SRBIJA

AMENDOLA: OTVARANjE POGLAVLjA KONKRETNA POLITIČKA PORUKA

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas državnog sekretara u Ministarstvu za spoljne poslove i međunarodnu saradnju Italije Vinćenca Amendolu, koji je naglasio da će otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 pružiti konkretnu političku poruku nastavku evrointegracija Srbije. Amendola je istakao je da je Italija započela pripreme za predsedavanje Samitom o Zapadnom Balkanu (Berlinski proces), koji će biti održan u Rimu u julu 2017. godine i tim povodom predložio jačanje bilateralnog dijaloga i razvijanje saradnje na konkretnim projektima iz oblasti infrastrukture, uz uključivanje italijanskih malih i srednjih preduzeća. Ministar Dačić je rekao da Srbija visoko ceni kontinuiranu podršku Italije na njenom putu evrointegracija i pozdravio održavanje Samita o Zapadnom Balkanu u Rimu naredne godine.Izraženo je obostrano zadovoljstvo visokim nivoom bilateralnih odnosa i iskazana spremnost za njihovo dalje unapređenje u svim oblastima od obostranog interesa, navedeno je u saopštenju.

DAČIĆ: PRIHVATANjE PRITVORENIKA IZ GVANTANAMA NIJE UGROZILO INTERESE SRBIJE

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija odlukom da prihvati dvoje pritvorenika iz američkog zatvora Gvantanamo nije ugrozila državne interese i nacionalnu bezbednost, dok je otvorila vrata za razvoj partnerskih odnosa sa SAD. Dačić je rekao je da je odluka o preuzimanju dvojice pritvorenika iz Gvantanama veoma važan signal za razvoj bilateralnih odnosa sa SAD, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. "Srbija ničim nije ugrozila svoje državne interese niti nacionalnu bezbednost, a time je otvorila vrata za razvoj naših partnerskih odnosa sa SAD. Resetovanje naših odnosa sa SAD je u našem nacionalnom interesu, tražeći, uz razlike koje među nama postoje, zajedničke imenitelje za budućnost", navodi se u saopštenju. Dačić je rekao da se Srbija time pridružila grupi od 17 zemalja u Evropi koje su to učinile, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Albanija, Kazahstan, Slovačka, Gruzija, Španija, Nemačka, Belgija, Italija, Švajcarska, Irska, Portugalija, Mađarska, Bugarska, Letonija i Estonija. On je rekao da su napadi opozicionih stranaka na Vladu zbog tog postupka deo "svakodnevnog političkog folklora" i da zaboravljaju da je "vlada Demokratske stranke Srbije dala ovlašćenje Borisu Tadiću da potpiše sa Kondolizom Rajs jednostrani sporazum o imunitetima oružanih snaga SAD, koji se ne odnosi na srpsku vojsku".

HRVATSKI PRAVNICI KOD VUČIĆA, JURATOVIĆ ZADOVOLjAN SASTANKOM

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Tanjug) - Predstavnici udruženja pravnika "Vukovar 1991" iz Hrvatske sastali su se danas sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji im je, kako su izjavili nakon sastanka, obećao da će učiniti sve da se procesuiraju osobe osumnjičene za zločine u, kako kažu, ratnim logorima u Srbiji. "Premijer Srbije obećao je da će preduzeti sve da se zločinci otkriju i da se srpsko pravosuđe oko toga aktivira", izjavio je za Hrvatsku radioteleviziju predstavnik udruženja Zoran Šangut. Prema njegovim rečima, rečeno im je da će se u septembru omogućiti svim logorašima i članovima njihovih porodica dolazak u Stajićevo, gde će položiti vence i zapaliti sveće. O spomeniku će se još razgovarati, a sve će nadgledati i nemačka diplomatija, kaže Šangut. Sastanak hrvatskih pravnika sa Vučićem iza zatvorenih vrata trajao je 45 minuta, navodi HRT. Šangut je dodao da je to prvi put da je neko u Srbiji primio predstavnike nekog udruženja iz Hrvatske na razgovore o toj temi, i to na na najvišem novou. Prema njegovim rečima, do toga je došlo na osnovu inicijative iz Bundestaga, posebno poslanika Josipa Juratovića, ali i zbog sastanka premijera Vučića sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović. Juratović, koji je sa predstavnicima udruženja "Vukovar 1991" prisustovao njihovom sastanku sa Vučićem, izjavio je ranije danas da je zadovoljan razgovorom."Imam osećaj da ćemo uspeti da rešimo otvorena pitanja, odnosno probleme koji stoje pred nama. Oni se konačno moraju rešavati za dobrobit, pre svega, Hrvatske i Srbije, a i na kraju krajeva, i za procese koji se u ovom regionu po pitanju uspostave poverenja", istakao je Juratović.
On je dodao da se svi problemi ne mogu rešiti ođednom, ali da su njegova očekivanja da se ozbiljno radi na toj temi i da će otvorena pitanja biti rešena.

ITALIJA POČELA PRIPREME ZA KONFERENCIJU EU-ZAPADNI BALKAN

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Tanjug) - Italija je počela pripreme za održavanje sledeće konferencije EU-Zapadni Balkan, kojom će i predsedavati, rekao je danas državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Italije Vićenco Amendola u razgovoru sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković. On je poručio da sve poslaničke grupe u italijanskom parlamentu podržavaju evrointegracije Srbije i Zapadnog Balkana. Amendola je izneo ideju da se po istom modelu organizuje i parlamentarna dimenzija saradnje, što bi dodatno osnažilo taj proces, saopšteno je iz republičkog parlamenta. Gojković se saglasila sa potrebom da se skup EU-Zapadni Balkan proširi i na parlamentarni nivo i istakla da je za Srbiju važna stabilnost regiona, te da će nastaviti da radi na osnaživanju saradnje na Zapadnom Balkanu. "Narodna skupština će, kroz parlamentarnu diplomatiju, nastaviti da daje doprinos unapređenju odnosa u regionu, što će biti jedan od prioriteta u našem radu pored nastavka reformskih procesa i usaglašavanja zakonodavstva sa EU", istakla je Gojković. Ona se zahvalila Italiji na podršci evrointegracijama Srbije, ističući da je ta podrška dokaz prijateljskih odnosa. "Otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 je vrlo važna poruka građanima Srbije koji su na proteklim izborima potvrdili opredeljenje za evropski put, ali i drugim zemljama u regionu, kandidatima za članstvo u EU, što pokazuje snagu EU i pored izazova sa kojima se suočava", rekla je Gojković. Istakla je i da je za Skupštinu Srbije posebno značajna snažna podrška Parlamenta Italije na evropskom putu.

J.JOKSIMOVIĆ: ČLANSTVO SRBIJE U EU OSTAJE STRATEŠKI CILj

BEOGRAD, 13. jul 2016. (Tanjug) - Članstvo Srbije u EU ostaje strateško opredeljenje vlade, a da sam proces evropskih integracija treba posmatrati kao mehanizam za unutrašnje reforme države, istakla je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović u razgovoru sa poslanikom Bundestaga SR Nemačke iz poslaničke grupe CDU/CSU Florijanom Hanom. Joksimović je naglasila značaj nemačke nedvosmislene podrške za otvaranje reformskih poglavlja 23. i 24. Sagovornici su se, kako se navodi u saopštenju iz tog resora, složili da se otvaranjem poglavlja nakon Bregzita šalje signal da će politika proširenja i dalje ostati aktuelna u EU. Ministarka Joksimović i Florijan Han, koji dolazi iz Bavarske, jedne od najrazvijenijih pokrajina Nemačke, saglasili su se da je otvaranje poglavlja 23. i 24. i jačanje pravne države od izuztetne važnosti za unapređenje poslovne klime u Srbiji i privlačenje novih investicija.Takođe, poslanik Han je izrazio podršku reformskom procesu koji vlada sprovodi i istakao da su vidljivi pozitivni rezulati uprkos svim izazovima koje taj proces donosi. Joksimović je izrazila očekivanje da će u budućnosti biti još više nemačkih investicija u Srbiji. Takođe, razgovarali su o nemačkoj razvojnoj pomoći i njenom značaju za Srbiju u proteklih petnaest godina, s obzirom da je Nemačka do sada, sa 1,6 milijardi evra, pomogla njen razvoj. Govoreći o saradnji i odnosima u regionu, Florijan Han je pohvalio pristup i ulogu Srbije, liderstvo premijera Vučića i njegovu doslednost u porukama i potezima koji promovišu saradnju i stabilnost na prostoru zapadnog Balkana, stoji u saopštenju.

STEFANOVIĆ I KIF O SARADNjI POLICIJA I MIGRACIJAMA

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Tanjug) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je danas u Beogradu sa ambasadorom Velike Britanije Denisom Kifom o dosadašnjoj uspešnoj saradnji policija dve zemlje i problemu iregularnih migracija. "U oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala u poslednje dve godine unapređena je saradnja dveju policija", rekao je ministar Stefanović, istakavši da je Velika Britanija značajan partner. Ambasador Kif je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, naglasio da je jedan od prioriteta Velike Britanije stabilnost Zapadnog Balkana, kao osnov napretka regiona. Velika Britanija će, bez obzira na njihove političke odluke, podržavati Srbiju na evropskom putu. Stefanović je upoznao ambasadora Kifa s merama koje Srbija preduzima na polju iregularnih migracija naglasivši da je naša zemlja potpuno posvećena rešavanju tog problema.

TOČI: ODNOS PREMA RUSIJI JEDAN OD NAJVEĆIH IZAZOVA ZA SRBIJU

BRISEL, 12. jul 2016. (Tanjug) - Odnos prema Rusiji vidim kao najveći izazov za Srbiju u pogledu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kaže Natali Toči, savetnica visoke predstavnice EU Federike Mogerini i šefica tima autora nove Globalne Strategije EU. EU je krajem prošlog meseca predstavila novu Globalnu Strategiju u oblasti spolje politike i bezbednosti. Proširenje na Zapadni Balkan se u novoj Globalna Strategija proširenje vidi kao ključna straška investicija u budućnost EU. Šefica tima zaduženog za izradu tog dokumenta, Toči u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug ocenjuje da budućnost Zapadnog Balkana i Srbije u potpunosti leži u punopravnom članstvu u EU, kao i da već danas EU i Srbija imaju zajedničke izazove koji se efikasnije mogu rešavati ujedinjenim delovanjem. "Saradnja Srbije i EU u oblasti migracija, energetike, kontrole granica, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i rešavanje ključnih izazova u zajedničkom okruženju, mogu ubrzati put Srbije ka članstvu u EU", smatra Toči. Savetnica šefice EU diplomatije ukazuje da se od zemlje u procesu proširenja očekuje da ispuni sve pristupne kriterijume i da se kroz pregovore uskladi sa zajedničkim evropskim pravilima, što podrazumeva i spoljnu politiku i bezbednost. "U tom pogledu, kao najveći izazov za Srbiju vidim odnos prema Rusiji. Kako se bude približavala članstvu u EU, od Srbije će se očekivati da se približi EU i u pogledu stava prema Rusiji. To nije nešto što se može dogoditi preko noći. Transformacija neophodna da se dobije članstvo u EU se ne dešava preko noći. U pitanju je postepen proces usklađivanja koji EU očekuje od Srbije u toku pristunih pregovora", objašnjava Toči. Ona napominje da i među zemljma članicama Unije postoje različiti stavovi kada je Rusija u pitanju. Postoje članice koje se osećaju više ugrožene i žele da se na ruske akcije odgovori sankcijama, nepriznavanjem i odbacivanjem saradnje. Druge bi, međutim, želele da se odnosi EU i Rusije vrate na pozicije pre 2014. i ukrajinske krize. Niti jedna od te dve grupa zemalja, kaže Toči, ne može da očekuje da dobije sve što želi, jer zajednička EU pozicija zahteva solidarnost i prihvatanje i onoga što nije sto procentno njihova težnja, kako bi se došlo do jasne i jedinstvene EU pozicije. Nova Globalna Strategija EU predviđa da podrška i saradnja EU sa zemljma Zapadnog Balkana mora da donese konkretnu dobrobit i vidno poboljšanje života građana. Na pitanje Tanjuga šta je to što građani Srbije mogu da očekuju od EU, a što će biti vidni boljitak u njihovom svakodnevnom životu, Natali Toči kaže da se pomoć EU kroz pristupni proces u najvećoj meri usmerava na zakonsku i administrativnu harmonizaciju sa EU pravilima i standardima. Međutim, imajući u vidu trajanje procesa pristupanja, EU mora da pokaže građanima zemalja u procesu proširenja da može konkretno da im pomogne i to već danas. "Kratkoročna "patnja" zarad dugoročne dobiti nije efikasna formula u situaciji kada je taj dugoročni cilj suviše udaljen i neizvesan, što je danas slučaj sa zemljama u procesu proširenja. Zato je neophodno da usmerimo neke od EU fondova na rešavanje onih pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana, od građevinske infrastrukture, preko digitalne umreženosti i energetske sigurnosti, do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta." Nova Globalna Strategija EU, koja će, prvi put od svog objavljivanja, biti predstavljena na međunarodnoj konferenciji u Beogradu, 14. jula, zameniće dosadašnju Evropsku bezbednosnu strategiju iz 2003. godine. Natali Toči, jedna od autora nove evropske Strategije, pred dolazak u Beograd, za Tanjug objašanjava da je došlo do strateških promena, kako unutar same EU, tako i u okruženju, koje su zathevale novi evropski pristup u oblasti spoljne i bezbednosne politike.  Politika proširenja, koja je i dalje, prema rečima Toči, najsnažniji instrument spoljne politike EU, danas se sve više preispituje unutar Unije. Natali Toči ocenjuje da će EU u narednih nekoliko godina, delom zbog izlaska Velike Britanije, proći kroz duboku unutrašnju reformu koja bi mogla da stvori novi zamah u procesu proširenja. Ona zaključuje da je cilj da se narednih četiri do pet godina iskoristi za neophodnu verodostojnu transformaciju zemalja u procesu proširenja, kako bi proširenje postalo realnost "čim se slegne prašina" unutar same EU.

SKOT: SAD I SRBIJA SU PARTNERI

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Beta) - Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot izjavio je danas da su SAD i Srbija partneri i da ta zemlja ne traži od Srbije da bira svoje partnere. "Kada imate partnera ne kažete mu da treba da izabere jednog ili drugog partnera", izjavio je Skot na pitanje novinara da li je tačno da je državna sekretarka SAD Viktorija Nuland od vlasti u Srbiji tražila da se distancira od Rusije. Skot je istakao da je i Nuland tokom jučerašnjeg obraćanja istakla da SAD smatra Srbiju partnerom. On je istakao i da SAD podržava Srbiju na putu koji je izabrala, a to je put evrointegracija u saradnji sa Zapadom. "To je naš cilj. Mi drugi cilj nemamo", rekao je Skot.

ITALIJANSKA DONACIJA OD 800.000 EVRA ZA ZAŠTITU OD POPLAVA

BEOGRAD, 12. jul 2016. (Beta) - Na području Loznice, Krupnja, Osečine i Kladova, zahvaljujući donaciji italijanske vlade od 800.000 evra završeni su infrastrukturni projekti usmereni ka zaštiti od poplava, rečeno je danas u Vladi Srbije. Ti radovi su bitno uticali na unapređenje bezbednosti i imovine i građana a izvedeni su zahvaljujući donaciji ukupno vrednoj 800.000 evra, rekao je direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević. On je dodao i da je vrednost radova na realizaciji projekata u te četiri opštine "nešto manja od te sume" i da će zahvaljujući tome moći da se urade i dodatni poslovi. Blagojević je naveo i da je u prethodne dve godine, na oko 300 lokacija u Srbiji, uloženo više od tri milijarde dinara iz donatorskih sredstava u zaštitu od izlivanja reka i povećenje bezbednosti imovine i građana. "U toku su i radovi na izgradnji nove infrstrukture i za to je namenjeno i sada se troši preko 70 miliona evra", rekao je Blagojević dodavši da ponovo počinjemo da rasdimo jako važan posao kojje poslednji put bio rađen osamdeseti godina prošlog veka. Zvanična obaveštenje o završenim radovima predstavniciam te četiri opštine uručio je ambsador Italije u Beogradu Djuzepe Manco. Uručenju su prisustvovali premijer Aleksandar Vučić i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Italije Vinćenco Amendola, koji boravi u poseti Srbiji. U opštini Krupanj , u sanaciju vodotoka Bogoštice, Čađavice i Likorda kao i obnovu rečnih obala i korita reke Likodra od Brezovičke oblasti do Krasave ukupno je više od 222.000 evra. Za realizaciju projekta obonove korita reke Štire koja protiče kroz Loznicu uloženo je 83.008 evra dok je u opštini Osečina, u regulisanje pritoka reke Jadar investirano 164.994. evra. U Kladovu, u korekciju oštećenog rečnog profila i korita pritoke reke Dunav - Velikokameničke reke uloženo je 170.897 evra.