SRBIJA

POTPISAN PROTOKOL O SARADNjI SRBIJE I BELORUSIJE  U MINSKU

BEOGRAD, 30. mart 2016. (Beta) - Ministar privrede Srbije Željko Sertić i ministar trgovine Belorusije Vladimir Koltovič potpisali su danas u Minsku Protokol o saradnji Srbije i Belorusije i očekuju rast trgovinske razmene dve zemlje u 2016, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).Kako se navodi, Kotlovič je nakon potpisivanja tog dokumenta rekao da je trgovinska razmena Belorusije i Srbije u 2015. bila 253 miliona dolara, što je 3,4 odsto više nego u prethodnoj godini, a u januaru 2016. godine rast je bio 14,4 odsto. "Bilo bi sjajno da se taj rast nastavi do kraja godine", rekao je on i naglasio da se u Belorusiji realizuju dva projekta-Majak Minsk i Minsk mir u kojima učestvuju srpski investitori.Koltovič je potsetio i da Srbija i Belorusija imaju potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini.Sertić je kazao da su nešto drugačiji podaci o trgovinskoj razmeni koje ima Srbija, ali da je najvažnije da se radi na podsticanju privrednika da bolje saradjuju i izvoze na druga tržišta.On je naveo i da je 2015. bila izazovna za saradnju Belorusije i Srbije i da se sada otvaraju i dodatna vrata privrednicima za buduću saradnju.Prema rečima Sertića, tokom boravka u Minsku sa zvaničnicima Vlade Belorusije, jedna od tema razgovora bila je i izvoz Fijata iz Srbije, ali će to pitanje biti ostavljeno za pregovore vezane za status slobodne trgovine izmedju Evroazijske unije i Srbije, koji treba da budu u narednom period kompletno rešavani.U saopštenju PKS-a se ističe da je Sertić u Minsku učestvovao u radu Devete sednica srpsko-beloruske medjuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saranju i Osmom zasedanju Poslovnog saveta za saradnju privrednih komora Srbije i Belorusije.Sertić je juće izjavio da su kompanije iz Belorusije zainteresovane i za kupovinu preduzeća u Srbiji, ali da se saradjuje i u oblasti proizvodnje gasnih autobusa, kao i da potencijala za zajedničke poslove ima i u IT sektoru.U saopštenju PKS-a se ističe da je u Minsk otputovala srpska delegacija koju čini 140  privrednika, predstavnika kompanija i državnih institucija.

ŠEŠELj OSLOBODjEN SVIH OPTUŽBI

HAG, 31. mart 2016. (Tanjug) - Haški tribunal oslobodio je danas Vojislava Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine. Većina članova veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice. Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno. "Šešelj je po izricanju ove presude slobodan čovek", rekao je predsedavajući sudskog veća, sudija Žan Klod Antoaneti. Ta presuda je prvostepena i haško tužilaštvo ima pravo da se na nju žali, s obzirom da je za Šešelja tražilo osuđujuću odluku i kaznu od 28 godina zatvora. Nakon oslobađajuće presude, očekuje da Haški tribunal povuče ranije izdat nalog Vladi Srbije za hapšenje i izručenje Šešelja, pošto je sudija Antoaneti konstatovao da je on od danas "slobodan čovek". Sudija Antoaneti rekao je da je danas pročitao sažetak presude, koja ukupno ima 100 strana, a na kraju izricanja cela presuda biće podeljena učesnicima u postupku. Današnjom presudom Šešelj je oslobođen po tri tačke iz optužnice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje. Po preostalih šest tačaka, lider radikala je oslobođen optužbi za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Većina članova veća je konstatovala da Šešelj nije odgovoran za optužbe tužilaštva da je govorom i propagandom mržnje 1991 - 1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i sremskog sela Hrtkovci. Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, većina članova veća je zaključila da tužilaštvo nije dokazalo da ih je Šešelj "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta. Većina članova veća, prema rečima sudije Antoanetija, smatra da Šešelj nije bio hijerarhijski nadređen dobrovoljcima na terenu, te da se ne može smatrati da su počinjeni zločini bili deo plana za stvaranje velike Srbije. "Nismo se uverili da regrutovanje i raspoređivanje dobrovoljaca podrazumeva da je Vojislav Šešelj znao za zločine ili da je za njih davao uputstva. Ne može se smatrati da su ti zločini deo plana o stvaranju velike Srbije", rekao je sudija. Većina članova veća je takođe konstatovala da su zločini "šešeljevaca", kako ih je nazivalo tužilaštvo, nad Hrvatima i Muslimanima bili izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorije Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije". U zločinački poduhvat bili su, prema optužnici, uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adzić, rukovodioci Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki. U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadzić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi. Lider radikala je oslobođen i optužbi za ratno huškačke govore, jer je većina članova veća mišljenja da su oni mahom bili upereni na podizanje vojnog morala. Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja. On, međutim, kao ni svi koji su oslobođeni pre njega, neće imati pravo na naknadu štete, jer Savet bezbednosti koji je osnivač Haškog tribunala, ne plaća odštetu za neosnovane pritvore, dok Republika Srbija ima stav da nije odgovorna za neosnovane pritvore u Tribunalu, jer ih nije ni odredila. Predsednik pretresnog veća Haškog tribunala Žan Klod Antoaneti rekao je da veće smatra da su optužnica i dokazni predlozi tužilaštva puni nejasnoća i nedoslednosti, koje su zakoplikovale rad i tužilaštva i odbrane i sudskog veća. "Pretresno veće je bilo prisiljeno da sledi put koje je zacrtalo tuzilaštvo, pa je uz poteškoće pokušalo da rasplete mrežu", napomenuo je sudija čitajući presudu. Prema njegovim rečima, štiče se utisak da navodni zločinački cilj varira po potrebi optužnice.  "Tužilac nedosledno koristi reči nasilje i zločin, neke formulacije ostavljaju utisak da je sama ideja 'velike Srbije' kriminogena, a u drugim delima se napadaju sredstva kojima se želela ostvariti", naveo je sudija i izrazio žaljenje zbog takvog rada tužilaštva. On je podsetio da je pretresno veće tokom suđenja dobijalo dodatne dokaze od tužilaštva, ali većina članova veća nije bila za to da se ti dokazi uvrste u predmet pošto su ocenjeni kao dupli dokazi, mada je sudija Flavia Latanci imala suprotno mišljenje. "Iste činjenice koje se kvalifikuju kao ubistvo, mučenje, deportacije, razaranje i pljačke isto se podvode i pod dela progona. Tužilac je imao cirkularni pristup u kome je svako krivično delo dobilo više kvalifikacija", naveo je sudija.

ŠEŠELj: PRESUDA S PRAVNOG ASPEKTA JEDINA MOGUĆA

BEOGRAD, 31. mart 2016. (Tanjug) - Vojislav Šešelj izjavio je danas da je presuda Haškog tribunala s pravnog aspekta jedina moguća, ocenio da je dvoje sudija pokazalo profesionalizam, čast i obraz i odolelo političkim pritiscima, te najavio da će tražiti 14 miliona evra odštete od Tribunala.  Šešelj je na konferenciji za novinare, nedugo posle izricanja presude u Haškom tribunalu, rekao da je od početka znao da mu nijedan zločin ne mogu dokazati. "Posle me više, kad sam pobedio, nije ni interesovala izrečena presuda, prođoh bez kazne, a možda sam mogao bar malo da dobijem, da ne besne ovoliko srpski neprijateji i van Srbije i u Srbiji", rekao je Šešelj. On je rekao da su sudije u sudskom veću Žan Klod Antoaneti i Mandiaje Niang, pokazali da su profesionalizam, čast i obraz iznad svakog političkog pritiska, te da su pritiscima odoleli i doneli, s pravnog aspekta, jedinu moguću presudu. Šešelj je izrazio žaljenje što njegovi, kako je naveo, bliski prijatelji, Milan Martić, general Zdravko Tolimir, Radovan Karadzić i mnogi drugi nisu imali u sudskom veću časne i poštene sudije, navodeći da bi i oni u tom slučaju bili oslobođeni. "Moj stav prema Haškom tribunalu kao antisrpskom sudu i instrumentu novog svetskog poretka nije se ni za dlaku promenio", rekao je Šešelj i istakao da se ne oseća krivim ni za šta.  Upitan da li će tužiti Haški trinbunal za odštetu, Šešelj je rekao da je potrebno sačekati da vidi da li će tužilaštvo podneti žalbu i podsetio da je još 2012. podneo odštetni zahtev, kojim od tribunala zahteva 12 miliona evra. Kako je dodao, taj zahtev bi sad mogao da bude povećan na 14 miliona, kako bi nadoknadio "psihičku patnju" dok je četiri godine čekao presudu i strepeo od nje. Upitan da li će tužiti Republiku Srbiju, on je rekao da to neće činiti.

JANMAT: SRBIJA U EKONOMSKOM SMISLU NAPREDUJE

BEOGRAD, 30. mart 2016. (Tanjug) - Šef sektora za EU integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat poručio je danas da je Srbija, u ekonomskom smislu, poslednjih godina ostvarila napredak, ali još ostaju problemi poput visokog učešća sive zone od 30 odsto, nedovršene privatizacije, reforme javne administracije, na kojima Srbija mora da radi. Kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo Srbije u EU, dva osnovna su, kako je naveo, uspostavljanje funkcionalne tržišne ekonomije i jačanje kapaciteta za suočavanje sa konkurencijom na EU tržištu. Janmat je, na skupu "Ekonomski kriterijumi za članstvo" u EU info centru rekao da je Srbija već integrisana u Uniju kada je reč o ekonomiji, jer gotovo dve trećine izvoza i uvoza obavlja upravo sa zemljama EU, dok je nivo evropskih investicija u Srbiji dostigao 75 odsto. Kada je reč o makroekonomskoj slici, u poslednje dve godine je, kako je rekao, primetan napredak Srbije. Dokaz za to je, nastavlja, što je u prošloj godini umesto prognoziranog pada, ostvaren rast BDP-a od 0,8 odsto. Janmat je podsetio da je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije navedeno da se u ovoj godini očekuje rast od 1,6 odsto, a ujedno je pohvalio i napredak u vidu smanjivanja deficita i budzeta i tekućeg računa. "Primetno je da se izvoz Srbije u EU i konkurentnost povećavaju. Takođe, stopa nezaposlenosti se smanjuje, iako je još na visokom nivou 17 odsto, a i inflacija ostaje niska. To je sve pozitivno", rekao je Janmat. On je rekao da je veoma pozitivno smanjenje deficita budzeta na nivno od 3,8 odsto BDP-a, i ukazao da u zimskim prognozama rezerve postoje samo vezano za fiskalnu politiku u budućnosti i to što je predviđeni deficit budzeta za ovu i narednu godinu na gotovo istom nivou od 3,7 odsto BDP-a. "Tu smo pozvali vladu da bude malo više ambiciozna, jer uz deficit na ovom nivou javni dug Srbije neće krenuti silaznim putem", rekao je Janmat. Kada je reč o velikom broju državnih preduzeća u Srbiji, Janmat je rekao da EU nema pravilo koje kaže da sva ona moraju da budu privatizovana, jer i u Uniji postoje državne firme, ali je u Srbiji njihov broj i uticaj koji imaju na ekonomiju i dalje visok u poređenju sa drugim zemljama. On je izrazio zadovoljstvo što je smanjen iznos državnih subvencija. "Cenimo trud vlade da odustane od subvencija državnim preduzećima, da ih restrukturira, proda ona koja može, a voleli bi da vidimo više fokusiran pristup na tome", rekao je on. Kada je reč o bankama, one su dobro kapitalizovane, u stanju su da se nose sa šokovima u sistemu, ali, kako je primetio, slaba je kreditna aktivnost što usporava kreditni rast poslednjih godina. Janmat je podsetio da je u Srbiji nivo nenaplativih kredita od preko 20 odsto ukupnih pozajmica veoma visok, ali je pozdravio to što je vlada prošle godine usvojila strategiju kako bi rešila ovaj problem. On je ukazao i na potrebu unapređenja kvalitet obrazovanja, kako bi se ono prilagodilo potrebama privrede. Janmat je takođe primetio da formalna ekonomija i firme koje su registrovane u APR-u i plaćaju porez imaju nefer konkurenciju od onih koje nisu registrovane i rade u sivoj zoni. "Procene su da je oko 30 odsto cele ekonomije aktivno u sivoj zoni, koje ne samo da ne plaćaju porez, nego ih ni inspekcije ne kontrolišu", rekao je Janmat. Olivera Vitorović iz Kancelarije za Evropske integracije Vlade Srbije navela je da 35 pregovaračkih poglavlja ne znače da možemo zaboraviti ekonomske kriterijume. "Iako nema nijednog poglavlja koje se baš tako zove, ekonomski kriterijumi se praktično spominju svuda pomalo, a bez postizanja standarda u svim poglavljima ne možemo postati članica EU. Sve su oblasti isprepletane na ovaj ili onaj način", rekla je Vitorović.