СРБИЈА

АМЕНДОЛА: ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА КОНКРЕТНА ПОЛИТИЧКА ПОРУКА

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Танјуг) - Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић примио је данас државног секретара у Министарству за спољне послове и међународну сарадњу Италије Винћенца Амендолу, који је нагласио да ће отварање преговарачких поглавља 23 и 24 пружити конкретну политичку поруку наставку евроинтеграција Србије. Амендола је истакао је да је Италија започела припреме за председавање Самитом о Западном Балкану (Берлински процес), који ће бити одржан у Риму у јулу 2017. године и тим поводом предложио јачање билатералног дијалога и развијање сарадње на конкретним пројектима из области инфраструктуре, уз укључивање италијанских малих и средњих предузећа. Министар Дачић је рекао да Србија високо цени континуирану подршку Италије на њеном путу евроинтеграција и поздравио одржавање Самита о Западном Балкану у Риму наредне године.Изражено је обострано задовољство високим нивоом билатералних односа и исказана спремност за њихово даље унапређење у свим областима од обостраног интереса, наведено је у саопштењу.

ДАЧИЋ: ПРИХВАТАЊЕ ПРИТВОРЕНИКА ИЗ ГВАНТАНАМА НИЈЕ УГРОЗИЛО ИНТЕРЕСЕ СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да Србија одлуком да прихвати двоје притвореника из америчког затвора Гвантанамо није угрозила државне интересе и националну безбедност, док је отворила врата за развој партнерских односа са САД. Дачић је рекао је да је одлука о преузимању двојице притвореника из Гвантанама веома важан сигнал за развој билатералних односа са САД, саопштило је Министарство спољних послова. "Србија ничим није угрозила своје државне интересе нити националну безбедност, а тиме је отворила врата за развој наших партнерских односа са САД. Ресетовање наших односа са САД је у нашем националном интересу, тражећи, уз разлике које међу нама постоје, заједничке именитеље за будућност", наводи се у саопштењу. Дачић је рекао да се Србија тиме придружила групи од 17 земаља у Европи које су то учиниле, међу којима су Велика Британија, Француска, Албанија, Казахстан, Словачка, Грузија, Шпанија, Немачка, Белгија, Италија, Швајцарска, Ирска, Португалија, Мађарска, Бугарска, Летонија и Естонија. Он је рекао да су напади опозиционих странака на Владу због тог поступка део "свакодневног политичког фолклора" и да заборављају да је "влада Демократске странке Србије дала овлашћење Борису Тадићу да потпише са Кондолизом Рајс једнострани споразум о имунитетима оружаних снага САД, који се не односи на српску војску".

ХРВАТСКИ ПРАВНИЦИ КОД ВУЧИЋА, ЈУРАТОВИЋ ЗАДОВОЉАН САСТАНКОМ

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Танјуг) - Представници удружења правника "Вуковар 1991" из Хрватске састали су се данас са премијером Александром Вучићем, који им је, како су изјавили након састанка, обећао да ће учинити све да се процесуирају особе осумњичене за злочине у, како кажу, ратним логорима у Србији. "Премијер Србије обећао је да ће предузети све да се злочинци открију и да се српско правосуђе око тога активира", изјавио је за Хрватску радиотелевизију представник удружења Зоран Шангут. Према његовим речима, речено им је да ће се у септембру омогућити свим логорашима и члановима њихових породица долазак у Стајићево, где ће положити венце и запалити свеће. О споменику ће се још разговарати, а све ће надгледати и немачка дипломатија, каже Шангут. Састанак хрватских правника са Вучићем иза затворених врата трајао је 45 минута, наводи ХРТ. Шангут је додао да је то први пут да је неко у Србији примио представнике неког удружења из Хрватске на разговоре о тој теми, и то на на највишем новоу. Према његовим речима, до тога је дошло на основу иницијативе из Бундестага, посебно посланика Јосипа Јуратовића, али и због састанка премијера Вучића са председницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић. Јуратовић, који је са представницима удружења "Вуковар 1991" присустовао њиховом састанку са Вучићем, изјавио је раније данас да је задовољан разговором."Имам осећај да ћемо успети да решимо отворена питања, односно проблеме који стоје пред нама. Они се коначно морају решавати за добробит, пре свега, Хрватске и Србије, а и на крају крајева, и за процесе који се у овом региону по питању успоставе поверења", истакао је Јуратовић.
Он је додао да се сви проблеми не могу решити ођедном, али да су његова очекивања да се озбиљно ради на тој теми и да ће отворена питања бити решена.

ИТАЛИЈА ПОЧЕЛА ПРИПРЕМЕ ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ ЕУ-ЗАПАДНИ БАЛКАН

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Танјуг) - Италија је почела припреме за одржавање следеће конференције ЕУ-Западни Балкан, којом ће и председавати, рекао је данас државни секретар Министарства спољних послова Италије Вићенцо Амендола у разговору са председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић. Он је поручио да све посланичке групе у италијанском парламенту подржавају евроинтеграције Србије и Западног Балкана. Амендола је изнео идеју да се по истом моделу организује и парламентарна димензија сарадње, што би додатно оснажило тај процес, саопштено је из републичког парламента. Гојковић се сагласила са потребом да се скуп ЕУ-Западни Балкан прошири и на парламентарни ниво и истакла да је за Србију важна стабилност региона, те да ће наставити да ради на оснаживању сарадње на Западном Балкану. "Народна скупштина ће, кроз парламентарну дипломатију, наставити да даје допринос унапређењу односа у региону, што ће бити један од приоритета у нашем раду поред наставка реформских процеса и усаглашавања законодавства са ЕУ", истакла је Гојковић. Она се захвалила Италији на подршци евроинтеграцијама Србије, истичући да је та подршка доказ пријатељских односа. "Отварање преговарачких поглавља 23 и 24 је врло важна порука грађанима Србије који су на протеклим изборима потврдили опредељење за европски пут, али и другим земљама у региону, кандидатима за чланство у ЕУ, што показује снагу ЕУ и поред изазова са којима се суочава", рекла је Гојковић. Истакла је и да је за Скупштину Србије посебно значајна снажна подршка Парламента Италије на европском путу.

Ј.ЈОКСИМОВИЋ: ЧЛАНСТВО СРБИЈЕ У ЕУ ОСТАЈЕ СТРАТЕШКИ ЦИЉ

БЕОГРАД, 13. јул 2016. (Танјуг) - Чланство Србије у ЕУ остаје стратешко опредељење владе, а да сам процес европских интеграција треба посматрати као механизам за унутрашње реформе државе, истакла је данас министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић у разговору са послаником Бундестага СР Немачке из посланичке групе ЦДУ/ЦСУ Флоријаном Ханом. Јоксимовић је нагласила значај немачке недвосмислене подршке за отварање реформских поглавља 23. и 24. Саговорници су се, како се наводи у саопштењу из тог ресора, сложили да се отварањем поглавља након Брегзита шаље сигнал да ће политика проширења и даље остати актуелна у ЕУ. Министарка Јоксимовић и Флоријан Хан, који долази из Баварске, једне од најразвијенијих покрајина Немачке, сагласили су се да је отварање поглавља 23. и 24. и јачање правне државе од изузтетне важности за унапређење пословне климе у Србији и привлачење нових инвестиција.Такође, посланик Хан је изразио подршку реформском процесу који влада спроводи и истакао да су видљиви позитивни резулати упркос свим изазовима које тај процес доноси. Јоксимовић је изразила очекивање да ће у будућности бити још више немачких инвестиција у Србији. Такође, разговарали су о немачкој развојној помоћи и њеном значају за Србију у протеклих петнаест година, с обзиром да је Немачка до сада, са 1,6 милијарди евра, помогла њен развој. Говорећи о сарадњи и односима у региону, Флоријан Хан је похвалио приступ и улогу Србије, лидерство премијера Вучића и његову доследност у порукама и потезима који промовишу сарадњу и стабилност на простору западног Балкана, стоји у саопштењу.

СТЕФАНОВИЋ И КИФ О САРАДЊИ ПОЛИЦИЈА И МИГРАЦИЈАМА

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Танјуг) - Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је данас у Београду са амбасадором Велике Британије Денисом Кифом о досадашњој успешној сарадњи полиција две земље и проблему ирегуларних миграција. "У области борбе против корупције и организованог криминала у последње две године унапређена је сарадња двеју полиција", рекао је министар Стефановић, истакавши да је Велика Британија значајан партнер. Амбасадор Киф је, како се наводи у саопштењу МУП-а, нагласио да је један од приоритета Велике Британије стабилност Западног Балкана, као основ напретка региона. Велика Британија ће, без обзира на њихове политичке одлуке, подржавати Србију на европском путу. Стефановић је упознао амбасадора Кифа с мерама које Србија предузима на пољу ирегуларних миграција нагласивши да је наша земља потпуно посвећена решавању тог проблема.

ТОЧИ: ОДНОС ПРЕМА РУСИЈИ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ИЗАЗОВА ЗА СРБИЈУ

БРИСЕЛ, 12. јул 2016. (Танјуг) - Однос према Русији видим као највећи изазов за Србију у погледу усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ, каже Натали Точи, саветница високе представнице ЕУ Федерике Могерини и шефица тима аутора нове Глобалне Стратегије ЕУ. ЕУ је крајем прошлог месеца представила нову Глобалну Стратегију у области споље политике и безбедности. Проширење на Западни Балкан се у новој Глобална Стратегија проширење види као кључна страшка инвестиција у будућност ЕУ. Шефица тима задуженог за израду тог документа, Точи у ексклузивном интервјуу за Танјуг оцењује да будућност Западног Балкана и Србије у потпуности лежи у пуноправном чланству у ЕУ, као и да већ данас ЕУ и Србија имају заједничке изазове који се ефикасније могу решавати уједињеним деловањем. "Сарадња Србије и ЕУ у области миграција, енергетике, контроле граница, борбе против тероризма и организованог криминала, као и решавање кључних изазова у заједничком окружењу, могу убрзати пут Србије ка чланству у ЕУ", сматра Точи. Саветница шефице ЕУ дипломатије указује да се од земље у процесу проширења очекује да испуни све приступне критеријуме и да се кроз преговоре усклади са заједничким европским правилима, што подразумева и спољну политику и безбедност. "У том погледу, као највећи изазов за Србију видим однос према Русији. Како се буде приближавала чланству у ЕУ, од Србије ће се очекивати да се приближи ЕУ и у погледу става према Русији. То није нешто што се може догодити преко ноћи. Трансформација неопходна да се добије чланство у ЕУ се не дешава преко ноћи. У питању је постепен процес усклађивања који ЕУ очекује од Србије у току пристуних преговора", објашњава Точи. Она напомиње да и међу земљма чланицама Уније постоје различити ставови када је Русија у питању. Постоје чланице које се осећају више угрожене и желе да се на руске акције одговори санкцијама, непризнавањем и одбацивањем сарадње. Друге би, међутим, желеле да се односи ЕУ и Русије врате на позиције пре 2014. и украјинске кризе. Нити једна од те две група земаља, каже Точи, не може да очекује да добије све што жели, јер заједничка ЕУ позиција захтева солидарност и прихватање и онога што није сто процентно њихова тежња, како би се дошло до јасне и јединствене ЕУ позиције. Нова Глобална Стратегија ЕУ предвиђа да подршка и сарадња ЕУ са земљма Западног Балкана мора да донесе конкретну добробит и видно побољшање живота грађана. На питање Танјуга шта је то што грађани Србије могу да очекују од ЕУ, а што ће бити видни бољитак у њиховом свакодневном животу, Натали Точи каже да се помоћ ЕУ кроз приступни процес у највећој мери усмерава на законску и административну хармонизацију са ЕУ правилима и стандардима. Међутим, имајући у виду трајање процеса приступања, ЕУ мора да покаже грађанима земаља у процесу проширења да може конкретно да им помогне и то већ данас. "Краткорочна "патња" зарад дугорочне добити није ефикасна формула у ситуацији када је тај дугорочни циљ сувише удаљен и неизвесан, што је данас случај са земљама у процесу проширења. Зато је неопходно да усмеримо неке од ЕУ фондова на решавање оних питања која се тичу свакодневног живота грађана, од грађевинске инфраструктуре, преко дигиталне умрежености и енергетске сигурности, до привредног раста и отварања нових радних места." Нова Глобална Стратегија ЕУ, која ће, први пут од свог објављивања, бити представљена на међународној конференцији у Београду, 14. јула, замениће досадашњу Европску безбедносну стратегију из 2003. године. Натали Точи, једна од аутора нове европске Стратегије, пред долазак у Београд, за Танјуг објашањава да је дошло до стратешких промена, како унутар саме ЕУ, тако и у окружењу, које су затхевале нови европски приступ у области спољне и безбедносне политике.  Политика проширења, која је и даље, према речима Точи, најснажнији инструмент спољне политике ЕУ, данас се све више преиспитује унутар Уније. Натали Точи оцењује да ће ЕУ у наредних неколико година, делом због изласка Велике Британије, проћи кроз дубоку унутрашњу реформу која би могла да створи нови замах у процесу проширења. Она закључује да је циљ да се наредних четири до пет година искористи за неопходну веродостојну трансформацију земаља у процесу проширења, како би проширење постало реалност "чим се слегне прашина" унутар саме ЕУ.

СКОТ: САД И СРБИЈА СУ ПАРТНЕРИ

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Бета) - Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот изјавио је данас да су САД и Србија партнери и да та земља не тражи од Србије да бира своје партнере. "Када имате партнера не кажете му да треба да изабере једног или другог партнера", изјавио је Скот на питање новинара да ли је тачно да је државна секретарка САД Викторија Нуланд од власти у Србији тражила да се дистанцира од Русије. Скот је истакао да је и Нуланд током јучерашњег обраћања истакла да САД сматра Србију партнером. Он је истакао и да САД подржава Србију на путу који је изабрала, а то је пут евроинтеграција у сарадњи са Западом. "То је наш циљ. Ми други циљ немамо", рекао је Скот.

ИТАЛИЈАНСКА ДОНАЦИЈА ОД 800.000 ЕВРА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПОПЛАВА

БЕОГРАД, 12. јул 2016. (Бета) - На подручју Лознице, Крупња, Осечине и Кладова, захваљујући донацији италијанске владе од 800.000 евра завршени су инфраструктурни пројекти усмерени ка заштити од поплава, речено је данас у Влади Србије. Ти радови су битно утицали на унапређење безбедности и имовине и грађана а изведени су захваљујући донацији укупно вредној 800.000 евра, рекао је директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић. Он је додао и да је вредност радова на реализацији пројеката у те четири општине "нешто мања од те суме" и да ће захваљујући томе моћи да се ураде и додатни послови. Благојевић је навео и да је у претходне две године, на око 300 локација у Србији, уложено више од три милијарде динара из донаторских средстава у заштиту од изливања река и повећење безбедности имовине и грађана. "У току су и радови на изградњи нове инфрструктуре и за то је намењено и сада се троши преко 70 милиона евра", рекао је Благојевић додавши да поново почињемо да расдимо јако важан посао којје последњи пут био рађен осамдесети година прошлог века. Званична обавештење о завршеним радовима представнициам те четири општине уручио је амбсадор Италије у Београду Ђузепе Манцо. Уручењу су присуствовали премијер Александар Вучић и државни секретар у Министарству спољних послова Италије Винћенцо Амендола, који борави у посети Србији. У општини Крупањ , у санацију водотока Богоштице, Чађавице и Ликорда као и обнову речних обала и корита реке Ликодра од Брезовичке области до Красаве укупно је више од 222.000 евра. За реализацију пројекта обонове корита реке Штире која протиче кроз Лозницу уложено је 83.008 евра док је у општини Осечина, у регулисање притока реке Јадар инвестирано 164.994. евра. У Кладову, у корекцију оштећеног речног профила и корита притоке реке Дунав - Великокаменичке реке уложено је 170.897 евра.