. (Танјуг) - Министар спољних послова Ивица Дачић данас је разговарао са одлазећим амбасадором Израела у Београду Јозефом Левијем и том приликом је оцењено да је у овом периоду дошло до значајних и позитивних помака у билатералним односима две земље.  Леви је поновио да Израел остаје при ставу непризнавања једнострано проглашено независности Косова у складу са израелским позицијама коју се представљене председнику Србије Томиславу Николићу приликом његове званичне посете Израелу маја 2013. године. Израелски амбасадор је изразио наду да Србија што је могуће пре постане чланица ЕУ и да и тада у свом односу према Израелу буде у групи оних чланица ЕУ које се према Израелу односе позитивно, саопштило је Министарство спољних послова Србије. Леви ускоро завршава свој петогодишњи мандат у Србији.

НИКОЛИЋ: ПРИТИСАК НА ПАПУ ДА ОДУСТАНЕ ОД УТВРЂИВАЊА ИСТИНЕ

БЕОГРАД, 22. јул 2016. (Танјуг) - Председник Србије Томислав Николић изјавио је данас да поништавање пресуде хрватском надбискупу Алојзију Степинцу представља својеврсни притисак на папу да одустане од утврђивања истине и канонизује бившег кардинала. Хрватска затрпава јаме у које су усташе закопавале Србе, али ако овако настави, ископаће понор у који ће да упадне и остане сама без подршке цивилизованог, анифашистичког и антинационалног дела човецанства, рекао је Николић за Блиц, након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду Степинцу.  "Степинац никада није осуђен у Хрватској, како у НДХ тако и у данашњем правном следбенику те усташке државе. Осуђен је у Југославији, а Србија је правни следбеник свих земаља бивше Југославије, и са тим су сагласне све новостворене државе", рекао је Николић. Он је навео да је свој став о улози Степинца у Другом светском рату пренео папи Фрањи у директном разговору приликом просете Ватикану. Председник је додао и да лично припрема доказни материјал који це предочити комисији, најпре представницима СПЦ. "Поглавар римокатиоличке цркве ми је рекао да неће журити са одлуком зато што би Степинац био први хришћански светац кога СПЦ и остале православне цркве не би признале", рекао је Николић.

ВУЧИЋ: ОДЛУКА О СТЕПИНЦУ ГОВОРИ ВИШЕ О ХРВАТСКОЈ НЕГО О СРБИМА И СРБИЈИ

БЕОГРАД, 23. јул 2016. (Бета) - Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да је одлука хрватског суда о поништавању пресуде Загребачком надбискупу из Другог светског рата Алојзију Степинцу, више говори о Хрватској него о Србима и Србији. Вучић је рекао да су га поводом укидања пресуде Степинцу више погодиле неке изјаве и коментари релативизовања из дела јавности у Србији. "Степинац је био један од кључних идеолога најгоре нацистичке власти на европском тлу. Србија ће увек бити на страни антифашизма. Српски народ никада неће подржавати фашизам и знаће да сачува своју земљу од тога", рекао је Вучић. Он је додао и да ће настојати да односи Србије и Хрватске остану добри и да се спроведе све потписано у декларацији са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић. "Спровешћемо све и све ћемо урадити да испоштујемо и хрватску мањину и да се она осећа добро. Хоћу да се грађани Србије поносе оним што пружају другим националностима", рекао је Вучић. Загребачки Жупанијски суд у петак је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу. Пресуда надбискупу Алојзију Степинцу из 1946. поништена је јер грубо крши садашња и тадашња темељна начела материјалног и процесног кривичног права цивилизованог дела човечанства, рекао је у петак судија Ивица Турудић образлажући одлуку о ревизији пресуде Степинцу.

ВУЧИЋ ИЗЈАВИО САУЧЕШЋЕ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ И ПРЕМИЈЕРУ БАВАРСКЕ ХОРСТУ ЗЕХОФРУ

БЕОГРАД, 23. јул 2016. (Бета) - Председник Владе Србије Александар Вучић упутио је данас телеграме саучешћа немачкој канцеларки Ангели Меркел и председнику Владе Баварске Хорсту Зехоферу у којима је навео да терористички напад у Минхену показује да мржња и насиље "могу да се појаве свуда и увек". "Ужаснула нас је вест о нападу у Минхену. У име Владе Србије и своје име, породицама и пријатељима погинулих, као и Вама и Вашој Влади, упућујем изразе најдубљег саучешћа, а повређенима жеље за брз опоравак", навео је Вучић. Он је додао и да ће Србија у заштити породичних, културних и цивилизацијских вредности увек бити на истој страни са Немачком и истовремено понудио помоћ и подрчку немачком народу, наводи се у саопштењу Владе Србије.

ГОЈКОВИЋ УПУТИЛА САУЧЕШЋЕ ПРЕДСЕДНИЦИМА БУНДЕСТАГА И БУНДЕСРАТА

БЕОГРАД, 23. јул 2016. (Бета) - Председница Скупштине Србије Маја Гојковић упутила је данас телеграме саучешћа председницима Бундестага и Бундесрата Норберту Ламерту и Станиславу Тилићу, поводом терористичког напада у Минхену. Како се наводи у саопштењу кабинета председнице, Гојковић је истовремено изразила наду да ће се повређени што пре опоравити. "Дубоко нас је потресла вест о ужасном нападу у Минхену у коме су живот изгубили недужни људи. У овом тешком тренутку изражавамо пуну солидарност са немачким народом и искрену посвећеност у супротстављању насиљу и безумљу", навела је Гојковић.

ГОЈКОВИЋ: ПОТВРДА ПОЛИТИКЕ МИРА И ПОМИРЕЊА

САРАЈЕВО, 25. јул 2016. (Танјуг) - Председница Скупштине Србије Маја Гојковић поручила је данас у Сарајеву, где борави у првој билатералној посети након што је поново изабрана за преседницу парламента, да Србија води политику мира, стабилности и помирења. "Посета Сарајеву је континуитет политике коју води Србија, а то је политика мира, стабилности и помирења. Одлука да прва посета председника парламента у овом сазиву буде Босни и Херцеговини сведочи о великом значају који придајемо тој земљи, као једним од кључних партнера у региону", рекла је Гојковић. Председница Скупштине Србије је, после састанка са председавајућим Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Младеном Босићем и Сафетом Софтићем, Србији је БиХ изузетно значајна држава, држава са којом жели најбилиже да сарађује и на политичком и на економском плану. "Сматрамо да је БиХ један од кључних партнера Србије. У Европи када се разговара о политичкој стабилности читаве Европе и просторима западног Балкана увек се каже да то највише зависи од односа Србије и БиХ. У том смислу наши данашњи разговори су били изузетно добри и садржајни", рекла је Гојковић и додала да је обострана жеља да се убрза динамика сусрета. Гојковић је истакла да очекује да ће сусрети на највишем нивоу дати подстицај интензивирању сарадње између парламената и допринети развоју укупних односа два земље. Како се наводи у саопштењу Скупштине Србије, Гојковић је нагласила да управо парламентарци, као изабрани представници грађана, могу дати значајан допринос за унапређење односа Србије и БиХ, као и у читавом региону. Председница скупштине је указала да постоји обострани интерес за узајамну подршку у процесу евроинтеграција и регионалној сарадњи, размену искуства на плану спровођења унутрашњих реформи, као и за прекограничну сарадњу и сарадњу младих у региону. Наводећи да Србија и БиХ имају заједнички циљ и опредељење, а то је чланство у Европској унији, Гојковић је поздравила парафирање прилагођеног Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ, као и отварање преговарачких поглавља 23 и 24 за Србију. "То је важна порука не само грађанима Србије, који су на протеклим изборима још једном потврдили опредељење за европски пут, већ и другим земљама у региону, кандидатима за чланство у ЕУ, што показује снагу ЕУ и поред изазова са којима се суочава", указала је Гојковић. Гојковић је напоменула да је економска сарадња значајни сегмент у односима Србије и Босне и Херцеговине, да су могућности за сарадњу бројне , као и сарадња у оквиру формата Кина - ЦИЕЗ, те да је на парламентима да подрже владе у реализацији конкретних пројеката који из те сарадње проистекну. Председавајући Представничког дома Младен Босић указао је да ће данашња посета председнице Скупштине Србије Сарајеву подићи односе и међусобно разумевање на још виши ниво, те истакао да је заједнички интерес свих народа на овим просторима боља будућност и просперитет. Он је нагласио да постоји доста простора за парламентарну сарању, као и да постоји доста простора да парламенти у региону више учествују у стварању атмосфере за коректније и боље односе међу државама и грађанима. Председавајући Дома народа Сафет Софтић рекао је да су сусрет и разговори парламентараца као представника грађана, прилика да се пошаље порука жеље за стабилношћу и добросуседским односима, што је заједнички циљ. Чланови Колегијума Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине истакли су да у наредном периоду треба развијати сарадњу, како на парламентарном нивоу, посебно у области евроинтеграција, тако и на економском плану, у области борбе против криминала и корупције и борбе против тероризма. Председница Народне скупштине током данашње посете Босни и Херцеговини имаће сусрете и са председавајућим Савета министара Денисом Звиздићем и председавајућим Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, као и са члановима тог тела Младеном Иванићем и Драганом Човићем.

Ј. ЈОКСИМОВИЋ: ЧЕСТИТКЕ СРБИЈИ ЗА ОСТВАРЕН НАПРЕДАК

БРАТИСЛАВА, 25. јул 2016. (Танјуг) - Србија је остварила напредак у реформском процесу који се манифестовао кроз конкретне кораке у процесу приступања, оцењено је на састанку министара и државних секретара задужених за европске послове у Братислави, а министарка Јадранка Јоксимовић поручила је да ће политика приступања ЕУ остати приоритет и након формирања нове владе. На дебати, на којој су поред представника земаља кандидата учествовали и комесар Јоханес Хан и представници Словачке, која је почетком јула преузела шестомесечно председавање Саветом ЕУ, разматрана су питања из области наставка политике проширења, мигрантске кризе, стратегије комуникација. Јоксимовић је, наводи се у саопштењу кабинета, навела да ће политика приступања ЕУ остати приоритет и након формирања владе и да је саставни део унутрашње развојне политике Србије.Нагласила је да влада неће ни убудуће подгревати очекивања грађана заснована на нереалним основама, већ ће формални кораци у преговорима бити утемељени на оствареним резултатима. "То се конкретно види и на примеру економских реформи које су дале прве резултате - Србија ће имати једну од највећих економских стопа раста у Европи у првих шест месеци", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је захвалила комесару Хану што подржава политику проширења засновану на оствареним критеријумима и поштовању фер правила за чланство, те истакла да је Србија добила честитке за све што је урадила, од економских реформи до решавања мигрантске кризе. Министарка је нагласила и да је важно решавати билатерална питања, али да она не би требало да угрозе процес приступних преговора."Билатерални спорови и питања треба да се решавају, али не смеју да закоче процес уколико држава испуњава критеријуме и мислим да је то Србија на прави начин показала", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је додала да то још није довољно да би грађани осетили лични бољитак, али са овако одговорном и дисциплинованом економском политиком, уз привлачење нових инвестиција, Србија сигурно иде ка стабилном економском опоравку и напретку. Она је нагласила да је ЕУ највећи и најзначајнији развојни партнер Србије и да грађани Србије то могу да осете и виде кроз разне пројекте обнове и изградње путева, мостова, школа, вртића, болница. Министарка је истакла да је за владу процес приступања неодвојив део реформске политике и да се посматра као улагање у темеље изградње функционалне и ефикасне државе, као и већи стандард грађана. "Отварање поглавља 23 и 24 донеће убрзање реформи у областима које су важне за грађане - од борбе против корупције, посебно у областима где се грађани највише суочавају са корупцијом, у здравству, просвети, полицији, локалној самоуправи, до реформе правосуђа у правцу ефикаснијих и квалитетнијих процеса, борбе против организованог криминала, владавине права, сигурнијег правног амбијента за привлачење нових инвестиција и радних места, мањнинских права, стања у медијима", рекла је министарка. Она је нагласила да се унутрашња развојна политика за будућност Србије највећим делом поклапа са приоритетима пута у ЕУ, што се односи на стабилну економију, јачање владавине права, борбу против корупције, нових инвестиција и радних места. "То је једини начин да грађани осете бољитак, коришћење фондова ЕУ је за нас врло важно, грађани морају да знају да много локалних мостова, путева, инфраструктуре, болница и школа смо направили помоћу новца из ЕУ и држава чланица", рекла је Јоксимовић. Она је навела да је словеначко председавање за Србију почело на најбољи начин, отварањем поглавља 23 и 24, те да је препознат рад и резултат који су постигли влада и грађани Србије. "Хоћу да уверим грађане колико је важно да будемо присутни на свим састанцима, да се глас Србије уважава и чује, да ми на најодговорнији начин представљамо земљу, наше интересе и турдимо се да будемо део свих других европских политика у оној мери у којој као земља кандидат можемо и мислим да је увек добро да покажемо колико смо одговорни и озбиљни на путу европских интеграција", рекла је Јоксимовић. Говорећи о мигрантској кризи, Јоксимовић је нагласила да је неопходно уложити додатне напоре за ефикасно европско решење. Она је подвукла да су мере које смо увели већ довеле до благог смањења броја илегалних миграната, који у Србију улазе из Македоније и Бугарске и да и ЕУ треба да уложи додатни напор за ефикаснију контролу спољних граница. "Нема унилатералних решења, већ је неопходна координисана заједничка политика, у којој ће Србија као и до сада одговорно учествовати", навела је Јоксимовић. Хан је истакао да ЕУ треба да вреднује и препозна остварени резултат који је земља учинила на основу усвојених стандарда, да је то вредновање важно како би држава и њени грађани осетили конкретан напредак у европским интеграцијама. Словачки државни секретар за европске послове и координатор словачког председавања Иван Корчок, изразио је задовољство што су поглавља 23 и 24 отворена у првим данима словачког председавања, нагласивши да је наставак политике проширења ЕУ један од проритетних циљева њеног председавања. Разговарајући о стартегији комуникација у области европских интеграција, учесници састанка су се сложили да је важно грађанима презентовати конкретне користи од процеса, и упркос свим изазовима са којима се ЕУ суочава она остаје најбоље место за живот и рад.

ЂОРЂЕВИЋ: ВОЈСКА И ПОЛИЦИЈА ОДЛИЧНО ОБЕЗБЕЂУЈУ ГРАНИЦУ СА БУГАРСКОМ

БЕОГРАД, 24. јул 2016. (Бета) - Министар одбране Зоран Ђорђевић обишао је тимове војске и полиције који обезбеђују границу Србије са Бугарском и оценио да одлично обезбеђују границу од илегалних улазака у земљу, саопштило је данас Министарство одбране. "Број људи који је овде је довољан и ми ћемо у наредном периоду у зависности од потребе да повећавамо или смањујемо тај број. Убеђен сам да ће свакога дана ово изгледати боље и функционалније", рекао је Ђорђевић. Он је синоћ обишао тимове војске и полиције у рејону Зајечара и Неготина, а претходно се састао са представницима војске и полиције у касарни "Никола Пашић" у Зајечару. Биро за координацију служби безбедности донео је 16. јуна одлуке да се формирају тимови војске и полиције како би боље обезбеђивали границе Србије од илегалних улазака у земљу. Те мере донете су због избегличке кризе и доласка већег броја миграната које ЕУ не прима, јер долазе из земаља у којима нема ратних сукоба.