СРБИЈА

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СРБИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ  У МИНСКУ

БЕОГРАД, 30. март 2016. (Бета) - Министар привреде Србије Жељко Сертић и министар трговине Белорусије Владимир Колтович потписали су данас у Минску Протокол о сарадњи Србије и Белорусије и очекују раст трговинске размене две земље у 2016, саопштила је данас Привредна комора Србије (ПКС).Како се наводи, Котлович је након потписивања тог документа рекао да је трговинска размена Белорусије и Србије у 2015. била 253 милиона долара, што је 3,4 одсто више него у претходној години, а у јануару 2016. године раст је био 14,4 одсто. "Било би сјајно да се тај раст настави до краја године", рекао је он и нагласио да се у Белорусији реализују два пројекта-Мајак Минск и Минск мир у којима учествују српски инвеститори.Колтович је потсетио и да Србија и Белорусија имају потписан Споразум о слободној трговини.Сертић је казао да су нешто другачији подаци о трговинској размени које има Србија, али да је најважније да се ради на подстицању привредника да боље сарадјују и извозе на друга тржишта.Он је навео и да је 2015. била изазовна за сарадњу Белорусије и Србије и да се сада отварају и додатна врата привредницима за будућу сарадњу.Према речима Сертића, током боравка у Минску са званичницима Владе Белорусије, једна од тема разговора била је и извоз Фијата из Србије, али ће то питање бити остављено за преговоре везане за статус слободне трговине измедју Евроазијске уније и Србије, који треба да буду у наредном период комплетно решавани.У саопштењу ПКС-а се истиче да је Сертић у Минску учествовао у раду Девете седница српско-белоруске медјувладине комисије за трговинско-економску сарању и Осмом заседању Пословног савета за сарадњу привредних комора Србије и Белорусије.Сертић је јуће изјавио да су компаније из Белорусије заинтересоване и за куповину предузећа у Србији, али да се сарадјује и у области производње гасних аутобуса, као и да потенцијала за заједничке послове има и у ИТ сектору.У саопштењу ПКС-а се истиче да је у Минск отпутовала српска делегација коју чини 140  привредника, представника компанија и државних институција.

ШЕШЕЉ ОСЛОБОЂЕН СВИХ ОПТУЖБИ

ХАГ, 31. март 2016. (Танјуг) - Хашки трибунал ослободио је данас Војислава Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине. Већина чланова већа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице. Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно. "Шешељ је по изрицању ове пресуде слободан човек", рекао је председавајући судског већа, судија Жан Клод Антоанети. Та пресуда је првостепена и хашко тужилаштво има право да се на њу жали, с обзиром да је за Шешеља тражило осуђујућу одлуку и казну од 28 година затвора. Након ослобађајуће пресуде, очекује да Хашки трибунал повуче раније издат налог Влади Србије за хапшење и изручење Шешеља, пошто је судија Антоанети констатовао да је он од данас "слободан човек". Судија Антоанети рекао је да је данас прочитао сажетак пресуде, која укупно има 100 страна, а на крају изрицања цела пресуда биће подељена учесницима у поступку. Данашњом пресудом Шешељ је ослобођен по три тачке из оптужнице за злочине против човечности - прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање. По преосталих шест тачака, лидер радикала је ослобођен оптужби за кршење закона и обичаја рата - убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине. Већина чланова већа је констатовала да Шешељ није одговоран за оптужбе тужилаштва да је говором и пропагандом мржње 1991 - 1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и сремског села Хртковци. Када су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, већина чланова већа је закључила да тужилаштво није доказало да их је Шешељ "подстакао, помогао и подржао" тиме што је добровољце СРС, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта. Већина чланова већа, према речима судије Антоанетија, сматра да Шешељ није био хијерархијски надређен добровољцима на терену, те да се не може сматрати да су почињени злочини били део плана за стварање велике Србије. "Нисмо се уверили да регрутовање и распоређивање добровољаца подразумева да је Војислав Шешељ знао за злочине или да је за њих давао упутства. Не може се сматрати да су ти злочини део плана о стварању велике Србије", рекао је судија. Већина чланова већа је такође констатовала да су злочини "шешељеваца", како их је називало тужилаштво, над Хрватима и Муслиманима били извршени у удруженом злочинацком подухвату, чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територије Хрватске и БиХ, односно "велике Србије". У злочиначки подухват били су, према оптужници, укључени и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, генерали ЈНА Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, руководиоци Државне безбедности у Србији Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки. У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватској и БиХ Милан Бабић, Милан Мартић и Радован Караџић, затим вођа паравојних јединица Жељко Ражнатовић Аркан и други. Лидер радикала је ослобођен и оптужби за ратно хушкачке говоре, јер је већина чланова већа мишљења да су они махом били уперени на подизање војног морала. Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно и отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања. Он, међутим, као ни сви који су ослобођени пре њега, неће имати право на накнаду штете, јер Савет безбедности који је оснивач Хашког трибунала, не плаћа одштету за неосноване притворе, док Република Србија има став да није одговорна за неосноване притворе у Трибуналу, јер их није ни одредила. Председник претресног већа Хашког трибунала Жан Клод Антоанети рекао је да веће сматра да су оптужница и доказни предлози тужилаштва пуни нејасноћа и недоследности, које су закопликовале рад и тужилаштва и одбране и судског већа. "Претресно веће је било присиљено да следи пут које је зацртало тузилаштво, па је уз потешкоће покушало да расплете мрежу", напоменуо је судија читајући пресуду. Према његовим речима, штиче се утисак да наводни злочиначки циљ варира по потреби оптужнице.  "Тужилац недоследно користи речи насиље и злочин, неке формулације остављају утисак да је сама идеја 'велике Србије' криминогена, а у другим делима се нападају средства којима се желела остварити", навео је судија и изразио жаљење због таквог рада тужилаштва. Он је подсетио да је претресно веће током суђења добијало додатне доказе од тужилаштва, али већина чланова већа није била за то да се ти докази уврсте у предмет пошто су оцењени као дупли докази, мада је судија Флавиа Латанци имала супротно мишљење. "Исте чињенице које се квалификују као убиство, мучење, депортације, разарање и пљачке исто се подводе и под дела прогона. Тужилац је имао циркуларни приступ у коме је свако кривично дело добило више квалификација", навео је судија.

ШЕШЕЉ: ПРЕСУДА С ПРАВНОГ АСПЕКТА ЈЕДИНА МОГУЋА

БЕОГРАД, 31. март 2016. (Танјуг) - Војислав Шешељ изјавио је данас да је пресуда Хашког трибунала с правног аспекта једина могућа, оценио да је двоје судија показало професионализам, част и образ и одолело политичким притисцима, те најавио да ће тражити 14 милиона евра одштете од Трибунала.  Шешељ је на конференцији за новинаре, недуго после изрицања пресуде у Хашком трибуналу, рекао да је од почетка знао да му ниједан злочин не могу доказати. "После ме више, кад сам победио, није ни интересовала изречена пресуда, прођох без казне, а можда сам могао бар мало да добијем, да не бесне оволико српски непријатеји и ван Србије и у Србији", рекао је Шешељ. Он је рекао да су судије у судском већу Жан Клод Антоанети и Мандиаје Нианг, показали да су професионализам, част и образ изнад сваког политичког притиска, те да су притисцима одолели и донели, с правног аспекта, једину могућу пресуду. Шешељ је изразио жаљење што његови, како је навео, блиски пријатељи, Милан Мартић, генерал Здравко Толимир, Радован Караџић и многи други нису имали у судском већу часне и поштене судије, наводећи да би и они у том случају били ослобођени. "Мој став према Хашком трибуналу као антисрпском суду и инструменту новог светског поретка није се ни за длаку променио", рекао је Шешељ и истакао да се не осећа кривим ни за шта.  Упитан да ли ће тужити Хашки тринбунал за одштету, Шешељ је рекао да је потребно сачекати да види да ли ће тужилаштво поднети жалбу и подсетио да је још 2012. поднео одштетни захтев, којим од трибунала захтева 12 милиона евра. Како је додао, тај захтев би сад могао да буде повећан на 14 милиона, како би надокнадио "психичку патњу" док је четири године чекао пресуду и стрепео од ње. Упитан да ли ће тужити Републику Србију, он је рекао да то неће чинити.

ЈАНМАТ: СРБИЈА У ЕКОНОМСКОМ СМИСЛУ НАПРЕДУЈЕ

БЕОГРАД, 30. март 2016. (Танјуг) - Шеф сектора за ЕУ интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат поручио је данас да је Србија, у економском смислу, последњих година остварила напредак, али још остају проблеми попут високог учешћа сиве зоне од 30 одсто, недовршене приватизације, реформе јавне администрације, на којима Србија мора да ради. Када је реч о економским критеријумима за чланство Србије у ЕУ, два основна су, како је навео, успостављање функционалне тржишне економије и јачање капацитета за суочавање са конкуренцијом на ЕУ тржишту. Јанмат је, на скупу "Економски критеријуми за чланство" у ЕУ инфо центру рекао да је Србија већ интегрисана у Унију када је реч о економији, јер готово две трећине извоза и увоза обавља управо са земљама ЕУ, док је ниво европских инвестиција у Србији достигао 75 одсто. Када је реч о макроекономској слици, у последње две године је, како је рекао, приметан напредак Србије. Доказ за то је, наставља, што је у прошлој години уместо прогнозираног пада, остварен раст БДП-а од 0,8 одсто. Јанмат је подсетио да је у последњем извештају о напретку Србије наведено да се у овој години очекује раст од 1,6 одсто, а уједно је похвалио и напредак у виду смањивања дефицита и буџета и текућег рачуна. "Приметно је да се извоз Србије у ЕУ и конкурентност повећавају. Такође, стопа незапослености се смањује, иако је још на високом нивоу 17 одсто, а и инфлација остаје ниска. То је све позитивно", рекао је Јанмат. Он је рекао да је веома позитивно смањење дефицита буџета на нивно од 3,8 одсто БДП-а, и указао да у зимским прогнозама резерве постоје само везано за фискалну политику у будућности и то што је предвиђени дефицит буџета за ову и наредну годину на готово истом нивоу од 3,7 одсто БДП-а. "Ту смо позвали владу да буде мало више амбициозна, јер уз дефицит на овом нивоу јавни дуг Србије неће кренути силазним путем", рекао је Јанмат. Када је реч о великом броју државних предузећа у Србији, Јанмат је рекао да ЕУ нема правило које каже да сва она морају да буду приватизована, јер и у Унији постоје државне фирме, али је у Србији њихов број и утицај који имају на економију и даље висок у поређењу са другим земљама. Он је изразио задовољство што је смањен износ државних субвенција. "Ценимо труд владе да одустане од субвенција државним предузећима, да их реструктурира, прода она која може, а волели би да видимо више фокусиран приступ на томе", рекао је он. Када је реч о банкама, оне су добро капитализоване, у стању су да се носе са шоковима у систему, али, како је приметио, слаба је кредитна активност што успорава кредитни раст последњих година. Јанмат је подсетио да је у Србији ниво ненаплативих кредита од преко 20 одсто укупних позајмица веома висок, али је поздравио то што је влада прошле године усвојила стратегију како би решила овај проблем. Он је указао и на потребу унапређења квалитет образовања, како би се оно прилагодило потребама привреде. Јанмат је такође приметио да формална економија и фирме које су регистроване у АПР-у и плаћају порез имају нефер конкуренцију од оних које нису регистроване и раде у сивој зони. "Процене су да је око 30 одсто целе економије активно у сивој зони, које не само да не плаћају порез, него их ни инспекције не контролишу", рекао је Јанмат. Оливера Виторовић из Канцеларије за Европске интеграције Владе Србије навела је да 35 преговарачких поглавља не значе да можемо заборавити економске критеријуме. "Иако нема ниједног поглавља које се баш тако зове, економски критеријуми се практично спомињу свуда помало, а без постизања стандарда у свим поглављима не можемо постати чланица ЕУ. Све су области испреплетане на овај или онај начин", рекла је Виторовић.